Natrag

 

Govoreći otvoreno

 

Fudbalsku mafiju predvode menadžeri!

 

Rasprodaja talentovanih dečaka

 

Taman smo pomislili da od borbe protiv fudbalske mafije neće biti ništa, jer su selektivno uhapšeni neki ljudi koji nisu imali kriminalno-političku zaštitu, kad ono, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, Tomislav Karadžić, na nedavno održanoj Skupštini fudbalske organizacije, otvorio je jedan jako opasan front o kojem se godinama unazad nije moglo i ni smelo govoriti ni pisati. Reč je o vršljanju i devastiranju srpskog fudbala od raznoraznih menadžera i kvazimenadžera, praktično mešetara, koji su bestidno počeli da prodaju i decu inostranim klubovima. Nigde se, čini se, kao u srpskom fudbalu, lakše ne zarađuje "hleb bez motike", preprodajom igrača, sada već i nepunoletne dece.

 

Nikola Simić

 

  Predsednik FS Srbije Tomislav Karadžić je, dakle, otvorio najopasniji fudbalski front i sad treba videti šta će sve biti od najavljene borbe protiv mešetara koji, uglavnom, čast izuzecima, rade u sivoj fudbalskoj zoni, dolazeći, ne tako retko, iz kriminalnog miljea gde pored fudbala uglavnom - praksa je to pokazala - rade i sa drogom.
 - Fudbalski menadžeri su - veli Tomislav Karadžić - najveće zlo srpskog fudbala. Žive na nekim ostrvima, gde je lepo živeti, i to od prodaje naše najtalentovanije dece. Igrači imaju po dva-tri menadžera. U posao se ubacuju i po dva-tri klupska funkcionera i onda klubu ne ostane ništa od transfera. Nemaju ni za struju. Moramo da izađemo iz tog košmara! - zaključuje prvi čovek srpskog fudbala.

Džajić "kriminalac", Zečević - poštenjačina

    Ne verujemo da je Tomislav Karadžić, koji je do pre nekoliko meseci bio i predsednik "Partizana", mislio na ljude iz Humske. Tek, bilo kako bilo, fudbalskoj javnosti je poznato da su jedino u "Partizanu" (od svih srpskih klubova) raskrstili sa belosvetskim menadžerima i taj "posao" je radio "Partizanov" trojac - Zečević, Ćurković, Bjekojević.
Kako su radili i koliko su pošteno radili, to će neka buduća istraga sigurno pokazati. Naravno, ako do nje uopšte i dođe. Ovako, aktuelna vlast nas sve vreme, otkako je naznačena borba protiv fudbalske mafije, uteruje (?) u priču da je bivši predsednik "Crvene zvezde" Dragan Džajić "kriminalac", da je pravio duple ugovore, dok je Žarko Zečević iz "Partizana" koji je, po sopstvenom priznanju prodao više od 140 igrača - puka poštenjačina. Kao da je fudbalski narod Srbije i lud i naivan, pa ne zna da su Dragana Džajića ljudi iz Koštuničinog okruženja (dok je bio premijer srpske vlade) oterali u zatvor da bi pred nove izbore biračima pokazali kako su oni, tobož, beskompromisni u borbi protiv kriminala i korupcije.
  Da je sprega fudbala, politike, korupcije i kriminala više nego očigledna pokazuje i najnoviji primer fudbalskog kluba "Partizan". Naime, znajući kako su bili zaštićeni u vreme Mirka Marjanovića, sada su u upravu kooptirali i Branka Ružića, potpredsednika SPS-a i šefa poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
 Neka sada oni koji kontrolišu poslovanje fudbalskih klubova dođu u Humsku.
 Uostalom, evi šta o sprezi politike i fudbalske mafije kaže kriminolog Dobrivoje Radovanović, čovek koji je odlično upućen u strukturu organizovanog kriminala.
  - Organizovanom kriminalu, pa bio on i u fudbalu, država uvek može da stane na put. Naravno, ako to hoće, ako ona sama nije upletena u to. Ljudi iz podzemlja su, to se dobro zna, finansirali i političke stranke, pa s druge strane fudbalska mafija je visoko rangirana zato što se oko fudbala vrte poslovni ljudi, političari, javne ličnosti, novinari, ali i fudbalski menadžeri koji su, prosto, premrežili Srbiju

Rekorederi u Evropi

Nije nikakva tajna da mi imamo veliki broj fudbalskih menadžera koji se uglavnom bave prevarama i kriminalom - od velike većine evropskih zemalja, država koje su, što se fudbala i rezultata tiče, daleko ispred Srbije.
U  Srbiji legalno radi 118 fudbalskih menadžera, mada na zvaničnom Sajtu FIFA njih ima svega - 90. Kako je došlo do toga da se ta brojka razlikuje, mada bi morala da budu identična, to niko ne može da objasni. Praktično, fudbalska Srbija je osma na svetu po broju trgovaca ljudskim dušama. Ili, još preciznije: najmnogoljudnija zemlja na svetu, Kina, ima svega 18 legalnih menadžera, koliko, primera radi, i jedan mali Obrenovac.
    No, ovde toliko nisu bitne brojke, one se u srpskom fudbalu nikada ne mogu tačno utvrditi, jer ti menadžeri, sa licencom FIFA, imaju svoje pomoćnike, saradnike, podmenadžere koji rade za njih i vrbuju decu i njihove roditelje. Zašto, pak, akcenat stavljamo na trgovinu decom. Zato, što je svetski trend u fudbalu takav - da se traže mladi igrači, brzi, dobro tehničko - taktički obučeni i oni koji redovno učestvuju na velikim međunarodnim takmičenjima.
  O tome nam je nešto više, i stručnije govorio, Ivan Ergić, aktuelni reprezentativac Srbije i kapiten švajcarskog Bazela koji kaže:
   - Danas gotovo da nema nijednog fudbalera, ili sportiste koji nema menadžera ili agenta. Igrač od samog početka karijere, hteo ili ne, biva upućen na njih, a upravo najmlađi su i najpodložniji vrbovanju i manipulaciji. Ti mešetari se često mogu zapaziti na mečevima mlađih kategorija, turnirima juniorskih ekipa, kampovima i hotelima, kako vršljaju tražeći klince sa  "velikim potencijlom". Ti iskusni prevaranti od samog početka pokušavaju da kod igrača stvore psihološku zavisnost, obećavajući mu kule i gradove, razmećući se navodnim kontaktima i fascinirajući ga pričama o velikim klubovima. Može se samo zamisliti kako to sve deluje na tinejdžera punog snova, koji je tek zakoračio u fudbalsku bajku. Takođe, njemu se odmah daje do znanja da on  "samo treba da se koncentriše na svoju igru, a da će se za sve ostalo pobrinuti njegov menadžer". To je klasična "patka" koja se servira igraču, da on slučajno ne bi počeo da razmišlja sopstvenom glavom

 

 

Fudbaleri i droga

Ako se pažljivije analizira aktuelno stanje u srpskom fudbalu, lako će se doći do zaključka da fudbalski menadžeri ne rade samo s fudbalerima, već i sa drogom. Nedavno je španska "Marka" otkrila aferu sa srpskim menadžerima kao trgovcima drogom - na veliko. U toj medijskoj brzini, kao glavni "bos" označen je Zoran Vekić, bivši fudbaler OFK "Beograda", inače jedan od najuglednijih srpskih menadžera. Veliko ime ovog posla. Međutim, i španskim medijima se potkrala krupna greška jer se radilo o drugoj dvojici Srba - Zoranu Matijeviću i bivšem fudbaleru Crvene zvezde, "Predragu Stankoviću". Oni su iz Južne Amerike, za špansko tržište, prokrijumčarili preko 600 kilograma kokaina, čija vrednost na španskom tržištu iznosi, procena je, preko 700 miliona evra.
   Bilo je takvih trgovaca i u srpskom fudbalu. Najsvežiji primer je pokojni predsednik "Bežanije", Goran Mijatović, za koga je i policija znala da vodi fudbalski klub kao alibi, ali da mu je glavni biznis - trgovina drogom. On je ubijen, kao što su glavom platili i mnogi drugi žestoki momci iz podzemlja, koji su preko fudbala i droge želeli da se na instant način obogate.
   Fudbalskoj javnosti Srbije nije, naravno, nepoznato da je i Dušan Spasojević, šef zemunskog klana, imao svoje fudbalere i trgovao sa njima. Kao i, takođe, ubijeni Zoran Uskoković Skole, mada se to dugo i vešto sakrivalo od javnosti.
  Ali se od javnosti, ipak, nije mogla skloniti priča o hapšenju i istrazi eks-predsednice "Obilića", Svetlane Cece Ražnatović, supruge pokojnog Arkana, koja je optužena da je od prodaje igrača "Vitezova" za sebe prisvojila sumu od 23 miliona maraka i 4.000 dolara.
 Svetlana Ražnatović je zbog toga uhapšena u akciji "Sablja", kasnije je puštena na slobodu, ali se sudski epilog još uvek ne nazire. Našu "slavnu" pevačicu prvo su štitili Vojislav Koštunica (dok je bio premijer) i Velja Ilić. Prosto je neshvatljivo da se sa tim sudskim sporom toliko dugo odugovlači, i ako policija tvrdi da je prikupila sve validne dokaze za tužilaštvo i sud.
    S druge strane, Veličkovićeva sve to negira, braneći se uvek istom pričom kojoj bi, takođe, trebalo posvetiti dužnu pažnju.
   -  Ako nastave da me krive za ono što je radio moj pokojni suprug, očekujem da me eksportuju u Hag, da tamo odgovaram i za Arkanovo ponašanje u ratovima u Bosni i Hrvatskoj! - izričita je popularna pevačica.
 Mnogo smo i sami krivi što je naša profesija devalvirana,  otvoreno govori Raša Bebić, jedan od prvih fudbalskih menadžera sa ovih naših prostora.
- Svako se u Srbiji bavi menadžerstvom. S druge strane, teško bi neki naš igrač, ako nije iz top-klase, mogao da se proda u inostranstvo bez menadžera. Nažalost, one najbolje, najvrednije na fudbalskom tržištu, prodaju klupski funkcioneri. I tačno se zna, po imenu i prezimenu, koji su to ljudi. Ovo što se sada radi, da se selektivno hapse neki fudbalski čelnici ili menadžeri, to je bacanje prašine u oči. Neka se narod lepo zabavlja, dok se oni glavni, bosovi, enormno bogate. Rečju, da mi koji se pošteno bavimo ovim poslom, a ja za sebe mogu da kažem da pošteno radim, Srbija bi bila puna fudbalera socijalnih slučajeva kaže Bebić    

 

 

Zvezdino gorko iskustvo

   Mediji često pišu o transferima u kojima su igrači izigrani. Svež primer je transfer igrača Klea, iz "Crvene zvezde" za kojeg sportski novinari, naklonjeni crveno-belima, kažu da je "pogođen igrač". Njegovom menadžeru iz Portugala duguje se 200.000 evra, pa još i transfer od 800.000 evra, tako da se lako može dogoditi da klub iz Ljutice Bogdana da ostane bez svog toliko "naduvanog" pojačanja. Tek, bilo kako bilo, u "Crvenoj zvezdi" su čvrsto odlučili da prekinu svaku poslovnu saradnju sa istaknutim menadžerima Rankom Stojićem i Zoranom Stojadinovićem, koji su im, kažu, uvaljivali igrače i "sa jednom nogom".
    Zbog svega što znamo o njima, slobodno možemo da kažemo da su fudbalski menadžeri veliko zlo srpskog fudbala. Pogotovu oni koji se bave preprodajom dece. Da li će ovaj najavljeni "rat" protiv fudbalskih trgovaca biti samo puka retorika, ili će fudbalska organizacija, kako je najavila, sastaviti "belu knjigu" svih mešetara koji vršljaju po srpskom fudbalu, bilo da su slobodni strelci ili klupski čelnici - ostaje da se vidi.
       

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane