Natrag

Mafija

 

Mafija

 

Kako je Predrag Ranković Peconi pretrčao put od kriminalca do uvaženog  darodavca

 

 

Najbogatiji Srbin potpisuje se palcem

 

 

Za manje od jedne decenije, izvesni Predrag Ranković Peconi, sitni, targikomični obijač kola i prevarant sa margine organizacije takozvanog surčinskog klana, postao je najbogatiji čovek u Srbiji. Poslednja merenja njegove finansijske težine govore da je postao i moćniji i značajniji od dobro organizovane kompanije Delta. Kako je Peconi postao gospodin Ranković i kako su mu bivši i sadašnji politički režimi pomogli da bude to što danas jeste, Tabloid je opširno pisao poslednje četiri godine. Nizale su se teške optužbe potkrepljene neoborivim materijalnim dokazima, prozivane su vlade i ministri, a gospodin Ranković je u međuvremenu širio svoju kriminalno-poslovnu imperiju, uz obilatu pomoć svih dosadašnjih vladajućih koalicija

 

Nikola Vlahović

 

Ugledni poljski magazin Vprost koji svake godine donosi listu najbogatijih ljudi u Istočnoj Evropi, po uzoru na isti običaj američkog magazina Forbs, ove, 2009. godine, uvrstio je na listu 100 najbogatijih Evropljana sa Istoka i Predraga Rankovića zvanog Peconi.

Predrag Ranković, koga prošle godine nije bilo na listi, sada je na  93. mestu, sa bogatstvom koje se procenjuje na 700 miliona dolara. Jednako je procenjena i imovina srpskog biznismena đorđija Nicovića, kao i jedinog Hrvata među 100 istočnoevropskih bogataša, Ivice Todorića.

Stanku Subotiću, vlasniku kompanije EMI, bogatstvo od 600 miliona dolara - zahvaljujući kojem je prošle godine bio na 93. mestu - sada nije bilo dovoljno da uđe među 100 najbogatijih u istočnoj Evropi.

No, bez obzira na "merenje" težine gospodina Rankovića u poljskom magazinu Vprost, već dve godine snagu njegove imperije očitava i jedna domaća institucija.

Najbolje kotirani među srpskim biznismenima u 2008. godini, na listi koju je sačinio Republički zavod za razvoj, već drugu godinu zaredom je Predrag Ranković Peconi. Prošlogodišnji profit njegovih firmi bio je 3,47 milijardi dinara, ili više od 35 miliona evra.

Tabloid je u protekle četiri godine objavio više tekstova, opisujući razvojni put ovog gangstera bez lica,  čiju fotografiju, osim našeg lista, nisu objavile nijedne novine, ni televizija, mada je Peconi vlanik TV Košava, koja ima nacionalnu frekfenciju.

U nekoliko nastavaka podsećimo naše čitaoce na Peconijev razvojni put, i opisati njegovu spregu sa najvišim državnim i stranačkim funkcionerima, koje je kupovao svežnjevima novca i prilozima za političke stranke.

 

Tajni vlasnik države u polovnom odelu

 

Predrag Ranković Peconi, jedan od vladara državom iz senke, priprost je ali lukav tip, ne eksponira se javno, ne šenluči. Odela kupuje na rasprodaji. Nema ga u zatvorenim klubovima, u džet-set društvima. Okružen je svitom telohranitelja. Paranoičan je. Dva puta je na njega vršen atentat. Bio je u bekstvu. Dakle, pravi čovek da bude - prvi čovek.

Grupa okorelih kriminalaca u vreme Miloševićeve strahovlade, okupljena oko penzionisanog autolimara Ljubiše Buhe zvanog čume, obavljajući prljave poslove za režim, ukrala je na desetinu hiljada automobila, prodala tone heriona, kokaina, prošvercovala stotine šlepera cigareta i stotine tankera nafte.

Priprosti nasilnici iz Surčina, koji ni pismo majci nisu znali da sastave, predstavljali su takozvani surčinski klan, na čijem su čelu bili upravo Ljubiša Buha zvani čume i sada pokojni Zoran šijan, bivši šampion u kik boksu.

Posle ubistva premijera đinđića, surčinska banda, koja se podelila na "surčinski" i "zemunski " klan, desetkovana je. Ali čume, Peconi i Limun ostali su sa svojim imperijama, a njihove imovine vrede i po milijardu dolara, što su količine novca u kešu koje bi mogle da podmire budžet Beograda!

 Predrag Ranković Peconi počeo je kao kradljivac kola u ekipi Ljubiše Buhe čumeta. Dilovao je narkotike, a specijalnost ovog bandita bila je trgovina cigaretama i šverc naftnih derivata. Zarađeni novac je davao pod kamatu. Imao je ekipu koja je dužnike pelješila do gole kože.

Peconijeve zelenaške kamate mnoge dužnike su oterale u smrt, jer su za hiljadu pozajmljenih maraka morali da vrate i po nekoliko desetina hiljada, u roku od pola godine.

Samožovost Predraga Rankovića Peconija smetala je i vođama surčinske bande. Pre osam godina čume je organizovao Peconijevo kidnapovanje. Tražili su od njega milion maraka u kešu, za otkup. Pristao je da plati pola miliona Zoranu šijanu. Bio je spreman i da ga ubiju, samo da iz šteka ne izvuče milion maraka.

Peconi je patološka cicija. Plaća samo kad mora, i uglavnom ljude na položajima.

Padom Miloševića s vlasti, Peconi uspeva da se održi u sedlu. Veliki deo stečenog novca plasirao je u Rumuniji, dajući ga pod visoku kamatu.

 

Bio je i pod Markovom zaštitom

 

Surčinci ga predstavljaju premijeru đinđiću kao čoveka koji ume da napravi pare. U Miloševićevo vreme, kriminalac Milun Narandžić zvani Limun pružao mu je zaštitu preko Marka Miloševića. Peconi dreši kesu, i premijer đinđić mu gleda kroz prste.

Peconijevo preduzeće Monus počelo je, dolaskom DOS-a na vlast, da proizvodi cigarete marke fast. Upućeni tvrde da je Peconi pokojnom premijeru tada ponudio udeo u preduzeću. Peconijeve cigarete se reklamiraju na svim televizijama, iako je zakonom zabranjeno reklamiranje duvana. Za razliku od drugih, Peconi je imao odrešene ruke.

Veliku količinu keša Peconi je dobijao u svojim klubovima u kojima je držao poker aparate. Skoro da je imao ekskluzivno pravo na poker aparate u Beogradu.

Svoj fast proizvodio je u fabrikama duvana u Banjaluci i Podgorici. Preko Limuna, održavao je poslovne odnose sa Momčilom Mandićem, kontroverznim biznismenom iz Republike Srpske, sada državljaninom Srbije.

Predstavnik međunarodne zajednice u BiH javno je optuživao Peconija i Mandića da pomažu haške optuženike.

Veliki biznis Peconi pravi sa Bogoljubom Karićem. Kada je Bogoljubu određeno da plati porez na ekstraprofit, u pomoć mu priskače Peconi i plaća, kešom, oko 50 miliona maraka. Bogoljub za uzvrat daje Peconiju ekskluzivno pravo da prodaje Mobtelove "mobiklik" kartice, i tako mu vraća dug. Država, naravno, ostaje bez poreza, a Peconi pere svoje krvavo zarađene pare. Karićeva BK televizija besplatno je reklamirala  Peconijeve fast proizvode - cigarete, internet usluge...

U vreme Sablje Peconi je bio pritvoren, i tri meseca je proveo u pritvoru. U Beloj knjizi koju je sačinio srpski ministar policije Dušan Mihajlović, Peconi je opisan kao opasan kriminalac, član "surčinske grupe", blizak Milunu Narandžiću Limunu, koji je izbegao hapšenje odlaskom u Kanadu.

Srpski ministar finansija Mlađan Dinkić sa svojom svitom poreznika nije išao u pohode Peconiju. Dinkićeva partija je od Peconija dobila lepu apanažu, čime je čovek koji je na crno zaradio milijardu dolara za ministra Dinkića, dok je bio ministar finansija, prestao da bude interesantan. Dinkić porez uteruje na buvljim pijacama i otimanjem od penzionera. Nije lud da se zameri Peconiju.

Danas je gospodin Ranković zaista moćan čovek. Osim političke i logističke podrške koju je imao od Bogoljuba Karića, Peconijev čovek je bio i bivši direktor Savezne uprave carina g. Vladan Begović. Peconi je sa njim lepo poslovao i nakon što je smenjen sa ove unosne funkcije, Peconi ga postavlja za direktora Agencije za duvan. I tako Peconi dobija dozvolu da u Inđiji gradi fabriku duvana, u koju ulaže 40 miliona evra. U kešu.

Više nije tajna ko su sve Peconijevi ljudi. On ih plaća, i oni otvoreno rade u njegovu korist. Bivši predsednik Skupštine opštine Inđija g. Marjan Rističević je, dok je Peconi bio u zatvoru, kao poslanik Narodne skupštine Srbije javno, za govornicom, hvalio Peconija i tražio njegovo puštanje. Peconi mu se odužio i platio je sve Marjanove potonje kampanje. Kada je Rističević na svim izborima propao, Peconi ga je postavio i za predsednika Skupštine opštine Inđija, a Marjan Peconiju obezbeđuje građevinske dozvole.

Fabrika cigareta u Inđiji donosiće Peconiju ogromne prihode, koji će ga učiniti jednim od najmoćnijih ljudi u Srbiji. Javna je tajna da je Peconi u šaci držao i bivšeg  ministra pravde Zorana Stojkovića i polovinu srpskih ministara. Ovaj priprosti čovek sa njima komunicira preko direktora svoje kompanije Monus, gospodina Dejana Stankovića, jer Peconiju mnogi ni orah iz ruke ne bi uzeli.

Peconi se pre dve godine distancirao od Limuna, uveren da je on danas nesporni Kum u Srbiji. Sa količinom novca u kešu kojom raspolaže Peconi, i američki mafijaši bi bili nedodirljivi.

Veliki biznis Peconi je napravio proteklih godina kupovinom zemlje u Vojvodini. Hiljade hektara plodne vojvođanske zemlje Peconi je, preko svojih poverljivih ljudi, kupio i grupisao. Sve za male pare.

Posebno zabrinjavajuća bila je vest da je Peconi, iz svog džepa, platio "dobrovoljnu predaju" haških optuženika. Veze Peconija sa bivšim ministrom pravde Stojkovićem  ispitivala je i policija. Tajna služba raspolaže podacima o perfidnoj sprezi ministra Dinkića sa Peconijevim štabom. Na  mnogim tenderima, uz Dinkićevu pouku, Peconijevi ljudi eliminišu konkurenciju, i ovaj zemunski gangster postaje pretnja za bezbednost države.

 

Peconijev Goli otok

 

Kada je pre tri godine Predrag Ranković Peconi kupio na berzi većinski paket akcija preduzeća Milan Blagojević iz Smedereva, kola su u toj firmi krenula nizbrdo, a deo radnika više od dva meseca je bio u štrajku. Mada ima samo nešto malo više od 51 odsto akcija, Peconi počinje da se ponaša kao apsolutni gospodar. On i rukovodstvo koje je postavio su više puta prekršili zakonske propise, pre svega one o štrajku i radu. Da su bilo šta slično učinili radnici, već bi bili na robiji. Inače, nije nepoznato da se glavni bos firme gadi radničkih sindikata, koje je pogasio u svim firmama koje je dosad (po)kupovao!

- Ranković je prilikom kupovine fabrike zatekao 1.100 radnika. Kroz socijalne programe otpustio je 300 do 350 radnika, plaćajući im samo 100 evra po godini staža, čime je prekršio kolektivni ugovor. Ipak, ljudi su uzimali otpremnine po principu "daj šta daš", jer im je bilo dosta maltretiranja kojima su bili izloženi. Uostalom, taj kolektivni ugovor je, čim je došao, Peconi jednostrano raskinuo - rekao je pre tri godine za Tabloid Dragan Matić, predsednik Granskog sindikata metalaca Nezavisnost.

Da bi pokazali dobru volju, sindikati su pristali da se usvoji novi kolektivni ugovor. Ali i te pregovore Ranković i njegovi ljudi su ometali i razvlačili da bi ih na kraju i prekinuli. Počele su da kasne i isplate zarada radnicima, koje su do njegovog preuzimanja firme bile redovne. Uz to, odmah je i skresao zarade za četrdesetak procenata, iako je dogovor bio upravo suprotan - da plate rastu. Peconi nije na tome stao: bez konsultovanja sa sindikatima, počeo je da pravi spiskove radnika za otpuštanje.

 To je izazvalo veliko nezadovoljstvo, pa je Nezavisni sindikat organizovao prvo štrajk upozorenja 13. jula 2006, a potom ga i ozvaničio 26. jula.

 

štrajkbreheri kvare "smederevac"

 

Umesto štrajkača, Peconi je zaposlio nove radnike da obavljaju njihove poslove, takozvane štrajkbrehere, što je zakonom takođe zabranjeno. Ali čak i sa njima, produktivnost Milana Blagojevića opala je na oko 40 odsto.

Tadašnji pemijer Koštunica bio je obavešten o robovlasničkom statusu radnika. Njih 320 Peconi je otpustio, i oni su pokrenuli sudski postupak. Srećom, sve otpuštene je prvo na posao vratio Opštinski sud u Smederevu, a potom je tu presudu potvrdio i Okružni sud u Smederevu.

 

Teror Peconijevih špijuna

 

Predrag Ranković po staroj, razrađenoj šemi, primenjenoj i u mnogim slučajevima kada je prisvajao druge firme, kupio je samo 51 odsto vrbaskog Vitala, što mu je bilo dovoljno da se ponaša kao apsolutni gospodar, da ne zarezuje male akcionare, a radnike da tretira kao robove. O tome je za Tabloid svedočio bivši generalni direktor Vitala Miodrag Vukotić, koji je podneo ostavku na tu funkciju nezadovoljan politikom vlasnika.

Peconi je, po običaju, odmah po kupovini firme krenuo da vraća uloženo. Skresao je plate zaposlenima i poslao određen broj ljudi na prinudni odmor, pod izgovorom kako time mora da se premosti loša ekonomska situacija, što je možda bio i logičan potez. Međutim, slanje radnika na plaćeno odsustvo uz primanja umanjena na 60 procenata Ranković je obavio samostalno, sa svojom firmom Invej, ne uvažavajući predloge rukovodstva Vitala. Tada je u javnost procurela i informacija da je ukrajinski investicioni fond Bokatore za akcije vrbaske firme davao duplo više od Peconijevog Inveja.

 Peconi je u aprilu 2006. godine otpustio tehnološki višak, a radnici su dobijali otpremninu od 180 evra po godini staža. Odluku, sa imenima i prezimenima onih koji će biti tehnološki višak, potpisao je lično Predrag Ranković, slušajući svoje takozvane kontrolore koje je doveo iz Albusa i drugih svojih firmi. A te uhode su zapravo osluškivale reagovanje zaposlenih na sve što se događalo u preduzeću i cinkarili ih šefu. U toj grupi od 330 radnika bilo je mnogo poštenih, časnih, vrednih i stručnih ljudi. Tehnološki višak je isplaćen Vitalovim novcem! čim je postao većinski vlasnik, Ranković je počeo da podiže kredite i zadužuje fabriku. 

 Suština Rankovićevog biznisa je sledeća: on prvo markira firme koje imaju brend, da bi preko svojih čauša, koje šalje u te firme, obećavao "kule i gradove". Pre preuzimanja obavesti sve male akcionare, pojedinačno i pisanim putem, da će biti korektan, da će ispuniti socijalni program, da će investirati u fabriku, da će poštovati kolektivni ugovor, te da će sarađivati sa sindikatima, da bi na kraju ponudio najbolju cenu. Onda se njegovi "puleni" pojave na lokalnoj televiziji, gde počinju hvalospevi o njemu. Kada uz pomoć države kupi većinski paket, upada u firmu, razvlašćuje rukovodstvo i ekspresnom brzinom formira Upravni odbor na čije čelo stavlja - sebe.

 Kada je stigao u Vital, Peconi je tvrdio da će napraviti svetsku firmu, ali da zato mora da smanji plate i otpusti jedan broj radnika, zbog lošeg stanja fabrike, pa će tek onda početi da ulaže i da diže plate radnicima. Nažalost, njegova gerila je unela strah u Vital i ko god im se ne bi sviđao od radnika, stavljen je na listu za tehnološki višak. Peconi je dovodio i psihologe koji su radnike privodili na razgovor i po tri puta, a oni u strahu panjkali jedni druge.

 Kreditno zaduženje Vitala je sa 17 miliona, koliko je bilo pre njega, povećao na 35 miliona evra.

Bivši direktor Miodrag Vukotić smatrao je da parama iz kredita Peconi kupuje druge firme, jer u Vital nije uložio ni dinara! čak i iz Vitala izvlači pare. Preko svakodnevnih konkursa troši i izrabljuje mlade ljude, a državu zavarava kako on, eto, prima mlade na posao.

- Da li je moguće da jedan Vital, koji, odgovorno tvrdim, ima najjači brend u uljarskoj industriji, ima najkvalitetnije proizvode, bude toliko srozan da je vrednost njegove akcije pala ispod 2.000 dinara, a da su akcije Dijamanta 24.000 i Sunca 16.000 dinara. Njegov specijalitet je da sve radi po etapama, kako bi zavarao zaposlene i davao im lažnu nadu da će sve biti bolje, za još koju godinu - zaključio je naš sagovornik Vukotić.

 

Pitanja za državni vrh

 

- želim javno da pitam Vladu Srbije: zašto je pola sata pre zaključenja ponude odlučila da proda svoj deo paketa od 20 odsto akcija? Zašto ministar privrede Predrag Bubalo nije hteo da primi Vitalovu delegaciju i delegaciju američkog Bungea, lidera uljarstva u svetu? Zašto država dozvoljava da novopečeni bogataši od radnika prave robove, uništavajući fabrike od kojih se bogate i od tih para kupuju nove firme? Da li će država biti u stanju da ispita šta se desilo sa ukrajinskom ponudom - pitanja su bivšeg direktora Vitala, Vukotića.

 

Ukrajince sprečila Peconijeva policija?!

 

Za kupovinu Vitala zainteresovani su bili američki uljarski gigant Bunge, investicioni fondovi Ašmor i Bokatore i Peconijev Invej. Prodaja se obavljala preuzimanjem pred Komisijom za hartije od vrednosti. Nakon razgovora sa Komisijom, Bunge je dao čudan odgovor da odustaje od ponude za preuzimanje, ali ne odustaje od Vitala. Ašmor je odustao, a ukrajinski Bokatore je zakasnio pet minuta. Kako se priča, Ukrajince su presreli, po jednoj verziji, Peconijevi ljudi, a po drugoj policija, i zadržali ih na putu. No, ako se podsetimo da je Tabloid pisao da je Peconi sazidao kuću tadašnjem mačelniku UBPOK-a Mladenu Spasiću, ništa nije nemoguće.

                         (Nastavak u sledećem broju)

 

 

 

 

Kćeri moje, koliko vas imam?

 

 Peconijevu imperiju Invej danas čini najmanje 12 preduzeća - Monus, Rubin, Vital, Albus, Milan Blagojević, Medela, Ratar, Sunce, Stari grad, TV Košava, Pančevačka pekara i Luka Dunav u ovom gradu.

 

 

 

 

Aktivna policija čuva ga aktivno

 

Predrag Ranković Peconi na svom platnom spisku ima nekoliko javnih tužilaca, osam sudija i nekoliko visokih policijskih starešina. Osim obezbeđenja, koje solidno plaća, Peconi je angažovao i aktivne pripadnike policije da mu čuvaju leđa. Pre tri godine interventna jedinica je uhapsila policajce zaposlene u OUP Novi Beograd, koji su bili u Peconijevoj pratnji. Posle sprovedenog postupka, policajci su dobili otkaz.

 

 

Brisanje

 

Tabloid je 2006. godine objavio: "Inspektori iz UBPOK-a procenjuju da će u naredne tri godine Peconi postati najuticajniji čovek u državi. Oni smatraju da će Peconijev štab, zbog velike količine novca u kešu, kupiti najuticajnije političare i stranke, koji će morati slepo da izvršavaju njegova naređenja, i da će Peconi sa mnogim stranačkim liderima moći da obriše zadnjicu u svako doba". Nažalost, to se potvrdilo kao tačno, i danas je Predrag Ranković Peconi, koji se uglavnom potpisuje prstom, najbogatiji Srbin.

 

 

 

Lauferovo saznanje

 

Predsednik srpskih radikala Vojislav šešelj, uoči odlaska u Hag, najavio je da će raskrinkati Peconijevu delatnost. šešelj je od svojih laufera iz policije dobio precizne podatke o kriminalnim aktivnostima ovog zemunskog gangstera, ali je tadašnji ministar policije Mihajlović dobio zadatak da Peconija uzme u zaštitu. U zatvor je Peconi otišao tek nakon što je streljan njegov tadašnji zaštitnik, pokojni đinđić.

  

 

 

 

Portret

 

Peconi je priprost ali lukav tip, ne eksponira se. Odela kupuje na rasprodaji. Njega nema u zatvorenim klubovima, u džet-set društvima. Okružen je svitom telohranitelja, paranoičan je; dva puta je na njega vršen atentat i bio je u bekstvu.

 

 

 

 

 

 

 

 

  

  

 

 

  

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane