Natrag

Misterija

Misterija

Borka Vui predstavljala je tajne srpske vlasnike u Zagrebakoj banci

Mafijako bratstvo i jedinstvo

 

Poetkom tranzicionih procesa na Balkanu, odnosno u procesu raspada bive SFRJ, Hrvatska i Srbija bile su kao drave sledbenici vlasnitva nad deonicama mnogih preduzea i banaka na prostoru bive Jugoslavije. Veina tog vlasnitva nije se nala u paketu pregovora o sukcesiji, nego se vlasnitvo podelilo meusobnim tajnim dogovorima vladajuih elita u Zagrebu i Beogradu. Takav je sluaj i sa Zagrebakom bankom d.d. Zagreb, u kojoj bi Republika Srbija danas trebalo da ima suvlasniki deoniarski udeo "teak" gotovo 2,2 milijarde evra

D. Margeti

 

Borka Vui je bila tajni punomonik fiktivnih vlasnika deonica Zagrebake banke koje je trebalo da budu u vlasnitvu Srbije.

Iako se godinama prema raspoloivoj dokumentaciji inilo kako je uprava Zagrebake banke d.d. Zagreb nezakonito prisvojila vlasnitvo nad deonicama koje je trebalo da budu u vlasnitvu Republike Srbije, najnoviji podaci ukazuju da se radilo o tajnim dogovorima Zagreba i Beograda, u kojima je posredovala Borka Vui, a na osnovu kojih je vlasnitvo nad deonicama ZABE, koje je trebalo da pripadnu Srbiji, upisano preko tajnih vlasnikih rauna kod same Zagrebake banke, na tajne vlasnike koje je 1990-ih, u ime Slobodana Miloevia, odredila Borka Vui.

Prema nekim izvorima, Vuieva je do trenutka smrti ostala tajni punomonik fiktivnih vlasnika deonica Zagrebake banke, koje su nakon pretvaranja banke u deoniarsko drutvo trebalo da pripadnu Srbiji.

Zagrebaka banka bila je kljuno logistiko uporite za pranje novca balkanskog kriminalnog podzemlja pod kontrolom elita u Zagrebu i Beogradu

Naime, upravo je suvlasnitvo nad deonicama Zagrebake banke eliti u Beogradu, poetkom 1990-ih godina, bilo kljuni logistiki oslonac njihovih operacija izvlaenja novca iz Srbije, te pranja novca preko tajnih rauna u inostranstvu, ali i organizovanja meunarodnih krijumarskih lanaca droge, duvanskih proizvoda i cigareta, kao i vojne opreme.

Zagrebaka banka je reimu u Beogradu, izmeu ostalog, bila vana i zbog injenice da je upravo ta, nominalno hrvatska, banka bila i znaajan suvlasnik banaka u inostranstvu (Anglo Yugoslav bank Limited London, Banque Franco Yugoslave Paris, Adria Bank AG Wien i druge) preko kojih je Borka Vui, po ovlaenju Slobodana Miloevia, organizovala pranje novca od kriminalnih operacija za beogradski reim, a kasnije je iste operacije koordinirala za politiki Zagreb i balkansko kriminalno podzemlje u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, BiH i Makedoniji.

Zato je, ba kao i Gregurievom klanu u Zagrebu, Miloevievom klanu u Beogradu bilo kljuno da preko vlasnikog udela u ZABI zadri kontrolu nad tom bankom, kako bi u celosti kontrolisao i tokove novca izvlaenog iz Srbije, ali i onog steenog operacijama balkanskog kriminalnog podzemlja, s kojim je njegov reim, ba kao i Gregurieve institucije vlasti u Zagrebu, bio potpuno integrirasan.

Meutim, od 1. februara 2008. godine pred Optinskim graanskim sudom u Zagrebu pokrenut je sudski postupak za dokazivanje prava vlasnitva Republike Srbije nad deonicama Zagrebake banke d.d. Zagreb, a koju je kao "nalaznik imovine", odnosno kako je to tvrdio u tubi, "nalaznik deonica", podneo zagrebaki privatnik Pak Kainari.

"Pravna osnova ove tube je izriita odredba lana 2 stav 1. Aneksa G Ugovora o pitanjima sukcesije, potpisanim u Beu 29. 6. 2001. godine izmeu Republike Hrvatske, Republike Slovenije, Republike Bosne i Hercegovine, Republike Makedonije i Savezne Republike Jugoslavije, a potvrenim Zakonom o potvrivanju ugovora o pitanjima sukcesije.

Prema izriitoj odredbi lana 2 stav 1 Aneksa G, zagarantovano je pravo na svu imovinu koju su graani ili druge pravne osobe SFRJ imali na dan 31. 12. 1990. godine, te je zagarantovana sva pravna zatita koja je garantovana domaim pravnim i fizikim osobama.

Imovinska prava, ije je postojanje predmet ove tube, jesu prava koja je tadanja Jugobanka iz Beograda imala nad deonicama Zagrebake banke d.d.

Sledstveno tome, Republika Srbija u ovom postupku ima sva prava i obaveze kao i bilo koja druga pravna osoba u sudskom sporu pred sudom u Republici Hrvatskoj", stoji u podnetoj tubi, kojom su se pred sudijom Nikolom Raguom, na Optinskom graanskom sudu u Zagrebu, dokazivala vlasnika prava Republike Srbije nad deonicama Zagrebake banke.

Iz nastavka tube advokata Tatarca, jasno je kako je upravo na osnovu dokumentacije iz ovog sudskog spora, u maju 2007. godine, tadanji srpski premijer Kotunica zapretio Sanaderu pokretanjem postupka za povraaj vlasnitva nad deonicama ZABE.

Naime, tubi pred Optinskim graanskim sudom u Zagrebu prethodila je prijava postojanja prava Srbije nad deonicama Zagrebake banke, koja je Republikoj direkciji za imovinu u Beogradu podneta jo 23. oktobra 2006. godine.

"Tuilac je dana 23.10. 2006. godine prijavio Republici Srbiji, Republikoj direkciji za imovinu, Beograd, Graanika ul. br. 8, u daljem tekstu tuenik, postojanje njenih prava na deonicama Zagrebake banke d.d. Zagreb".

U toj prijavi su detaljno prikazani dokazi iz kojih ta prava proizlaze, time da se prijava poziva upravo na dokumente same Zagrebake banke d.d., a koja je pravni naslednik Udruene banke Hrvatske - Zagrebake banke - Osnovne banke, koja je nastala temeljem Samoupravnog sporazuma o udruivanju u Zagrebaku banku od 1. 12. 1977. godine.

Prema odredbi l. 256 istog Samoupravnog sporazuma odreeno je da je Zagrebaka banka pravni naslednik postojeih poslovnih banaka koje se tim sporazumom konstituiu u Zagrebaku banku, i to: Kreditne banke Zagreb i Jugobanke, sedite Zagreb.

Ovo je potvreno i Samoupravnim sporazumom od 8. 6. 1986. i to u l. 211 tog Sporazuma", navodi advokat Ozren Tatarac u obrazloenju tube pred Optinskim graanskim sudom u Zagrebu.

Tubom se tvrdilo da je Zagrebaka banka utajila deonice koje je trebalo da pripadnu Srbiji.

U tubi predatoj Optinskom graanskom sudu u Zagrebu 1. februara 2008. godine, navodi se kako je Zagrebaka banka u procesu preoblikovanja u deoniarsko drutvo, tada jo prema tzv. "Markovievom" Zakonu o bankama i drugim finansijskim institucijama, u bilansima i Knjizi deoniara lano prikazala kako broj deonica, tako i njihove stvarne vlasnike, te je takvim nezakonitim postupkom Uprava ZABE utajila vlasnika prava Srbije nad deonicama Zagrebake banke, odnosno utajila je uopte postojanje predmetnih deonica, zbog kojih se vodi ovaj postupak utvrivanja stvarnog vlasnitva i prava Srbije na deonice ZABE.

"Prema Potvrdi o uplati osnivakog fonda od 13.11.1989, izvodu iz zapisnika Osnivake skuptine banke od 13. 11. 1989. i Odluci o izdavanju deonica I emisije od 27. 12. 1989, jasno je da je banka izdala deonice za iznos od 8.630 milijardi (inflatornih) dinara, to je na 1. 1. 1990. iznosilo 863.000.000, - tzv. "Markovievih" dinara, i za to izdala 863.000 deonica (tj. za 1.000 "markovievih" dinara 1 deonica). Te deonice je uplatilo 1.287 drutvenopravnih osoba - osnivaa. Meutim, ti osnivai u svojim elaboratima za prevoenje nisu iskazali deonice Zagrebake banke d.d. koje su bile u njihovom vlasnitvu, tako da ta imovina osnivaa nije procenjena u vrednosti njihovog temeljnog kapitala u prevoenju i privatizaciji tih osnivaa. Pripisom dividende osnivakom ulogu, prava deoniara poveana su kako sledi:

Navedni osnivai - drutvene pravne osobe, imale su na dan 1. 1. 1990. 863.000.000,- "Markovievih" dinara, to je u knjizi deoniara prikazano kao 863.000 deonica.

Na dan 1. 1. 1991. godine, ovim osnivaima je pripadalo 1.294.500 deonica, a na osnovu odluke IV sednice skuptine Zagrebake banke d.d., od 27. 3. 1990, i to po osnovu pripisa dividende osnivakom kapitalu, a koja dividenda je za godinu 1990. iznosila 500,- din. po deonici (a jedna deonica 1.000,- din.).

Na dan 1. 1. 1992. godine, ovim osnivaima je na osnovu Odluke donete na dan 2. 4. 1992. pripadalo 5.178.000 deonica, i to po osnovi pripisa dividende osnivakom kapitalu, a koja dividenda je za godinu 1991. iznosila 3.000,- din. po deonici (a jedna deonica 1.000,- din.).

Na dan 1. 1. 1994. godine, ovim osnivaima je pripadalo 7.397.290 deonica, i to po osnovi Odluke sednice glavne skuptine banke od 31. 5. 1994. g., i to uveanjem postojeeg stanja deonica svakog osnivaa za 42,86 odsto. Zagrebaka banka d.d. zatajila je te podatke od svojih deoniara, pa je iz svog slubenog, a deoniarima jedino dostupnog bilansa, izostavila gore specificikovana prava deoniara na osnovu pripisa dividende i uveanja broja deonica za 42,86 odsto, ime ih je zakinula za ukupno 4.700.372 deonica.

Meutim, iz bilansa za 1989. g. jasno je da je osnivaki fond banke bio mnogo vei, i da je preteni deo kapitala sakriven, kao i da za njega nisu bile izdate deonice. Tako se iz bilansa za 1989. god. vidi da je iznos osnivakog fonda iznosio 17.512.892.293.300,- din., za ta je banka morala izdati ukupno 1.751.289 deonica.

Dakle, umesto 1.751.289 deonica, banka je izdala samo 863.000 deonica drutvenopravnim osobama-osnivaima. Preostalih 888.289 deonica pripadalo je Gradu Zagrebu, Republici Hrvatskoj, radnicima banke i tadanjoj Jugobanci, a osnivai su tako oteeni za tih 888.289 deonica.

Te deonice predstavljaju svu ostalu imovinu banke koja nije uneta i iskazana u deonicama, koje je trebalo da budu podeljene Gradu Zagrebu, Republici Hrvatskoj, radnicima banke 1945-1989. i tadanjoj Jugobanci, tj. vrednost nekretnina banke, i svega drugog to sainjava osnovna sredstava banke.

Vano je istai da Zagrebaka banka d.d. imovinu koja je predmet ove tube nije mogla, iako je na prevaru pokuala, u katastru da prenese na svoje ime.

Taj pokuaj nije uspeo jer su u katastru odbili da upiu prenos te imovine sa "drutvenog vlasnitva" - Udruena banka Hrvatske - Zagrebaka banka - Osnovna banka na Zagrebaku banku d.d. U katastarskom izvodu za sedite Zagrebake banke d.d. u Zagrebu, Paromlinska 2, jo 2007. g. navodi se kao Zagrebaka banka - drutveno vlasnitvo, sa zabelekom o tome da je odbijen predlog Zagrebake banke d.d. da tu imovinu prenese u katastarske knjige kao svoju imovinu, jer Zagrebaka banka, prilikom svog osnivanja i konstituisanja, tu imovinu nije prijavila nadlenom sudskom registru kao svoj osnivaki kapital.

Analogno tome i ostale nekretnine, koje prilikom preoblikovanja u deoniarsko drutvo nisu upisane u sudski registar kao temeljni kapital novoosnovane banke, ne mogu se upisati u katastarske knjige kao imovina Zagrebake banke d.d.

Kad je Zagrebaka banka d.d., odnosno njena uprava, saznala za tuiteljeva nastojanja da tuenik, ali i drugi izvorni osnivai banke (Grad Zagreb, Republika Hrvatska, radnici banke) utvrde svoja prava na deonicama banke, u zemljinim knjigama pojavljuju se pravno neutemeljeni upisi, beleke, izmene, i - to je za predmet ove tube najvanije - nezakonita i pravno neutemeljena brisanja oznaka drutvenog vlasnitva, pa i brisanja naziva Jugobanke kao vlasnika u zemljinim knjigama.

Ali, budui da predmet ovog spora nije kriminal u katastru, ve prava tuenika na tano odreenoj imovini - deonicama Zagrebake banke d.d., tuitelj u ovoj tubi nee ulaziti u detalje ovih manipulacija u katastru u zadnjim mesecima pre podnoenja tube, te e se koncentrisati na dokazivanje prava tuenika na katastarsko stanje u asu prijave tuenikovih prava na deonicama od strane tuitelja, dana 23. 10. 2006. godine.

Koja i kolika imovina je po sredi vidljivo je i iz narednih bilansa za 1990. i 1991. g. Prema bilansu za 1990. godinu, osnivaki fond iznosio je 2.458.433.000,- din, po emu je banka morala izdati 2.458.433 deonice, dok je u bilansu za 1991. g. osnivaki fond ve narastao na 8.615.877.984,8 din., za to je banka bila duna izdati, a nije izdala 8.615.877 deonica, preostali broj deonica vii od 863.000, koliko je iznosio ukupan iznos uplata drutvenopravnih osnivaa, te je tako trebalo da raspodeli izvornim osnivaima Gradu Zagrebu, Republici Hrvatskoj, radnicima banke i tadanjoj Jugobanci", stoji u tubi za dokazivanje prava vlasnitva Srbije nad deonicama Zagrebake banke.

 

Odgovor Srbije na tubu - Nismo vlasnici deonica ZABE

 

Nakon to je sudija Optinskog graanskog suda u Zagrebu, Nikola Raguz, od Republike Srbije zatraio potvrdu o postojanju potraivanja u smislu vlasnikih prava Srbije nad deonicama Zagrebake banke, na Optinski graanski sud u Zagrebu, 18. juna 2008. godine pristigla je diplomatska pota u kojoj je Ambasada Republike Srbije sudu dostavila potvrdu Srbije o postojanju vlasnikih prava nad deonicama ZABE.

Dokumentaciju je sudu pod brojem 293/08, dostavio otpravnik poslova Ambasade Ljubia Milanovi, inae ministar-savetnik u Ambasadi Srbije u Republici Hrvatskoj, dana 18. juna 2008. godine, nakon ega su se tajne prepiske Srbije i hrvatskog pravosua nastavile 19. juna 2008. godine, oglaavanjem Republikog javnog pravobranilatva Srbije o postojanju prava Srbije nad deonicama ZABE; zatim dana 20. juna 2008. godine, dostavom punomoi i dodatne dokumentacije od strane Ambasade Republike Srbije; te 3. jula 2008. godine, i konano 9. jula 2008. godine, podneskom Republikog javnog pravobranilatva Srbije u kojem detaljno obrazlau zato Srbija prema njihovom miljenju nema vlasnikih prava na deonice ZABE.

Zanimljivo je da je u celom ovom postupku sudelovalo i Ministarstvo spoljnjih poslova i evropskih integracija Republike Hrvatske, to je jasno iz dopisa kojeg je sudu uputio Aleksander Stipeti, naelnik Odeljenja za jugoistonu Evropu, I Uprave, Uprave za Evropsku uniju i evropsku saradnju, Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske.

Iz Stipetievog dopisa je jasno kako su izmeu Hrvatske i Srbije razmenjene diplomatskim putem informacije o sluaju "ZABA", te bi se jasno moglo zakljuiti kako su o predmetu ovog spora trajali meudravni razgovori koji su rezultirali na kraju odustajanjem Srbije od bilo kakvih potraivanja u odnosu na mogue vlasnitvo nad deonicama Zagrebake banke d.d.

Dana 12. juna 2008. godine, a prema ranijem reenju sudije Nikole Raguza od 15. oktobra 2008. godine, Republiko javno pravobranilatvo Republike Srbije uputilo je Optinskom graanskom sudu u Zagrebu odgovor na ranije citiranu tubu, pod brojem R-452/08.

Kratkim oglaavanjem koje je potpisala zamenica Republikog javnog pravobranlatva Srbije Aleksandra Lazarevi, ta se institucija u ime Srbije, kao ovlatena dravna institucija, odrekla bilo kakvih prava Republike Srbije nad deonicama Zagrebake banke d.d

Budui da se radi i o politiki izuzetno osetljivom predmetu, oigledno je kako su ovakvo postupanje Republikog javnog pravobranilatva usuglasile i naloile najvie institucije srpske drave, te je gotovo nemogue verovati kako dogovor o ovakvom ishodu ovog spora nije postignut izmeu dveju vlada u Beogradu i Zagrebu.

"... Zakonski zastupnik tuene istie prigovor mesne nadlenosti Optinskog graanskog suda u Zagrebu za postupanje u ovoj pravnoj stvari.

Naime, odredbom lana 41 Zakona o parninom postupku Republike Srbije propisano je da je za suenje u sporovima protiv Republike Srbije, jedinica lokalne samouprave, kao i drugih oblika teritorijalne organizacije, opte mesto nadlean sud, na ijem se podruju nalazi sedite njene skuptine.

Takoe, odredbama lanova 47 i 48 u vezi sa odredbom lana 16 Zakona o parninom postupku Republike Hrvatske, propisano je da je za suenje opte mesno nadlean sud na ijem podruju tuenik ima prebivalite, da je, ukoliko tuenik nema prebivalite u Republici Hrvatskoj, opte mesno nadlean sud na ijem podruju tuenik ima boravite, kao i da je za suenje u sporovima protiv drutveno politike zajednice opte mesno nadlean sud na ijem podruju se nalazi sedite njene skuptine", navodi u odgovoru na tubu pred Optinskom graanskim sudom u Zagrebu, zamenica Republikoj javnog pravobranioca Srbije Aleksandra Lazarevi, osporavajui nadlenost zagrebakog optinskog suda u ovom predmetu, te je predloila, ukoliko se nastavi postupanje po ovom spisu da se spis ustupi Prvom optinskom sudu u Beogradu.

Meutim, u nastavku odgovora na tubu Republiko javno pravobranilavo Republike Srbije osporava i predmet ove tube.

"Prelazei na osnovanost tubenog zahteva, istiemo da isti osporavamo i po osnovi i po visini, imajui u vidu da tuitelj uz tubu nije dostavio ni jedan jedini dokaz u prilog tvrdnjama da Republika Srbija zaista ima deonice u Zagrebakoj banci d.d., pa se njegovi navodi mogu oceniti kao krajnje proizvoljni, odnosno paualni.

Pored toga, ne prilaui nijedan od dokaza na kojima je zasnovao tubeni zahtev, tuitelj je tuenoj uskratio mogunost da se detaljnije izjasni na navode iz referata tube", navodi u odgovoru na tubu u ime Srbije Aleksandra Lazarevi, u dopisu od 12. juna 2008. godine, kojim je zatraila odbacivanje tube kojom se utvruju vlasnika prava Srbije nad deonicama Zagrebake banke.

Zanimljivo je da i nakon to je Republika Srbija od Optinskog graanskog suda u Zagrebu primila dokaznu dokumentaciju u ovom spisu, Republiko javno pravobranilatvo Srbije ostaje kod svog stava u odgovoru na tubu, to su potvrdili i novim podneskom od 9. jula 2008. godine, u kojem su pokuali obrazloiti pravni sled nad Jugobankom sa seditem u Zagrebu, te u zakljuku tvrde da Srbija nije pravni naslednik vlasnitva nad ovim deonicama, i predlau Optinskom graanskom sudu u Zagrebu da se odbaci tuba za utvrivanje prava vlasnitva Srbije nad deonicama ZABE.

 

Tajni vlasniki rauni

Borka Vui znala je tajnu o "nestalim deonicama" Zagrebake banke. Meutim, upravo zbog injenice da je Borka Vui 1990-ih godina uesnik tajnih dogovora kojima su deonice Zagrebake banke koje je trebalo da pripadnu Srbiji preknjiene na tajne vlasnike, i to preko tajnih starateljskih rauna koji se vode kod same Zagrebake banke, a Vuieva je do svoje smrti ostala opunomoeni predstavnik tih tajnih (a mogue fiktivnih) vlasnika; Vlada Srbije u kojoj znaajnu ulogu igra nekadanji Miloeviev SPS, iji je Borka Vui do smrti bila lan i visoki dunosnik, odrekla se svojim svedoenjem zagrebakom sudu vlasnikih prava na deonicama Zagrebake banke.

Jedina pak koja je znala tajnu o "nestalim deonicama" Zagrebake banke, odnosno o deonicama koje su predstavljale suvlasnitvo Srbije u Zagrebakoj banci, bila je upravo Borka Vui, koja se 1990-ih tokom intenzivnih dogovora sa Franjom Lukoviem i Franjom Greguriem o modelu zajednike saradnje na pranju novca preko tajnih rauna u inostranim bankama, s njima dvojicom dogovorila i o modelu preknjiavanja ovih deonica Zagrebake banke na tajne vlasnike, pod direktnom kontrolom Borke Vui.

Knjiga deoniara Zagrebake banke d.d. Zagreb, predstavljena interno malim deoniarima na Skuptini ZABE odranoj u aprilu 2008. godine, otkriva preko kojih je sve banaka, kod kojih se vode tajni vlasniki rauni, skriveno vlasnitvo nad deonicama Zagrebake banke, a koji podaci svakako upuuju kako se iza nekog od tih punomonika ili njihovih zajednikih rauna, skrivala i grupacija tajnih vlasnika iz Srbije pod kontrolom Borke Vui.

Knjiga deoniara Zagrebake banke d.d. razotkriva kako je cela mrea banaka u Hrvatskoj ukljuena u organizovani kriminalni krug prikrivanja pljake u ZABI i organizovanog bankarskog kriminala.

Tako se kod Privredne banke Zagreb d.d. (PBZ) vodi ak sedam rauna na kojima se vodi vlasnitvo dela deonica Zagrebake banke.

Prvi takav raun vodi se na "CN Ltd", a na njemu se vodi vlasnitvo ak 977 redovnih deonica Zagrebake banke.

Na sledeem, tajnom, zbirnom vlasnikom raunu kod PBZ-a skriven je stvarni vlasnik 185 deonica Zagrebake banke. Najvei broj deonica ZABE kod Privredne banke Zagreb, vodi se na tajnom, zbirnom vlasnikom raunu iza kog se krije stvarni vlasnik ak 11.285 deonica.

Na raunu kod Privredne banke Zagreb, oznaenom brojem 3269841 vodi se vlasnitvo nad 639 deonica Zagrebake banke. Jedan manji deo tajnih vlasnikih rauna iza kojih se kriju pravi vlasnici deonica Zagrebake banke, otvoreni su i kod Hrvatske potanske banke.

Na jednom zbirnom vlasnikom raunu, koji se tajno vodi za nerezidente, klijente Hrvatske potanske banke, vodi se vlasnitvo nad 113 deonica Zagrebake banke d.d.

Na drugom tajnom, zbirnom vlasnikom raunu kod Hrvatske potanske banke, kojeg HPB vodi "za klijente banke", kako je to naznaeno u dokumentima, upisano je vlasnitvo 746 deonica Zagrebake banke d.d. Zagreb.

Kod Erste i Steiermarkische Bank d.d., vodi se nekoliko tajnih rauna na kojima se vodi vlasnitvo nad deonicama Zagrebake banke d.d.

Tako je na jednom raunu skriveno vlasnitvo nad 2.140 deonica Zagrebake banke d.d.

Na tajnom raunu, na kojem je naznaeno da Erste banka vodi vlasnitvo za tree osobe, vodi se vlasnitvo nad 893 deonice Zagrebake banke d.d.

Jedan manji deo deonica Zagrebake banke d.d. vodi se i na tajnim vlasnikim raunima kod Volksbank d.d., tanije na dva takva rauna, kako to stoji u knjizi deoniara Zagrebake banke d.d.

Tako se na vlasnikom raunu broj "02" vodi vlasnitvo nad 87 deonica Zagrebake banke d.d., dok se na "zbirnom vlasnikom raunu za klijente Volksbank d.d." vodi vlasnitvo nad 260 deonica ZABE.

Kod NAVA banke takoe je otvoren jedan raun na kojem se vodi manji broj deonica Zagrebake banke d.d.

Tako je na tom raunu pohranjeno ukupno 670 deonica ZABE.

Neto vei broj deonica vodi se na zbirnim vlasnikim raunima kod Podravske banke d.d.

Tako se na zbirnom vlasnikom raunu, oznaenom kao "zbirni raun za Lombardi - fizike osobe" vodi vlasnitvo nad 833 deonice Zagrebake banke d.d.

Kod Podravske banke d.d. otvoren je jo jedan tajni vlasniki raun, oznaen kao "zbirni raun za M21 - fizike osobe", na kojem se skriva vlasnitvo nad svega 27 deonica Zagrebake banke d.d.

Posebno je zanimljivo to se vlasnici odreenog broja deonica Zagrebake banke d.d., skrivaju i iza rauna otvorenih kod Hypo Alpe Adria Bank d.d. Zagreb.

Tako se na jednom raunu, oznaenom brojem 1198947, vodi vlasnitvo nad 533 deonice Zagrebake banke d.d. Na raunu oznaenom "520002KAT", kod Hypo banke vodi vlasnitvo nad 739 deonica Zagrebake banke d.d.

Osim to se na zbirnom vlasnikom raunu kod ZABE skriva stvarni vlasnik veinskog paketa deonica Zagrebake banke d.d., koji se pak skriva iza tajnih, vlasnikih rauna kod Bank Austria, kod ZABE postoje i drugi tajni vlasniki rauni na kojima se vodi vlasnitvo deonica banke.

Tako se vodi i tajni raun na ime Osterreichische Kontrollbank Aktiengesellschaft, na kojem se vodi vlasnitvo nad 197 deonica Zagrebake banke d.d.

Na raunu koji se vodi na ime State Street Bank and Trust Company For The Benefit Of Legacy IBT, vodi se vlasnitvo nad 166 deonica Zagrebake banke d.d.

Na tajnom raunu kod Zagrebake banke d.d., oznaenom brojem 3234495, vodi se vlasnitvo nad 3181 deonicom ZABE.

Portal potpsinika ovog teksta je 2008. objavio popis tajnih vlanikih rauna na kojima je skriveno vlasnitvo Zagrebake banke. Podsetimo, jo sam u lanku pod naslovom "Ekskluzivno: Ko su upisani deoniari Zagrebake banke?", od 1. juna 2008. godine, objavili dva popisa deoniara, koji dokazuju napred objavljene podatke o skrivenom vlasnitvu nad deonicama Zagrebake banke.

Iz ova dva popisa (POPIS 1; POPIS 2), jasno je kako veinski vlasnici Zagrebake banke d.d. nisu nikakvi strani investitori, kao to to lano prikazuje Uprava Zagrebake banke, ve su stvarni veinski vlasnici banke skriveni iza tajnih vlasnikih rauna kod Zagrebake banke, Reiffeisenbank Austria d.d. Zagreb, Privredne banke Zagreb, Hypo Alpe Adria banke, Podravske banke, NAVA banke, Hrvatske potanske banke, Erste banke, Volksbank d.d.

Borka Vui oigledno je skrivala jednu od najveih tajni drutvene, ekonomske i politike tranzicije na Balkanu; tajnu dogovora politikih elita u Zagrebu i Beogradu o podeli imovine u Hrvatskoj i Srbiji; tajnu dogovorenog rata, koji je oigledo za cilj imao prikrivanje velike tranzicijske pljake, rata pod ijom maskom je stvorena jedna od najmonijih kriminalnih organizacija u dananjoj Evropi, organizacija koju nazivamo "Balkanskom mafijom", a koja u ovom trenutku kontrolie meunarodni verc cigareta, ljudi, droge, oruja, nuklearnih materijala, te pranje novca preko balkanskih drava, ali kontroliu i graevinski, bankarski i sektor trgovine i proizvodnje hrane na Balkanu.

Vuieva je bila uesnik te tranzicijske reorganizacije na Balkanu i u sluajevima poput Zagrebake banke predstavljala je te skrivene, kriminalne centre moi kao njihov tajni punomonik za upravljanje imovinom u pojedinim preduzeima i bankama, kao to je sluaj sa Zagrebakom bankom, bila je njihov tajni poverenik za nadzor puteva legalizacije novca, te transbalkanske kriminalne organizacije.

Promenom odnosa snaga u toj kriminalnoj organizaciji, Borka Vui postala je "kadrovski viak".

Uklonjena je kao jedan od retkih preostalih, preivelih svedoka kriminalne tranzicije na Balkanu i zakulisnih dogovora politikih elita Hrvatske, Srbije, Crne Gore, BiH i Makedonije.

Sluaj tajnih dogovora oko Zagrebake banke, kojima je koordinirala upravo Borka Vui, najverodostojnije deifruju te procese izgradnje novog drutvenog, ekonomskog, politikog i kriminalnog poretka na Balkanu, procese uspostavljanja skrivenih centara moi direktno vezanih na balkansko kriminalno podzemlje.

Borka Vui bila je kljuna osoba te strukture paralelne vlasti na Balkanu.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane