Aranđelovac

 

Grad i banja koji su presušili

 

Narod je još uvek tu, a para nema

 

 

Aranđelovac sa šumama, sa brdima, sa hotelima, na prozorima plavi izbeglički veš. Posla nema. Ljudi preživljavaju. Ko kako može, i kako ume. Narod je još uvek tu. Ali nema pare. Svi veruju da će se život vratiti u grad. Nadu ulivaju šareni autobusi koji odlaze i dolaze

 

 

Piše: Miodrag Milojević

 

 

Aranđelovac. četredesetogošnjaci, pedesetogodišnjaci prolaze ulicom, čvrsti, od brega odvaljeni. Na desetoricu dolazi po jedan idiot. On cvili, posrće ulicom, ili pruža jezik.

U prvoj sam kafani, u najboljoj kafani u Aranđelovcu, kod Mije.

- Komšiji bacio bombu u ribnjak!

- Ostalo je riba, šarana, ostalo nešto. On je bio na ratištu. Ko zna šta je radio tamo - priča Peda.

Peda je ušao u tankoj pamukliji. Jednu kiselu vodu, odmah ide.

U kafani ima pivo i to besplatno. Peda ostade.

Neko je rekao: - što tvoj komšija prodaje drogu?

-  Neka, neka. Ima para. Ne bi on imo da ne radi take stvari.

- Dođe starac i donese jagnje pečeno na ploču! - reče Mija.

Peda se smejulji: - To nisam ja, to si me ti pomešao.

- I, jebem ti! Izvini onda. Tačno je da sam bio ljut, poznao sam te ja po glasu, nisam teo da pričam s tobom... Fala, fala gazda Pedo, fala na pečenju.

- To nisam bio ja. Jeste bilo, kod Vitomira... Jeo sam i ja...

Mija, kafedžija, izvodi svoje skečeve. Neko jeste doneo pečeno jagnje, čuo je u kafani od majstora. Mija priča priču, podsmeva se Pedi koji je u Aranđelovcu poznat po škrtosti.

 

Hotel ili...

 

Skulpture u nekad čuvenom parku stoje pod krošnjama, a kao dimljene, suve uši u kasapnici.

Hoteli u parku prosto su se zatvorili. Došle su izbeglice. Posle se nisu otvorili. I danas, na gornjim spratovima hotela "šumadija" suši se veš. Znači, izbeglice su još uvek tu.

Sad će neko reći da su izbeglice krive. Nisu, nego turisti neće tamo gde se kuva pasulj i suši veš.

Hotel ''Staro zdanje''. Prozori razlupani, kroz tunel vire razlupani, zgomilani delovi inventara. Vidi se, golubovi su živeli ovde izvesno vreme. Kapalo je zeleno ispod krova. Neko ih je rasterao ili su sami otišli. Radi Bukovička banja: - Bez dozvole terapeuta, ulaz u salu zabranjen.

Na ulazu, gomila dečjih apostolki.

Vlasnik auto-perionice pravi pauzu. Plava majica, na leđima znoj ocrtao mrlju od mastila. On se oseća na znoj, mrzi neradnike.

- Evo je, prolazi, suva ko grana. Neće da ide da počisti nekom kuću, da joj da dvesta, trista, petsto dinara. Nego neradnici.

Panta mu jednom reče: - Ti radiš. Mogo bi malo da pomogneš ovu moju decu. Da ih malo poguraš. Ne znam šta ću da radim sa ovim malim Božom.

- Imam studenta u Kragujevcu, znaš li koliko to košta, čoveče. šta ti ja mogu, što si ga pravio?

- Folira, bre. Ovamo stalno kuka da nema, ovamo stalno vrti mobilni telefon, nekog zove. Odakle ti pare za kredit?

- šašav, bre. Suva 12 hektara zemlje ima on u Valjevu. Gola Glava, selo kod Valjeva, na putu za šabac. Sedam hektara šume. Prodao u Aranđelovcu kuću, uzeo lepih para. Koga je za ono prevario, bila jedna soba? Ova njegova žena, što nije čuvala pare? Sedam hektara šume, bukve ovakve, ne vidi se nebo, da seče drva, da proda, da se izdržava dok je živ. Da školuje decu. Jedna bukva - mož da se izvuče 20 metara drva. Naseci 20 metara drva, prodaj, dođi ovde i živi.

- Radio on u "Streli". Kad je "Strela" došla u Aranđelovac, oni ga poslali ovde. Posle upozna ovu.

- A, znači tako?

- Dobar je majstor. Strašan je majstor. Al' ne vredi...

- Raj i pakao postoje.

 

Pokajanje

 

Glavna ulica u Aranđelovcu. Okrećem se. Prolaznik neće u pakao, neće u raj. Otišao je u prodavnicu.

Glatke, bele stepenice i njegov povrnut šešir.

- Rokovnike dajemo besplatno. To nije loše čovek da ima. Ovo ti je sto dinara. Biblija, Stari i Novi zavet - 800 dinara! Je l' imaš kući Bibliju? E, pa čitaj.

Prilazim i ja: - Biblija ili Sveto pismo. đuro Daničić, Vuk Kradžić, Biblijsko društvo, Beograd. Tvrda poveza, biblijski papir... Evo ti postanje svijeta. Adam i Eva... Imaš i slova i slike...

Isto pita i mene. - Imaš li kući Sveto pismo? E, pa čitaj ga... Imao sam ja kliničku smrt, do tad nisam ni ja verovao. Raj i pakao postoje.

Kako?

- Osam i po sati bio sam van tijela...

- Gde ste bili?

- Gde sam bio? Na zemlji. Ali, bio sam van tijela.

Udaljio se dva metra, pa prilazi: - E moj rođo, da čovek bude pola sata u paklu, ne bi ovo zlo radio. Rade ljudi šta im dođe do ruke. Vidiš kakva čudesa i haos...

- Kakva čudesa?

- Ne mogu da ti objasnim. Ubistva, droge, ratovi, kidnapovanja...

- Kakva kidnapovanja u Aranđelovcu? Toga ovde nema.

- Kako ne vidiš čudesa? Ja za Aranđelovac ne propovijedam, nego za cio svijet. Ajd, nek te Bog blagoslovi, čitaj, moli se Bogu...

- šta ima jedna Biblija? Vi ćete to za pola sata prodati?

- Neće. Neće. Ovo je bezbožan svijet. Naš narod mnogo psuje Boga. Al' ja mu govorim da je blizu Hristov drugi dolazak, da se pokaju.

Je l' se pokaje neko?

- To je njegovo. Ako će ostaviti grijeh, da čita Jevanđelje, moli se Bogu, to je pokajanje.

- A adventisti, Jehovini svedoci?

- Ja ne znam za njih, ja sam pravoslavac. čuješ, jedno je Sveto pismo. Blago onome ko se upravlja prema Svetom pismu.

- Pa oni se upravljaju!

- Fala Bogu! Fala Bogu.

U Aranđelovcu vlada besparica. Pod drvoredom poluprazne bašte kafića. Ali Aranđelovčani kad sednu, ne znaju da ustanu. Kad sednu - ceo svet je njihov.

Ima li u Aranđelovcu muzika? - pitao sam taksistu.

- Imaš gore. Kod Tome Vrnde, samo tu.

Drugi taksista priča drugi priču: - Najbolje ti je ''Domovina'', na izlasku iz grada.

- Narod je tu. Al' nema pare.

Tako je izbeglica iz Uroševca opisao Aranđelovac u nekoliko reči.

Kupaca nema, jedina zabava na buvljoj pijaci je Mihajlo. Mihajlo je pustio bradu, bradu negovanu. Rano jutro, pijan je, jedva stoji na nogama.

- Irena, sipaj mu rakiju.

- Sad ću da mu sipam, ćuti...

- što ćuti?

- Mihajlo je pijan!

- Ako je. Voli čovek da popije rakiju. što se ti brineš za njega? Nisi mu ti majka, nisi ga ti rodila. Nemoj da mi diraš druga...

Mihajlo se visoko uspravlja: - Na dve noge idem!

- Ti posle odeš, on se pretura. Vodi ga sa sobom.

- Ne diraj mi druga.

- Evo Mihajlo, nosi joj, i pazi kako ulaziš na vrata.

Povijen nad pločnikom, Mihajlo guta jednu pa drugu rakiju.

Stomak se lepi, Mihajlo se predvaja napola.

 

šta bi, bi

 

Kafana se zove ''Orlovo gnezdo'', miriše lakirano drvo. U kafani svi prepričavaju kako je pre nedelju dana bio tradicionalni vašar. Prvi put posle nekoliko decenija, ostale su prazne šatre, muzičari su dremali, gledali instrumente. Posle su se pokupili i otišli. U Aranđelovcu još raspravljaju: - šta to treba da znači? To se nije desilo od postanka.

Tetovirao je ruku. Istetovirao je - Punki ubica. Prodaje plave konzerve, tunjevina. Darinka, ona je jedina Romkinja. - Samo nam još ti fališ! ćuti, sedi tamo gde si, ovde nema ništa. Nikad bilo. Nema od hotela ništa, nema narod pare. Bilo nekad.

četiri-pet gajbi naslonio na zid. Radoje, izbeglica sa Kosova, prodaje breskve: - Prosto rečeno, nema od Aranđelovca ništa. Pola tezgi je zatvoreno. Bilo jedno vreme, kratko, kad se ''Knjaz'' prodao. Hoteli ne rade, ''Izvor'' ne radi. Smanjili u ''Knjazu'' broj radnika na petsto, a bilo hiljadu i osamsto. Narod je tu. Al' nema pare.

Radoje ostaje u Aranđelovcu: - Negde moraš da budeš.

Igranje karata - to je jedina zabava.

- E moj Mijo. Pustio si konobaricu da ti popisuje oko šanka. Nema tu ni kafane ni gazde.

Cev je bila tanka, nalik na žutu slamku za ispijanje soka. Mija sinoć otpustio konobaricu dok ne izvrši kontrolu.

žutom cevkom premerava flaše. Onako uzgred, reče: - što mi kurčina nije ko ova cev!

Briše flašu suvom krpom: - Ovo je najmerodavnije. Kad omane za jednu crtu, znači uzela je ne jednu, nego jedanaest. E, moj sokole! Uzela je jednu, znači odma manje sto dinara... čim se ne uklapa  - znači uzela. čika Bane, ti znaš, bio si konobar?

- Ja? Ja to pogledam od oka. Ja sam sve od oka popisivao.

- Ona mora da zaradi i za mene i za nju. Ako ne zaradi, ne mož da radi. Jeste, nema tu...

Bane je bio konobar u društvenom sektoru, stekao je penziju. Beli brkovi u obliku ćiriličnog ''P''. Bane, socijalistički konobar. Kao takav, šta on zna o kafani? Najgore je - Bane neće da ćuti.

- Pet vrsti čorbe je prodajem, škembići, crevca...

- čika Bane, što si zatvorio kafanu? To mi nije jasno. Kad si tako dobro radio, što si zatvorio?

- Kaki... Spremim ja girice. Ja sam prodao jednom, nećeš da veruješ, dvanest tabli girica od po osam kila.

- Kome si prodao?

- Narodu. Bio neki Jovan. Posno. Kaže onaj što radio u ''Biseru'', Rade, Rajo, kako mu ime, kako si prodao girice, niko nije prodao?

- Rade.

- Kako je odlazilo, ne mož da zamisliš.

- što ste onda batalili radnju, od tolikog posla?

- Prodam ja svako jutro dvesta lepinja. Niko posle mene nije prodao na pijacu pet lepinja.

- Koliko je to dvesta lepinja? Priča priče. što si batalio?

- šta ću, nema ko da radi. Sin otišo u ''Kolubaru''. Oće platu kolubarsku. Ja otišo u penziju.

- Bio sam kod tebe u kafani, čika Bane. Slađi govana nisam jeo.

- Ja sam dobar čovek bio nekad, u svoje vreme.

- Jeste, čika Bane, ali šta si ti stvorio?

- Ja jesam stvorio. Ne mogu da im kupim helikopter. Ni meni tada nije kupio helikopter.

- Jeste, čika Bane. Ti si to stvorio. Ti si im to dozvolio. Oni to neće da prihvate. Ne treba im to, nego treba da budu pametni Srbi.

- Ako, imam ja penziju - reče pomirljivo Bane.

- Bane, koliko treba džigerice da kupim? Dosta dva kila? Bela maramica - jedan komplet, dosta?

- Uzmi dva ako ima. Noćas kolju.

- Važi.

- Evo ga Zare! To je bio najbolji majstor u ''šamotu'', u Partizanima, dok je bio živ!

- U ''šamotu'', u Partizanima. E, moj bato. Treba da prebaciš preko ruku 370 dimnih cevi. Tries' tona!

- Gde danas da nađeš poso? Nemoj lupati, čoveče!

- Ja ne radim ništa. Radim kao bravar.

Direktor kaže: - Ima mnogo radnika na plaćenom, na neplaćenom... Da vidim sa upravnikom.

- Mene ne zanima ko je je na plaćenom, ko je na neplaćenom. Okrenem se i odem. Najžalije mi, ostale mi "starke", ostao mi prsluk. Najžalije mi prsluka. Donela mi keva iz Austrije. Kao plišane pantalone, unutra postavljen nekim krpama. Ispod njega mož da nosiš bilo šta... Bilo toplo ko duša. Više sam ja pocepao patika i cipela u ''šamotu'', u Partizanima, nego što sam zaradio.

 

Promašaj

 

šta će učiniti Daca, prodavačica sladoleda? Dok kupujem sladoled, na frižideru zaboravljam upaljač, mobilni telefon, diktafon, cigarete. Vraćam se posle petnaest minuta. Stoji upaljač, diktafon još uvek radi. Zlatku je bela kosa opadala. Iskočila je poena, držao je flašu piva.

- Znaš, sad se odlaže svadba zbog njene trudnoće - rekla je Daca.

- Dok se s tobom ne razvede?

- Posle toga odem ja u servis. Međutim, on je s njom živeo, znači...

- Drugo mišljenje sad imam o njemu. Imao sam i ranije, imao sam i ranije, Daco. Mi smo milion puta razgovarali. što mi razgovaramo, to nikad neće da zna niko.

- đole mi reko. Dolazio si da piješ kafu kod mene. đole mi reko.

- Nije. Ja sam samo tebi reko ko je dolazio.

- Znaš šta je, znaš šta je meni krivo. Njen otac nema ništa sa mnom...

- Ja sam samo tebi reko šta je ona, Danijela, pričala za njega. Tebi sam reko. Neši sam reko. Nešo, sramota je, šta radiš, bre? Divna žena, domaćica, svaki dan dolazi do parka pešaka, donosi ti da jedeš. Plati i piće. I meni, i meni... Sve živo, reko...

- Kažu, ti si reko. Mlađa je Danijela od Dace, bez obzira na sve.

- To nisam reko! Ti mene znaš. što jeste, jeste. Samo istinu. Da lažem neću, da kradem, još gore. Mogu da zatražim nešto, da kradem, to nikad u životu. On će se pokaje za mnoge stvari. Treba da ga pustiš, u stvari... Pusti ga... Doći će sve na svoje mesto...

- On bez mene ne može... Kad prođu godine...

- Ja sam mu to reko.

- Imao si žene?

- Znaš šta je đole reko. Rekla mi Daca nešto: da je vara muž.

- Znaš šta je reko u bračno savetovalište? Kad dođe do suda, doktorka mora da kaže šta je on reko.

- Pa kako Daco, bre, pa kako? Mora. To je ušlo u zapisnik.

- Reko je - to je bila obična jebačina. To je reko. Devojka oće se udaje, što je ne bi... Da sutra dođe do sud, doktorka mora da kaže...

- U to sam siguran.

- Zlatko, šta je s tobom? Tri-četiri meseca on je spavao tamo u perionici, on je spavao kod nje kući, šta je s tobom? To je tačno...

- On posle prve žene nije imao drugu, tebe...

- Jeste Zlatko, jeste, milion posto. Spava u perionici...

- Gde si bila ti?

- Nije dolazio kući.

- Spakovao bi njegove stvari, stavio pred vratima na kišu. Ne bi mi ulazio u kuću. Ključ...

- Ja sam tu napravila grešku. Kad je došo, nisam trebala da ga primim.

- Spakovo bi njegove stvari pa nek kisne, nek stoji, ključ u bravu. Ja da sam žensko, tako bi uradio. Da ti ja dajem sve živo... Da pričamo malo o meni, Daco, kako sam se ja razveo od živoslave. Ja kući s posla umoran, malo da se operem. živoslava sa sprata, jebaću ti mamicu! Mamicu ti jebem, je l' ti nije bilo lepo s mnom! Daco, to je najgore. Da si pametna, ovo ne bi dozvolila sebi. On je napravio sebi jedan veliki promašaj. Samom sebi on je napravio haos. Muško je... Samo da se istrese... Samo da se istrese...

- On, da je dobar čovek, ne bi meni tako napravio...

- He-he... Ali, svi redom lažu. Pedantan Zlatko, uvek bio... Toliko lepo obučen. Evo, žarka da pitaš. Pet odela imam. Kravate, jakne...

- On je prvo trebalo da ceni sebe. Kao prvo, ne možeš ti da ponižavaš nikog. Ako je to njemu bila klasična jebačina... Onaj matori Vojkan ga jednom pitao - što si se ženio ženom starijom od sebe?

- Da mesi, pere, pegla, zato što lepo kuva.

- Zlatko, ovaj matori Vojkan, jednom ga pitao. Nijednom mi nije reko da me voli.

- Ti kažeš Daco, moj muž. On tako ne razmišlja. Ne kaže - moja žena...

- Prvo, nije lepo da uđeš u kuću čoveku i kažeš: ja se ženim tvojom ćerkom, nije tako, reko je, ja imam ozbiljne namere... I to što je ušo čoveku u kuću, što je reko - ja sam taj i taj, odakle, to isto nije lepo...

- Slažem se sad da to nije lepo. Nije lepo. Ona je možda njemu poverovala. Zašto nije rekao: ja tu ženu cenim, poštujem, jer je takva, takva i takva...

- Nenad se kune, uveče. Laže. Uveče kaže mom svekru: Dabogda da saranim dete, da mu dam prvo jutro. Lažu, nemam drugu.

- Kune se i laže?

- Veruj mi, Zlatko. On nije smeo da uđe u kuću, da su šiptari, Cigani, Hrvati, Marsovci,  Svemirci... da kaže - ja ću da je ženim. Veruj mi. Nije smeo, nije smeo, bre... Kad ti imaš ženu, imaš dete, imaš sve... Da ti uđeš u nečiju kuću... Da ja sutra dođem na vrata, da ja kažem - to je moj muž...

- Ja sam kod vas ulazio. Nije samo kod vas....

- Neverstvo je teže. Da se sad ja pojavim i kažem - to je moj muž! Da se pojavim? Zlatko, šta misliš? Da je moja ćerka - ja bi je izbacila iz kuće. Da ti gledaš tu ćerku u kuću! Ja sam trebala davno da ga izbacim. Nego, ajde, promeniće se... Ajde, promeniće se...

- Daco, znaš i sama... Klasična jebačina... Jebo sam je iz inata. Ja moju ženu volim, da je ne volim ne bih se venčao s njom. Je l' tako? Tako sam se i ja razveo sa živoslavom. Tražila mi kuću. Stani malo, živoslava. To je tvoje. Ja to, u grob da nosim neću. Provicirala me, puko mi film. Policija, ličnu kartu. U zatvor ... I još tri nedelje lečenje za alkoholičare.

- Znaš, Zlatko... Da ti kažem... Nenad je pričao da sam ja luda...

- Ne, bio sam prisutan kad je reko i kad si mu odgovorila... Ko je lud, tvoja majka ili ti? Tvoja majka se lečila, nisam ja...

- Grubo je reči da je bolesnik. Ali jeste bolesnik...

- Bolesnik? Malo možda jeste. Ali ne razmišlja, ne razmišlja...

- Znam šta se dešava. Ne slušam. Ne pitam. Smeju mi se svi. žarko...

- žarko se tebi nikad nasmejao nije. To ti tvrdi Zlatko. Nikad niko se tebi nije nasmejao. Ni đuka, ni đole, ni Stepa. Njemu se smeju svi. Veruj mi. Njemu se svi smeju.

-  Darko je pričao, Nenad je rekao, sve što vidiš žensko...

- Nije tačno, Daco, veruj mi, nije tačno. Bio sam prisutan.

Darko je rekao: - Idi kod Kareta, donesi piće, nemoj da ideš u prodavnicu. Da ovi u prodavnici ne pomisle da je on, Darko, alkoholičar. Daco, nemoj da se ljutiš. Sama si kriva. Kod tebe je našo što nije našo kod nijedne žene. što ne mož da nađe nikad. Daco, šta da ti kažem... Neiživljen dečko...

Lepo su mi u kafani rekli: - Nemoj da ideš. Sve ti Daca donosi ovde, donosi ti da jedeš, donosi ti pare. Nemoj da ideš tamo da praviš probleme..

Aranđelovac joj se vrti oko glave, sa šumama, sa brdima, sa hotelima, na prozorima plavi izbeglički veš. Ona i sladoled su u sredini. Narod je još uvek tu. Ali nema pare. Svi veruju da će se život vratiti u grad. Dolaze i odlaze šareni autobusi.