Natrag

Da vam ja kažem

 

Da vam ja kažem

 

O, kako je lepo biti glup

 

Babetine - kurvetine i šmekeri!

 

 

U Srbiji neki novi mladi misle da kad žena napuni 50 godina, treba da se zabradi i umre. Misle da smo sve babetine i da nemamo pravo da budemo lepe, doterane i uspešne, jer onda smo automatski babetine-kurvetine. Dede ovde bolje prolaze jer su u očima tih mladih ljudi iz ove kategorije muškarci privilegovani, i oni su - šmekeri. Dakle, za njih je potpuno logično što, recimo, pred školom mog unuka decu čekaju neskladni parovi. Majka veoma mlada i otac-deda. Ako, ne daj bože, par koji čeka dete izgleda potpuno obrnuto, dakle starija žena-majka i mlađi muškarac-otac, e onda je to ovako: "matora kurvetina maznula klinca i uvalila mu bebu"

 

 

Piše: Jelena Tinska

 

Uzgred, ovo su neki od ljudi koje volite i koji su rođeni između 1950. i 1955. Da li ih sve treba ubiti?

Kim Basinger, John Malkovich, Pierce Brosnan, Kevin Costner, Oprah Winfrey, John Travolta, Phil Collins, Sharon Stone, Bruce Willis, Stevie Wonder, đorđe Balašević, Ivo Sanader, Kurt Russell, Dražen Dalipagić, Goran Bregović, Aleksandar Berček, Zdravko čolić, Irfan Mensur, Tanja Bošković, Gorica Popović, Erika Jong, Goldy Houn, Svetlana Bojković, Zlata Numanagić, Branislav Lečić... i mnogo lepih i uspešnih zgodnih žena i muškaraca koji imaju između 50 i 60 godina. Da li ih sve treba zatvoriti i nazvati starima?

šta sa onima koji imaju između 60 i 70 godina: Al Pacino, Milena Dravić, Raquel Welch, Chuck Norris, Robert De Niro, Catherine Deneuve, Christopher Walken, Tina Turner...

Ili sa onima koji imaju između 70 i 80 godina: Bora Todorović, Clint Eastwood, Sean Connery...

O, kako je lepo biti glup... i prazan... a tako mlad... i zao.

Primitivizam ne zavisi od naše edukacije, čovek je primitivan, i ako ima fakultetsku diplomu može da bude primitivan u smislu nekog pogleda na život, malograđanštine, provincijalizma. Provincijalizam nije geografski pojam nego stanje duha. Ako to stanje duha dominira, ta malograđanština dominira.

 

Sećanje

 

Sećam se jednog dana kad su moje ćerke bile male, a ja imala 33 godine. Naime, one su se vratile iz škole i ponosno su mi kazale da su u tramvaju ustale da bi sele "dve babe".

I ja sam ih pohvalila i kazala sam da je to veoma lepo od njih. Uzgred sam pitala koliko su babe imale godina?

I dobila sam odgovor: "oko četrdeset".

Tada sam se smejala kao luda. Ali stvar je u tome što se naše poimanje baba i deda pomera sa našim godinama.

Kad sam imala samo 16, dečko u koga sam bila zaljubljena i koji me nije gledao imao je devojku od 19.

I ja se sećam kako sam svojoj najboljoj drugarici bila rekla da je on zaljubljen u jednu matoru kurvu!!!

Međutim, govorim o nečem drugom: o tome da današnji mladi svet globalno u Srbiji zaista misli da smo mi koje smo prešle pedesetu - za odstrel. Da treba da se sklonimo u neki geto i da crknemo.

Ali ako jedna žena mojih godina izgleda dobro, onda je ona babetina-kurvetina.

A opet, svi se pale na Tinu Tarner, na šer, na šeron Ston, jer strane dive su nedostižne. A poznate Srpkinje mogu da sretnu na pijaci, na ulici i samim tim one su na njihovom prostačkom udaru.

Muškarac kome može da se digne samo uz pomoć vijagre, koji nosi marame da sakrije svoj guščiji vrat je šmeker. A žena njegovih godina je baba za odstrel. Neverovatno.

 

 

Muški svet

 

Ovo je ovde u Srbiji izrazito muški svet.

I zato se veoma radujem što sam napisala knjigu koja će se uskoro otisnuti sa moje obale prema obali čitalačke publike i koja ze zove TAJNE KREVETA POZNATIH MUšKARACA. Knjigu sam napisala zato što mi se smučilo da gledam šta sve žene rade zbog muškaraca i šta sve muškarci, bez ikakvog stida i srama, sebi dozvoljavaju.

Saloni lepote puni su žena, i sve češće i muškaraca koje bije glas da su gej.

Ortodoksni ex-Jugo, a naročito SRBO-muškarčina, koji recimo ima na nogama cipele od 3.000 evra i razbacuje se dizajnerskim fazonima, kad igra sa vama na nekom mestu, na koje je došao posebno sređen, dozvoli sebi da smrdi na znoj.

To mi se baš nedavno dogodilo. I šta sam uradila? Napravila sam se da ne primećujem. Da ga ne uvredim. Pa sad neka mi neko kaže da sam ja normalna! Trebalo je da mu kažem: "Gospodine, smrdite i ja ne mogu da igram sa vama".

Ali moje lepo vaspitanje mi to nije dozvolilo.

Ako nosite cipele od 3.000 evra, onda možete sebi da priuštite i dobar sapun i dezodorans.

No, stvar je u tome da je njega baš briga. On misli da se smrad pokriva cipelama, recimo handmade John Lobb (DžON LOB). Onda sebi dopušta da smrducka, ili da mu je mali, ili da ne opere zube, ili da jednostavno mrtav hladan pred nama prdi.

Da li postoji muškarac koji je svestan svojih mana i koji ima stida? I da li takvi postoje među onima koji mogu da kupe sve? Osim potentnost. Kad bi đoka mogao da se menja po brojevima kao cipele, žene bi svakako trebalo da potraže drugu planetu. Nije mi ni na kraj pameti da se rugam. Ali, svakako ću biti na ženskoj strani. Pokušaću da objasnim ženama i devojkama da je važno da uvek kažu istinu i da nema tih materijalnih blagodeti koje mogu da nadomeste muški bezobrazluk.

Oni muškarci koji pokušaju da vas ponize, zaslužuju kaznu i prezir. Ovo nikada nemojte  zaboraviti.

Da li je moguće da materijalna moć koju imaju, da skupi automobili, novac i sav luksuz kojim su okruženi njima daje hrabrost, mada znaju dobro da će se osramotiti.

Osim toga, ovo je mala sredina i sve se dozna. Akteri ove knjige ne prezaju od toga da se udvaraju, osim anonimnim devojčicama i veoma poznatim ženama. Očigledno ih to ne sprečava da menjaju partnerke i sve se više i više uvaljuju. A žene, kao žene: vole sve da pričaju svojim drugaricama. Baš kao i muškarci. Razlika je u tome što se muškarci hvale svojim "podvizima" i skloni su preuveličavanju i izmišljanju. A žene se, opet, ne hvale. One se uglavnom žale na neuspehe tih istih muškaraca.

 

Teze i zablude

 

"Logično je da je muškarac stariji, a žena mlađa." Ovde se ne slažem i tvrdim da je logičnije da je žena starija, a muškarac mlađi. Zašto?

Zato što Ona zna, a On može. U prvom slučaju On ne može, a Ona onda misli da tako treba, jer nema iskustva. Ovo je jedna od večnih polemika između Jovana Marića, psihijatra, i mene. Iako moj drug Dragutin Savić tvrdi da "svaki može kad ona zna". No, ni ovde se ne bih složila. Jer šta vredi mališi da može.Treba i da poraste.

Ili, recimo, postoji sledeća zabluda:

"žene vole da puše." Netačno. žene preziru da puše, ali se foliraju, jer im je žao da povrede budalu, a pošto je deficit muškaraca, plaše se da ponovo ne ostanu same. Neverovatno je koliko je mali procenat muškaraca koji imaju pojma o tome šta treba uraditi sa ženom u seksu. Svi misle da je neverovatno stimulativno za nas da im popušimo, ne shvatajući kolko je to, u stvari, odvratno i naporno. Ali za to su krive baš žene, koje to rade sa takvim ushićenjem kao da su, posle dva sata sunčanja na tropskoj plaži, dobile sladoled od manga. Ne, ja zaista nisam puritanka, ali seksualni odnosi koji počinju time što vas muškarac uhvati za kosu i usmeri vam glavu prema svom falusu zaista su katastrofa. Po mišljenju većine predstavnika muškog pola, predigra je baš to.

što je najgore, muškarci su izmislili još jednu bajku. Bajku o Prvom. Oni misle da svaka devojka zauvek pamti ''prvog'' i da nikada ne može da ga zaboravi. Tu bih se nekako još i složila. Mislim, u tome da ne može da zaboravi tog trapavka, tog idiota, tog grubijana, tu budalu koja se klanja Himenu.

Zamislite seks između dvoje ljudi, i ženu koja, pošto doživi orgazam, ustane, ostavi nesrećnog muškarca na pola, i sa rečima ''au, što je bilo dobro'' ode u kupatilo da se tušira. Mislim da su žene odlučile da simuliraju orgazam samo zato da bi se bolje osećale pred sobom kad muškarac često, ne da nije u stanju da uvidi u kojoj je fazi žena, nego ga to čak ni ne zanima. Da ne govorim o tome kako mu je najbitnije da strpa svoj  ljubljeni organ u svoju izabranicu, ne pripremivši njeno telo za uživanje i uopšte ne razmišljajući o tome. Većina njih smatra da je nama dovoljno da vidimo njihov polni organ i da počnemo da svršavamo. Kao što su takođe ubeđeni i u to da mi padnemo u nesvest od blaženstva kad nas isprskaju svojom spermom, recimo po kosi, i celu nam je ulepe. Muškarci su baš slatki u svom neznanju i u svojoj posvećenosti Njegovom veličanstvu Falusu. I u celoj toj priči, najsmešniji su mi psiholozi, koji savetuju nezadovoljnim ženama da razgovaraju sa partnerom o svom problemu i o tome šta one žele. čuj ovo: ''o svom problemu"?! To je, dakle, naš problem što su oni sebične cepanice. Pa onda hajde da malo razgovaramo, pa kad se izrazgovaramo, pozabavimo se kondomom i, najzad, bacimo se na uživanje. Jadno bi to bilo uživanje. I još psiholozi insistiraju na sledećem dijalogu:

ON: šta želiš da ti radim?

ONA: Prvo mi ljubi grudi.

ON: Je l' ovako?

ONA: Da, a možeš i...

Katastrofa. Pao bi i biku priplodnjaku, a ne običnom čoveku. I tako su žene odlučile da simulirajue orgazam. Verujte, mnogo je lakše promeniti muškarca, nego se mrcvariti sa nekim ko pojma nema o seksu, ili ti jednostavno ne odgovara. Ima jedan vic koji ovako glasi: Najbolje je voditi ljubav u haustoru. Pa ako ide, ide, a ako ne ide, neko ide.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane