Natrag

Beli kriminal

 

Beli kriminal

 

Vapaj zaposlenih u Klinici za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju

 

Doktor mafijaš, pijan ko' kočijaš

 

Novinari Tabloida napisali su nekoliko tekstova o lošim međuljudskim odnosima na Klinici za opekotine i rekonstruktivnu hirurgiju. Opisivali smo svemoć lekara Zorana Jovanovića, koji pod zaštitom krugova oko ministra zdravlja i važnih rukovodilaca Kliničkog centra Srbije, ovu kliniku smatra svojim feudom. U ovom broju objavljujemo vapaj direktora, lekara i zaposlenih ove klinike. Pismo su potpisali svojeručno, i overili ga svojim i pečatom ustanove. Objavljujemo i pismo lekara sa Klinike za uho grlo i nos, u kome opisuju dugogodišnji rad direktora klinike dr Krejovića. Istražujemo i delovanje akademika Ljubisava Rakića, vođe Munove sekte i njegove pokušaje da za akademike promoviše svoje pulene, kao i slučaj akademika profesora dr Svete Suše, general-majora u penziji, nefrologa koji je radni vek proveo na VMA

 

Priredila: Ana Lešo

 

Poštovani,

Smatramo da je došao poslednji čas da zajedničkim snagama stanemo na put samovolji jednog čoveka.

Dr Zoran Jovanović predstavlja dugogodišnji nerešivi problem našeg kolektiva. Svojim neadekvatnim ponašanjem nanosi sramotu, kako našem kolektivu, tako i čitavom Kliničkom centru Srbije.

Pored izrazite medicinske neobrazovanosti i neznanja, i nakon svih prilika koje su mu do sada pružene, on i dalje verbalno maltretira kolektiv na jutarnjim sastancima, vulgarno se ophodi prema većini osoblja bolnice, veoma često je u alkoholisanom stanju, kada viče, nekontrolisano se ponaša i vređa sve oko sebe.

 Takvo necivilizovano ponašanje je sramota za našu ustanovu. U bolnici, u dva navrata, po osam meseci drži hospitalizovanog pacijenta koga traže sudske vlasti i koji odbija da napusti kliniku. Za to vreme on mu daje poseban apartman, a zajedno učestvuju u raznim vidovima maltretiranja osoblja bolnice i ometanja normalnog rada.

 I pored odluke petočlanog konzilijuma da ovaj pacijent nema nikakvu indikaciju za ostanak u bolnici, on je i dalje tu, a pod instrukcijama dr Jovanovića sada je tužio KCS za pola miliona dinara zbog napisane otpusne liste. Taj isti KCS dve godine mu pruža besplatan stan i hranu, dok ga sud traži zbog nasilja u porodici. Svaki pokušaj da se pacijent J. M. otpusti završava sa njegovim žalbama i pretnjama u Ministarstvu zdravlja, i odbijanjem da napusti bolnicu.

Nema osobe u bolnici koju dr Zoran Jovanović nije verbalno maltretirao, sa čestim pretnjama koje su takve da srednji kadar živi u strahu za svoj lični i porodični integritet.

O tzv. vradžbinama koje sprovodi na klinici sramota je i govoriti. Nedavno je u bolnicu u popodnevnim časovima i bez ičijeg znanja dopremio određenu količinu nameštaja, navodno u svrhu dopunskog rada koje je uvelo Ministarstvo zdravlja Srbije.

 Klinički centar Srbije nema nikakve dokaze o poreklu tog nameštaja, koji samim tim može biti i ukraden, to niko zaista ne zna. Postoji, dakle, čitava kartoteka prijava zbog nedoličnog ponašanja dr Zorana Jovanovića prema doktorkama ove bolnice - za seksualno uznemiravanje, na primer, kao i prema administrativnim radnicama.

što se stručnog dela rada tiče, pomenuti lekar nema nijedan stručni rad niti je ikada bilo šta izložio na nekom stručnom skupu, a medicinski rečnik njemu je potpuno nepoznat. Na takve sastanke na klinici često je dolazio pijan i neumesnim i vulgarnim komentarima brukao ovu ustanovu i čitav KCS.

Mišljenja smo da je njemu potrebno jedno ozbiljno lečenje od alkoholizma i pratećih stanja. Smatramo da se zaklanja iza Sindikata i koristi njegovo ime za razne pretnje i malverzacije.

Zbog svega navedenog, mi kao kolektiv tražimo zaštitu Kliničkog centra Srbije, Ministarstva zdravlja Srbije i svih relevantnih društvenih faktora od samovolje i besprizornog ponašanja člana ovog kolektiva dr Zorana Jovanovića.

(Slede potpisi direktora profesora dr Colića, lekara, medicinskih setara i sekretarica klinike)

 

 

 

 

Akademik Ljubisav Rakić pokušava da privatizuje i Srpsku akademiju nauka

 

 

Sekta mala, ali odabrana

 

 

Ime akademika Ljubisava Rakića dobro je poznato zdravstvenim radnicima. Kao član Munove sekte i čovek koji je uvek bio blizak vlastima, uložio je mnogo truda da organizuje svoju grupu lekara i profesora, kojom će zajašiti srpsko zdravstvo, što i danas čini

 

 

A. Lešo

 

Vremešni akademik Ljubisav Rakić, vođa Munove sekte u Srbiji, decenijama kroji kapu srpskom zdravstvu, podređujući ga svojim i interesima svoje sekte.

Tabloid je u poslednje dve godine opisivao njegove aktivnosti na Medicinskom fakultetu u Beogradu, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, u Kliničkom centru Srbije.

Ovaj čudovišni čovek ne miruje ni u poznim godinama. Sa svojom još uvek zakonitom suprugom Veselinkom šušić, takođe akademikom, (iako živi sa dvadeset pet godina mlađom lekarkom), Ljubisav Rakić pažljivo raspoređuje svoje ljude na važne funkcije u zdravstvu i institucijama.

Akademika Ljubisava Rakića naročito zanimaju lekari koji se bave proučavanjem funkcija mozga, bilo da su psihijatri ili se bave biohemijom i analizama.

Uticaj Ljubisava Rakića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti pokušavao je da ograniči i raskrinka akademik i bivši predsednik SANU Dejan Medaković.

Ali, Ljubisav Rakić i njegova Munova sekta imaju svoje dugoročne ciljeve.

Nedavno su akademici Veselinka šušić, Ljubisav Rakić i Vladimir Kostić podneli Odeljenju za medicinske nauke Srpske akademije nauka i umetnosti odvojene pisane predloge-referate da se u zvanje dopisnog člana Akademije izabere Dušica Lečić-Tošeska, a u zvanje redovnog člana sada dopisni član SANU Vladislav Stefanović.

Odeljenje za medicinske nauke SANU odbilo je oba predloga ove tročlane grupe, koja predstavlja samo deo Rakićevog moćnog klana.

Gospođa Dušica Lečić-Tošeski je direktor Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici u Beogradu, u kome je, kako je predstavljaju potpisnici referata, osnovala i Kliniku za stres 1994. godine.

U referatu koji je potpisao i akademik Ljubisav Rakić, navode se naučna istraživanja gospođe Dušice Lečić-Tošeski, njena mnogobrojna istraživanja u inostranstvu i usavršavanja u inostranim ustanovama, očigledno pod budnim nadzorom akademika Ljubisava Rakića.

U referatu troje akademika ne piše da je gospođa Dušica Lečić-Tošeski zaposlila u Institutu za mentalno zdravlje, čiji je direktor, sina akademika Vladimira Kostića! Rođena sestra akademika Vladimira Kostića, gospođa Biljana Mihaljević, uz pomoć gospođe Lečić-Tošeski postavljena je za direktora Instituta za hematologiju Kliničkog centra Srbije!

Akademik Ljubisav Rakić je decenijama raspoređivao svoje studente na značajna mesta u srpskom zdravstvu, slao ih na stipendije, na usavršavanja, a potom vraćao u zemlju, da za njegove i potrebe Munove sekte i stranih farmaceutskih korporacija, u Srbiji vrše testiranje neregistrovanih lekova i opite nad srpskim građanima, koji o tim eksperimentima nisu ni obaveštavani.

Spisak univerzitetskih profesora, akademika i funkcionera Ministarstva zdravlja Srbije koji su i dalje pod šapom vremešnog akademika Ljubisava Rakića zaista je impresivan. Samo opsežnom policijskom racijom oni mogli biti uklonjeni iz srpskog zdravstva i privedeni zakonu.

Predloge za izbor i unapređenje profesorke Dušice Lekić-Tošeski i Vladimira Stefanovića iz Niša, Odeljenje za medicinske nauke Srpske akademije nauka i umetnosti odbilo je kao neosnovane. Ali, to uopšte ne znači da oba predloga neće proći kada o tome budu glasali na Skupštini SANU. Jer i u ovoj, najvažnijoj, naučnoj instituciji u Srbiji, vladar Munove sekte ima većinu. On vešto plete mreže, malo preti, više podmićuje...

Akademik Rakić je bio čovek za sve režime. Raspolaže ogromnom količinom novca, i osim njegove sekte, iza njega stoje i moćne farmaceutske korporacije kojima je u Srbiji širom otvorio vrata, da im naši građani služe kao zamorčići.

Da li Srpska akademija nauka i umetnosti ima snage da stane na rep akademiku Rakiću i njegovm gangu?

 

 

 

 

 

Kako se izdavačka kuća poigrava sa ugledom akademika Svete Suše

 

U indigo tiražu

 

 

Akademik Stevo Suša bio je ugledni lekar na Vojnomedicinskoj akademiji. Učesnik u Drugom svetskom ratu, u partizanskim jedinicama, gospodin Suša je nakon demobilizacije upisao medicinu. Postao je nefrolog.

U penziju je profesor dr Stevo Suša otišao posle četrdesetogodišnjeg staža, sa činom general-majora. Njegovi naučni radovi iz oblasti nefrologije preporučili su ga i za člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Izdavačka kuća Savremena administracija iz Beograda objavila je 1979. i 1980. godine radove akademika Suše.

Rukopis treće knjige akademik Suša je predao 1996. godine. Ugovorom je utvrđeno da ovo delo, koje predstavlja naučni rad, bude štampano u tiražu od 1.000 pruimeraka.

Knjiga Hemoragička groznica s bubrežnim sindromom štampana je početkom januara 1997. godine, ali u tiražu od jedva dve stotine primeraka! Za objavljivanje ove knjige sponzori su Savremenoj administraciji priložili sredstva kojima se pokrivaju štamparski i proizvodni troškovi, a deo sredstava izdvojila je i Srpska akademija nauka i umetnosti.

Izdavač Savremena administracija, koja je u to vreme bila društveno preduzeće, štampao je kolorne fotografije kojima je akademik Suša ilustrovao svoja naučna saznanja uglavnom u crno-beloj tehnici, uskraćujući na taj način čitaocima mogućnost da se pravilno i detaljno upoznaju sa oblicima bolesti o kojima je akademik pisao u svojoj knjizi.

Odnos prema naučnim delima u Srbiji uvek je bio na najnižem nivou. Pod geslom zgrabi pa živi, mnogi izdavači unapred su dobijali sredstva za štampanje naučnih knjiga i publikacija, ali su taj posao po prijemu novca otaljavali na štetu autora.

Spor akademika sa izdavačem unapred je osuđen na neuspeh.

 

 

 

 

Profesor Bora Krejović je u penziji, ali još vlada Klinikom za uho, grlo i nos

 

 

Kreja, sa devet jezika

 

 

Dragi Milovane Brkiću,

 

Redovno sam počela da čitam Tabloid od kada ste počeli da pišete o kriminalu u Kliničkom centru Srbije. Moja školska drugarica je bila profesor baš na Klinici za uho, grlo i nos koju ste često spominjali, pa čak i u zadnjem broju.

Tako sam od nje saznala za kriminal o kome ste vi delimično i pisali, ali ne potpuno.

Pošto sam bila tamo nekoliko puta, znam te ljude, ali ih iz priče znam detaljno jer mi se drugarica često jadala zbog nepravdi koje tamo doživljava.

Nije to bila loša klinika, ali ju je pred penziju upropastio dr Bora Krejović, jer je samo gledao kako će ćerku i zeta da udomi, a sve ostale je podredio da rade na tome, i da drugih obaveza nemaju. Onda su oni, po zaslugama prema njegovim članovima porodice, nagrađivani nastavničkim zvanjima, načelničkim mestima i drugo.

Direktor Savić, koji je pre Krejovića bio direktor, digao je tu kliniku na zavidan nivo, i znao je da je Krejović najveća opasnost, ali nije imao snage da se sa njim obračuna, jer je Krejović redovno pisao izveštaje za državnu bezbednost i špijunirao sve živo. U vreme Miloševića doživeo je vrhunac karijere, i vedrio je i mračio u celom Kliničkom centru Srbije, a  otorinolaringologiju je organizovao tako da je po svim bolnicama imao neke svoje đake. Sve bi to bilo lepo da su to stručnjaci, ali su to bili njegovi poltroni, potpuno nestručni ljudi koji su unazađivali struku i radili samo ono što im je Krejović rekao.

U vreme bivše Jugoslavije dr Krejović je imao velike sukobe sa katedrom u Zagrebu i javno se svađao na sastancima, a to je u Beogradu prikazivao kao nacionalizam, da bi se dodvoravao vlastima, a u stvari je bio priučen otorinolaringolog sa velikim rupama u znanju.

 Zabeležene su njegove lekarske greške, među kojima je i ona kada mu je u Užicu osamdesetih godina umro pacijent, dete, prilikom obične operacije krajnika, i to u lokalnoj anesteziji. Ta smrt i ropac jadnog deteta koje je udavio krajnikom i danas se pamti u užičkoj bolnici. Zatim, poznato je da je operisao pacijente od navodnog karcinoma glasnih žica, a kada bi stigla analiza da je u pitanju hronična upala, te nalaze je krio i pacijentima se prikazivao kao veliki hirurg koji je spasavao glave.

Dr Bora Krejović je bio izrazito naklonjen mladim muškarcima, ali je morao da se oženi, jer su mu agenti državne bezbednosti naredili da neće više imati njihovu podršku pošto  UDBA ne voli gej muškarce. Ali i pored toga, on je uveo homoseksualizam na tu kliniku, i iza sebe je planirao da ostavi kadrove samo po tom osnovu, jer mu je to bilo jedino sigurno za njegovu decu koju je tamo zaposlio.

Vreme prelaska kadrova iz SPS-a u JUL, u početku ga je duboko uzdrmalo, jer je to upravo bio period kada je morao da zbrinjava ćerku i zeta, a na njegovu nesreću je politički tada uznapredovao Predrag Stefanović koji je sa maksilofacijalne hirurgije Stomatološkog fakulteta prešao na njegovu kliniku. To je sve Krejović tako morao da uradi jer su mu naredili iz državne bezbednosti, ali je on u tome video interes za svoju decu, i nije se nadao da će Stefanović toliko da napreduje i ugrozi ga na mestu direktora.

Nastali su razni pregovori u okviru državne bezbednosti, koja je forsirala Stefanovića kao mlađeg, ali se Krejović dosetio da kompletnu maksilofacijalnu hirurgiju iz svoje klinike izmesti na plastičnu hirurgiju gde su već dugo radili maksilofacijalni hirurzi Karapandžić i Rončević. Mladi Stefanović je tamo dobio mesto direktora i smirio se, a Krejović je odahnuo da ne bude smenjen pred samu penziju i da završi s formiranjem prćije od klinike za svoju decu.

 Posle tog događaja sve je išlo prema Krejovićevim planovima i njemu naruku, sa velikom podrškom političara, udbaša, profesora sa medicine, i sada ta ustanova funkcioniše baš kako je on želeo, zamislio i ostvario. Svoju stravičnu moć neposredno pre promena posle 5. oktobra iskazivao je na grub i nekulturan način, psujuči i ponižavajući sve radnike po klinici, fakultetu, i gde god je stigao.

Izgradio je udbaški sistem u celokupnoj otorinolaringologiji, tako da je svugde imao do smrti odane špijune koji mu i danas donose sve informacije koje ga zanimaju. Iz penzije rukovodi Klinikom za uho, glo i nos, ali i celom otorinolaringologijom. Njegov uticaj na Medicinskom fakultetu je takav da nijedan profesor tokom studija njegovoj ćerki nije smeo da dodeli ocenu nižu od 10, a isto tako ni zetu, od kada je ćerka počela da se zabavlja sa njim. Ovo znaju, što se kaže, i ptice na grani, ali niko javno ne sme da kaže, već sve u četiri oka, da neko od Krejovićevih špijuna ne čuje.

Ovo sam vam napisala jer sam istu priču slušala 15 godina i mislila sam da će se promeniti kada Krejović ode u penziju, ali on je u penziji, a njegova vlast još traje. Iz vašeg članka vidim nestručnost u toj klinici, a to je posledica tih Krejovićevih kombinacija.

Kako je moja drugarica govorila: "Dok on ne umre, neće se tamo ništa menjati, znaš, ne treba ih ni dirati, sad to ne može drugačije... Takvi su to ljudi, skupio ih je s koca i konopca... teško bi to bilo... kad on umre, onda ćemo videti...

Nažalost, nekako svi prođoše, a on ostade!

 

(Ime poznato redakciji)

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane