Natrag

Čačak

 

Čačak

 

Grad koji lii na zatvor i na propalu zemljoradniku zadrugu

 

Komijski inat, bahatost i samovolja vlasti

 

 

Ko cinkari televizore, motorne kosilice, ivae maine... pitanje je sad? Komije se skrivaju jer inspektorka nadzire ivot u aku. No, kad se na jednom mestu okupi pedeset hiljada ljudi, doi e drugih pedeset hiljada da vide zato se ljudi okupljaju. Sve zbog svoje potrebe za etnjom i paradiranjem. Neizvesno, potpuno nesvesno. Da se oko obine, masne porcije miriljavog kupusa okupi destine hiljada ljudi da bi jeli kupus? Zvui gotovo nestvarno

 

Pie: Miodrag Milojevi

 

Dolazak u aak. Kao noni silazak klizavim stepenicama, belim, udarac elom u betonsku banderu. Hladne, sirove krike silosa, kao zaleena lubenica, beton koji jede nebo. Ako ne pobegne - samlee te hladnoa. Hladnoa i sivilo - udarac posred ela.

Inspektorka nadzire ivot u aku. Kao u pesmi Sedela sam za mainom, ila sam...

Televizor pravi veu buku nego pegla. Pegla, opet, moe biti na umur, moe biti elektrina. Opasno je, kanjivo je, u kui drati mikser. Pravi buku. alje komiluku lou poruku - u kui ima da se jede. Ukratko, da se pojede od muke.

Inspektorka iz aka. Ona ima titulu doktora. Ona je inspektorka za Zatitu ivotne sredine iz Gradske uprave za inspektorski nadzor u aku. Ona se zove dr Biljana Nikoli. Ona je aanku Ljiljanu Todorovi kaznila radi buke koju amaterka, krojaica pravi na ivaoj maini marke bagat.

Nije bila kazna, nego je inspektorka Nikoli naloila atest. Da Ljiljana Todorovi, krojaica - igla, konac i ostalo - u roku od 15 dana pribavi dokaz da izvor buke koji proizvodi maina bagat, ne prelazi propisani nivo. Da se izvri atestiranje, potrebno je uplatiti 15.000 dinara. Ukratko, nije kazna nego kazna - 15.000 dinara.

Neko od komija u prijateljskim odnosima sa inspektorkom, tuio Radoja i Liljanu radi izazivanja buke. Inspekcija konstatuje - Ljiljana Todorovi poseduje ivau mainu, njen mu, Radoje, poseduje kosilicu za travu marke honda.

Inspekcija je izvrila kontrolu ''nad primenom mera zatite od buke'' i u svom inspekcijskom nalazu utvrdila da Radoje nema registrovano preduzee ni zanatsku radnju, da Ljiljana Todorovio koristi ivau mainu za sopstvene potrebe.

U inspekcijskom nalazu, buke nema ni na pomolu. Malo buke, malo besa. ivot je sastavljen od buke i besa inspektorke.

Radoje Todorovi, ni on nije mutav, onesposobio je kosaicu za travu. Inspekcija je sa alou konstatovala da je no slomljen, kosaica nije u funkciji. Mogue je da je Radoje no drao u depu, inspekcija ga nije pretresala.

Meutim, motor radi, Radoje je, kad bi hteo da izaziva komije, mogao da po dvoritu eta s pokvarenom kosaicom.

Kako je mogue da se komijska sporenja izrode u jedno nerazumno inspekcijsko reenje? - pitaju se u aku. Kao, nije im jasno. Kao, nije jasno. Nije im jasna komijska elja da preko svojih ljudi, ljudi vanih u aku, uticajnih, uutkaju, ponize komije koji nemaju nita osim glave, trave, korova, kosilice i ivae maine.

Skromni ljudi, Todorovii, skoro da nemaju nita. Kosilicu, ivau mainu imaju. Dobro - u redu, imaju. Ali oni to i koriste?

Stojan Vojinovi, naelnik Gradske uprave za inspekcijski nadzor u aku izjavio je da nema primedaba. - Reenje inspektorke Nikoli apsolutno je u skladu sa zakonom.

Maina za pranje vea koja se trese, izaziva zemljotres, pravi veu buku od ivae maine marke bagat. Komija koji nema mainu za pranje vea, ako poznaje inspektorku, treba da prijavi sluaj, maina za pranje vea automatski staje.

 

Poniteno reenje

 

Ali Srbija je demokratska i pravna drava. Radoje Todorovi je uloio albu na reenje inspektorke Nikoli Ministarstvu ivotne sredine i prostornog planiranja, dr Miladin Avramov, dravni sekretar, jelte, doneo je odluku ''kojom se ponitava reenje aanske inspekcije.''

Iako se radi o istoj samovolji i maltretiranju graana, zakljueno je: Na pravnom terenu, ne u teretani, da ''postupajua inspektorka'' nije pokazala poznavanje jedinog zakona po kome postupa - Zakona o zatiti ivotne sredine.

- Zaboravljajui lan 4. pomenutog zakona, inspektorka je smetnula s uma da su fizika lica subjekti ivotne sredine jedino onda kad obavljaju privredne i druge aktivnosti i ugroavaju ivotnu sredinu. Inspektorka je u svom izvetaju sama konstatovala da Todorovii ne obavljaju nikakvu privrednu delatnost.

Nije prilika za sporenje sa zakonodavcem, ovek ne mora biti vlasnik firme da bi pravio buku i nervirao komije.

Kao u svakom gradu i u aku postoje krojake radnje. Krojaka radionica moe imati tri, etiri i vie maina. Veu buku prave tri maine nego jedna. Nijednu od krojakih radionica inspektorka Todorovi nije zatvorila. Zato? Iz prostog razloga to krojai - profesionalci iju bolje od Ljiljane Todorovi, a imaju i bolje komije. Njihove komije ne poznaju inspektorku Nikoli, nemaju veze u optini.

Usledio je epilog sa hepiendom. Oboreno je reenje inspektorke, doktora nauka. aani i aanke ponovo peru kosu, koriste fen za suenje kose. aani bojaljivo poinju da peru i ve. I na kraju, graani aka mogu mirno da spavaju bez straha da e ih posetiti inspektor za zatitu ivotne sredine sa nalogom za merenje kunih ureaja.

Svi se slau, svi su veseli, niko ne komentarie. Samo jedan komentarie: - Spavajte mirno, dabogda crkli.

Vidi se iz aviona - komijski inat, bahatost, samovolja vlasti.

Postavlja se pitanje hoe li aanska inspektorka snositi posledice svojih hirova? U aku kau: - Snosila bi. Ali, znate ta, ona radi u inspekciji.

Gde mi to ivimo? Novinski naslovi euforino tvrde da su graani Radoje i Ljiljana Todorovi pobedili Gradsku upravu za inspekcijski nadzor.

Pobedila je ivaa maina marke bagat, jer nije ni radila, pobedio je - razum.

 

 

Stabilna zarada

 

U aku imaju veih problema. Sigurnu kuu imaju, nita nemaju: - Kad prijavljujete nasilje policiji, treba samo da se predstavite i kaete adresu. Nisu vie potrebni detaljniji podaci iz line karte. Ekipa e odmah reagovati. itanje podataka iz line karte bi oduzelo dragoceno vreme, to bi mu, nasilnik, mogao da iskoristi.

aanski aktivisti Sigurne kue, predvodi ih advokat Mirjana Obradovi, nisu uspeli da pronau nijednu enu, domaicu ili retardiranu, rtvu nasilja. Da idu oni po aku i trae vreme radi ena? Donacije su sigurne. Jedina pronaena rtva, prolazna je rtva.

- Prologodinje iskustvo sa rtvom nasilja i danas progoni Mirjanu i Vladana iz okoline aka. Mue ih neznanje i brojna pitanja o sudbini ene koju su zatekli u svom dvoritu. Nepoznata je u njihovom dvoritu nala utoite, dok je beala od mua nasilnika.

Suprunici su stigli kui i zatekli nepoznatu enu kako spava u njihovom dvoritu.

Poetak prie govori da se radi o problematinoj, zalutaloj osobi sklonoj skitnji. Mirjana je zaula kucanje. Nepoznata se obratila: - Ja sam N. V. iz Valjeva. Spavam u vaem dvoritu. Pronala sam kartone i ist prekriva. Hvala vam lepo. Pokazau vam dokumenta, da znate da nemate posla sa hohtaplerom.

Klasina pria za decu i osetljive. Preosetljivi aani nisu traili dokumenta, mogue je da je nepoznata posedovala etiri line karte.

- Objasniu vam zato sam dola. Samo me pustite u kuu, ne smem napolju nita da vam kaem. Imam i slike svoje dece i unuka.

Napolju su etale kokoke, koje su prislukivale.

Mu joj je iz Valjeva - ona strahuje, trese se u selu pored aka.

Rekao mi onaj, da mu je ovaj priao. V. N. je vie od trideset godina sluala monologe svoga mua da je bezvredna, a kad bi uzvratila, sledilo je fiziko maltretiranje u etiri zida.

ena je iz Valjeva. Valjevo ima policiju, Centar za socijalni rad, sud i druge institucije.

rtva nasilja promaila Valjevo, stigla u aak?

Ispriala je da ima kule i gradove, dve kue u gradu Valjevu i dve kue na selu.

Srbija je zemlja nezaposlenih i besposlenih. Nepoznata ima stalno zaposlenje uz dopunski rad domaice. Skitnja joj se smatra za dopunski rad.

Toga dana je dola sa muem u aak, u posetu poslovnom partneru. Dogovorili su se da on obavi razgovor, da potom zajedno idu u kupovinu.

Kada je pored kue poslovnog partnera parkiran automobil i kada je mu, nasilnik, izaao iz automobila, N. V. je ''poela da trenutak slobode veno potraje.'' Nije se dvoumila, odmah je izala iz automobila i krenula u nepoznato. Tako se, bez razloga, nala u selu kod aka. Pronala je mir u dvoritu udaljenom od glavnog puta.

- Usput sam kupila vodu i neto da pojedem.

Zato je morala da kupuje vodu koja je u selu besplatna? Voda? Besplatna je voda i u gradu. Tako je bilo u socijalizmu, tako je jo uvek u kapitalizmu. U novaniku je imala 10 evra.

- U kui dobrih aanskih domaina osveila se i popila kafu. Odbila je ruak.

Mirjana i Vladan su hteli da pozovu policiju, Hitnu pomo. Nepoznata nije dozvolila, da je policija ne bi uhapsila.

Sigurna kua u aku nije postojala. Mirjana i Vladan nisu znali kako da pomognu. Da skoi pod voz, to nisu hteli oni, nije ni ona.

- Kad je bila ubeena da je njen suprug otiao iz aka, napustila je domaine i otila kod prijateljice koju nije videla vie od deset godina. Kako ona, iz sela, vidi kad onaj pali auto i odlazi? Logino je postaviti pitanje, zato doe u selo, zato odmah nije otila kod prijateljice?

- Dok je odlazila, rekla je da e, kad sve proe, doi ponovo da ih obie, ali od tada joj se izgubio svaki trag.

- Da li je, posle toliko godina, kritinog dana pronala svoju ''prijateljicu''? - pitaju se boleivi aani. Da li je bilo dovoljno ponuditi joj samo hranu i novac? To pitanje progoni dobre aanske domaine.

Sve je providno kao stakleni akvarijum za ribice. Prevarantkinja, lutalica, kanula je neku suzu, izazvala saaljenje, dobila malo para za put, pobegla ispred policije...

Postavlja se pitanje ko su oni, kako nekome mogu pomoi aktivisti Sigurne kue, kad na teritoriji svoje optine ne poznaju nijednu enu rtvu nasilja? Lepota nije prelazna, lepota je prolazna, ene su prolazne, donacije su stabilna zarada.

Kad bi se ena prevarant, verovatno i lopov, pojavila u aku, grlili bi je i ljubili, stavili bi je u Sigurnu kuu. Ali ona, poslednjih godina, izbegava aak.

Ako je neko prepozna neka javi Savetovalitu sigurni dom, broj telefona 062/162 31.

 

 

Bie hartije

 

Prsata ena, koja trese duek, alje me u napoznato. Nebo izaziva, plavi se. Fabrika hartije nalazi se pored Morave. Polupani prozori, oerupani ali mrtvi, prljavi, pravi i gordi dimnjaci. I tako to. Proizvodnja raste, dimnjaci se eljaju, kosa opada.

Sa sivim, armiranim kulama autobuske stanice, sa polukrunim, popijenim flaama silosa, aak lii na zatvor i na propalu zemljoradniku zadrugu. Nebo te guta, ujedaju komarci. Nebo te sahranjuje. Dobro - ako eli da bude mrtav. Umesto neba - ukroeni plavi kvadrat. Pod hladnoom i mrakom, pod senkom uti, sakrio se, rahitino zeleni, zakrljali drvored. Kao kostur iz biologije. Beli kosturi ute, profesor predaje.

trajk u Fabrici hartije. Hartija trpi sve, radnici malo hoe, malo nee - dok je Ljudmila tu. Oko 150 radnika, ukupan broj zaposlenih je 250, polovinom septembra otpoeli, pa prekinuli trajk.

Ljudmila Likova je generalni direktor bugarske firme estin, koja je aansku Fabriku hartije kupila za 91 milion dinara. Ljudmila ponekad poputa, ponekad uvodi strogou. Epizodnom septembarskom trajku prethodila je velika obustava rada. Sve koji su uetvovali u protestu od pre vie meseci, Ljudima je kaznila smanjenjem plate po dve-tri hiljade dinara, zavisno od buke koju su pravili. Zavisno od toga ko je grlatiji. Zavisno od glasovnih mogunosti. Bariton tri hiljade, tenor dve hiljade, sopran hiljadu.

Ljudmila e sada malo popustiti, zatim e, kad se uslovi steknu, da pritegne. trajkaki odbor i Ljudmila postigli dogovor. Zaposleni e do Nove godine primati uveanje 10 posto. U aku, Ljudimila vai za energinu enu. Proizvodnja poveana, sa manjim brojem radnika. Trenutno se na trite plasira preko hiljadu i po tona papira.

Dok su se radnici prole zime smrzavali za mainama, Ljudmila je zadovoljno trljala ruke. Zima ponovo dolazi. Radnici su u Ljudmilinim rukama, koje ona povremeno trlja. Radnici od Ljudmile oekuju grejanje.

 

 

Kupusijada

 

 

Da se oko obine, masne porcije miriljavog kupusa okupi desetina hiljada ljudi da bi jeli kupus?

aani ogovaraju selo, u koje posle svi odlaze. Strela magistrale, to kida selo, usijana je pa povijena.

Mislim, to se zove Festival kupusa. Fenjer pred akom - selo Mrajevci. Ako je bilo deset hiljada ljudi, od toga dve tri hiljade istovremeno jede kupus. Bez nareenja i apetita. Dovoljno da elju sa hranom ubije za nekoliko dana.

Nezajaljiva, crna rupa, bara ili potok, boje crnog tua, u centru sela iri, die smrdljivim mirisom. Tu je prosto, seosko dvorite, sada kafana. Nabusita livada, kruta kao suvo, vornovato drvo. Pevaica neto pokuava. Oko nje turoban svet, bele koulje.

Hodaju pogubljeni starci u narodnoj nonji. Vodi su im krivi opanci. Omladina eka goste. Dvorita za parkiranje. Cena dvesta dinara. Najsretniji su za parkiranje otvorili i livade. Nisu napadni, vrlo su prijatni, njihov je dan - pa ta bude.

Na suncu i pod atorima najvie poigravaju take. etiri take za jednim stolom, pevaica promuklog glas. Hiljadu dinara .etiri take - take vrede vie.

U svakom dvoritu i na ulici zemljani lonci u obliku kruke, pod njima tanka, boleljiva vatra, crno namazano dno. U centru sela stoji bina, ima folklor. Bele reetke pod platnom, podiu se i sputaju.

Slama je tu da bi sve bilo u etnostilu. Slama, kamen, ljunak, pletene ograde zelenog, ivog prua.

Na dnu etalita, koje die i dovodi narod, dva tuna, dva naputena crvena ringipila. Niko za njih ne mari. Starci na takama. Dugo putovanje, dugo posrtanje du trotoara, veselih, izbaenih iz stroja.

Muzika obilazi, opkoljava, desno krilo, levo krilo... Napada, kao da je rat. Neke je digla iz mrtvila. One iz inostranstva. Uvek imaju svetloplava odela, riblje kravate, farbane, izgorele kose ili perike.

U tolikoj masi sveta to jede i eta bez cilja, nema cirkuzanata i pijanih jer su aani prema poroku rigorozni.

Bilo je likova za pamenje, jer masa je ta koja dri, die pojedince i baca ih u ponor. Jedna maina, kao za poker aparate. Maina meri snagu pesnice. Imitacija bokserske rukavice iskae. Problem je - lii na odseeno ljudsko uvo. Kako da udari oveka u uvo ako nisi ratni zloinac i Ratko Mladi?

Zatalasae se farmerice, zatalasa se duga, crna kosa. Tri devojke, uenice srednje kole iz aka, pokuale dva tri puta. Ali bee, ljubei. Bele, tanke ruke.

- Mogu li ja...

Stotinu ljudi prolazi pored rumenog mladia. Iskaljuje se, zauzima gard, lice jo vie crveni. Ne vidi nikoga. Ne uje nita. Bije odseno uvo. Udari, plati, vrati se u stvarnost, koliko da iz depa izvadi novac. Ponovo plati, pa brzinom automata pali oi crvene od mrnje. Maina je pokazivala devetsto, pa osamsto, pa sedamsto. Hiljadu-dve dinara. Udarac sve slabiji - mrnja nadjaava, bio je potpuno sam. Taj koga mrzi - taj nije bio tu.

Okiene su biserima, biseri se razmeu po stomaku. Uvele rue, posute puderom, dve prijateljice iz mladosti, prijateljice noi, poznaju motele na magistrali. U tolikoj masi sveta, one su pripite.

- To, to... elja da mi mine, za merak! - ree otresitija.

- Kad je svadba moj mu plaa muziku, ja igram, igram. Igram, igram, bre...

Beli aravi, sami kao pustinja, lako prolazim izmeu stolova. - ta se desilo?

- Jebi ga! Odsvirae babi za dabe... I odoe - rekla je pobedonosno.

Iao je, putovao, putem neodlunog pacova, beli kombi. Tablice - UE. To je jedno selo, jedna ulica, nema gde da skrene. Ima ih u grupi po est po deset. Saobraajni policajac potee znak - stop. Gaa, kopa asfalt.

Drugi policajac prosu zube, rastee zeleni osmeh: - Nita... Nita... Kolega, da te ja zamenim.

aani imaju koncentraciju, dre disciplinu. U tolikoj masi sveta desi se poneki eksces. Sjaj iz oiju davno je potroen. Naoari. Tanak, crni vrat, bele naoari. Na metar stoji deset policajaca. - Dajem ti za motornu testeru, za lanac i ma - 50 evra. Motor nosi...

Nije aanin: otmeni aani uvek bi rekli eura.

- Nego, upali je da vidim da l' radi.

U masi sveta Rom pali motornu testeru. Ko zna ta je hteo? Moda da policajci oduzmu robu. Zvuk testere die se ptijim letom.

- Skidam. Daj 50 evra.

Policija gleda. Malo razgovara reima, malo amarima: - Ajde, ajde, bije. Znam da to radi. Proli put si me zajebao. Udarci mesarske sekire udaraju po glavi. Sunce podmee gola ramena. Zmijoliki opanci iaju travom.

Tesan prostor. Tri sa tri, inije odskau, jede se kupus: - ta je ovo, bog te jeb'o? Kolubara - Brko. e je Brko - e je Kolibara? A?

Zaista, prijatni, drueljubivi stubovi od breze, malo prua, malo slame. Radi Kolubara, radi Brko, treti muzika, troi se vatra.

Pitam taksistu, pevuei, baba odgovara: - Mrajevci? Tu je najjai Milovan pekar, Aco opo, ele radi dobro.

Taksista ree. - Polazno mesto. Kamiondije. Svrate ljudi, popiju kafu, jedu i odu.

- Je li, a ona naa luda udala se nee gore, u Besnici, a?

- Ne znam. Ona mi neto deluje kao da nije ista sa ivcima?

Piskav glas je obiao mene: - Da je ista, ne bi se ona pet puta udavala.

- Ona bila udata za onim Vitakiom, ima dece sa njim?

- Ona bila sa najvoljim gazdom. Zamisli, ona njega lepo drala, tano ga na vreme ostavila, kad nije ni u kola ni u saonice, kad vie ne moe da se oeni. Zamisli...

Taksista je dobar ovek samo malo besan. - Ne vozim te to rade u inostranstvu, ne vozim. I kad imaju, oni ne troe. Misle da mi jedemo kamenje. Da mi pasemo travu.

- Ima Kupusijada est godina. Prve tri godine nije bilo nita. Takmienje. Sve je narod besplatno pojeo. Organizovali su Milun Toi i Bela, to radi u banci. Mislim da je prvi pobednik bio Milun ili onaj Jeva?

- ini mi se Spasoje.

- Spasoje! Spasoje... Tako je... Spasoje.

Moda je Spasoje iv, moda i nije. Ako je iv - i on je jeo, mastio brke. Ako nije iv - jelo je sto hiljada ljudi. To se jede brzo, ne die se pogled. Ne vide nikoga. Jer je masno, jer je slano, jer je ljuto.

Ljudi su jeli, take su igrale. Ne, nisu pevale.

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane