Natrag

(H)umorna pria

(H)umorna pria

 

Kraj srpske istorije, ili kako smo nekad itali Rat i mir, ne znajui ta nam se sprema

 

Gde smo bili i na ta smo spali

 

 

Danas je lako biti novinar. Dovoljno je da dovede dva suprotstavljena tabora na televiziju i ne mora ak ni pitanja da postavlja. Naslovne strane novina jedva ekaju da se poubijamo. Tim putem je pola i televizija

 

 

Pie: Neboja (itaete ovo ako i vas nisu pojeli)

 

 

Davno bee. A moda i nije tako davno, jer se jo uvek dobro seam tih gimnazijskih dana. Zahvaljujui svom profesoru knjievnosti poeo sam da se bavim najpre radijskim novinarstvom, a potom i pisanjem za novine.

kolska lektira je bila obavezna, a ono to nije bilo obavezno itali smo po preporuci, najpre profesora, a potom i meusobnim razmenama miljenja.

Nekako u to vreme mojih gimnazijskih dana snimljena je i ruska verzija filma po Tolstojevom romanu Rat i mir, u etiri dela.

Film je reirao Sergej Bondaruk, koji u filmu i glumi Pjera Bezuhova, izvanredno su glumili i balerina i glumica Ljudmila Saveljeva kao Nataa Rostov i Vjaeslav Tihonov kao Andrej Bolkonski.

U kolskom programu iz knjievnosti smo imali Tolstoja, pogaate Rat i mir. Obavezno itanje knjiga tekih skoro pet kilograma i obavezno gledanje filma koji traje ravno osam sati. I naravno, prilikom ispitivanja i provere znanja, pitanja su bila uglavnom uporedna - kako to izgleda u knjizi, a kako u filmu.

Kada je mnogo kasnije moj sin za kolsku lektiru dobio da proita Tolstojevu Anu Karenjinu, koja ima mnogo manje kilograma od romana Rat i mir, oduevio se saznavi da ne mora da ita jer u video-klubu postoji kaseta sa filmom. Poeo je da gleda i onda prebacio na brzo gledanje, i komentar je bio: "Ovo je iivljavanje". Ostao sam bez teksta.

iveli smo blizu velikog grada, pa nije bilo teko organizovati odlaske u pozorite. Gledali smo sve za ta bi mogla da se nabavi karta. Vrh je bila "Kulturna sreda", tako su je bar krstili u koli...

Stizali su umetnici sa svih strana. Trudili su se da nam budu to blii. Da obezbede prisustvo duha, ak i za one stvari koje su nam tada izgledale ubitano dosadne.

Legenda naeg glumita, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorita u Beogradu Milivoje ivanovi, iji se poetak bavljenja glumom vezuje za putujue pozorite u Srbiji 1919. godine, poeo je svoj nastup tako to je, dok smo mi jo traei svoja mesta u sali amorili, stavio dva prsta u usta i poeo snano da zvidi, ne bi li nam skrenuo panju da je tu na pozornici.

Naravno, prvo nam je odrao kratku besedu o tome kako se na takvim mestima treba ponaati i onda nam je dozvolio da uivamo u interpretacijama nekih od njegovih najuspenijih uloga: Mitketa u Kotani Bore Stankovia, liku Pere Segedinca koji je stvorio Laza Kosti i mnogim drugima. Prvi put smo se sreli i sa ekspirovim Kraljem Lirom.

Gostovali su i muziari. Bio je na toj pozornici i jedan dotrajali klavir, pomalo i ratimovan, ali dovoljno dobar da bismo se mi, budui rokeri, upoznali uivo sa muzikom Mocarta, ajkovskog, da bi smo uli valcer Na lepom plavom Dunavu...

Obavezni deo nastave (zamislite) fizikog vaspitanja bio je ples. Nauili smo da igramo tango, valcer, aak, moravac, polku, arda i tota jo. Kako da se prie dami, tada drugarici, i zamoli za ples.

Funkcionisale su kulturne radionice, tada su se zvale sekcije, i valjda zbog svog amaterskog bavljenja glumom, muzikom i ljubavlju prema lepoj rei, odmetnuo sam se u novinare.

Koliko god u kui u kojoj sam iveo i odrastao bilo nematine, duhovno smo bili zdravi. ast i potenje bili su iznad svega. to ree neko, drugo nismo ni imali.

Naalost, mnogi danas imaju sve ali nemaju ni trunku potenja i potovanja prema drugima.

Majka je bila patrijarhalno vaspitana i nas je uila da se tako ponaamo.

Boi, Uskrs, urevdan pa i mesna slava Duhovi su bili obeleavani. Seam se kao klinac, kad bismo odlazili kod dede i babe u posetu majka bi im poljubila ruku, pa smo naravno i mi morali to da uradimo. Tek tada bi nas deda zagrlio i poljubio u obraz. Takav je bio red.

Otac je posle Drugog rata bio dovoljno kolovan, da bi bio jedan od petnaestak slubenika u optini u kojoj danas ima preko etiri stotine zaposlenih, a broj stanovnika je samo dvostruko vei.

eleo je da postanem pravnik. Imao je svoju viziju ta deca u ivotu treba da rade i gde je najsigurnija plata. Brat je postao profesor iako je jedva koju godinu sastavio u prosveti. Pronali smo svoje puteve. A ja svoj ivotni vek, eto, proveo najvie u novinarstvu i ako se ve dosta dugo profesionalno ne bavim tim poslom. Ja sam izaao iz novinarstva, ali ono nije iz mene.

Izgleda da je ta profesija neka neizleiva bolest, za koju je publicista Duan Savkovi napisao da je to najlepi posao na svetu samo ukoliko ga napusti na vreme.

Ukoliko se bavi govornim novinarstvom, radiom i televizijom, morao si da ide na kurseve govora, prihvatao si sugestije starijih kolega i ekao svoju priliku. Za televizijske nastupe obuavali su te glumci i reiseri.

Sve je imalo neki smisao. Profesori su radili svoj posao, nisu ih tukli po uionicama. Novinari su pisali i izvetavali, nisu ih ubijali i lomili im noge. Doktori su leili, policajci su...

I naravno svi su znali ta im je posao i obaveza, jer je i vlast znala ta hoe.

A danas? Danas svi znaju ta hoe - osim vlasti. U stvari i vlast zna ta hoe - hoe vlast i nita drugo.Vlast ne interesuje ni kolstvo, ni kultura, ni zdravstvo - osnovno pitanje je samo "Koliko sam ja tu dobar?"

Danas je lako biti novinar, dovoljno je da dovede dva suprotstavljena tabora na televiziju i ne mora ak ni pitanja da postavlja. Naslovne strane novina jedva ekaju da se poubijamo. Tim putem je pola i televizija. Najave informativnih emisija poinju istim sadrajem.

Osim ako neto pametno (u ta sumnjam) nisu rekli gospodin predsednik i jo jedan predsednik i neko od onih potpredsednika, zamenika predsednika, vicepredsednika, dopredsednik zamenikovih potpredsednika i predsednikovih zamenika. Pojedoe nas svi ovi predsednici i ostali dopredsednici, ko u onom vicu: - Ima li kod vas ljudodera? - Nema. Sve smo ih pojeli.

Droga, strano. Nemate filma, naeg filma, na televiziji u kojem se ne pominje, onako kul - droga. Ajde da duvamo, ajde da mremo, ajde da puimo i tako redom, i to ne kao bolest i zavisnost, ve ajde da nam bude lepo. A ujem i cena droge najnia u regionu. Boe, ta se to dogaa sa nama?

Ova vlast je spremna na sve. Izmislili su sada i najnoviju kategoriju policajaca za prikazivanje. Jedne na mitinzima, obueni su za sve i svata, kao da su ih kolovali na kungfu i karate filmovima, i druge za prikazivanje po ulicama Beograda.

ali mi se pre neko vee mlad ovek, policajac. Radi u interventnoj jedinici u nekom gradu u Srbiji. Doveli ga u Beograd. Dali mu konzervu tunjevine, pola hleba i jedan soki, ono, radost za decu, i ostavili ga 12 sati na ulicama Beograda. Kao, uvamo red i mir. Da graani vide da nas ima. Dosta mu je, kae, jer je jo od onog Badintera, arapu vie puta navlaio na glavu nego na noge. Umoran je, eli da ide kui da vidi enu i decu. Voli svoj poziv, za to se kolovao. Ali to nije to - treba po Beogradu da se bijem sa huliganima! Da nas gaaju prakama u koje stavljaju kugline leajeve i koji kao od ale probijaju pleksiglas titove. Spremili prezervative sa kiselinom da bacaju na nas. Zato? Ko to dozvoljava i kome to odgovara? Ko to organizuje? Nisu samo fudbalski klubovi u tome. Neko je dao pare da se kupe fantomke, prake i kuglini leajevi.

A ministri i zamenik predsednika ovdanji bi trebalo da zna KO. Ako ne zna, onda treba da se batali tog posla i iz moralnih a i naih sigurnosnih razloga podnese tu, meu vladajuim Srbima omraenu, re: OSTAVKA!

 

 

Najave informativnih emisija poinju istim sadrajem. Osim ako neto pametno (u ta sumnjam) nisu rekli gospodin predsednik i jo jedan predsednik i neko od onih potpredsednika, zamenika predsednika, vicepredsednika, dopredsednik zamenikovih potpredsednika i predsednikovih zamenika. Pojedoe nas svi ovi predsednici i ostali dopredsednici, ko u onom vicu: - Ima li kod vas ljudodera? - Nema. Sve smo ih pojeli.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane