Natrag

Školstvo

Školstvo

 

Kako pronaći dobro akademsko zvanje na buvljaku srpskog školstva

 

Diplomiraj u Srbiji

 

Jedan bauk kruži srpskom prosvetom: bauk lakog, brzog i površnog obrazovanja. Kupiti diplomu je krivično delo, ali kupiti diplomski i magistarski rad, pa čak i doktorat, to je na slobodnom tržištu slobodno, nekažnjivo i, sudeći prema stanju ovdašnjeg školstva, preporučljivo. Na kojoj to pijaci svaki đak i student u Srbiji u svakom momentu može da kupi "preko 6.000 gotovih diplomskih i magistarskih radova" iz svih oblasti, ko su autori, ko ih plaća i kakve su posledice evidentnog haosa koji već dugo vlada na tržištu udžbenika...

 

Nikola Vlahović

 

 

Zašto se desilo potonuće srpskog školstva u deceniji novog veka i šta su uzroci tome, danas je nemoguće celovito sagledati. Najlakše je sve objasniti usudom prohujalih vremena, promenama sistema i država, ratovima i siromaštvom. Generacije odrasle i vaspitavane u duhu improvizacije i slatkorečivih medijskih prevara o lakom uspehu i prekim putevima, danas polako preuzimaju glavne stubove društva.

 Kakve su posledice toga, vidljivo je na svakom koraku. U institucije sistema dolaze mladi ljudi čija je preporuka diploma. Ali, kakav je kvalitet te diplome, kakvo je to školovanje bilo, sa kakvim znanjem je kritični uzorak ušao u takozvanu društvenu elitu, to je tema o kojoj se najradije ćuti.

U Srbiji, ali očigledno i u dobrom delu bivše Jugoslavije, umesto školovanja kakvo smo do sada poznavali, na sceni je sistem bez sistema prema kome je nekadašnje oštro kritikovano jugoslovensko srednje usmereno obrazovanje bilo vrhunska akademija.

Generacija koja se upravo školuje prema metodama brzog i površnog, već duže vremena se snalazi kako zna i ume. U tome joj pomažu nepoznati "stručnjaci" sa "gotovim diplomskim radovima" koje otkupljuju vlasnici internet sajtova.

Prodaja "gotovih radova" postala je ozbiljan i unosan posao koji je u velikoj meri izbacio iz upotrebe zvanične udžbenike i sva do sada poznata nastavna sredstva. Uzrok tome je, između ostalog, i činjenica da su pisci udžbenika po pravilu u milosti političke koalicije koja vlada državom. Bez obzira na to da li su i u kojoj su meri stvarni autoriteti u svojim oblastima. Tu je i činjenica da pisci udžbenika rade za ogromne autorske honorare, da u javnosti periodično traju njihove međusobne svađe oko dokazivanja sopstvenih kvaliteta, te da niko ne garantuje hoće li preskupi udžbenik biti deo nastavnog programa sledećoj generaciji učenika. Nedavno je direktor Zavoda za izdavanje udžbenika Miloljub Albijanić teško optužio svog prethodnika Radoša Ljušića da je u vreme vršenja funkcije direktora ove ustanove sebi isplatio 5,6 miliona dinara na ime autorskih honorara za pisanje udžbenika i time prekršio zakon. Ljušić se branio da je kao autor imao zakonsko pravo na pet odsto od maloprodajne cene udžbenika. Naravno, drugo je pitanje da li je Ljušić bio u ozbiljnom sukobu interesa (i ko je bio dužan da to utvrdi), jer je sebi kao direktor Zavoda za izdavanje udžbenika mogao da odobri neograničen broj autorskih naslova i isto toliko honorara.

U takvoj atmosferi srednjoškolci, ali i studenti, počeli su da primenjuju ideologiju samoorganizovanja...

Odsustvo ozbiljne državne politike u školstvu dovelo je do toga da su tvorci ideje o "lakom i brzom obrazovanju" putem javne prodaje "gotovih diplomskih radova" skoro sasvim porazili glavnog državnog izdavača kao što je Zavod za izdavanje udžbenika. Ali, pre svega, ovde je reč o fenomenu koji je razobličio svu trulež jednog zaparloženog školskog sistema, čija je politika svedena na ekonomsko preživljavanje postojećeg i održavanje socijalnog mira kod nastavnog osoblja koje u sindikalnim aktivnostima provede dobar deo školske godine.

šta očekivati od mladih ljudi đačkog uzrasta koji u sopstvenoj porodici imaju siromaštvo  kao znak generacijskog raspoznavanja, i šta očekivati od njihove "akademske perspektive" u okolnostima kad moraju sami da se snalaze kako bi što pre došli do diplome i zaposlenja?

Tu je spasonosni "diplomski za poneti", ponuđen kao jeftina kineska kopija vrhunskih brendova...

Vlasnik jednog od internet sajtova koji na veliko nudi "diplomiranje iz prve", specijalno za đake u Srbiji, svečanim tonom počinje svoj marketing:

"...Dobro došli na najpoznatiji i najstariji internet portal koji se bavi maturskim, seminarskim i diplomskim radovima.

 Sedam godina tradicije su dokaz kvaliteta našeg rada i kvaliteta našeg tima, zahvaljući tome smo postali apsolutni lider, stekli ugled i prepoznatljivo ime! Ukoliko tražite pomoć pri izradi Vašeg rada, na pravom ste mestu.

 Naš cilj je da pomognemo svim autorima koji nemaju vremena da sami urade radove, tako sto ćemo im ponuditi neophodne radove. Mi cenimo Vaše vreme. Gotovi maturski, seminarski, diplomski radovi, magistarski radovi su iz oblasti: ekonomije (menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja), bankarstva, informacionog sistema, računarske mreže, hardvera, inteligencije, turizma, fizike, informatike, biologije i ekologije,  filozofije, istorije, geografije, hemije, književnosti, matematike, likovnog, psihologije, sociologije, operativnog sistema, baze podataka, programiranja, informacionih sistema, računarske mreže...)".

Vlasnik jednog od internet sajtova koji su se potpuno uklopili u ideologiju bezb(r)ojnih "lakih univerziteta", čija je jedina misija profit po svaku cenu, nedavno je raspisao i konkurs (očito mu je ponestalo "gotovih radova"!). U ovom "javnom raspisu", vlasnik internet sajta precizira šta mu treba:

"...Potrebni su nam saradnici koji bi radili radove iz raznih oblasti: ekonomija, biznis planovi, makroekonomija, finansije, biologija, ekologija, psihologija, sociologija, muzika, arhitektura, pravo, medicina, engleski jezik, hemija, fizika, književnost..."

Srećni prodavac tuđeg znanja ide dalje, pa poziva đake i studente da obrate pažnju na spisak "gotovih radova koje posedujemo".

Da bi stvar bila ubedljivija i da bi sebe preporučio kao ozbiljnog preduzetnika u ovom "akademskom biznisu", vlasnik spasonosnog sajta kaže kako je skupio sve samu intelektualnu elitu da radi na obrazovanju đaka i studenata u Srbiji:

"...U cilju pružanja što kvalitetnijeg sadržaja radova, okupljen je odabrani tim, sastavljen od iskusnih stručnjaka iz različitih oblasti, čiji je cilj da autorskim pristupom i prepoznatljivim stilom izrađuju i istražuju najrazličitije oblasti i afirmišu slučajeve iz prakse.

Ukoliko niste pronašli rad koji Vam treba na našem spisku - ne očajavajte! Obratite nam se sa Vašim zahtevom, iznesite, ako ste dobili, detalje vezane za izradu rada od strane profesora: grub sadržaj, teze, formu, stil kucanja, rok, broj strana... Mi ćemo kontaktirati naše stručne saradnike (među kojima su profesori, magistri, odlični studenti viših godina...), koji se ovim poslom bave duži niz godina, i videti jesu li oni u mogućnosti uraditi rad.  Dinamika aktuelnih popusta i akcija je jedanput mesečno!"

Naravno, vlasnik (ili vlasnici) ovog elektronskog buvljaka, kao preduzetni ljudi, ponudili su školskoj omladini i druge "lake sadržaje", poput ukratko prepričanih dela iz obavezne lektire, te mnoštvo skraćenih kurseva iz tehnologije prepisivanja i drugih prevara.

Ovakvi i slični primeri obrazovne i duhovne pustoši generacije koja se sprema da preuzme srpsko društvo i državu, samo su deo sveopšte pijačarske i tezgaroške ideologije nastale na ruševinama bivše jugoslovenske zajednice. Ako se nešto slično ili skoro isto dešava i u najvećem broju bivših bratskih republika, to svakako ne treba da bude uteha srpskom školstvu i srpskoj kulturi.

U dva poslednja veka, iz Beograda su u svet odlazili najškolovaniji i najsposobniji kadrovi, obrazovanje u Srbiji je bilo ravno svetskim standardima, a u pojedinim naučnim disciplinama i iznad tih standarda. Nažalost, politika improvizovanog školovanja, raznih "letećih školovanja" kao i politika dobrog broja privatnih univerziteta koje zanima samo profit, doveli su do toga da svaki bakalin koji uloži novac u prodaju "gotovih diplomskih i magistarskih radova", može da napravi profit kao sa prodajom brze hrane i gotovih jela. Onaj ko je sve ovo zgotovio, svakako je i sebi odsekao granu na kojoj sedi. On to danas ne vidi, ali osetiće kad padne.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane