Natrag

Tragom vesti

 

Tragom vesti

 

Smrt, barut i nezaposleni vode Uice u demokratiju

 

 

Dim, krv i suze brzo se zaborave

 

Uice u ludilu i delirijumu. Treti muzika, igra se i peva. Moda ba zato to drugog posla nema, posla ima samo na mestu gde se gine. Sedmoro radnika - znai sedam novih radnih mesta. Fabrika Prvi partizan prikazana je kao jedna uspena fabrika, koja radi za izvoz, u tri smene

 

 

Pie: Miodrag Milojevi

 

 

Sedmoro poginulih. Sigurno je neko zapalio cigaru... Ili sabotaa neka. Treba da se proda nekom, da se umanji vrednost. Koji je to pritisak bio! Tu su kanali, tuneli, vako... Fabrika je u Prvom svetskom ratu proizvodila barut... Taj barut, mamu mu jebem, u vazduhu moe da eksplodira.

Mirno, kao aka klupa, stoji niska zgrada. - Vidi, uma poutela, eno vrata. To je upravna zgrada. Ne mo tamo da ue. Posebno odelo oblae. Gore je goreo kamen... Kad kamen gori... Kad kamen gori!

Video sam crna, pri vrhu gorela vrata, etvorougaonu, nisku zgradu u steni boje bele zmije. Nad vratima kao da lebdi tanko, uto ebe. Izgorelo lie je uto, stoji, nije opalo.

On je ovek ravne glave, metalnoplavi soko, ofer iz Paraina. Zna on mnoge privatizacije, ivi ivot na tokovima. Ne zna kakav je izgovorio uas - da se umanji vrednost. Znam, nije to tano. Ali to ne umanjuje, to uveava vrednost. Razmiljanje ofera sa rukom na volanu, sa belim prstenom.

Trafika u Uicu, pored mosta, stoji sveano poput kiobrana za svadbe, boje starog srebra. Uice ima dve nedeljne novine - Vesti i Uika nedelja. Vesti, korektno, na nekoliko strana piu o pogibiji sedmoro radnika Prvog partizana. Uika nedelja je dogaaju posvetila celu jednu stranu. Dok novinar, vlasnik, urednik... lokalne televizije bulazni na tri strane. Bes dolazi sa vetrom, razdvaja listove. Uiku nedelju aljem u kontejner.

Pogledali su spisak poginulih. Sva prezimena su na - i. Poginuli, njih sedmoro, od toga est ena, svi su Srbi. Radi ivih i mrtvih Srba nijedan donator nee odreiti kesu.

Poginuli su sirotinja, u gradu bez posla. Radnici po ugovoru, preko Omladinske, preko Studentske zadruge: - Onog momenta kad fabrika bude izmetena, moemo definisati taan i potreban broj radnika i tada emo uraditi prijem za stalno. Ovo su rei Dobrosava Andria, direktora Prvog partizana, direktora to se trudi, a ne uspeva da izbroji koliko mu je radnika potrebno. Zato ih ne istera na neku livadu, postroji, prebroji?

Sanduke nije bilo teko izbrojati. Izbrojano je sedam utih, lakiranih mrtvakih sanduka. Lak je mirisao na smrt, u vazduhu je mirisao barut.

U nevolji se poznaju pravi prijatelji. Prijatelji su pritekli u pomo ministru Vojske. Da se tragedija odmah zaboravi, organizovan je velianstveni aeromiting. Bio je to velianstven prodor Srbije u svet. Ministar ulazi u avion - ne boji se Prvog partizana.

Ministar, on se ne boji niega, dok kukavice ginu. Izvinjavamo se, ne ginu, gue se!

Bombe bi mogle da donesu demokratiju. Ako ih narod bude prihvatio.

Koji narod nee prihvatiti bombe, samo ako su njemu namenjene?

Avioni se prvo prikazae kao nevidljivi, pod imenom ''nevidljivi soko''. Sada se, na aeromitingu, prikazae kao vidljivi. Prvo su pokazali gaanje, sad su prikazali letake sposobnosti. Aeromiting je medijski tako dobro ispraen i odraen da se na njemu okupilo stotinu hiljada radoznalaca, eljnih da uju i vide sve to je nevidljivo.

Uiki trg - to su sive kamene ploe, kao krljut ukoene, mrtve ribe. Niti je mesto niti je vreme za priu o poginulima, ili je to neko zabranio? S razlogom. Strah, panika moe doi kao neeljena posledica.

 

Parada suza

 

Uiki nedeljnik Vesti opisuje no bez poetka i kraja: - Iznad fabrike municije i oblinje hale Veliki park video se oblak gustog crnog dima, u vazduhu se oseao miris baruta. No je parao zvuk sirena sanitetskih vozila i vatrogasnih kola. Kolone ljudi u panici stizale su celu no pred Prvi partizan i pogon koji je ceo grad u argonu zvao "rupa". Vest da se neto strano dogodilo pronela se Uicem brzinom munje. Radnici druge smene garavi po licu i rukama. Na prijemno odeljenje Opte bolnice primljeni su prvi radnici sa inhalacijom disajnih organa dimom. Usledila je besana no ispred fabrike i u celom gradu. Porodice, rodbina, radnici Namenske, nekoliko stotina Uiana, oekivali su te noi vesti o povreenima nadajui se da su oni koji su ostali u fabrici ivi i da e imati dovoljno kiseonika.

Ko je dojavio vest o poaru? Niko iz fabrike: - U evidenciji Vatrogasne jedinice u Uicu kao osoba koja je dojavila vest o poaru, oko 2l as i 20 minuta, zavedeno je ime Milorada olia.

Ko je Milorad oli? Novinar, dopisnik nekog lista. Znai, osoba van fabrike, dojava je stigla sa ulice.

A zatim pie: - Prilikom dojave poara najvanija je prisebnost i precizan opis onoga to osoba koja javlja za poar vidi, zbog adekvatne reakcije.

ovek van fabrike mogao je videti samo dim.

Vatrogasci su krenuli na njegov poziv. Uprava fabrike, direktori i ostali, pobegli su u mije rupe, zakljuali se u ormare i plakare.

Uice ni vrane ne preleu. Drugog posla izuzev Prvog partizana nema.

- U etvrtak, 3. septembra, u jednom trenutku ostali smo bez sedam nama najdraih ljudi, Lonarevi Jelene, uri Svetlane, oki Godrane, Lukovi Biljane, Ostoji Vidojke i Draga Milovanovia.

Rekao je, na komemoraciji, direktor Andri.

Toliko su mu bili dragi, posao za stalno nisu mogli da dobiju.

- Kroz istoriju, u dobru i zlu, grad Uice i Prvi partizan su uvek bili zajedno. Tako je danas, tako je i ubudue. To je izjava uikog gradonaelnika.

Cenzura je uinila sve da se uika tragedija, dim, krv i suze brzo zaborave. Dogodilo se u nezgodan as. Uika tragedija bi mogla da baci senku na Gej paradu, Povorku ponosa, to se nije smelo dozvoliti. Samo bez panike, samo bez panike! Da svetu ne poaljemo lou poruku.

Paradirati suzama, cveem, sanducima, voskom... Ne, za to nije vreme.

Dok je trajala sahrana, u Uicu je uhapeno pet radnika Prvog partizana.

Uhapeni su radnik na zasipanju baruta Velibor J., efica protivpoarne zatite Milojka P., poslovoa, rukovodilac pogona i rukovodilac kontrole.

Svi pohapeni su sitni rukovodioci. Spisak govori da se pravi razlog ne zna.

Ja sam u Uicu. Preiveli, da ne bi ostali bez posla, ute - mrtvima je ionako svejedno.

Prva na fotografiji je Jelena Lonarevi, 1983. godite iz Uica. Mlada je, ispod crne kose viri minua. Gordana uri, 1969, iz Uica, osmeh.

Trebalo je stvoriti psihozu straha. Vatrogasci su proglaeni herojima. Medalja ima svetlu, ima tamnu stranu. Vatrogasci su svetlija strana prie. Psihozu straha najbolje izaziva pria da je pola Uica moglo otii u vazduh. Kad se tako kae - postie se efekat sree. Svi koji su ostali u ivotu sreni su posle takve vesti.

U akciji spasavanja uestvovalo je 50 vatrogasaca sa 16 vatrogasnih kola.

Duko Nikoli, voza vatrogasac: - Vozila nisu ni u jednom trenutku smela ostati bez vode. Ovaj zadatak ispunjavao sam do pola dvanaest, dok je trajalo gaenje poara. Posle toga, kad je poar ugaen, tela su locirana, stvoreni su bezbedni uslovi za ulazak medicinske ekipe koja je, naalost, konstatovala da za sedmoro radnika nema pomoi... Uprkos nae borbe.

 

 

Pola e nas pomreti

 

Narod se sliva sa brda u jedinu glavnu ulicu, gazi kamenitim trgom. Uice, Zelena pijaca. Zeleno svetlo akvarijuma sija kao kliker. ute ribice iji rep treperi su se umrtvile. Ona stoji pobono nad akvarijumom, preko puta pogled pada na beli zid crkve. Ona je radnica propalog preduzea. Pria sa koleginicama: - Ako to bude, nema od nas nita. Ne moemo mi oti u penziju, nikad. Jue sam sluala, ona emisija Oko. Ona ena iz sindikata za nas se bori.

- Znam da je neto popisivala, znam da je popisivala...

- Nita, nita, nita... Prije bilo u Beogradu da su obeali 200 dinara po akciji. Kae, on je reko 415 dinara, on je ocenio zahteve. Da li e neto biti kad on doe, da li e popisivati? On je u Australiji.

- Sude se... Sa Banetom neko suenje...

- ta mi imamo od toga to se oni sude? Da l' e da ga osude, da l' nee, nita mi nemamo od toga.

- Ako bude do 65 godina, nema nas nie. Pola emo pomreti... Pola pomreti... Nema od nae penzije nita.

- Neko pita... ta mislite za ove ene od 55 godina? Ko e njih zaposliti, njih nikad niko zaposliti nee?

- Nema od nas nita. Kak'a crna penzija.

Na kosturu od oveka najjaa je bela brada. Ali on poznaje doktorku na onom. Pitali su ga: - ta ti je ova gospoa na onom ovde?

- ta je? Kominka.

- Ona ni s kim nee da razgovara voe. Uobraena ona, opasna ona.

- Al' ona meni daje naoari.

- Jesi se operisao?

- Jesam. To je ona meni napravila.

- Na koje oko bolje vidi? Na ono to si se operisao?

- Jata, jata. Ona meni to napravila... Samo sam ja nju pustio.

- Ja otila, ona meni kae - odmah na operaciju!

- Zna kad e da se operie? Kad stavi ruku na oko, vako, i ne vidi nita.

Uiki razgovori mogu biti otri kao makaze to stoje na singer maini. Nalazim se na Zelenoj i arenoj pijaci, to je pomeano.Veita rasprava oko tezgi: - Sasvijem svedno, Milane. Nisam se ja plaila oca ni mua, da se plaim nekog Bioktoa.

- Vidio sam ja kako se ti ne plai. Ladi im muda, ne sme da im kae nita... Vidio sam ja sve, vidio sam pod Bogom!

- Jeste, Milane, jeste. Led im donosim na mu... Led im donosim na jaja. Izvolite...

- Koliko e biti sutra?

- E, maco, ja po nabavnoj ceni tog dana prodajem, ja ne mogu re koliko e biti sutra...

 

 

Bivi policajac

 

Stolovi kafane bili su klizavi i lepljiivi kao lubenice. Rajak, bivi policajac, sedi na svom mestu u pijanoj kafani. Pola sata mi treba da ga prepoznam, toliko se podmladio. Belu majicu bacio na iroke grudi. Jeste, on je, Rajak je to. Konobarica i vlasnica, tamno, izgorelo lice, usne plave od pia.

Sa Rajakom za stolom sedi alkoholiar, sedi srenik, sedi brodolomnik. Nosi majicu, ima lice doktora. To je Vlada ep. - Daj njemu ta e da popije. ep, uzmi i tebi vinjai.

Olgica na pijaci prodaje pljeskavice. Osunana, krupan dekolte. Na vrhu otrog, iljatog nosa kao da stoji belo dugme. - Olgice - vinjai? Jebo pare, kad sam osto iv, samo kad sam osto iv... Jebo sve... Dobro...

Vlada ep, noas preiveo udes, opet se napija, pria Rajaku, Rajak to ne slua.

Vlada ep. Svako bi rekao da u depu nosi lekove, recepte. Staro a lepo lice, crna majica, prsluk od sive svile. Sedi, pije sa Rajakom. Vlada ep pije votku, brzo se napija da zaboravi. Ve je pijan.

- to si ugasila muziku? - ree turobno Rajak.

- Nije vie lepa pesma! - uzdrhta i ree Olgica.

Glas sa radija je zavijao: - Ljubi, ljubi, ljubi ljubi, spasi me od tuge...

- Mogli su da me ljube sino. Ja budala... Oni teraju mene da ja vozim, troja kola sam ja vozio...

Prvo ne razumem nita. Setio sam se kasnije - mrtvaci se ljube.

Sedi sa Rajakom, Rajak ima masu, potiskuje ga oima i glasom u ugao kafane. Proao je ceo sat. Priu o udesu niko ne slua. - Ko je bio s tobom? - pita Olgica.

- Komija i roak.

- Mogli ste svi izginuti... - rekla je Olgica radosno.

- Jesu i oni dobro?

Vlada ep se dvoumi: - Roak slomio ruku... Duga pauza, mrmljanje: - I... nogu.

Potpuno kontuzovan, gleda kroz mamurluk, ne vidi nita. Ne sme ni da pita ta je napravio. Opet se napija, tone u alkohol, gasi savest.

- A gde je bilo to?

- U Jelen dolu.

Rajak je jedva doekao. Pria se o udesu. On je imao udes pre trideset godina. Rajaka neto ne vole. Rajakove prie tako su sroene kao da spiker ita. - Proe jedan moj kolega, nadimak mu je Kvoka. On je to ime nosio jo u selu i danas danji nosi to ime.

Kvoka, kocka? Kocka - radosna, lepa re za Vladu epa: - Je l' kocka? Igra li karte?

Rajak nije kockar: - Igra karte onako... Normalna stvar....

- Ja mislim voli li da kocka? Kocka, kocka, kocka... Kocka i pie... Ree Vlada ep gorko.

- Kvoka, moj kolega, dok smo zajedno radili u policiji, pravi sinu ispraaj u vojsku. Okai on obavetenje, lepo sroio tekst, otkucao na maini. - Pozivam kolege na sveani ruak povodom ispraaja sina u vojsku. I zalepio. Ali jedan policajac uzme olovku pa dopie - doruak, ruak i veeru. Na praznom delu lista dopisao: - Peenje e biti kvoketina. Mi smo se valjali od smeha. Jes domain... doruak, ruak, veera...

Oigledno je, svi su oguglali na Rajaka i Rajakove prie. Ispriao je priu kad su dva policajca, prvi je Rajak, pratili pionirske biciklistie trke do Kraljeva u vreme Titovih i naih pionira. Dva policajca i pioniri spavali su u hotelu Termal, Mataruka banja.

Trenutno nije, tada je Rajak bio pijan: - Sedimo u kafani. Vidim, neki se kupaju, vidim samo glave.

Rajak predloi kolegi da se okupaju u bazenu. Na recepciji kupe kupae gae. Krenu u bazen. Recepcionar se bori sa policajcima, gura ih: - Ej, gde ete ljudi, ovo su ene, nerotkinje.

- Mi smo gosti hotela, ti si nam prodao gae!

- Jeste. Ali su nerotkinje.

- I tako ti ja donesem kupaem gae u Uice.

 

Svi smo prevaranti

 

Visoka, sa bljetavom, jakom dioptrijom, sedela je Lili. I njen drug Slavko Car. Pored pijanstva Lili ima i veih problema: - Oete li i vi sa mnom na Gej paradu? Da ih bijemo. Ej, oni mene ubeuju da ja imam neki gej odnos, da neu da priznam, da sam licemer. uj, oni mene ubeuju da sam licemer! Moe mi se sve rei - ali da sam licemer? Ne, to ne. Ja mogu da priznam da mi se nijedna ena na svetu ne svia u tom smislu. U tom smislu - sto posto! To, to, to - nema pojma! Spremam ekipu za Beograd. Idem da ih bijem. Idem u Beograd, pa ta bude. Nek me zgaze, nek me ubiju. Ja moram, ja moram ii. Slavko, Slavko - ja moram ii!

Slavko smiruje tenzije u kafani: - Opustite se, koleginice, opustite se!

- Ja moram ii. Meni je dosta pedera...

- Opustite se, koleginice, opustite se. Daj da pijemo.

- Ja volim prevarante, ali pedere ne volim. Prevarante volim, zato to su pametni. Ja sam prevarant, priznajem.

Crno bure od oveka, gostuje u oku. Zabledeli i zalutali gost: - Svi smo prevaranti, svi smo. Onaj krade to mora, to je normalno.

- Znam da nisam licemer. Rajska krila ekaju na mene. Samo da sednem! Koliko Bog meni - toliko i ja njemu. Ako je svemogu - to ne sloi sve ovo? Ako je dobar, znai Bog hoe a ne moe. Ako je svemogu, zato ne uini? Zato to nee, znai nije dobar.

- Koleginice, pije ovo i idemo.

Visoka Lili, ona ima velikih problema. Ubedili su je da je lazbejka, da je licemer. U nevolji, ona dokazuje suprotno: - Svia mi se ovaj tip u uglu.

Prozvan je ovek, crno bure, ni kriv ni duan. On se povlai prema uglu.

- Koleginice, ne dobacuj za drugim stolom!

- Oenjen je. I to me nervira.

- Koleginice, ne dobacuj za drugim stolom!

- Nek je on i dobar, nije meni dobar. Dobar je svojoj eni. To me nervira - to je svojoj eni dobar, nije meni.

Dohvatila je, zagrlila je Slavka Cara: - On je moj kolega, on mi je ko drugarica... Kolega, ima li ti...

- Kad si ti u pitanju, ja nemam.

- ta se to sa mnom dogaa? Dobra sam riba, niko me nee... Vala, kolega, jesi video neto bolje u firmi? Pogotovu u Mehanizaciji. ta imamo u Mehanizaciji? Imamo Kasandru Kuku, imamo mene.

Slavko je klicao: - Ovo je dobro! Jesi uo ovo, Kasandra Kuka i ona? Jesi uo ovo Kasandra Kuka i Lili? Lili, ti si najbolja koleginica na svetu!

- Najbolja koleginica na svetu, nije... Najbolja riba u Mehanizaciji.

- Dobro... riba, to je drugo, jebe ribu, pusti to. Koleginice, to te ja ne upoznade pre etrdeset godina? Kako bi te kresnuo! Ja sam tad imao 15 godina.

- Ne bi bila tvoja, vala, da jebe oca! Slavkova prva rtva je u vozu. Jebo si Ciganku u vozu, pika ti materina! Njegovo prvo seksualno iskustvo je s Cigankom u vozu. Dobio triper.

Plava Lili, sa naoarima koje povremeno skida, ispadaju suve, crvene, sparene oi, gledala je direktno u mene. - Malo emo masirati goste... Ali ta emo, takva nam priroda. Jednom u tri meseca.

Zbunjeno ulazi ovek iz firme: Slavko skae: - Gde si sokole, gde si legendo!

Lili uz teturanje zatvara vrata: - Sad si uo, da jebe oca, dok ne popije nee izai.

Puta oveka sa crnim buretom u stomaku. On bei: - Samo nemoj... Nemoj misliti da ti se ja nabacujem.

- Kuda uri? Kome nosi to?

- Zorici oki! Danas Zoricu oki videti nee! Poslunik! Slobo, ima ezdeset godina i slua. Ja sam te primio u firmu, idiote jedan!

Slavko uzdahnu: - Lili, lako je tebi Lili. Zna ta je bilo sino. Ova stara oe, ova nova oe.

- Nije valjda da ima problema? Oe da se ubije? Kako da se ubije? Nek se ubije.

- Ima pravo, Lili. Nek se vea. Nek udari sebe glavom o zid.

Slavko u crnom demperu, brkovi kao da su zalepljeni, maltretirali su goste, mene su zabavljali. Lili, ona tvrdi da e otii u raj gde nisu lezbejke. Gosti sa drugim stolom ute. Kao da su Slavko i Lili provokatori, policajci.

Potrko ima crveno lice. Krenuo je na put. I Potrko je lako alkoholisan. Povremeno, jedno oko mu postane belo. Gleda u plafon, vezuje pertle po plafonu, bele pertle: - Daj meni jednu kafu, al' sa malo eera. Nisam ja pijanac, bez eera... Nataa, uzmi sebi kafu.

Potrko poao na put, zadrao se zbog konobarice: - Ja sam reko da u biti u Beogradu po podne. Uvek je bilo - ko urio, vrat slomio. Sve je dobro kad se dobro svri. Danke en, bite en. Nataa, ti meni daje ratluk, ovo je tebi, uzmi... Ovo je muzika, ne ono. Na magistrali Ibarskoj, aani, Srbijanci. Muzika, dok je bilo motela - a ne ovo.

- Vala, ni ovaj burek nije ko to je bio.

Stolovi mali, okrugli i hladni. Od aluminijuma. U kafani je smena: - Nataa, daj koleginici neto da popije, s moje strane, al' nemoj sto dinara da pree.

Prelo je sto dinara, sa gazdaricom, ona je mlaa od konobarice, preko 300 dinara: - Nikad na more ja neu stii. Nikad je mora vieti neu. Bolja planina! Sve jeftinije.

- Radi menjanica? Bio neki mali, ode da zemeni, nestade ga. Ne lii mi ba na nekog vaaroa.

- Je l' platio?

- Ti si ga jue zatekla. Bosanac, onaj sa Tare, odakle je rodom?

- On dinara jue nije imao. Onaj mu je sve plaao.

- Koliko?

- Pesto dinara. Pantalone.

- Pa dobro, on je oenio jednu konobaricu odavde, ne verujem da bi pobego.

- Kucala sam. Kuca, posle doe inspekcija... Nema pare u kasi.

Potrko malo gleda u plafon, vraa se u stvarnost: - Pametna je Maca. Da l' je ovek popio pivo, da l' nije popio pivo - plati pivo. Maca, ovamo-vamo... I naplati. Moji prijatelji iz Plava, oni ako dou! Jurila Maca mene. Jebo te, ja doem ovde...Neu vie da svraam.

- Svaki dan se Maca sa nekim juri niz stepenice!

- Ne verujem. Ipak, mislim ja, doi e deko kad dobije pare...

- Mogao je rei. Kad sam videla koje cigare pui, znala sam ja koliko je sati.

- Eto, eto... Ti si ga oenila. On tebi ostade duan.

- to sam ga enila? Deko doao ovde, sami su se upoznali...

Vest iz crne hronike sigurno e pokvariti optu sliku. Na ekranu se pojavila slika mladog oveka sa kaketom. Brada, kaket ba veselo stoji. To je Zoran, kamerman lokalne televizije u Uicu. Kako je Mara ubila Zorana? Iskasapila telo, razdvojila noge, ruke, spakovala u dak. Iz sela, prema Bajinoj bati, Mara krenula ka Uicu, izbacila le pa zapalila.

Mara je uhapena.

Komije nita nisu ule. Znaju Zorana, znaju Maru, dobri su to ljudi. O mrtvima sve najlepe.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane