Natrag

Vojna sila

Vojna sila

 

Naoruavanje June Amerike

 

Ne kupuje samo Ugo avez fijuuu rakete

 

 

Po podacima Meunarodnog instituta stratekih studija sa seditem u Londonu, od 2003. do 2008. u itavoj Latinskoj Americi, ukljuujui i Karipske zemlje, vojna potronja poveana je za 91 odsto. Mada svaka od zemalja June Amerike tvrdi da ne uestvuje u trci u naoruanju, takva trka se ipak vodi izmeu ilea i Perua, kao i izmeu Kolumbije i Venecuele. Iako mnogi analitiari podvlae da se poveana kupovina oruja u Junoj Americi duguje zastarelom naoruanju koje tamonje vojske poseduju, ne bi trebalo zanemariti injenicu porasta cena sirovina na svetskom tritu koji je stvorio viak novca u kasama zemalja June Amerike

 

 

Milan Balinda

 

Tokom poslednjih nekoliko godina Venecuela je kupila od Rusije 24 lovaka aviona tipa Suhoj, oko 50 dobro naoruanih helikoptera, kao i 100.000 puaka Kalanjikov AK-47 kojima su zamenjene zastarele belgijske puke tipa FAL. Otkako su 2005. godine Venecuela i Rusija zapoele obimnu trgovinu orujem, taj je posao kotao Karakas 4,4 milijardi dolara, na tu sumu trebalo bi dodati i jednu milijardu dolara kojim je Rusija otvorila kredit Venecueli. Moda su najvei "krivac" za ovu trgovinu bile SAD kad su uvele embargo koji je zabranjivao da se Venecueli prodaje oruje, rezervni delovi i vri remontovanje vojnih letilica. Moda bi avez u svakom sluaju preao na rusko naoruanje, mada je Vaington poznat po tome da ponekad sam sebi gura stopalo u usta.

U nedelju, 13. septembra, predsednik Venecuele Ugo avez objavio je da Karakas kupuje od Rusije 92 tenka T72, model iz vremena Sovjetskog Saveza, i neodreeni broj protivavionskih sistema raketa tipa S-300. Kako je javila ruska agencija RIA Novosti, osim sistema S-300, Venecuela e kupiti "defanzivni tit" tipa Buk-M2 i Peora, svaki od njih ima mogunost da dejstvuje na razliitim dometima. Vojna saradnja izmeu Moskve i Karakasa obuhvatila je i pomorske vebe koje su odrane prolog novembra na Karipskom moru, tik ispred nosa Sjedinjenim Dravama. Inae, vojska Venecuele za sada raspolae tenkovima od po 30 do 50 godina starosti.

avez je u svojoj najavi podvukao sledee: "Mi imamo najvee rezerve nafte na svetu. Imperija (tako avez naziva Sjedinjene Drave) je bacila oko na nju. Venecuela ne planira da bilo koga napadne. Oruje je potrebno za nau nacionalnu odbranu... Sa ovim raketama bie teko da dou da nas bombarduju. Ako im padne na pamet, neka se zna da uskoro poinjemo s montaom ovih sistema. im se neprijateljski avion pojavi na horizontu, na 300 kilometara udaljenosti, kree raketa fijuuu...". U svojoj nedeljnoj TV emisiji Alo predsednie, avez nije krio detalje ugovora sa Rusijom: "Zahvaljujui podrkama predsednika i premijera Rusije, potpisan je ugovor s ciljem da poboljamo nae odbrambene sposobnosti". Inae, Venecuela je dobila od Rusije kredit za najnoviju kupovina oruja u iznosu od 2,2 milijardi dolara. avez je takoe nagovestio da e Moskva pomoi njegovoj zemlji na izgradnji nuklearnih centrala. Predsednik Venecuele je takoe podvukao da njegova zemlja ne namerava da napravi nuklearno oruje.

Vaington je odmah nakon avezove najave izrazio svoju zabrinutost. Portparol ministarstva spoljnih poslova rekao je da ono to Venecuela kupuje nadmauje sve to skupa imaju zemlje June Amerike. Taj podatak koji je izneo portparol nije taan: samo je Brazil nedavno najavio ugovor sa Francuskom o kupovini oruja u vrednosti od oko 14 milijardi dolara. Portparol je traio da Venecuela garantuje da njeno oruje nee dospeti u ruke "ilegalnih oruanih grupa u susednim zemljama". Ovde se pre svega misli na kolumbijsku FARK gerilu. Nedavno je kod kolumbijske gerile pronaeno nekoliko sistema za ispaljivanje raketa vedske proizvodnje koje je kupila Venecuela pre vie od deset godina. Sjedinjene Drave su jo vie zabrinute zbog zbliavanja Venecuele sa Iranom, a u svojoj TV emisiji avez je priznao da Iran pomae Venecueli u "razvitku nuklearne energije u mirnodopske svrhe". Osim to je posetio Rusiju i Iran, gde se susreo sa Ahmandineadom, avez je bio i kod Moamera Gadafija koji mu je uruio odlikovanje. Predsednik Venecuele, nakon to je shvatio da nema podrku u Latinskoj Americi, trai saveznike meu svetskim autokratima.

Tokom poslednje nedelje avgusta, u argentinskom skijakom centru Bariloe odran je samit zemalja June Amerike na kome je avez pokuao da pridobije ostale predsednike u osudi Sjedinjenih Drava koje su sa Kolumbijom potpisale ugovor o upotrebi sedam kolumbijskih vojnih baza. U tome nije uspeo. Nakon to je na samitu rekao da se Sjedinjene Drave pripremaju da napadnu Venecuelu, koristei baze u Kolumbiji, a razlog za napad bi bila venecuelanska nafta, predsednik Perua, Alan Garsija, podsetio je skup da SAD ve dominiraju naftom Venecuele jer naftu Karakas ba Americi prodaje. Svi su se u dvorani smejali. Svi osim aveza, koji se oigledno zbunio primenjujui populistiki obojeno govornitvo, umesto svojim poluobrazovanim glasaima, skupu prevejanih politiara. Samit nije u deklaraciji osudio dogovor izmeu SAD i Kolumbije. Nakon toga avez je najavio prekid trgovinskih veza sa susednom Kolumbijom. Takoe je nagovestio mogunost prekida diplomatskih odnosa sa tom susednom zemljom.

avezovu nabavku ruskog oruja zasenila je najava Brazila da je s Francuskom sklopio ugovor o kupovini vojnih potreptina u vrednosti od 14 milijardi dolara. Francuski predsednik Sarkozi posetio je svog brazilskog kolegu Luisa Inasija Lulu da Silvu kad su potpisali ugovor koji e, izmeu ostalog, napraviti od Brazila sedmog lana kluba zemalja koje su u stanju da dizajniraju i upotrebljavaju nuklearne podmornice. Prilikom prethodne posete Sarkozija Brazilu, u decembru 2008. godine, Lula je potvrdio kupovinu etiri konvencionalne podmornice i 50 vojnih helikoptera, kao i dogovor o zajednikoj izgradnji jedne nuklearne podmornice. Tom dogovoru nedavno je dodato i 36 lovakih aviona najnovije generacije.

Brazil, koji ozbiljno namerava da postane stalni lan Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, smatra da bi prvo morao da postane znaajna vojna sila svetskog, a ne samo latinoamerikog ranga. Glavna uloga brazilskih podmornica bila bi da onemogue "neprijatelju" da vrlja po brazilskim vodama. Nakon to su 2007. godine pronaene ogromne rezerve nafte u takozvanoj zoni Plavog Amazona, Brazil je odluio da mora dovesti vojnu mo zemlje na najvei mogui nivo, a i da razvije vojnu industriju kao jednu od promotora brazilske ekonomije.

Mada svaka od zemalja June Amerike tvrdi da ne uestvuje u trci u naoruanju, takva trka se ipak vodi izmeu ilea i Perua, kao i izmeu Kolumbije i Venecuele. Mada mnogi analitiari podvlae da se poveana kupovina oruja u Junoj Americi duguje zastarelom naoruanju koje tamonje vojske poseduju, ne bi trebalo zanemariti injenicu porasta cena sirovina na svetskom tritu koji je stvorio viak novca u kasama zemalja June Amerike. Jedan od razloga za kupovinu oruja su i gerilske grupacije kao to su Sendero luminoso u Peruu i FARK u Kolumbiji. A u Venecueli dominira vojna doktrina Uga aveza koja se bazira na pretpostavci da e ili Sjedinjene Drave ili Kolumbija izvriti invaziju na Venecuelu, i kojom se pravda kupovina modernog naoruanja. Osim od Rusije, Venecuela je kupovala oruje od Belorusije, Kine i panije.

U apsolutnim ciframa ile troi na vojsku mnogo vie od Venecuele, a Brazil je ubedljivo na prvom mestu po potronji na naoruanje. ile, koji ima najmoderniju vojsku u tom delu sveta, poseduje, izmeu ostalog, avione bombardere holandske proizvodnje kao i britanske fregate. Ipak, nijedna zemlja June Amerike nema istinske razloge za nabavku veih koliina oruja, ali je svaka od njih sposobna da svoju potencijalnu ugroenost retoriki naduva do maksimuma. ini se da Brazil ima jedini oigledan razlog, a to je namera da postanu stalni lan Saveta bezbednosti, a zemlja koja nema makar atomsku podmornicu, teko to lanstvo moe da ostvari. Poslednja kupovina Brazila bile su osam bespilotnih letilica izraelske proizvodnje po ceni od etiri miliona dolara po komadu.

ak je i Bolivija ula u trku naoruanja, pa je vlada predsednika Eva Moralesa objavila da e kupiti oruje od Rusije u vrednosti od 100 miliona dolara. Po podacima Meunarodnog instituta stratekih studija sa seditem u Londonu, od 2003. do 2008. u itavoj Latinskoj Americi, ukljuujui i karipske zemlje, vojna potronja poveana je za 91 odsto. Bez obzira na to da li se radi o trci u naoruanju ili ne, vojna pitanja ve se iznose pred jednim politikim telom za regionalnu koordinaciju. Naime, prolog marta 12 ministara odbrane zemalja June Amerike potpisali su akt o stvaranju Saveta junoamerike odbrane. Meu ciljevima tog saveta naznaeno je planiranje zajednikih vojnih vebi, unapreenje vojnih kapaciteta u regionu i pomo humanitarnim misijama nakon elementarnih nepogoda. U sutini se trai nain dijaloga izmeu vojnih snaga regiona, gde, i pored poveanog naoruavanja, ipak postoji mali rizik od meunarodnih oruanih sukoba.

 

 

 

Nerazumevanje

 

Od pre neto vie od deset godina Latinska Amerika je u znaku demokratizacije. Tokom tog procesa postalo je jasno da nee biti dovoljno demokratizovati samo politike institucije ve i vojne. U mnogim latinoamerikim zemljama deaci su stupali i vojni sistem, srednju vojnu kolu, u etrnaestoj ili petnaestoj godini ivota. Trenirani su da izdaju i primaju naredbe, a nisu bili obuavani u pregovorima, dogovorima i uzajamnim poputanjima jednog demokratskog sistema. Uglavnom su bili trenirani da brane ideju nacije kao nepromenjenog stanja, to ne odgovara konceptu demokratije u kome se politiari uestalo menjaju na vlasti. U nekim su zemljama mlai oficiri brkali demokratiju sa ekonomskom ravnopravnou, budui da su sami dolazili iz siromanijih slojeva drutva. Vojska je takoe drala do stanovita da su samo neke ideje i politike pozicije prihvatljive, a da bi ostale trebalo eliminisati upotrebom sile. Vojska, zahvaljujui pre svega svom nainu edukacije, nije razumela puls demokratije.

 

 

Demokratizacija vojne sile

 

 

Sutina demokratizacije vojske lei u vojnom obrazovanju. Interesantan je jedan dogaaj iz 1989. godine kada su na konferenciji sa temom Uporedna vojna edukacija, argentinski predstavnici izrazili ozbiljne sumnje u mogunost da se vojna lica obrazuju na civilnim univerzitetima. Strepeli su da bi takva interakcija zagadila vojni mentalitet. Kasnije se pokazalo da kad vojska studira sa civilima, uestvuje u vojno-civilnim sportskim igrama i drugim aktivnostima, onda je vojska bolje integrisana u svakodnevni ivot drutva. Ipak, taj proces demokratizacije nije bez greke. Za efikasnu vojnu silu demokratski nain odluivanja nije uvek primenljiv. Dobar je primer sluaj vojske Sjedinjenih Drava za vreme Vijetnamskog rata. Donete su uredbe koje su dozvoljavale vojnicima da se za neke aspekte svog linog ivota sami staraju. Vojska je dobila vie nezavisnosti, a radilo se pre svega o frizuri i komunikaciji meu inovima. Meutim, tvrde neki vojni strunjaci da je to poputanje u disciplini dovodilo i do toga da su vojnici iz niih inova javno dovodili u sumnju odluke vojnog vrha po vojnim kao i politikim pitanjima. Taj se obiaj preneo i na rat u Persijskom zalivu. Mnogi su vojnici sluali naredbe bez prigovora, mada im nije bilo ba najjasnije ko je neprijatelj, ali su neki odbijali da idu u rat. I ovo je sluaj s profesionalnom vojskom.

 

 

Argentinski recept

 

U junoamerikim vojskama totalna poslunost bila je osnovno pravilo. Problem je nastao nakon silaska sa vlasti vojnih diktatura kada su se izdavale i naredbe koje su se kosile sa osnovnim ljudskim pravima. Da je vojnik odbio da izvri naredbu, njegova bi sloboda, a najverovatnije i ivot, bili u opasnosti. Dilemu prihvatanja i odbijanja naredaba reio je u Argentini general Bartin Balza, koji je, kao ef generaltaba, doneo 1995. uredbe na tu temu. Vojska je dobila zakone koji su bili iznad svih vojnih inova. Sutina tih odredaba lei u sledeem: Niko nije obavezan da izvri nemoralnu naredbu, ili neku koja ne odgovara regulativama i vojnim zakonima. Ko bi takvu naredbu posluao, uinio bi kriminalnu radnju koja bi podlegala kaznama odgovarajuim za teinu prekraja. Nesumnjivo da vojna institucija ne moe da bude demokratska na isti nain kao to bi to bilo drutvo, ali u sluaju Latinske Amerike tekoa demokratizacije vojnih snaga uveana je injenicom da je vojska radila ta je htela tokom veeg dela prolog veka.

 

 

 

 

Brazil e postati sedmi lan kluba zemalja koje su u stanju da dizajniraju i upotrebljavaju nuklearne podmornice. Glavna uloga brazilskih podmornica bila bi da onemogui "neprijatelju" da vrlja po brazilskim vodama.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane