Natrag

Nemaka

Nemaka

 

Predizborne kalkulacije za vladavinu u Bundestagu

 

 

Veliki ne ele rasipanje glasova

 

 

Kada ovaj broj Tabloida bude iao u tampu Nemci e izai na biralita da izaberu nove poslanike za Saveznu skuptinu (Bundestag). Iako nam u trenutku pisanja ovog lanka nije poznat rezultat tog glasanja, sa sigurnou moemo da predvidimo ta e biti posle izbora

 

M. Malenovi

 

U ovom trenutku postoje tri mogue koalicije, koje bi u sluaju povoljnog izbornog rezultata mogle da formiraju veinu u Bundestagu: prva mogunost bio bi nastavak sadanje velike koalicije izmeu CDU/CSU i SPD-a. Od sve tri teoretske mogunosti ova je najmanje verovatna, jer su lideri SPD-a ve najavili da ele samo u koaliciju u kojoj e oni davati kancelara, a izborni rezultati njihove stranke teko da e biti bolji od onih unije CDU/CSU. Sledea teoretski mogua koalicija je ona izmeu CDU/CSU i Liberala, ista ona koalicija koja je Nemaku vodila u danima njenog ponovnog ujedinjenja. Ova koalicija bi i zbog programske bliskosti aktera bila dosta stabilnija od Velike koalicije. Trea mogunost je koalicija SPD-a i Zelenih, nama poznata iz vremena NATO agresije, kada su nekadanji mirotvorci, Zeleni, bili jedan od najljuih zagovornika prve nemake vojne avanture posle kapitulacije 1945. godine.

 

Koaliciona matematika

 

U sluaju da posle izbora jedino Velika koalicija bude mogua, Nemaku ekaju dugi, skoro beskonani pregovori dva koaliciona partnera o nekim od najvanijih stavki programa budue vlade. SPD, naime, zagovara poveanje poreza, posebno onih na prihod, odnosno profit, kako bi se u ovim kriznim vremenima pojaao socijalni aspekt drave. CDU/CSU se, sa druge strane, zalau za to da porezi ostanu isti i da se postepeno smanjuju, kako bi privreda dobila razvojni podstrek, a strani investitori nali raunicu za ponovno ulaganje u Nemaku. Ve iz ovoga se vidi da je nastavak Velike koalicije pre u domenu teorije nego stvarnosti.

U spoljnoj politici razlike glavnih aktera predstojeih izbora su daleko manje, ali su kod velikih drava (a ujedinjena Nemaka to definitivno jeste) nijanse veoma bitne. Merkelova, dosadanja kancelarka iz redova CDU/CSU-a, pokazala je odmerenost kada je u pitanju ono to je nekada bila najjaa strana nemake diplomatije - istono pitanje. Njoj se ak i u samoj Nemakoj prebacuje da se isuvie vezala za SAD, ije saveznitvo niko ne osporava, a da je istovremeno zanemarila odnose sa Rusijom i drugim istonoevropskim zemljama. No, za politike i vojne analitiare to je samo na izgled, jer oni tvrde da su odnosi na relaciji Bon-Moskva sve prisniji.

Nemaka je tradicionalno bila most izmeu istone i zapadne Evrope i to ne samo zbog sopstvene podeljenosti izmeu dva bloka, koliko zbog tradicije koju je utemeljio jo "Gvozdeni kancelar", Oto fon Bizmark. Iako odani lan NATO saveza, Nemaka je uvek nalazila mogunost za uspostavljanje posebnih odnosa sa sovjetskim blokom, neretko stavljajui sebe u ulogu prethodnika ostalih zapadnih zemalja. Od Generove nepromiljene bahatosti sa unilateralnim priznanjem otcepljenih republika Jugoslavije, ali i Fierovim ratobornim stavom da bombardovanje Jugoslavije nema alternativu, istona politika Berlina nalazi se u dubokoj krizi.

Dok je prethodni nemaki kancelar, reder, blagovremeno shvatio svu dubinu promena u Kremlju po odlasku Jelcina i dolasku Putina na vlast, za ta su ga Rusi nagradili "penzionerskim" mestom na elu projekta Severni tok i pripadajuim novanim prinadlenostima, biva Honekerova pionirka, Angela Merkel, je sve ovo posmatrala. Kada se zaotrila situacija oko postavljanja amerikog raketnog tita u ekoj i Poljskoj i kada je Moskva najavila da e svoje nuklearne rakete opet da usmeri ka podrujima uz samu granicu sa Nemakom, Merkelova je traila reenje koje bi samnjilo tenzije. No, kako je ef Sajedinjenih Drava Barak Obama stavio u ad akta ameriki raketni tit u Istonoj Evropi, Berlin ne krije zadovoljstvo. Neki zapadni analitiari navode da su lideri iz ostalih evropskih prestonica, posebno Silvio Berluskoni, ve uveliko odlazili u Kremlj, dok je Merkelova sa kraja reda dovikivala politike teme umesto privrednih projekata.

 

Ko je bolji za Srbiju?

 

Svu mo nove Rusije, a nemo Amerike i EU, Merkelova i Nemaka su na skoro poniavajui nain osetile u sluaju nemake filijale amerikog auto-giganta GM, fabrike Ford u Ruselshajmu. Po prvobitnom planu trebalo je da Amerikanci ovu svoju erku prepuste jednom meunarodnom konzorcijumu u kome je bio dominantan ruski kapital. Nemaka vlada je ovo videla kao slamku spasa za vie hiljada radnih mesta koje su Rusi, za razliku od Amerikanaca, mogli da sauvaju. Onda je GM, odjednom, poeo da se neka, ali umesto da se ruski sagovornici rastre nudei povoljnije uslove, ulogu potrka preuzela je nemaka vlada zaprepaena mogunou da dobije jo nekoliko desetina hiljada novih nezaposlenih.

Za razliku od Merkelove koja je ve pokazala ne samo svoju preteranu bliskost sa administracijom u Vaingtonu ve i obazrivost da se priblii Kremlju, ako ve ne moe da mu parira, kadar SPD-a je neispisan list u meunarodnoj politici, zbog ega e mu biti mnogo lake da se priblii tandemu Medvedev-Putin. S obzirom na to da je Merkelova do sada bila dosta umerena i za jugoistonu Evropu, i za Srbiju bi bilo bolje kada bi u Berlinu na vlast dola opcija bliska rederu, kancelaru koji je umeo i da podri vojnu agresiju na Srbiju, ali je isto tako nalazio i naine da posle petooktobarskih promena uspostavi mostove saradnje sa Beogradom. Dok Merkelova samo ponavlja praznu mantru u koju niko vie ozbiljno ne veruje, kako je Srbiji mesto u EU, dotle bi nova SPD vlada, ako nastavi tradiciju svojih prethodnika, moda uspela da opet predoi neke konkretne poteze koji bi Srbiju, vaistina, i pribliili Evropskoj uniji.

Nemake izbore, meutim, nee odluiti spoljna ve unutranja politika, posebno privredna pitanja, jer su se Nemci odvikli od ivota u siromatvu. Nama ostaje samo da jo ekamo i vidimo koje nam je mesto dodelila sudbina.

 

Raun bez talibana

 

Vladajuim partijama u Berlinu glavobolju pred same izbore je zadao i tajni izvetaj komandanta amerikih snaga u Avganistanu, generala Mekkristala. Ovaj dokument na 66 strana, predvien samo za oi predsednika Obame, na neki nain je dospeo u ruke ve proslavljenom novinaru Vaington posta Blubekeru, istom onom koji je svojevremeno otkrio i aferu Votergejt, i tako procureo u javnost.

Mekkristal u svom izvetaju otvoreno priznaje da je dosadanja zapadna strategija u Avganistanu pretrpela potpuni neuspeh. Talibani ne samo da nisu uniteni ve opet dre u svojim rukama vei deo zemlje izvan glavnih puteva i vojnih baza zapadne alijanse. Kabulski reim je duboko korumpiran i nesposoban da preivi bez strane vojne pomoi. Broj od 68.000 amerikih vojnika trenutno stacioniranih u Avganistanu ni iz daleka nije dovoljan da se ostvare ratni ciljevi, te general Mekkristal predlae pojaanje od ak 45.000 novih vojnika. Najozbiljniji deo izvetaja je reenica: "Ako nam ne poe za rukom da u najkraem moguem roku preuzmemo inicijativu i smanjimo ofanzivnu mo pobunjenika, dok bi istovremeno bezbednosna snaga reima u Kabulu porasla, preti nam opasnost da doemo u poziciju iz koje nam nee biti mogue da uguimo pobunu."

Situacija sve vie podsea na poslednje dane reima u Sajgonu. Za vladu u Berlinu ovo je jasan znak da e Amerika traiti pojaano uee nemake vojske, ali i nemakog budeta u reavanju avganistanske krize. Domai ekonomski problemi, ali i stav javnosti da Nemaka to pre mora da se izvue iz ratovanja po Aziji, nikako ne idu naruku dosadanjim nosiocima politike solidarnog uea u okviru zapadne vojne alijanse.

Ovo bi moglo da da dodatni vetar u jedra malim opozicionim, ili vanparlamentarnim strankama, kao to su leviari Oskara Lafontena, ali i ultranacionalisti iz NPD-a, koji su do sada otvoreno lobirali protiv nemakog angaovanja u Avganistanu. Ovakvo rasipanje glasova bi moglo da dovede do toga da je opet mogua jedino Velika koalicija.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane