Natrag

Zadnja strana

 

Zadnja strana

 

Molitva zaludnog advokata

 

Piše: Saša Janković, zaštitnik građana

 

 

Dragi građani, posle izvesnog vremena provedenog na dužnosti narodnog advokata, ombudsmana, ili takozvanog zaštitnika građana, mogu samo da vam kažem: duboko ste me razočarali. Niko se ni na šta ne žali. Prazna mi je kancelarija. Očigledno je svima dobro u ovoj državi. Cveta cveće na sve strane. Pravna država najbolja na svetu. Demokratija do nebesa. Sloboda neograničena, privatizacija poštena, ministri uspešni i pametni, predsednik Vlade aktivan i temperamentan, predsednik države zdrav ko dren, školstvo najbolje na svetu, zdravstvo na svetskom nivou, nigde lopova i kriminalaca, poštenje se podrazumeva...

Dajte, molim vas, nemojte da se lažemo. Svi znamo kako je. Ali, gde ste vi da se obratite vašem zaštitniku?

Toliko sam usamljen, besmislen i nepotreban da već duže vremena ne znam šta ću sa sobom. Ja sam, bre, postao jedan teški kaluđer, isposnik, iskušenik, i kako se to sve već kaže. Sam, u krugu sebe, šetam oko stola.

Počeo sam i da se molim. Počeo sam da pišem prigodne molitve za sve situacije. Evo, recimo, molim se između ostalog i zbog reforme pravosuđa:

 Daj nam, Bože, da ovaj haos pravosudni potraje, učini da se predmeti pogube, dovedi Bože nove sudije i sutkinje mlade, neka sve krene iz početka, ali gledaj da potraje. Učini Svevišnji da zavlada običajno pravo, da se narod pohvata za gušu, pa ko je jači taj neka bude u pravu. Upropasti, Gospode, preostali privid sudske, zakonodavne i izvršne vlasti, pa neka bude što biti ne može, neka nastane jedna anarhija, jer ja ovo da trpim više ne mogu. Ti znaš da sam ja skroman čovek i ništa osim dobre plate nisam tražio. Ti znaš da je meni dobro jer ne radim ništa. Ali ti, Gospode, ne znaš da sam ja postao čovek bez uticaja, da me niko ne zove na prijeme i koktele, niko mi se ne obraća za pomoć, sedim sam u kancelariji i smišljam šta da radim sa sobom. A ja tako nisam naučio. Meni treba posao. Treba mi angažman.

Gospode, ako te igde ima, pošalji mi par građana, neka se požale na nešto. Neka kažu makar reč-dve. Recimo, da ih je komšija opsovao, da ih je direktor poslao u majčinu, da imaju zlostavljanje u porodici, da su im prekršena ljudska i supružnička prava...

Daj Bože da i ja jednom zablistam u reformisanom pravosuđu, da se isprsim pred sudijama i tužiocima, da podviknem kako sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem niko više neće da se zaj...

Ako moj slabašni glas stigne do Tebe i ako sa te visine vidiš o čemu se ovde radi, prokrči mi put do društvenog ugleda i do medijske slave. Za mene, Gospode, niko ne zna. Ko sam ja? Reši, Bože, moju krizu identiteta, razreši sve moje dileme, poništi one podle namere demokratske koalicije koja je sve ovo smislila sa ciljem da zvanično postojim, ali da me u stvari uopšte nema. Zbriši ih sa lica zemlje, upropasti im mandat, razreši ih ministarskih i direktorskih dužnosti, smakni ih sa mesta menadžera i članova upravnih odbora, oduzmi im Bože sve privilegije, sve vile i automobile, zaustavi im sva zaludna putovanja, pa ako sam ja zaludni advokat, neka i oni budu ono što jesu - jedna zaludna, odbačena i nepotrebna masa neobrazovanih i primitivnih idiota...

Dragi građani, ne molim se ja iz inata nego iz očaja. Evo ima izvesno vreme kako se molim da svi vi jednom dođete kod mene:

 Daj mi, Bože, svakog dana da rešavam narodne muke, učini da me neko konačno prepozna kao svoga, a ne kao njihovoga. Učini to ili postavi jedan veliki znak ispred sedišta Zaštitnika građana, pa neka piše da je Saša Janković prevaren od demokratske koalicije i postavljen da ništa ne radi, kako oni retki namernici koji slučajno nekad zalutaju, zaista znaju da su zalutali. U suprotnom, učini Gospode da budu redovi pred mojom kancelarijom kao što su bili ispred onih banaka devedesetih godina, neka narod dođe po pravdu kao da dolazi da naplati kamatu! I javi mi, Bože sa nebesa, ako taj narod poludi i krene po naplatu i kamate i glavnice, da se i ja pridružim, jer sad kad znam kolika je nepravda pritisla ovaj narod, ne mogu da sedim mirno u kabinetu daleko od istine.

Ne pravdam se, Gospode, ne perem biografiju, ne činim sebi marketing i ne spremam predizbornu kampanju, ne činim ništa grešno, samo se nadam da će ovaj moj teški nerad i besmisao u kome sam biti opomena i drugima koji ništa ne rade, a žive na narodnoj grbači, da se preokrenu i postanu pravdoljubivi. Evo, ja sam odlučio da stalnim molitvama i velikim svakodnevnim postom dok sam na ovom tužnom radnom mestu (pijem samo gorke kafe i negaziranu vodu), dam svoj prilog vaskolikom iskupljenju osveštenih pojedinaca demokratske koalicije, koji nemaju više ni volje ni snage da lažu, kradu i zabušavaju.

šta je meni, Gospode, sve ovo trebalo? Mogao sam da odbijem, da kažem hvala lepo, nađite drugu budalu, ali me sustigla sujeta, verovao sam da baš meni pripada da budem narodni advokat, ombudsman, zaštitnik građana, da boljih od mene nema i da su svi drugi zaista drugi. A drugi nije prvi. Eto, Svevišnji, pa ti odluči koliki je moj prestup, odreži neku pristojnu kaznu, našali se sa mnom te me ugrozi sa još par demokratskih funkcija. Kazni me da budem još besmisleniji i besposleniji...

Ako mi oprostiš, ako uvažiš ovo moje iskreno kajanje, neću ti to zaboraviti. Otvoriću privatnu advokatsku kancelariju, braniću samo sirotinju i sitne lopove, radiću džabe ako treba, samo da ne dođem pred Strašni sud. Ove redovne sudove po Srbiji ne mogu da smislim, muka mi je od njih. Ali Strašni sud, sa tim se nije šaliti.

Upoznat sam ja, Gospode, sa tvojim namerama da ovaj zalutali i posrnuli narod dovedeš pred provaliju, da mu staviš do znanja kolika je cena njegove gluposti. Baš zato želim da te obavestim kako ti je ta pedagoška metoda pogrešna. Zato te molim da primeniš druge mere. Nemoj, Bože, dirati u Srbe, nemoj ih bacati u vatru i agoniju! Bili su oni tamo više puta. Nemoj ni po džepu da ih udariš, i to je viđeno. Opljačkani su više puta, ali ne reaguju. Nego, daj ti njima velike pare! Neka se obogate! Videćeš onda kako će početi da brinu i za pravnu državu i za svoja prava! Do tada, Gospode, niko neće doći u moju kancelariju, budi siguran u to.

Pomozi, neka ima smisla moj život i rad, ili me smeni Ti kad neće ni Skupština ni ministri, amin, Bože daj.

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane