Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

 

Grad na Niavi u kome se istorija pomeala sa geografijom

 

 

Dolina jorgovana, gladnih i nepriznatih

 

Na uu Dabrovake reke u Niavu, poznate gradske linosti zasadile po jedno stablo ovog prekrasnog, drvenastog cvea. Akciju je poela nika optina Medijana, da cela Srbija postane dolina ovog ukrasnog drvea... Niko ne pria o spreavanju kriminala, nezaposlenima, gladi.. Da li je saenje jorgovana koletivna terapija ili kolektivno ludilo? Hir iz obesti ili iz gluposti?

 

 

 

Pie: Miodrag Milojevi

 

 

Ni - to ti je jedno dugo crevo, od golcate gladi izdueno. Kao zavrnuta crna arapa, sloj crne zemlje nad zidinama tvrave. A ona je, tvrava je, prevrnuta aa od kamena. Unutra, u zemlji, u tvravi, ima neka sila koja rui i razvaljuje, izbija etvorougaoni kamen. Ostaju crni peati. Crni zubi idiota to se osmehuje prolaznicima. Kad ue sunce pod kamen, tvrava se veselo ceri, osmehom. Zalogajem to se prevaljuje preko crnih, utih zuba.

Srbija postaje zemlja jorgovana. Vraamo se svojim korenima. Saenje jorgovana kao alibi pred svetom. Saenje jorgovana, kao kolektivna terapija ili kolektivno ludilo. Hir iz obesti ili iz gluposti?

Jorgovani garantuju dugovenost srpsko-francuskog prijateljstva. Iznad Nia, crni kaput na iviluku, visi jedno brdo. Ko na brdu malo vie stoji, nema pojma o Dolini jorgovana.

- Jorgovani su dokaz da smo braa. Hou rei, Srbi i Francuzi, oni su braa.

- Od kad?

- Od jorgovana. Od sad, pa do venosti. Za etir'sto godina.

- etir'sto godina? Puna kapa. Nama vie i ne treba. Ni nama, ni njima.

- Kako smo braa?

- Braa smo, po babine linije. Preko nae babe, Jelene Anujske, Francuskinje, ene cara Uroa...

- ta kae? Bog te jebo, nisam znao da smo tako blizak rod!

- Ko je babu izvadio iz naftalina?

- Neko ko u prvi plan stavlja nacionalni interes. Preko babe, preko Jelene Anujske, moe se braniti Kosovo i Metohija. Na primer, Jelena Anujska, Srpkinja je sa Kosova.

- Odlino! Uskliknimo s ljubavlju! Jelena Anujska, Jelena Anujska, Jelena Anujska!

Ipak, re je o ozbiljnom poslu. Na uu Dabrovake reke u Niavu, poznate gradske linosti zasadile po jedno stablo ovog prekrasnog, drvenastog cvea. Akciju je poela nika optina Medijana, da cela Srbija postane dolina ovog ukrasnog drvea.

Drvo jorgovana, kad preivi dve kritine godine, uhvati se zemlje, pusti koren, posle e iveti petsto godina pod Srbima, objanjeno je zvanino, preko televizije.

 

Za budale uvek ima posla

 

Radnu akciju oko jorgovana zapoeo je car Uro koji je zasadio Dolinu jorgovana u ast voljene Jelene Anujske. Bilo je to jedno drugo, pogreno vreme kad se nije gladovalo nego se jelo zlatnim i srebrnim kaikama, viljukama. Bilo je to vreme kad narodne kuhinje nisu ni radile, svako se snalazio kako je znao i umeo, jeo je ta je ko imao. Uro nije mario za jelo, nego je sadio jorgovane.

Greka e se uspraviti. Ako sam jorgovane promaio u Niu, akcija se seli po gradovima Srbije. Jorgovana ima dovoljno. Sadnice su obezbeene iz donacija, peko Evropske unije. Iz Fonda za razvoj doline. Planine, one s tim nemaju nita.

Ako je jedan jorgovan, jedna dolina, jedan dan promaen, nije svaki dan promaen. Ako je neki dan promaen, nije ceo ivot promaen. Ako je ceo ivot promaen, nije i ovek promaen. A ako je i ovek promaen... Pa dobro, neka je... Neka je promaen...

Svaki grad u Srbiji ima po jednu dolinu to nee vie da bude obina dolina, ve Dolina jorgovana.

O, Jelena, keri moja jedna...

Pada mi na pamet prostaka, stara narodna pesma, ali ja sam u Niu - to nije niki melos. Ve Nika banja - topla, penuava mineralna voda, kafa, ratluk. U ratluk, pod otrim uglom, zabodena akalica.

Drei se dobro, Nilije nita na kau. Neko negde ree - za budale uvek ima posla.

Bie zapoljavanja oko jorgovana.

Akciji saenja jorgovana, plavog jorgovana, prisustvuju i Francuzi plave krvi. Neki Francuzi to se predstavljaju kao srodnici Jelene Anujske. Mislim, predstavljaju se. A nisu joj rod ni pomoz' Bog. Ti Francuzi ako lau, sebe lau - ali nije bitno. Francuzi jesu. Mogu biti molerski radnici koji plavom etkom, plavom farbom, kree plavu fasadu.

Neko e se zapitati kakav smisao ima kretenasta manifestacija, kakva korist od kopanja budakom po prolosti? emu lakrdijako uvoenje u narod kulta Jelene Anujske? Da li smo braa preko babine linije?

Svrha je povezivanje sa svetom. Ako je svet srpske velikodostojnike, od cara Duana Silnog pa nadalje proglasio za agresore, monarhofaiste i klerofaiste, ophrvane tekim nasleem kolektivne krivice, zbog ega se u Hagu sudi srpskoj istoriji, taj tumor treba amputirati. Jednim istorijskim rezom, jednom rokadom u branom krevetu, u prvi plan treba izbaciti ene, one su istokrvne Evropljanke. One su po poreklu, po novom poretku, po liniji krvi, autentine Evropejke. Roenjem i krtenicom.

Kako se toga ranije nismo setili? Gde bi nam bio kraj...

Kramp, aov, lopata, nisu bitni. To su samo neophodni priruni rekviziti. Poruka je bitna. Kakvu poruku aljemo u svet? Poruka je da Srbi ne mare za cara Uroa, njega oima ne mogu da vide. Sade jorgovane, oboavaju Jelenu Anujsku, to e rei - potovaoci su evropskih vrednosti. Srbi, nezaposleni, koji nigde ne rade, sad neto korisno rade, sade jorgovane.

ta nam dalje valja initi? Nita, sedeti, ekati. Da francuski investitori, opijeni mirisom jorgovana, Dolinu jorgovana okrue fabrikama. Da pokrenu investicije, uloe kapital, otvore fabrike u koje emo zapoljavati srpsku omladinu. U lukavstvu iz podnoja modanih vijuga lei privlanost Jelene Anujske.

Postoje brda, postoje doline. Svako zna da je lake, sigurnije, bezbednije u Evropu putovati dolinom nego preko brda.

Ko se prvi setio Jelene Anujske, ko je na francuski preveo priprostu pesmicu Oj, Jelena...?

Jorgovani ive etristo godina, izjavila je na jednoj televiziji Vesna Jugovi, nekada novinar RTS-a, udarnik u propagandnom tabu Slobodana Miloevia. Nastupala je sa Kleopatrom, sa Miljom Vujanovi. Jedan izveta sa jednog mesta, sa jednog saenja pomenu njeno ime. Gledaoci je pamte po brbljivosti. Bilo je to neko fino brbljanje. Ideje koje su izlazile iz njene glave bile su svee, originalne ali sumanute. Promenom reima, posle dvehiljadite, proterana je sa televizije. Da li se ista osoba, demokratski presvuena, Dolinom jorgovana vraa u propagandni tab Borisa Tadia?

 

 

Pauk

 

Na nebu helikopteri, avioni. Niko to ne gleda. Pauk se samo stvori. Kao iz depa da ga vade. U gomili naroda visoko odskae glava nasmejanog policajca. U ruci dri svesku. Pria sa narodom. Na obe strane ulice parkirana vozila. Osmehivao se. Pauka kao da je dozvao tajnim znacima. Oni su uvebana ekipa. Digli su dva vozila za manje od pola minuta, jednim potezom, kao dve torbe. Kaievi od platna vezuju se sami. Kraj. To se svuda moe videti. Ali ne moe - prvo osmeh, pa onda pauk. Muki, kao ubica, igra se sa detetom pa potegne skriveni no. Torbe irinom stoje po trotoaru, iz torbi viri pasulj, ute flae rakije, crveni sjaj ipurka.

Narod ukoeno gleda. Potuje se vlast, niko ne progovara. Skreu u mranu sporednu ulicu. Narod zabezeknuto gleda. Idu sporo. Nailazi vlasnica. Gospoa. Praziluk, zelena salata, otvaraju joj put.

Trese se i podrhtava gladan narod, kao zimogroljiv pas u tenari, dobacuje: - Evo ti pare! Pare bez rabotu!

Žena je nosila u dve-tri kese celu zimnicu. Pet kilograma krastavaca. Pospana, a elegantna. Bele arape, bele papue.

- Bila sam do crte, bila sam do crte... Nego se mu logirao. Platiu. Platiu! Ne mogu da doem gore.

- Do crte? Slikao sam ja vaa kola. ta da plati? Kakav crni novac? Izgubiu pos'o...

- Molim te... molim te... Evo novac, samo da ne idem, da se ne maltretiram...

Niko ne prilazi, narod gleda sa strane. Pauk nosi dva auta, narod rauna. Neko reuna: kazna deset hiljada, neko petnaest.

- Za pet minuta! Za pet minuta! Platiu, platiu...

- Ne smem.

- Od koga ne sme?

- E sad sigurno neu. Kune moju decu. Pazi, tvoju decu ja nisam dirao... Borba se nastavlja, ena se dri, vue pauka nazad.

Ovo je Ni. Poznajem ga po helikopteru koji se vrti na nebu, po avionu nad ravnim poljem. Iznad vode, Niava opet ima boju crnog oraha, na kamenu ostavila traku, prljavi trag. Gore, daleko, golubovi piju ledenu vodu u grupi. Niko ovde nije sam. Niava poskakuje, bljesak otvara usta, pokazuje bele zube. Beli mehuri, kao riba u ribarnici.

Ni. Pod zemljom ima jedna bara iz koje graani piju vodu. To je cev iz gradskog vodovoda, podzemna bara, zelena od abokreine.

Bilo je odborniko pitanje: - Zato graani, stanari ulice Koste Abraevia od broja 52 pa nadalje, piju vodu sa bare? Gradski vodovod im svakog jutra uz vodu servira i alge? Graani su se navikli na ovakav dodatak jelima, ali zato, pitao je odbornik Ljubia Pavlovi.

Sitan je to posao. Potrebno je petnaestak metara cevi da bi se mrea povezala, da bi voda krenula krunim tokom. Ovaj kvart, obrazlae odbornik Pavlovi, samo je 750 metara udaljen od najueg centra Nia.

Radovi nisu poeli. Nadleni su izmislili da ne mogu da ponu jer se zavretak vodovodne cevi nalazi u krugu fabrike MIN. Ne sme se prekopavati fabriki krug. Odbornik opet pita: otkad to? Do sada to nije bilo poznato.

Graani ulice Koste Abraevia, od broja 52, graani susedne umadijske ulice, puste vodu. Pokupe nekoliko aa algi. To prosipaju. ekaju da se voda izbistri. Posle toga piju.

 

Energetski napitak

 

Crna hronika. Igora Stankovia sud u Niu osudio za ubistvo majke Dragane Niki, profesorke Medicinskog fakulteta, maksimalnom kaznom od dvadeset godina zatvora.

Okrivljeni je delo priznao pred policijom. Na sudu se branio priom o Rusu, Aleksandru Petrovu, pripadniku crnogorske mafije. Taj Petrov je, posle pokerake partije u zajednikom stanu, u nikoj Deligradskoj ulici, ubio dr Draganu Niki. Okrivljeni priu o Rusu, crnogorskoj mafiji, nije potkrepio nijednim materijalnim dokazom.

Aleksandar Petrov - takvo ime postoji kod Dostojevskog. Okrivljeni se toga nije setio. Svako se brani kako zna i moe. Mafija crnogorska, ime rusko - izvueni iz starog injela, Nas i Rusa - dvesta miliona!

Telo majke, uvijeno u najlon kesu i ciradu, prebacio je u porodinu vikendicu na Oblainskom jezeru.Tamo je i pronaeno.

ta je motiv ubistva? Zoran Krsti, predsednik Vea, smatra da je ubistvo posledica virtuelnog sveta u kome je Igor Stankovi iveo. Ubistvo se desilo kao posledica video-igrica, kojima je bio zaluen. Majku je ubio posle viesatnog igranja video-igrica. Metak iz pitolja sa priguivaem ispaljen je tano u est sati, est minuta i est sekundi.

Ubica je izjavio da je majku ubio posle konzumiranja nekakvog "energetskog napitka". Okrivljeni tokom procesa nije pokazao ni najmanji znak kajanja, to je bilo odluujue.

Sud, verovatno u nameri da zatiti ugled profesorke, nije razjasnio kakav je "energetski napitak" Igor konzumirao.

Moje miljenje je da je re o ubistvu poinjenom u narkomanskom rastrojstvu. Iza zagonetke zvane "energetski napitak" krije se droga. Majka je, po prirodi svoga posla, lako dolazila u dodir sa medikamentima, kojima je opskrbljivala sina narkomana.

Muke u belom mantilu. Ako se vratimo u prolost, ne petnaest nego trideset godina unazad, kad nije bilo demokratije, slobode govora, i tada i uvek, moglo se govoriti makar o strunim, o medicinskim pitanjima. Pria o sranim oboljenjima nikakve veze nema sa politikom.

Nikom doktoru, dr Goranu Jankoviu, radniku Antituberkuloznog dispanzera, zabranjeno je da na lokalnoj televiziji govori o plunim bolestima i tetnosti duvana.

Dobio je od jedne lokalne televizije poziv da kao cenjeni strunjak govori o plunim bolestima. Meutim, direktorka ATD, gospoica dr Svetlana Jakupi, nije dala odobrenje. - Nije politika nae kue da se na televiziji pria o tetnosti puenja i plunim bolestima.

Sa televizije su navaljivali. Direktorka je rekla svoje, prestala je da se javlja. Gostovanje je, uz izvinjenje, otkazao sam dr Goran Jankovi. Naredila dr Svetlana - utanje o plunim bolestima.

Nita. Nastade tiina. Minut utanja za slobodu govora.

Ili je Svetlana revoltirana to ona lino nije pozvana ili je u vidu imala lekara koji je lan njene stranke i koji o plunim bolestima ume da govori nadahnuto a stranaki, nikada se nee saznati. Moda je doktorku zaveo opti interes. Grad Ni je centar duvanske industrije.

Nilije nastavie da pue: - Doktore, mogu li da pripalim?

Doktor ree: - Pripali, ko ga jebe, ne ivi se hiljadu godina!

Dr Svetlana zabranjuje puenje svojim pacijentima. Pacijenti da govore mogu. I nefotogenini doktor Jankovi ponekad govori. Samo kad ima ta da kae.

- Govori on, niko ga ivi ne razume! - pomislila je dr Svetlana.

Pljaka i rehabilitacija

 

Kriminal. Ni je veliki grad, potrebe su velike, ali nema neke velike potrebe za pucnjavom. Proteklih meseci bilo ih je manje nego inae. Ipak, desilo se. Pucnjava oko parka Svetog Save. Da ivimo svi u slozi, Sveti Savo ti pomozi! - ree potar i ue u zgradu.

- U ulici Branka Krsmanovia, u petak uvee, petnaest minuta posle dvadeset sati, izvreno je krivino delo razbojnitva. Ovom prilikom povreen je tridesetogodinji T. Z., radnik menjanice u ulici Branka Krsmanovia. Hladno vreme uticalo je da u ulici nije bilo mnogo prolaznika.

Nepoznati maskirani poinilac saekao je radnika, pucao i odneo torbu sa novcem. Ne zna se o kom iznosu se radi.

Ne zna se da li je nepoznati razbojnik bio neprecizan ili previe precizan da izvri pljaku bez ljudskih rtava. Torba sa parama odneta. Park Svetog Save blokirali su uviajni organi.

Poslovino krta na reima, nika policija nije komentarisala dogaaj. Graani su jedini izvor informacija. Sa lica mesta ne izvetava radio Mileva, nego Mileva B., stanarka oblinje zgrade: - ula sam pucnjavu, ali sam mislila da se radi o nekom slavlju. Stigla je Hitna pomo. Specijalci, u belom, traili su i skupljali neto, mislim da su to bile aure.

Niki park Svetog Save je oaza zelenila, gde sve cveta i u jesen. Zelene vrbe, kronje u obliku prevrnute ae, stoje dostojanstveno i nepokorno. U kompleksu parka - crkva i osnovna kola. Narod je ovde disciplinovan, park se ne rui i ne unitava.

Ali na licu mesta saznajem da u ulici Branka Krsmanovia nema nijedne menjanice. ovek je mrzovoljno itao novine: - Ovde je bila pucnjava! Taj deko ivi ovde, on je vlasnik. Menjanice su tamo, ima tri menjanice.

Od policije se nita nije moglo saznati. Netani su i podaci koje su nike Narodne novine sakupile od svedoka. Tano je opisano mesto pucnjave, menjanica je na drugom mestu.

Parkiran veliki auto, boje trule vinje: - Dovozim automobile iz Slovenije. Po narudbini. Broj telefona - 062 - 83934...

Odlukom nikog Okrunog suda rehabilitovan je Dragia Cvetkovi, predsednik Vlade, potpisnik Trojnog pakta. To je izazvalo opte zgraavanje antifaista.

Ko je faista, ko antifaista? Srbija je jedina drava u svetu u kojoj antifaisti pevaju Lili Marlen. Ne verujete? Novine, 13. oktobar. Pie na naslovnoj strani - Tamburaka Lili Marlen. Reporter, neu rei kog antifaistikog dnevnog lista, obiao vojvoanska sela sa kojih su Nemci proterani pre 60 godina.Tamburai pevaju Nemcima, oni su delegacija, pevaju. Istina, reporteri nisu pevali, samo su vojvoanske svirae, Rome, obuavali i spremali za priredbu prireenu vojvoanskim Nemcima, folksdojerima. Navodno, Romi su se, posle 60 godina, sami setili nota, melodije i teksta, setili su se Nemaca, starih prijatelja. Zatim pie da su Adam i Eva, vojvoanski Nemci, nauili Srbe kako se sadi kukuruz. Oni su i pre Nemaca pokuavali a nita im nije uspevalo. Nemci ih nauili spremanju hrane, domaoj kuhinji. I danas jedu to je ostalo od Nemaca. Tano je, nita nismo znali, nita nismo imali. A onda su doli Nemci i odneli sve.

Delegacija iz Nemake pokupila je komplimente, otila je, zadovoljna doekom i muzikom pratnjom.

Anketa u Niu. Nilije o rehabilitaciji Dragie Cvetkovia: - Ne znam zato je rehabilitovan kad nije dobar ovek. Uili smo u koli, nije bio dobar ovek.

- Nije dobro to je rehabilitovan. Uili smo u koli jedno, sad sluamo drugo. Pomeae nam se u glavi...

Jedan anketirani Nilija proitao je jednu knjigu: - Po priama mog oca i dede, bio je ovek sumnjivog morala, to sam u jednoj knjizi davno proitao. Moj deda je bio jedno vreme odbornik u njegovoj partiji. ta mu sve nije obeavao, a nita nije ispunio!

- Ne znam zato bi bio rehabilitovan? Novine su do sada pisale da nije bio pozitivna linost.

- Ako ima dokaza da je Trojni pakt potpisao da bi spasao Srbe, treba ga rehabilitovati.

Ko da dostavi dokaze, kad su svi zauzeti? A mrtva usta, ona ne govore.

Jedan od anketiranih, davno je to bilo, proitao je jednu knjigu. Ostali su uili istoriju, ali - sve se pomealo. Istorija se prvo pomeala sa geografijom. Nije dobro pie da se mea. Neki su itali novine organizovano, neki nisu.

U zelenoj oazi, to radi i zimi, razgovarao sam sa nikim penzionerom. Ne nosi kaket, nosi naoari, nos modar i ruiast. Ne pitam ga za prezime, verovatno je i on Cvetkovi: - Pod jedan, Hitleru nije ustupio nijedan pedalj srpske zemlje. Hou, ovaj, rei - teritorije. Na primer, Kosovo i Metohiju. Pod dva, nije traio bombardovanje Srbije! Molim lepo i do vienja! Jebala te rehabilitacija! Na ovu zimou tera me da razmiljam! Nisam ja akademik. Izvinite na izrazu, do vienja!

U Niu priznaju trideset hiljada gladnih, ostali su gladni i nepriznati. Na ulici se nita od toga ne moe videti. Kad za ceo jedan dan nad kontejnerom izbroji tri oveka, bolje da nisi ni brojao.

Tri sata po podne. Tezge buvlje pijace zatvaraju kao po komandi. Pakuju se, kreu ene glave visoko podignute. Za sobom kotrljaju kolica; korak odmeren, siguran, kao da rade u ministarstvu gde su plate obezbeene.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane