Osvešćivanje

 

Nemce sve više zabrinjava ekspanzija muslimana u njihovoj zemlji

 

Pederi cenjeniji od Turaka

 

Turci osvajaju Nemačku isto tako kao što su Albanci osvojili Kosovo - pomoću visoke stope nataliteta." Ovo je jedna od rečenica izgovorenih kroz usta člana upravnog odbora nemačke Savezne banke (Bundesbank) i bivšeg senatora Berlina Tila Saracina (64), koje su uzdrmale nemačku javnost i pokrenule lavinu diskusija. Časopis za kulturu Lettre international ima mali tiraž, tek nekih 22.000, ali je prenošenjem osporavanog intervjua sa Saracinom postao poznat u celoj Nemačkoj

 

Milan Malenović

 

Čime je Saracin u ovom intervjuu na pet strana izazivao javnost? Rečenicama kao: "Ne moram odati priznanje nikome ko živi od države, a tu istu državu ne prihvata, ne brine se kako treba o obrazovanju svoje dece i stalno proizvodi nove male devojčice s feredžama." Ili: "Što je niža klasa, to je natalitet veći." Ili: "U Berlinu 40 odsto dece pripada najnižem sloju, a ona onda pune škole."  Ili: "Najveći broj Turaka i Arapa u ovom gradu (Berlinu) nema nikakvu produktivnu funkciju osim prodaje voća i povrća."

Iako je ove rečenice uzgovorio neko ko je bio i još uvek je na visokoj funkciji, u nekoj uobičajenoj situaciji to bi bilo brzo zaboravljeno kao i mnoge druge ultradesničarske ili ksenofobične izjave. Međutim, koliko je bila glasna kritika Saracina i njegovih izjava, isto toliko, ako ne i glasnija, bila je podrška. "Mislim da se takvim izjavama, takvim ponašanjem, ništa ne postiže" - izjavio je Kenan Kolat, predsedavajući Turske zajednice u Nemačkoj.

Generalni sekretar Centralnog saveta Jevreja, Štefan Kramer, takođe je reagovao: "Imam utisak da bi gospodin Saracin svojim izjavama, svojim mišljenjem, tako kako ga formuliše, činio veliku čast Geringu, Gebelsu i Hitleru."

Ono što je neuobičajeno jeste brojna podrška Saracinu i njegovim stavovima. Publicista Matijas Matušek stao je uz Saracina čim je izbila afera: "On je tip Mefista - sila koja želi zlo, a čini dobro."

Poznati filmski režiser, dobitnik Oskara (Limeni doboš), Folker Šlendorf (70) kaže: "On je rekao ono što mi je na srcu. Divim se Saracinu, često sam ga posećivao. Kao čoveku iz sveta filma, dopadaju mi se tako jake izjave."

Publicista Ralf Đordano kaže da je Saracin potpuno u pravu: "On je tačno opisao stanje u paralelnim društvima. Nije samo tako da migranti imaju probleme, oni i stvaraju probleme. Vreme je da se manjina pozabavi time kakve probleme predstavlja nemuslimanskoj većini, a ne da se samo nemuslimanska većina u Nemačkoj bavi manjinama. Ako treba nešto kritikovati u Saracinovim izjavama, onda je to izbor reči."

Bivši predsednik saveznog udruženja nemačke industrije Hans Olaf  Henkel podržao je Saracina: "U ovoj zemlji se neke istine prećutkuju. Moj utisak je da pokušavaju da unište Saracina, i to ne samo Javno tužilaštvo nego i "dobrice" iz partija zelenih i levice, koji misle da moraju da zataškaju probleme, umesto da konačno pomognu da se reše."

Nemačka se podelila, što do sada nije bio slučaj kada su se vodile ovakve rasprave. Očigledno da je Saracin rekao ono što većina Nemaca misli i oseća. Po najnovijim informacijama koje ima Tabloid, sama Bundesbanka je odobrila intervju koji sada napada.

Razlog za osporavanje, spoznajemo, nije ono što je rečeno, već kako je rečeno. Nemci ne prihvataju muslimane kao svoje susede i sugrađane, bez obzira na svu proklamovanu tolerantnost. Po jednoj od najnovijih anketa, čak 82 odsto Nemaca protivi se ulasku Turske u EU, jer bi time 70 miliona muslimana dobilo slobodan pristup Nemačkoj.

Posebnu raspravu izazvalo je prošle godine priznanje turskog režisera koji živi u Nemačkoj, Nurkana Erpulata (33), da su napadi na njega prestali kada je priznao da je gej. Nemački dnevni list Bild je, pozivajući se na mišljenje sociologa, tada objasnio da većina Nemaca daleko više ceni homoseksualce nego Turke. "Turci su mačisti, skloni nasilju prema ženama, dok su gej momci obrazovani i finih manira", napisao je tada ovaj dnevnik.

Nemci imaju velikih problema sa doseljenicima iz islamskog prostora, Turcima i Arapima. To više niko i ne pokušava da prikrije, svi se jedino trude da biranim rečima i u pola glasa to objave. "Ovo je zemlja šunjala", pojašnjava današnju Nemačku politički analitičar prof. Arnulf Baring. Izgovorene u potpunoj tišini, Saracinove reči zato deluju još glasnije, gotovo kao grmljavina.

Ovako postavljena, cela priča ukazuje na to da Nemci žele da Evropska unija ostane savez hrišćanskih zemalja. Ne samo Turska već nijedna druga država sa velikim brojem ili dominacijom muslimanskog stanovništva neće imati nemačku podršku za ulazak u EU. Žrtve ovog stava biće i neke nama susedne zemlje koje su ili pretežno muslimanske ili, kao Makedonija, i same imaju problema sa muslimanskom manjinom. U istom tom pravcu ide i nedavna izjava bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera da je priznanje nezavisnosti južne srpske pokrajine Kosova i Metohije bila greška, jer kvazirepublika Kosovo, sa devedesetoprocentnim muslimanskim stanovništvom, nikada neće steći mogućnost za ulazak u EU.

Inače, teško je i zamisliti da je informativna služba Bundesbanke - koja je sada odobrila napadani intervju, i to u datoj verziji, sa sve oštrim Saracinovim komentarima - ovo učinila bez namere da u javnost pošalje neki signal. Ili baš zato što je ovo finansijski a ne politički institut, Bundesbanka i njen visoki funkcioner su idealno poslužili za prenošenje ideja političkog establišmenta. Zbog toga ove izjave ne treba ni u kom slučaju obezvređivati, već ih prihvatiti kao probni balon za zvanično izjašnjavanje nemačkog političkog vrha o pitanju konačnih granica širenja Evropske unije.

 

 

 

 

Senator

 

Tilo Saracin (Thilo Sarrazin, rođen12. februara1945. u Geri) nemački je političar i član SPD-a. U javnoj službi je od 1975. godine. Od 2002. do 2009. bio je senator za finansije u Berlinu (da objasnimo: Berlin ima status pokrajine, a senatori su pokrajinski ministri), a od maja 2009. je član upravnog odbora Bundesbanke.

Studirao je i doktorirao ekonomiju.

 

 

 

Turaka sve više

 

Turci su relativno kasno stigli u Nemačku. Prvi Turčin koji je došao u Sveto rimsko carstvo nemačke nacije bio je Mektupču Azmi Said Efendi, diplomata koji je 1701. doputovao na krunisanje Fridriha I od Pruske. U S.R. Nemačkoj (ondašnja Zapadna Nemačka) 1960. jedva da je bilo 1.500 Turaka. Prvi veliki talas turskih gastarbajtera zapljusnuo je Nemačku šezdesetih godina prošlog veka, kada su turski radnici iz Istanbula stizali u posebnim vozovima.

Od 1970. počinje veliki talas dovođenja bračnih drugova i dece turskih radnika koji su već legalno boravili u Nemačkoj. Danas od oko 6,75 miliona stranaca, u Nemačkoj ima oko 1,74 miliona turskih državljana, ne računajući tamnu brojku onih koji su turskog porekla, ali imaju nemačko državljanstvo (Srba ima oko 600.000, od čega polovina ima nemačko državljanstvo).

Od oko 3,2 miliona muslimana u Nemačkoj, samo 732.000 ima nemački pasoš.