Natrag

Beli kriminal

Beli kriminal

 

Posle hapšenja pripadnika zdravstvene mafije

 

Istraga i straga

 

Treba čestitati Dragani Jovanović na hapšenju pripadnika zdravstvene mafije. Ipak, to nije konačan spisak budući da Vlada Šubarević nije vođa mafije već njen izvršilac, kao i ovi drugi koji su pohapšeni, a iznos od 65 miliona dinara nije ni 10 odsto od ukupno ukradenog samo na gradskom nivou

 

Piše: Insajdet L - 21

 

Čitaocima Tabloida mogao bi biti zanimljiv podatak da je prilikom otkrivanja najnovijeg kriminala u zdravstvu bio udružen rad vojnih i policijskih službi, i to direktnim Tadićevim naređenjem. Postavlja se pitanje zašto do sada njegov kum Šutanovac nije dozvoljavao da se policija u istrazi koristi saznanjima Vojne obaveštajne službe, ali je odgovor odskora poznat: pošto VMA polako ali sigurno biva prepuštena samofinansiranju, Vojska joj svesrdno pomaže u tome.

Vojni obaveštajni podaci do sada nisu korišćeni prilikom takvih istraga, ali je sada Šutanovac naredio da se pomognu hapšenja čelnika civilnih zdravstvenih ustanova, jer će to sigurno dovesti do odliva pacijenata iz civilnih bolnica ka VMA i većih prihoda za tu kuću, barem privremeno. Onda bi se boljim poslovanjem VMA ponovo nametnula NATO-u kao visokoprofitabilna bolnica, u koju ne treba puno ulagati već je treba samo preuzeti, kupiti ili šta već od Ministarstva odbrane. Tako se opet dolazi do zatvorenog kruga Šutanovac-Tadić-Đilas unutar Demokratske stranke, u kome se rešava sudbina hiljada zaposlenih radnika u zdravstvu.

Zbog afere Davinić, kada je Mlađan  Dinkić namestio svog ministra u Saveznoj vladi jer nije hteo s njim nego s Marovićem da podeli pare, G17 nije omiljena u Vojsci i najveći problem im je bio Mladen Spasić, šef  UBPOK-a, koji je minirao sve akcije hapšenja organizovanih kriminalnih grupa, a zdravstvenu mafiju direktno štitio. Posle njegove smene otkrivaju se novi dokazi i direktna veza ministra Milosavljevića sa direktorima beogradskih kliničkih centara i domova zdravlja. Vladan Šubarević je bio samo insajder u gradskoj vladi, koji je u ime Demokratske stranke u vreme Nenada Bogdanovića i posle njega imao odrešene ruke u zdravstvu. Zoran Ivanković iz Gradske bolnice je ORL specijalista kao i on, ali i član Demokratske stranke, pa je Šubareviću bio idealan za mutljavine. Doktor Milinić iz "Bežanijske kose" je ministrov intimus i Šubareviću je direktno ministar Tomica naredio da Milinića ne dira kada je i "Bežanijska kosa" došla pod gradsku vlast, jer ga je obučio za sve vidove pljačke. Šubarević ga je, kao visokokvalifikovanog lopova, odmah uključio u biznis.

Slično je bilo i sa Ivom Berisavcem kome je akademik Peško (zamenik direktora KC Srbije) kućni prijatelj, što se videlo po neuspelom hapšenju  Berisavca, koje je Peško direktno osujetio jer je dobio informacije od svojih doušnika iz BIA i javio Berisavcu da ide hitno na more, umesto kući i na posao. Pomagao mu je i da uceni glavu gradskog sekretara Dragane Jovanović na sitnih 50.000-100.000 evra, koliko je oslabljenim zemunskim kriminalnim krugovima nudio za njenu likvidaciju.

Kao jedini neukaljan iz te garniture direktora beogradskih kliničkih centara izašao je dr  Bajec iz KBC Dragiša Mišović i kao nagradu dobio na upravljanje Klinički centar Srbije, dok je tim kliničkim centrom ponovo zavladao SPS. Prilikom tog prelaska jasno se iskristalisala slika u srpskom zdravstvu  - videlo se da grupu koju predvodi ministar zdravlja kontrolišu Dinkić i G17. Onu grupu koju predvode akademici Peško i Rakić na vlasti tako dugo drži direktno narkomafija, dok je Dragana Jovanović predvodnik ozlojeđenih poštenih lekara koji nemaju više šta da izgube.

Doktor Đorđe Bajec je sve postigao zahvaljujući Demokratskoj stranci i neće nikada skretati sa koloseka koji mu stranka zacrta, ali je jasno da se u stranci vodi politika raskrinkavanja samo onih kriminalaca u zdravstvu od kojih Tadića neće da boli glava. Tako se Šubarević hapsi za sitno, a Peško ne dira za krupno, ili ako već treba da se uhapsi Ivanković, Dragana Jovanović mora da podnese ostavku, a da pri tom niko ne pokrene pitanje takvih nelogičnosti.

Svakog u Demokratskoj stranci trebalo bi da bude sramota zbog takvih odluka. Unutar stranke postoji toliko krila, grupacija i struja da je više nego očigledno kvaziliderstvo pojedinih ministara, od kojih svaki ima svoje lekare koje gura na važna mesta. Takvu situaciju iskoristili su Dinkić i Milosavljević, koji imaju malu ali probranu grupu za pljačkanje u zdravstvu i šest godina čine stravične pronevere. Dinkić zna da je Tadiću najvažniji rejting i zato pljačke privodi kraju, pokušavajući da kroz organe Evropske unije zbrine svoje supljačkaše tipa Milosavljevića. Zato mu ova hapšenja Milosavljevićevih bliskih saradnika kao što su Milinić i Savić umnogome kvare miran transfer u svetske i evropske fotelje po receptu Gorana Svilanovića. Stoga je savetovao Milosavljeviću da se slučajno ne kuraži pred TV kamerama kad ih pohapse, nego da daje šture izveštaje - jer neko mora da bude žrtveni jarac - pa da više povede računa o tome da on ne bude taj žrtveni jarac. Posle tog razgovora Milosavljević je momentalno izgubio dva kilograma i dao samo kratku izjavu da je "zabrinut zbog hapšenja".

Ostaje tajna ko je javio Pešku da mu se sprema hapšenje kompanjona Berisavca, pa je u zadnji čas uspeo da ga upozori, kad ni Milosavljević to nije znao? Najverovatnije da je informacija došla iz Dićevog kabineta u kome se još nalazi crvena članska karta druga Peška, sada revnosnog demokrate. Kada je Dragana Jovanović davala ostavku, odlučila je da za upućene napiše jasno pismo ko joj je pretio ubistvom i ko stoji iza pritisaka zbog kojih se  povlači. Pošto je ministra uspela da slomi, a njegove intimuse pošalje u aps, zatvoru je jedino izmakao Peškov drugar Berisavac i to zbog dojave o kojoj je Dragana Jovanović odmah bila obaveštena. Tada je napisala da određeni krugovi (čitaj: tandem Peško-Rakić) ne dozvoljavaju dalja hapšenja zdravstvene mafije, već se spremaju da zadaju povratni udarac, verovatno ponovnim, ali sada kompletnim i trajnim zauzimanjem Kliničkog centra Srbije kao glavne zdravstvene ustanove u zemlji, što im najverovatnije Tadić daje u amanet pod uslovom da ostale bolnice oslobode svojih pritisaka.

Jadna li si, Srbijo, kad se predsednik plaši kriminalaca i pogađa se s njima nauštrb zdravlja građana!

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag