Natrag

Osvajanje

Osvajanje

 

Tadić se složio s Gulom: Vraćanje Beogradskog pašaluka

 

Otomansko carstvo na psihijatrijskom kauču

 

Dok pristaje da za nekih četvrt miliona muslimana u Srbiji bude izgrađen verski centar nadomak Beograda, predsednik Tadić nijednom rečju nije pred svojim turskim kolegom Gulom pomenuo ni revanšističke izjave turskog ministra spoljnih poslova ni prava devet miliona Srba islamske veroispovesti koji su turski državljani.

 

Piše: Milan Malenović

 

Jedan od stranih državnika koji je poslednjih dana svratio u Beograd bio je i turski predsednik Abdulah Gul. Osim obaveznog foto-sešna sa rukovanjem i osmesima, predsednici Turske i Srbije, Gul i Boris Tadić, posetu su iskoristili za produbljivanje međusobnih odnosa. Da je to bilo sve, ova poseta ne bi zavređivala ničiju posebnu pažnju, ali nju su pratili neki događaji i izjave koji bacaju sasvim novo svetlo na planirano "produbljivanje odnosa".

Desetak dana pre Gula, u nama susednu BiH doputovao je njegov ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu. Namerno ili slučajno, ova je poseta bila tempirana u cik butmirskih pregovora o ustavnom preuređenju dejtonske tvorevine. U tim okolnostima Davutoglu je, veoma smelo i neuobičajeno za visoku diplomatiju, dao podršku svom domaćinu, predsedniku predsedništva BiH iz redova Bošnjaka Sulejmanu Tihiću, izjavom da je teritorijalni integritet BiH za Tursku jednako važan kao i teritorijalni integritet same Turske. "To nije samo raspoloženje državnih zvaničnika," naglasio je Davutoglu po pisanju sarajevske štampe, "to je osećanje svakog pojedinog Turčina, bez obzira na to gde živi".

Da ne bi pokvario planirani termin sa osmesima, rukovanjem i fotografisanjem, Boris Tadić ovu izjavu nije ni pomenuo tokom Gulovog boravka u Beogradu, niti je protestovao zbog ove otvorene ratnohuškačke retorike. Ne treba kvariti planirano dobijanje kredita za obnovu i izgradnju nekih 65 kilometara puteva u Raškoj oblasti, rezonovala je naša vlast. Još manje treba kvariti strateško partnerstvo dve zemlje, kako je rezultate sublimirala srpska vlada.

O čemu se radi u ovom "strateškom partnerstvu"? Da li to znači da ćemo još više da uvozimo jeftinih bofl krpica iz bosforske republike, a zauzvrat tamo da šaljemo više naših turista? Jer turizam i tekstilna industrija su jedine pomena vredne izvozne grane Turske. Sa nacionalnim bruto dohotkom po glavi stanovnika bliskim našim (Turska 13.138, Srbija 10.985 dolara u 2008), negativnom stopom rasta industrijske proizvodnje i celokupnim istokom svoje zemlje na razvojnom nivou mlađeg kamenog doba, Turska teško da ima finansijske snage za nešto tako zvučno kao što je "strateško partnerstvo".

Da bi svima bilo jasnije šta Turska zaista smera na Balkanu, a o čemu Tadić sa svojim gostom nije trošio reči, citiraćemo već pomenutog ministra Davutoglua: "Mi želimo novi balkanski region utemeljen na političkim vrednostima, ekonomskoj međuzavisnosti i saradnji i kulturnoj harmoniji. To je bio otomanski Balkan. Mi ćemo to da obnovimo. Otomanski vekovi Balkana su uspešna priča koju sada treba obnoviti." (Izvor: časopis BH dani)

Da li predsednik Tadić veruje da većina Srba želi ponovo da živi u nekakvoj Otomanskoj imperiji? A prvi korak u stvaranju te nove carevine jeste izgradnja islamskog kulturno-obrazovnog centra, po ugledu na Šojićeve planove tik uz Koridor 10. Zauzvrat, Tadić od Gula nije tražio nikakvo poboljšanje uslova u kojim živi hrišćanska manjina u Turskoj. Turska, sa kojom bi da ulazimo u strateško partnerstvo, jeste na papiru sekularna država, ali je u stvarnosti zemlja državne religije. Prezidijum za verske poslove Turske na svom platnom spisku ima preko 60.000 imama, odnosno sve verske učitelje i vođe ove "sekularne" države. Istovremeno, vaseljenskom patrijarhu je zabranjeno da nosi tu titulu, već u zvaničnim obraćanjima mora da se naziva samo fanarskim patrijarhom, po malom ostrvu pokraj Istanbula gde mu je sada sedište.

Prelazak iz islama u hrišćanstvo je strogo zabranjen, a verski život preostalih hrišćana (vidi okvir) svodi se na folklorne aktivnosti, jer je po turskom ustavu verska sloboda ograničena je na prava jedinke, a ne cele zajednice. Taj naš novi "strateški partner" istovremeno ima i "napredne" ideje, po kojima je pod pretnjom krivične odgovornosti zabranjeno masakr nad milion i po Jermena nazivati genocidom, dok se ubistvo još neutvrđenog broja Bošnjaka u Srebrenici podrazumeva pod tim pojmom. Isto kao i opšta srpska odgovornost za to. Dok bi Srbe da pacifizuje podržavajući istovremeno bošnjački revanšizam, Turska odriče svakom svom petom državljaninu pravo na nacionalnu pripadnost prisiljavajući nekih 12 miliona Kurda da se smatraju Turcima.

Predsednik Tadić nije svog gosta pitao ni za sudbinu i prava devet miliona turskih državljana srpskog porekla i islamske veroispovesti. Oni neguju uspomenu na svoju otadžbinu i svaka porodica zna odakle su joj preci došli i pamti koju je srpsku krsnu slavu slavila - pre islamiziranja. Samo ih u Istanbulu živi oko 3.000.000 i svaki turista iz Srbije se mogao uveriti  da je na tamošnjim pijacama i u prodavnicama bio usluživan na srpskom jeziku. Nije reč o Turcima koji su učili srpski jezik, nego su to Srbi sa svojim maternjim jezikom - obaveštava Društvo srpsko-turskog prijateljstva "Inat". 

Potpisniku ovih redova se čini da je Tadićeva administracija, svesna da sa propisima koje sama donosi i atmosferom opšte pljačke i otimačine koju je stvorila u ovoj zemlji nema šanse da ikada uđemo u Evropsku uniju, namerila da nas "za utehu" uvede u društvo evropskih parija sa sedištem u Istanbulu. Kada nema kiše dobar je i grad, rekao bi naš narod.

 

 

 

Srbija i Turska u brojkama

 

Srbija ima 88.361 kvm (bez Kosmeta 77.474 kvm), Turska 783.562 kvm. U Srbiji živi 7.498.001 stanovnik (bez Kosmeta), a u Turskoj 71.517.100. U Srbiji ima oko 160.000 muslimana, dok u Turskoj živi 125.000 hrišćana, većinom pravoslavaca. Ukupni BNP Srbije bio je 2008. godine 81.982 milijarde dolara, a Turske 915 milijardi dolara. Za poređenje: ukupni BNP Evropske unije iznosio je 2008. godine 15.247 milijardi dolara, Kine 7.916 milijardi, Nemačke 2.910 milijardi, a Rusije 2.261 milijardu dolara.

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag