Natrag

Deportovanje

 

Deportovanje

 

Odluke nemakih vlasti otvorile mogunost trgovine izbeglicama sa Kosmeta

 

Lei se vraa kui

 

 

Vie od 10.000 izbeglica sa Kosova i Metohije uskoro bi iz Nemake moglo da poe put kue. Ne dobrovoljno, da budemo precizniji. Nemaka vlada ve radi na sporazumu sa vlastima u Pritini, po kome bi u junu srpsku pokrajinu godinje bilo deportovano do 2.500 osoba sa ovog podruja

 

Pie: Milan Malenovi

 

Prema proraunima takozvane vlade Kosova, za poslednjih petnaest godina ovu pokrajinu je put Zapada napustilo skoro 400.000 ljudi. Nemake statistike pokazuju da u ovoj zemlji ima oko 55.000 izbeglica sa Kosova i Metohije, od ega je bar polovina njih dola za vreme NATO agresije na tadanju SR Jugoslaviju. Dananje Kosovo je siromana zemlja bez mogunosti da svojim stanovnicima obezbedi i minimum minimuma potrebnog za ivot, zbog ega se emigracioni talas nastavlja.

Kada je sredinom oktobra procurila vest da su se u Tisi utopili emigranti sa Kosova dok su pokuavali da se ilegalno dokopaju Evropske unije, jedan od zvaninika takozvane vlade Kosova odmah je zatraio da EU i Kosovo u najskorijem roku dodele tzv. beli engen kako bi se ovakve nesree u budunosti izbegle. "Ljudi na Kosovu nemaju posla, nemaju prihode i zato su primorani da odlaze," saoptilo je takozvano ministarstvo unutranjih poslova Kosova, "Neophodno je da EU odobri bar radne vize sezonskim radnicima."

 

Povratak tek za pola veka

 

Odgovor nemake vlade, kao to se i oekivalo, iao je u suprotnom pravcu: izbeglice sa Kosova moraju da se vrate u zemlju svog porekla. Po opteprihvaenom miljenju, Nemaka nije doseljenika zemlja, a posle ustavnih promena iz 1993. godine nije ni zemlja koja rado prima izbeglice. Dobijanje statusa azilanta u Nemakoj je danas veoma teko, a postupak provere toliko je ubrzan da se veina izbeglica ni ne smesti kako treba, a ve dobije reenje da napusti zemlju. Iz razliitih, tehnikih razloga, veina izbeglica sa Kosmeta nije mogla da bude deportovana, pa je tako stekla pravo na privremeni boravak dok se ne steknu uslovi za njihov povratak. Ti uslovi su se, po miljenju berlinske vlade, stekli u poslednje vreme.

Meutim, prostim uporeivanjem brojki, tanije broja onih koji ve sada ekaju na deportaciju (a to je 14.000 ljudi), odnosno onih kojima e u doglednoj budunosti biti iscrpljeni svi pravni lekovi koji ih jo legalno dre u Nemakoj (ne raunajui tu tamnu brojku onih koji e tek da podnesu zahtev za azil - po pravilu onda kada ih policija zatekne bez dozvole boravka), a to je jo nekih 40.000 ljudi, sa brojkom od 2.500 osoba ije je deportovanje planirano na godinjem nivou, dolazimo do zakljuka da e problem kosovskih izbeglica biti reavan narednih pola veka. Ima li to smisla?

Naravno da ima, ako se za cilj ne postavi povratak lanih azilanata koliko odravanje u ivotu lane kosovske drave. Kosovo, sa svojom ruiniranom privredom jedini devizni prihod ostvaruje od strane pomoi, verca narkotika i - trgovine ljudima. Tako posmatrano azilanti u Nemakoj postaju rtve meudravnog trafikinga na najviem nivou. Jer da bi povratak izbeglica uopte mogao da zapone, neophodno je prvo stvoriti uslove za to. Na prvom mestu, tu je potreban centralni prihvatni centar, ija se izgradnja upravo planira na jednoj od lokacija u blizini Pritine. Posle toga, potrebno je stvoriti manje, lokalne prihvatne centre irom Kosova u kojima e izbeglice da ive to je mogue blie svojim nekadanjim mestima boravka. Najvanije, meutim, jeste finansiranje njihovog boravka u pokrajini dok ne nau posao i sopstvene izvore prihoda.

 

Totalna beda i svakodnevna diskriminacija

 

Iako ve due vreme u Pritini deluje sluba koja za raun nemake vlade povratnicima iz Nemake pomae pri pronalaenju posla, njeni skromni rezultati ne ostavljaju mesta optimizmu. Sva je prilika da e povratnici dugo vremena morati da ive od tue pomoi, zbog ega pritinske vlasti u ovom trenutku sa vladom u Berlinu uveliko pregovaraju o ceni koju e Nemaka morati da plati za svakog izbeglicu koga deportuje nazad na Kosovo.

Poseban problem pri povratku predstavljae dokazivanje porekla imigranata, budui da privremene kosovske institucije ne raspolau originalnim matinim knjigama. Po izvetaju Frontexa (Evropske agencije za operativnu saradnju na spoljnim granicama) sa seditem u Varavi, ovo je i ranije predstavljalo veliki problem, s obzirom na to da su se Albanci, pa ak i neki nealbanci iz razliitih zemalja, proglaavali izbeglicama sa Kosova kako bi stekli pravo na boravak koji im je obezbeivala stvarna nemogunost deportovanja na ratom razoreno podruje.

Svojevremeno je UNMIK pokuao na Kosmetu da organizuje provere na terenu da li je neki emigrant sa tog podruja, ali se od toga ubrzo odustalo kada se shvatilo da su poglavice fisova spremne da lano svedoe ako im se da odgovarajua nadoknada.

U elji da se dokopaju planiranih 2.000 evra po glavi izbeglice, kosovske privremene institucije su ve najavile da e se pri sprovoenju planiranog projekta povratka azilanata ponaati "nebirokratski", to znai da e status izbeglice sa Kosova potvrditi svakome ko to izriito eli.

Trenutna raunica pokazuje da je samo za izgradnju potrebne infrastrukture i boravak povratnika tokom prve godine po deportaciji, neophodno izdvojiti oko pedeset miliona evra. Zatim dolazi oko 2.000 evra po glavi izbeglice od sledee, druge godine primene plana.

Naruku pritinskim vlastima ide i poslanik "levice" u Bundestagu i ekspert za pitanja unutranje politike Ula Jelpke, koja ve lobira za viestruko obezbeivanje sigurnosti povratnika. "Veina njih su Romi," nedavno je izjavila Jelpkeova u obraanju medijima, "njih na Kosovu ekaju totalna beda i svakodnevna diskriminacija." Nezaposlenost meu kosovskim Romima dosee skoro sto posto, tvrde dobro upueni.

Nemaka vlada, sa druge strane, tvrdi da je dolo do dramatinog smanjenja etnikih tenzija, i voljna je da dodatnim sredstvima obezbedi sigurnost povratnika. Pritinska vlast zadovoljno trlja ruke.

 

 

 

 

 

 

Zanemarljiv broj dobrovoljnih povratnika

 

U godini NATO agresije na Jugoslaviju, 1999, u Nemakoj je registrovano 95.333 izbeglica, od toga oko 30.000 etnikih Albanaca, to e rei - bezmalo jedna treina. Najvei procenat jo uvek se nalazi u izbeglikim prihvatilitima u Nemakoj, budui da do sada nisu postojali zakonski okviri koji bi privremene kosovske institucije naterali da ponovo preuzmu svoje izbeglice.

Gotovo zanemarljiv procenat (pominje se brojka od oko 900 ljudi, dakle neto manje od dva odsto ukupnog broja izbeglica sa Kosmeta) iskoristio je prole godine uvedenu mogunost dobrovoljnog povratka uz nadoknadu od 750 evra po lanu porodice. Veina ovih povratnika je ve ponovo u Nemakoj ili nekoj drugoj zemlji EU podnela nove zahteve za priznavanje azila.

Iako ogromna veina kosovskih Albanaca u Nemakoj zahtev za priznavanje statusa politikog izbeglice trai tek poto ih policija zatekne tokom ilegalnog rada ili boravka, ni ekonomski momenat azilantskog statusa nije za zanemarivanje.

Svi azilanti imaju pravo na besplatan smetaj, hranu, odeu i do 40 evra meseno za deparac. Posle prve godine boravka stiu i pravo na dobijanje radnih dozvola, pa samim tim i na legalan rad.

Jedan broj emigranata sa Kosova, meutim, ove privilegije koristi samo na poetku svog boravka u Nemakoj, odnosno do momenta dok ne nau neki ilegalan posao koji e im obezbediti bolji ivot od onog u prihvatilitu.

 

 

 

Nesigurnost i meu Nemcima

 

U elji da pritinske vlasti ne dovede u jo tei poloaj zbog netrpeljivosti koju veina Albanaca osea prema nealbancima, nemaka vlada je naglasila da e se pri readmisiji voditi rauna o etnikom poreklu povratnika, tako da e grupe po mogunosti biti meovitog sastava.

Dok opozicija tvrdi da su manjine na Kosovu diskriminisane i progonjene, nemako ministarstvo unutranjih poslova naglaava da je predvieni plan u okvirima evropskih standarda potovanja ljudskih prava. Po njihovom miljenju, Romi u takozvanoj Republici Kosovo ne moraju da se plae samo zbog svog porekla. Osim toga, naglaavaju zvaninici, u svakom pojedinanom sluaju e se jo jednom, pred sam povratak, proveravati da li postoje realne opasnosti koje zahtevaju zatitu u inostranstvu.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag