Natrag

Da se zna

Da se zna

 

Još jedno lice albanskog književnika Ismaila Kadarea

 

 

Poreklo reči kao trik

 

Ismail Kadare je sred Pariza, preko lista Le Monde, priznao da su Albanci rasistički narod, ali je zaboravio da kaže da je i on lično, ne samo jedan od tih rasista već i njihov učitelj, odgajivač i indoktrinator tog besprizornog rasizma

 

 

Piše: akademik prof. dr Kaplan Burović

 

 

 

Antisrpski stav Albanaca poznat je širom sveta, a priznaju ga i sami Albanci. Među njima je  i Ismail Kadare, najznačajniji enverovski književnik albanske literature. Samo što on, priznajući da su njegovi Albanci rasisti, "zaboravlja" da je i on jedan od tih rasista. Stav o tom pitanju Ismaila Kadarea opisan je u jednom poglavlju u delu PRAVO LICE ISMAILA KADAREA, objavljenog na albanskom jeziku još 1992, dok je na srpskom i francuskom jeziku objavljeno 2001. godine.

Istina, nisam jedini koji je konstatovao šovinizam i rasizam Kadarea. Mnogi su pisali o tome kako se busao u prsa kao marksista-lenjinista i zalagao za proleterski internacionalizam, kao i kada nas je hapsio i osuđivao za antistaljinizam i kao "sluge buržoaske ideologije". Pisali su o šovinizmu i rasizmu Kadarea i Srbi G. Ratinović i B. Pavlović, Francuzi P. Bario i Patrik Beson i drugi. Pisali su i sami Albanci Enea Nauni, kao i Vlah iz Albanije Misto Šunda.

Kadare je ispoljavao šovinizam i rasizam ne samo protiv susednih naroda Albanije i Albanaca već i protiv najudaljenijih, protiv Kineza, koji su - dok su u Kini deca umirala od gladi - skidali hleb sa njihovih usta i slali Ismailu Kadareu i njegovim Albancima. Na poseban način je Kadare manifestovao svoj šovinizam i rasizam protiv vlaškog etnosa Albanije i nacionalnih manjina, kojima ni dan-danas ne priznaje ni pravo na jedan bukvar, a ni pravo da se nazivaju nealbancima. Stav Kadarea o tim pitanjima isti je kao i stav njegovog kolege, albanskog akademika prof. dr Marka Krasnićija. Po njihovom mišljenju Albanija je čisto albanska, nastanjena ekskluzivno Albancima, i nema manjina. No, činjenica je da manjina ima mnogo više od bilo koje druge države Balkana: samo Vlasi čine oko 20 odsto stanovništva.

Kadareova antisrpska mržnja ispoljava se skoro svugde u njegovim umetničkim i publicističkim pisanjima. Koliko za primer, pominjemo njegove novele: SVATOVI SU SE SLEDILI, POLITIČKI EMIGRANT, DOSIJE X, njegovo tobože naučno delo AUTOBIOGRAFIJA NARODA U STIHOVIMA, zatim članke KOSOVO: UPOZORENI ZLOČIN, NAJVEĆA SRAMOTA U ALBANSKOJ PROPAGANDI i dr.

 

 

Rob i sluga

 

Na poseban način Kadare je ispoljio svoj antisrpski šovinizam i preko svoje "etimologije" imena SLOVEN-SLAVJANIM, koju nam izvodi iz latinskog scllavum ("rob") i imena SRB, koju nam izvodi iz latinsko-vizantijskog servum ("sluga"). Zato ćemo u ovoj studiji obratiti pažnju iskljičivo na ove "etimologije".

Konstantin PORFIROGENET (905-959), imperator i vizantijski istoričar, u vezi sa  etimologijom nacionalnog imena SRB-SRBIN piše:

„Pošto su dva brata (Srbina - K.B.) nasledila vlast od oca, jedan od njih, pošto je uzeo polovinu naroda, ode kod imperatora Vizanta Heraklija. Imperator Heraklije ga dočeka dobro i dade mu jednu oblast da se smesti u temi Thesaloniqi (Soluna), u Serviji (današnji grad SER, u jugozapadnoj Makedoniji, u Grčkoj - K.B.), koja se od tog vremena nazvala tim imenom. Srbi se na jeziku Vizantinaca nazivaju "SERVUM". Odatle, po narodnoj tradiciji, nazivaju se "SERVILA" cipele robova i "XERVULIAN"- i oni koji obuvaju ove sirotinjske cipele bez vrednosti. Srbi su dobili ovo ime jer su se potčinili imperatoru Vizantije. Posle izvesnog vremena ovi Srbi pomisliše da se vrate u njihovo mesto i imperator ih posla tamo. Ali, kad su prešli reku Dunav, pokajaše se i javiše imperatoru Herakliju preko stratega Beograda da im se da jedno drugo mesto za smeštaj. I pošto je sadašnja Srbija i Paganija (nalazi se između Neretve i Cetine, u Hercegovini - K.B.), kako je nazvano mesto Zahumljana, Terbunija i mesto Konavljana, bila pod vlašću imperatora Vizantinaca, i ova su mesta opustošena od Avara, koji su prognali otuda Latine, a koji sada žive u Dalmaciji i u Durrah, imperator smesti u ova mesta Srbe koji su bili potčinjeni vizantijskom imperatoru. (K. PORFIROGJENET: DE ADMINISTRANDO IMPERIO, Budimpešta 1949, str. 152-153)

Konstantin Porfirogenet ima i nema pravo: ima pravo kao istoričar, ali nema pravo kao etimolog, što je manifestovao i u svom delu - DE THEMALIBUS, gde se i u vezi sa etimologijom imena grada EPIDAMN - DURRHACHIUM (današnji Durrës) povodi za legendama i narodnim etimologijama, koje nemaju ničeg istinitog i naučnog.

Istina je ono što kaže Porfirogenet da su se Srbi u njihovoj predbalkanskoj domovini, u Rusiji, podelili u dve grupe, od kojih jedna siđe na Balkan i druga delimično ostade u Rusiji i  tokom vremena slila se sa Rusima, dok se delimično iseli u pravcu Evrope, centralne i zapadne, gde se slila sa Česima, Slovacima, Poljacima i Nemcima. Ovi su Srbi poznati pod imenom LUŽIČKI SRBI. Ovo nam ime nedvosmisljeno dokazuje da su se oni nazivali tako - SRBI - još u staroj postojbini, pre njihovog silaska na Balkan.

Istina je i ono što kaže Porfirogenet da se SERVIA Jugozapadne Makedonije, u temi Thesaloniqi Grčke, nazvala tako "od tog vremena", znači - od kad su se tu smestili Srbi, koji su toj oblasti i gradu dali svoje ime. Sledstveno tome, oblast i grad su uzeli ime od Srba, a ne obratno.

Ali nije istina da su se Srbi na jeziku Vizantinaca zvali SERV - sa značenjem "sluga".

Glas R u srpskom jeziku je ne samo suglasnik već i samoglasnik, kad se nađe između dva suglasnika, kao u slučaju SRB. Na vizantijskom jeziku, antičko-grčki i naših dana, ovaj glas je samo suglasnik, kao i u mnogim drugim jezicima sveta. Da bi izgovorili ovo ime srpskog jezika, Vizantinci i svi drugi imaju potrebu da iza suglasnika S dodaju jedan samoglasnik, koji je obično E ili u onim jezicima koji imaju ovo muklo E.

Vizantijski i grčki jezik nemaju naš glas B. Sledstveno tome, ovaj glas reči drugih jezika zamenjuju glasom V.

Ovako ime SRB, na vizantijskom i grčkom jeziku, uzima oblik SERV, što - fonetičkom koincidencijom - koincidira sa latinsko-vizantijskim SERV(UM) ("sluga"). U narodu, kod neukih, ove fonetske koincidencije su baza njihovih "etimologija", koje obično nazivamo narodnim jer nemaju ničeg naučnog. Ovako i Porfirogenet, polazeći od narodne etimologije i fonetskih koincidencija ovih dveju reči, postavio je znake jednačenja među njima, jer taj je horizont imao na polju etimologije. Ali kod Porfirogeneta, kao i kod naroda, ne verujemo da je imalo šta za osudu. Porfirogenet polazi od narodne etimologije, dok se narod tog vremena sigurno družio sa ovim Srbima i video svojim očima da nisu bili ni robovi niti sluge, već slobodni ljudi.

Kod oblika SERB ne isključuje se i njegova etimologija od apelativa SERBON, kako nalazimo zapisano njihovo ime u hronikama, gde se govori o Pelazgima, u čijem su sastavu bili i sa kojima su ovi - SERBONI - i došli prvi put na Balkan. A kad su tu, posle više od 1.000 godina, stigli Iliri, povukli su se preko Dunava, zajedno sa svojom braćom Andima: Ptolomej ih beleži na Kavkazu u II veku naše ere.

 

 

Nije latinski

 

Da apelativ SRB - SRBIN ne potiče od latinsko-vizantijske reči SERVUM, dokazuju nam pre svega:

1. Činjenica što su se ovako zvali Srbi još u svojoj predbalkanskoj domovini, pre njihovog konvertiranja u "robove" i "sluge" vizantijskog imperatora Heraklija.

2. Heraklije nije zarobio Srbe i nije ih doveo u Makedoniju kao robove, pa ni kao sluge. Oni su sami došli, štaviše i u sporazumu sa imperatorima, znači - bez borbe, a da bi naselili od Avara opustošene oblasti i da bi obnovili njihovu ekonomiju, kao i da bi je odbranili od novih pustošenja.

3. Kad su se doselili u Makedoniji, Srbi se iseliše i odoše preko Dunava, svojevoljno. A ovo znači da u Makedoniji oni nisu bili ni robovi niti sluge nikoga, već slobodni, jer istorija čvečanstva ne poznaje roba i slugu koji se po svojoj volji iseljava i ide kuda mu je volja.

4. Nema primera na svetu, makar i jednog jedinog, da se neko nazvao rob, pošto ga je tako nazvao i tretirao robovlasnik, utoliko manje da se tako - robovi - nazvao sav jedan narod, pa bile to i sluge.

5. Kad su Srbi stigli na Balkan, robovlasnički sistem se raspadao i upravo je invazija na Balkan raznih naroda iz centralne Evrope doprinela raspadu robovlasničkog sistema i uspostavljanju feudalnog, što znači - oslobađanje i onih robova koji su se tu našli, a ne da i sami dobrovoljno postanu robovi i sluge.

Mislimo da je ovo istina u vezi sa tretiranim etimologijama i dolaskom Srba na Balkan, a ne ono što propagiraju Ismail Kadare i njegove kolege.

Akademija nauka Albanije, Institut istorije, u delu BURIME BIZANTINE PR HISTORINE SHQIPRIS, Tirana 1975, objavljuje i gornji citat K. Porfirogeneta. U vezi sa  njegovim pretendovanjem da "sada žive u Dalmaciji i u Durrahu" Latini, ova akademija (konkretno: albanski istoričari Koo Bozhori i Filip Lio) dodaje ovu belešku na str. 23:

"30) Informacija Porfirogeneta nije tačna što se tiče romanizirane populacije koja je živela na dalmatinskoj obali mora i u Durrës. Ona ne odgovara stvarnosti, štaviše u X veku, kad piše Porfirogenet".

Tako je, ne odgovara istini, ali ta populacija nije bila ni albanska. Od godine 548, kad su Sloveni zauzeli borbom Durrhachium, u Durrësu i u Dalmaciji žive Sloveni a ne Albanci, kako nam to prezentuju albanski istoričari.

Ali, ostavimo ovo i vidimo naše pitanje.

Samo u vezi sa populacijom nije istinita informacija Porfirogeneta?! A njegovo pretendovanje na etimologiju imena SRB od SERVUM, odgovara li istini, gospodo Albanci?! Zašto za ovo niste postavili nikakvu belešku u podtekstu?! Da možda niste i vi istog mišljenja kao on?! Sigurno je da ste istog mišljenja kao Porfirogenet kad god on kaže ono što se vama sviđa. Pa kako vam se može svideti jedna takva laž ako vi niste antisrpski šovinisti i rasisti?!

Sama činjenica što ste reprodukovali te njegove antisrpske pretenzije, jasno govori da ste antisrpski šovinisti i rasisti. Kad ne biste bili to i kad ne biste hteli da činite antisrpsku šovinističku i rasističku propagandu u krilu Albanaca, vi ne biste reprodukovali te reči Porfirogeneta, utoliko više jer one nemaju ničeg zajedničkog sa istorijom Albanije i Albanaca, jer se i vaše delo naziva VIZANTIJSKI IZVORI ZA ISTORIJU ALBANIJE. Ili u istoriju Albanije ulazi i etimologija Porfirogeneta za ime SRB?! Znači, inkludiranje te etimologije sa vaše strane u pomenuto delo nema drugi cilj do samo da indoktrinirate Albance sa antisrpskim šovinizmon i rasizmom.

A ovo nam potvrđuje odjek koji je imala među Albancima ova "etimologija" Porfirogeneta, tačnije - vaše citiranje, gospodo albanski akademici.

 

 

Plagijat

 

Prvi je Ismail Kadare, koji preko svoje "studije" MBI EPOSIN E KRESHNIKVE, štampane u listu Drita, br. 950, dt. 11. februar, Tirana 1979, čini odjek toj "etimologiji". Ali, kao što ovaj plagijator ima običaj, predstavlja nam etimologiju Porfirogeneta kao nešto originalno, kao svoje otkriće, otkriće "etimologa" Ismaila Kadarea. Znači, nigde ne spominje ni delo BURIME BIZANTINE PËR HISTORINË E SHQIPËRISË, bože sačuvaj i ime Porfirogeneta.

Ovaj Kadare, koji nam se busao u prsa i za marksizam-lenjinizam i proleterski internacionalizam, nije se zadovoljio objavljivanjem te antisrpske neistine u pomenutom delu, već nam to ponavlja i u mnogim drugim svojim delima. Koliko za primer, vidite i njegova dela AUTOBIOGRAFIA E POPULLIT N VARGJE dhe RA KY MORT E U PAM. Vidite šta konkretno kaže u ovom poslednjem (imamo u rukama drugo izdanje, Tirana 2000, str. 99 i 193): "..."Sloveni" znači  r o b o v i... Ako ima Srba koji pate za poreklom njihovog imena od reči "serv", sluga... znači ako ima Srba koji se ranjavaju od ovoga..."

Jonuz Dini, koji je završio Visoku školu Albanske partije rada ("komunističke") "V. I. LENJIN" u Tirani, prosleđuje Kadarea svojim romanom SHPAT E DASHURI, Tirana 1982, str. 128, gde piše:

"...državnici tog vremena (Vizantie - K.B.)... pokazali su se tako širokogrudi i glupavi da su smandrljali potpuno, zovući Srbe blizu Konstantinopolja i čineći im mesto u temi Soluna u Serviji (koja se naziva ovako jer je bila rezervat najamnika, slugu imperije), odakle su uzeli i ime koje nose danas: SERVIA - SERBIA, serv - Serb..."

Akademik Skender Shkupi prosleđuje Jonuza Dini pišući, između ostalog: "(Sloveni) dođoše na Balkan da bi postali sluge Rimljana, kao što imaju i ime "serbus", koje znači "servus". Kaplan Burović ima duboko zadovoljstvo da bude "sluga" "slugu"..."(SHKUPI, Skënder: "Qndrim i pshtirinj pseudoshkenctari", list Albania, Tirana, 25. maj 1999, str. 10, kol. 5.)

Evo kako Albancima, štaviše i ovima koji nam se busaju u prsa marksizmom-lenjinizmom i proleterskim internacionalizmom, kako im se sviđaju one stvari kojima se kleveće protiv drugih naroda, na poseban način protiv susednih naroda, naročito protiv Jugoslovena, protiv Srba, i odmah ih prihvataju kao neosporne istine, zastupaju ih uporno i šire na sve strane i na sve moguće načine, kao sasvim neospornu naučnu istinu, štaviše i sa ciljem da duševno i psihički ranjavaju Srbe, da bi ih ponizili i ubedili da su rasa robova i slugu, te da, prema tome, oni treba da poreknu tu prezrenu robovsku srpsku rasu i da se izjasne kao Albanci (Memento: "Kaplan Burović ima duboko zadovoljstvo da bude "sluga" "slugu"..."!!!). Utoliko više da bi kalemili i kultivisali kod svojih Albanaca takve nakaradne rasističke misli i raspoloženja prema Srbima, da pothranjuju i podstiču njihov antisrpski šovinizam i rasizam, pošto, prema ovim robovima i slugama, što se nazivaju Srbi, Albanci su "sinovi orla" - kako to pretenduje "komunista" Kadare na str. 100, praveći nam se kao da ne zna da su ih tako - "sinovi orla" - nazvali turski okupatori, što je albanski prevod turskog naziva Osmanlije, a što na turskom jeziku isto tako znači "sinovi orla". Praveći se kao da ne zna da su i time Turci smišljali izjednačenje i turciziranje Albanaca, prelazeći od njihove dotadanje izjave "Musliman sam, elhamdurilah!" na "Turčin sam, elhamdurilah!".

Pa zašto nam, zaboga, svedoči sve ovo, ovaj stav Kadarea i njegovih kolega?! Za marksizam-lenjinizam i proleterski internacionalizam, za njihov korektan stav, naučni stav, ili za jedan sasvim tendenciozan stav, duboko antinaučni, nacionalistički i nakaradan, šovinistički i rasistički bez presedana, bazdiv i ogavan. Kadare je sred Pariza, preko lista LE MONDE, priznao da su Albanci jedan rasistički narod, ali je zaboravio da kaže da je i lično on, ne samo jedan od tih rasista već i njihov učitelj, odgajivač i indoktrinator tog besprizornog rasizma.

Koliko da se zna: Kažemo Ismailu Kadareu i njegovim kolegama da Srbi ne samo što ne "pate za poreklom njihovog imena od reči 'serv', sluga", ili od navodnog Sloveni  = "robovi", već niti znaju za to, ni oni sa visokim obrazovanjem, a kamoli i oni obični. Većina njih ne znaju ni za Porfirogeneta. Ali zato znaju sasvim dobro, ne samo oni sa visokim obrazovanjem već i Srbin analfabeta, da reč Sloven-Slavjanin (ili kako nas nazivaju Albanci sllav!) ne potiče iz latinskog scllavum = "rob", niti ime Srb od vizantijske reči servum = "sluga", utoliko manje da su ovi, Sloveni i Srbi, bili ma kada robovi i sluge bilo koga. Da Albanci imaju takve nakaradne pretenzije prema Slovenima i Srbima, verujemo da su sada saznali, iz ovog mog napisa. Ali ja kažem Srbima i svim Slovenima da nisu svi Albanci takvi, kao "komunista" i "internacionalista" Ismail Kadare sa njegovim kolegama. Većina Albanaca sada su dokazali dokumentima i činjenicama da se ne slažu sa šovinističkim i rasističkim stavovima Ismaila Kadarea i njegovih istomišljenika, sa njihovim falsifikatima istorije njihovog naroda i istorije drugih naroda, posebno srpsko-crnogorskog i makedonskog naroda, što - kako vidite - čine jednim fanatizmom i posebnom preokupacijom, ne samo da bi ranili Srbe duševno i psihički, da bi ih ponizili i uvredili, da su tobože rasa robova i slugu, već i da bi ih ubedili da se odreknu te prezrene srpske rase i da se izjasne kao Albanci, jer ovi ne samo što nisu robovi i sluge već su i "sinovi orla"!!!

Ismail Kadare sa svojim "komunističkim" kolegama, kao što su kljukali i hranili Albance  lažima i falsifikatima da bi ih indoktrinirali netrpeljivošću, mržnjom, šovinizmom i rasizmom prema susednim i najudaljenijim narodima, na poseban način prema Srbima, mogu da nastave sa ovom praksom, pa i optužujući nas da smo postojali i stojimo na pozicijama šovinizma i rasizma. I sigurno da će nastaviti sa tom njihovom ideologijom dok se ne digne albanski narod na noge da pokaže mesto ovim socijal-fašistima koji su ga uzjahali - gde sa maskom komuniste, tu i sa maskom nacionaliste.

 

 

 

 

Ko su Albanci?

 

U srpskim dokumentima srednjeg veka Albanci se nazivaju RABANI. Na slovenskom rab znači "rob", alb. "skllav". I pored ovoga, nejugoslovenski komunisti (Srbo-Crnogorci i Makedonci), čak ni najgori srpski nacionalista, najprljaviji, nikada se nije izrazio tako da srednjovekovno ime Albanaca ARBN potiče od metateze imena RABAN, što znači ROB. Utoliko manje da su Albanci tobože bili robovi i sluge Srba. Iako su Srbi - ovi "robovi" i "sluge" - vladali u Albaniji vekovima, pa su dali ovim "sinovima orla" i njihovog nacionalnog heroja i orla - Skenderbega! Nasuprot tome, kako komunisti tako i jugoslovenski nacionalisti, rekli su i kažu da ime RABAN potiče od metateze imena ARBAN, a ovo - od ALBAN i ALBANOI. Za opširnije vidite moje delo KO SU ALBANCI?, Ženeva 2007.

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag