Natrag

Govoreći otvoreno

Govoreći otvoreno

 

Izbori u Partizanu ili novi momenti u životu upokojenog kluba

 

A pajaci opet na pijaci

 

 

Pred kraj ove godine, 21. decembra, desiće se poslednji veliki obračun u fudbalskom klubu "Partizan" između ostataka višestruko kompromitovane falange Žarka Zečevića, koji i danas rukovodi iz senke ovom opljačkanom kućom, i reformista željnih promena koje predvodi Savo Milošević

 

 

Piše: Nikola Simić

 

 

Jedan vlastohlepni klan koji je dugi niz godina vodio fudbalski klub "Partizan" putem takozvane komandne ekonomije ogrezao u pljački, navikao da sve vredno i kvalitetno u igračkom kadru odmah proda, kupujući zauzvrat nekvalitetne strance, jednom rečju klan koji je skoro uništio klub, uskoro će otići u ružnu prošlost.

Dosadašnja politika uprave crno-belih bila je takva da je i laiku bilo jasno da tamo nema čoveka koga interesuje uspeh kluba i rezultat, već samo lično dobro i rukovodeći položaji.

Posebna je priča kako je i zašto centar za upravljanje Partizanom, nakon formalnog odlaska Žarka Zečevića (jer se suštinsko nikada nije desilo), izmešten na neku tajnovitu lokaciju. E, sad, da li je to zbog toga da se Partizan oslabi, devastira i pripremi za privatizaciju - to će se uskoro znati. Upućeni kažu da je baš to u pitanju...

 

 

Sukob oko Peđe Mijatovića

 

 

Javnost je upoznata ko je sve napustio Partizan od njegovih vrhunskih asova. Poslednji je sidro digao potpredsednik crno-belih Gordan Petrić, zadužen za sportska pitanja. Petrić je svoju ostavku saopštio na jednoj sportskoj televiziji, tvrdeći da ju je podneo mnogo ranije, ali da su je klupski čelnici vešto krili - da ne otvore još jednu aferu vezanu za njihovo ime!

Na Petrića, koji je pokazao čvrst stav i odlučnost, obrušili su se svi oni mediji i novinari u službi Partizana. Kao da su, po komandi, dobili nalog iz kluba da ošinu po nedužnom Petriću - i to su bile takve salve kritika i pljuvačine da je to bilo ogavno i ispod svakog civilizacijskog nivoa.

Ovde se, naravno, postavlja pitanje što ti novinari ne rade u Partizanu, da znamo na čemu smo, već su na platnom spisku kluba iz Humske, a tobož izveštavaju neutralno i objektivno...

Ima, analogije radi, jedna stara priča o tome da je za vreme onih davnih ratova, kad su vojnici odlazili u boj, uvek padala kiša i okupljale se kurve. Devedesetih godina na ovim prostorima besneli su, takođe, neki besmisleni ratovi, ali nije bilo kurvi. Većina njih se, očigledno, sklonila u sportsko novinarstvo, pa zato i imamo ovakvu, patološku, sportsku scenu u Srbiji, gde se od poraza prave pobede i obmanjuje nedužna javnost.

Elem, koliko smo mi uspeli da shvatimo najveći greh ekspotpredsednika Gordana Petrića bio je, po rečima aktuelnog Zekstra-predsednika, što je na mala vrata želeo da dovede Predraga Mijatovića za savetnika, inače doskorašnjeg sportskog direktora Real Madrida.

Ako je zaista Predrag Mijatović posle Real Madrida želeo da dođe u svoj bivši klub, onda mu je trebalo prostrti crveni tepih od Humske do Madrida. Ali - ne. Njima smetaju veliki igrači, pogotovu kad imaju ugled i stav, jer se sa njima ne može manipulisati na daljinski upravljač.

I na tom primeru se videlo da aktuelna fudbalska oligarhija Partizana želi samo poslušne, poltrone i ulizice... Što je, nažalost, jedini sistem vrednosti u ovom klubu otkako ga je zarobio Zekin klan.

Da je u fudbalskom klubu Partizan mnogo toga trulo, da su potrebne radikalne promene, jasno je po rezultatima koje crno-beli postižu. Obećavali su Ligu šampiona, pali u utešnu ligu Evrope, pa ni tu nikoga ne mogu da pobede. Putuju Evropom i debelo se brukaju. Aktuelni čelnici kluba, izgleda, računaju na amneziju Grobara, pa i na amneziju kompletne sportske javnosti. Prvo su tvrdili da imaju tim za Ligu šampiona, da će nadmašiti uspeh i generacije iz 1966. godine (finalisti Lige šampiona sa Vasovićem, Šoškićem i ostalima) da bi sada skrušeno priznali da - nemaju tim?!

Kako i da ga imaju kada su ekspresno prodali Jovetića, Ljajića, Zorana Tošića, Ivana Stevanovića, pre toga Gulana, Sulejmanija, Stevanovića, Žuku...

 

 

Milošević dolazi

 

 

Najgora od svega jeste činjenica da će i ovo sadašnje rukovodstvo, kao i neka prethodna, napustiti Partizan, ali niko neće položiti račune ili, ne daj bože, odgovarati za ono što su učinili ovom klubu. Već godinama unazad u Partizan dolaze siromašni i gladni, a odlaze megabogati - i niko ih ne pita: gospodo, kako ste mogli da se obogatite od skromnih plata, a uz to i da lepo živite i stičete enormno bogatstvo? Ne. Imaju u Partizanu proveren recept još iz vremena kada je Državna bezbednost vodila ovaj klub: dovedi u klub prestižne političare, daj im neke mrvice, i eto sigurne zaštite za sve malverzacije koje se tamo obavljaju. U tom smislu se sadašnja uprava Partizana uopšte ne razlikuje od one iz prošlosti.

Neće oni Mijatovića, Petrića, Dragana Ćirića, Mirkovića, Đorđa Tomića i ostale velikane kluba, ali zato hoće političare iz partija na vlasti.

Ovih dana je još uvek važeći predsednik kluba Dragan Đurić obećao da će se napraviti (?!) kriterijumi za ličnost predsednika! Ali, kakvi su to kriterijumi bili kad su njega birali za prvog čoveka Partizana? Naravno, nesrećni Đurić izvršava zadatak mračnog klana iza scene. Treba u stvari sprečiti već sad izvestan dolazak Save Miloševića, legende srpskog i jugoslovenskog fudbala. I Partizana, naravno.

Rekorder po broju nastupa za državni tim Jugoslavije i Srbije, Savo Milošević odigrao je 102 utakmice za reprezentaciju i po tome je, bar zasad, nedostižan. Sem toga Milošević je igrao u Partizanu, Aston Vili, Saragosi, Parmi, Espanjolu, Selti, Osasuni i ruskom šampionu Rubinu. Visoki je uglednik Demokratske stranke i čovek kojeg navijači, skoro plebiscitarno, žele za novog predsednika Partizana.

Istine radi treba reći da je Savo Milošević i pre dve godine slovio za najozbiljnijeg kandidata za predsednika Partizana, ali je on sam zaustavio tu priču. Prvo što nije bio siguran želi li još da igra ili da se povuče, i drugo - zato što je, veli, imao malo vremena za predizbornu kampanju.

Sada su se okolnosti promenile i sam Milošević je ovih dana bio decidiran:

- Da, hoću da budem predsednik Partizana. Već sam u procesu obavljanja konsultacija i ozbiljno se spremam za 21. decembar i izbore u mom bivšem klubu. Sa mojim planovima je sve jasno, završio sam igračku karijeru i želim da se posvetim Partizanovoj priči. Klub kao što je Partizan zahteva veliki broj ozbiljnih ljudi, treba zasukati rukave jer ima mnogo posla.

Nema nikakve sumnje da će uz Savu Miloševića stati kompletna njegova generacija, Grobari, fudbalska javnost. Teško da u njegovom slučaju mogu da prođu manipulacije tipa "ovo rukovodstvo podržavaju važni političari". Savo Milošević ima, to mi znamo, otvorenu podršku Demokratske stranke, mada je on u svojoj kampanji ne traži. Uostalom, mnogi su mu i zamerili što se otvoreno politički angažovao, zaboravljajući da je on to činio jedino za vreme strahovlade Slobodana Miloševića.

Uz Savu Miloševića je otvoreno stao i Predrag Mijatović, takođe jedna od fudbalskih legendi Partizana, koji smatra da njegov nekadašnji klupski drug ima profil za predsednika Partizana.

- Sa iskustvom koje ima Savo Milošević vidim da bi mogao da promeni mnoge stvari u Partizanu - jasan je Peđa Mijatović. - Za početak, on sigurno ima strategiju i kredibilitet, a kasnije bi mogao da pravi ozbiljnu strategiju kao što je plasman u Ligu šampiona. Savi bi, sem toga, pomogli mnogi sponzori koji sada ni pod razno neće u Humsku 1.

Dakle, što se Partizana tiče, došlo je vreme za promene. Stiče se utisak da je Milošević pobedio pre nego što je i kandidovan. To se, zaista, retko događa u srpskom fudbalu. S druge strane, Zekini poverljivi ljudi prazne ormane, doteruju dokumentaciju i spremaju se za odlazak u prošlost...

Ako ćemo pravo, i vreme je bilo!

 

podeli ovaj članak:

Natrag