Govoreći otvoreno

 

 

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije veruje da je postao zamenik ministra policije

 

 

Komitet i njegov bonitet

 

 

Predsednik Olimpijskog komiteta Vlade Divac je iz neznanja, netaktičnosti, naopakog  shvatanja dogovorne ekonomije i sportsko-finansijskih prijateljstava, za kratko vreme postao proizvođač velikih nevolja. To je shvatio i njegov dojučerašnji konkurent Ivan Ćurković, pa mu se preko ovdašnjeg tajkuna Radomira-Baje Živanića, vlasnika kompanije Verano motors, vešto prikrao i čeka njegov menadžerski sunovrat. Tabloidov urednik Nikola Simić u svom istraživanju teme govori da on nije daleko

 

 

Piše: Nikola Simić

 

 

Smešten negde između Ministarstva za omladinu i sport i takozvanih granskih saveza, Olimpijski komitet Srbije na čelu sa Vlade Divcem prilično se izgubio.

Da je marginalizovan i da se sad, crno na belo, pokazuje da Divac nije dorastao da vodi nekada našu najprestižniju sportsku instituciju, to će svaki dobronamerni sportista ili sportski radnik potvrditi.

Onako kako je došao na to mesto, uz malu pomoć policije koja je "obrađivala" pojedine delegate, tako se sada i ponaša: skoro da se pretvorio u zamenika ministra policije!

Umesto da sportskoj javnosti priča o tome šta je do sada uradio i šta još namerava da čini kako bi sport u Srbiji krenuo putem oporavka, pošao je sasvim drugim putem: optužuje druge za nerad i javašluk.

Sa druge strane, ostao je upamćen po pokušajima privatizacije kompanija Knjaz Miloš i  Večernjih novosti, pa mu to baš i nije išlo od ruke.

Sa pozicije predsednika Olimpijskog komiteta danas radi nešto drugo. Blati i ponižava one koji, mada bez jasnog zakonskog okvira, čine nadljudske napore da preporode ojađeni srpski sport. Ovaj nadrealni cirkus dešava se u očekivanju zakona o privatizaciji sportskih klubova. Zakona koji se porađa od kada je nova vlast, petog oktobra 2000. godine, stupila na političku scenu.

 

 

Divčeve trice (i kučine)

 

 

Posle dugog perioda stagnacije srpska košarka je našla puteve izbavljenja. Selektor Dušan Ivković je podmladio tim, uveo red i disciplinu, i rezultati naravno nisu izostali.

Međutim, to kao da je zasmetalo predsedniku Olimpijskog komiteta pa je počeo da proziva sve redom, krijući se iza imena Dušana Ivkovića. Odjednom, u toj košarkaškoj organizaciji  niko mu ne valja, za sve ima neke primedbe. Neke, bogami, postavlja na stub srama. Samo popuje i teoretiše, kao da želi da se kandiduje za Srpsku akademiju nauka.

Kada ga novinari pitaju otkuda mu ti podaci da se u Košarkaškom savezu Srbije ništa ne radi, da tu caruje improvizacija, gospodin Divac lakonski odgovara:

"Znam ja dobro šta se tamo događa, u kontaktu sam sa Ivkovićem".

Ovde se, logično je, postavlja pitanje: ako selektor Ivković i ima nekih problema  organizacione prirode, da li je to Divac njegov lični advokat?

I zašto bivši vrhunski košarkaš koji je došao na pogrešno mesto u pogrešno vreme, koristi košarkaškog selektora za obračun sa svojim neistomišljenicima?! 

Divac dalje plasira nekakvu teoriju zavere protiv Ivkovića i zabrinuto govori kako rad Košarkaškog saveza opterećuje selektora, te proziva predsednika Dragana Kapičića, a već u sledećoj rečenici postaje tragično kontradiktoran jer, veli, ti problemi o kojima on govori potiču još iz vremena od pre pet-šest godina! Stiče se nedvosmislen utisak da je Divac na funkciji predsednika Olimpijskog komiteta izgubio predstavu o tome gde se nalazi i čime se bavi.

Uostalom, da bi čitaoci imali jasnu predstavu o tome kako i na koji način Divac optužuje aktuelno rukovodstvo Košarkaškog saveza Srbije, dovoljno će, sasvim izvesno, biti da citiramo najreljefniju rečenicu iz njegovog javnog nastupa:

- U Košarkaškom savezu kao da niko ne radi ništa.

I sve to zbog, kako kaže Divac, činjenice da u Savezu nema dovoljan broj bivših košarkaša, a da, pri tom, predsednik OK misli jedino na igrače iz svoje generacije.

S druge strane, predsedniku Olimpijskog komiteta nije ostao dužan ni Dragan Kapičić, tvrdeći da je neprihvatljivo to što Divac govori:

- To je stvar njegovog razmišljanja, sa kojim se ja ne slažem. Glupo mi je da koristim neke termine koje je koristio Divac, jer i dalje smatram da je i on deo svega ovoga o čemu govori. Ako slušate "tumačenja" Divca o stanju u Košarkaškom savezu, onda je stvar više nego dramatična. U Savezu, po njegovom mišljenju, vlada rasulo, sve je trulo, i to samo on i vidi. Reči "skandalozno" i "borba ličnih interesa" su, u najmanju ruku, neprihvatljive.

U ovu polemiku, koja već poduže zabavlja sve ljubitelje košarke, pa i sporta uopšte, umešao se i počasni predsednik Košarkaškog saveza Srbije Bora Stanković, na prezajući da izjave Divca i njegovog štićenika Ivkovića nazove "tužnim i smešnim". A mi, zasigurno, nemamo većeg i prestižnijeg autoriteta kako na domaćoj, tako i na međunarodnoj košarkaškoj sceni.

Bora Stanković se, naravno, javno čudi kako je to moguće da se pojedini ljudi iz Izvršnog odbora Saveza optužuju za nerad, za lične interese, a sve košarkaške selekcije postigle su u proteklom periodu - fascinantne rezultate.

- Te Ivkovićeve i Divčeve priče su, ponavljam, tužne i žalosne. Oni sada traže slabosti, ne uvažavajući činjenicu o dobrim rezultatima za poslednjih godinu dana. Kakvi lični interesi! Ne mogu se neargumentovano optuživati neki ljudi, posebno oni koji rade besplatno, volonterski, za nekakve lične interese. Voleo bih, ja lično, da mi neko kaže kakve ja imam lične interes kada sam počasni predsednik našeg saveza, počasni generalni sekretar FIBA i počasni član Međunarodnog olimpijskog komiteta?

Bora Stanković, naravno, ne negira da u Košarkaškom savezu postoje problemi takozvanog klubaštva. Međutim, o tome Divac nije raspoložen da govori, jer bi mogao da u žižu interesovanja javnosti postavi i svoj bivši klub - Partizan.

 

 

Baja i Bajina raja

 

 

Nisu samo Divcu zasmetali ljudi iz Košarkaškog saveza Srbije.

Da je samo fokusirao Dragana Kapičića i kompaniju, možda bi moglo i da se nađe neko opravdanje.

Divac je, kada je košarka u pitanju, kvalifikovan da o njoj govori, prosuđuje, iako se u organizacionom i menadžerskom smislu još ni u čemu nije dokazao.

Međutim, šta reći o tome da je Divac naprasno (i ničim izazvan) prozvao i Fudbalski savez Srbije?! Predsednik Olimpijskog komiteta je odjednom počeo da se razume i u fudbal i fudbalske probleme.

Ali, nije ovde reč o razumevanju ili nerazumevanju najlepše sporedne stvari na svetu, već je, pre svega, u pitanju činjenica da je Divac sasvim svesno otvorio i "fudbalski front".

I to iz dva razloga. Prvi, što je FSS doneo odluku da podrži Ivana Ćurkovića umesto Divca.

U međuvremenu se i Ćurković prilagodio novonastaloj situaciji. Shvativši da je Divac jedan običan diletant u poslu, krenuo je pomirljivo da ga uvlači u posao sa osvedočenim  kriminalcem, vlasnikom Verano motorsa Radomirom-Bajom Živanićem. Počelo je malom donacijom. Baja je poklonio automobil pežo Olimpijskom komitetu Srbije (OKS). Bajin Verano motors uz diskretnu logistiku Ivana Ćurkovića, produžio je sponzorski ugovor do kraja Olimpijskih igara 2012. godine u Londonu! Ćurkoviću se ne žuri. Divac je već napravio haos. Čeka se Veliki prasak.

Divac se umešao i u fudbalsku priču da bi pomogao Radomiru Antiću da potpiše novi ugovor (do 2012. godine i EP) i ojadi Savez za još 2,5 miliona evra.

Prema tome, ako Vlade Divac ima zadatak u Olimpijskom komitetu da se razračunava sa svojim neprijateljima, neistomišljenicima, i da nekim svojim prijateljima uteruje višemilionske ugovore u džep, onda je bolje i poštenije da podnese ostavku. Skandalozno je da poziciju predsednika Olimpijskog komiteta koristi za najprizemniji obračun sa čestitim i poštenim sportskim radnicima, koji u teškim i stresnim uslovima postižu brilijantne rezultate.

Konačno, bilo bi možda najbolje da se Divac vrati svojim humanitarnim misijama i svojim uspešnim privatizacijama.