Saobraćaj

 

Uzbuna: novi Zakon o bezbednosti saobraćaja doneo je za naše vozače nezamisliva rešenja

 

Ko se ne veže - vezaće ga

 

 

   Desetog decembra stupio je na snagu novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, sa kojim život više neće biti isti ne samo vozačima nego i nevozačima. Ipak, ne radi se o čarobnom štapiću, koji će sve da promeni preko noći, ali bi u narednih pet godina trebalo da prepolovi broj poginulih. A njihov broj je - kao da je rat

 

 

Milan Glamočanin

 

Svaki novinski izveštaj o učesnicima u saobraćaju, stanju putne mreže i uopšte o saobraćaju u Srbiji, mogao bi da počne rečima strašno, verovali ili ne, za Ginisa... Za deset meseci ove godine i prošle 2008. na putevima u Srbiji poginulo je 1.600 osoba. Broj poginulih u saobraćaju veći je od ukupnog broja ubijenih, nastradalih u požarima, eksplozijama, nesrećama na gradilištima ili u rudnicima...

Po bezbednosti saobraćaja, Srbija je na dnu evropske i svetske lestvice. Na 100.000 vozila imamo 46 poginulih. To je pet puta više žrtava nego u Velikoj Britaniji, ili sedam puta više nego u Norveškoj. Po ovim neslavnim brojkama, od zemalja u našem okruženju samo je Crna Gora ispred nas.

Naše vozače karakteriše i neshvatljiva nedisciplina za volanom, veliki broj konflikata, uključujući tuče i čak ubistva, kaže direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.

 

I deca u opasnosti

 

Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja nije čarobni štapić, koji će sve da promeni preko noći, ali bi, po procenama stručnjaka, primena novih odredaba u narednih pet godina trebalo da prepolovi broj poginulih.

Smrtonosni srpski drumovi svakoga dana u proseku "ugase" tri života. Na tri poginule osobe, statistički gledano, svakodnevno ide 50 povređenih i 175 saobraćajnih nezgoda. Stradaju svi - vozači, pešaci, deca, motociklisti... Najsmrtonosniji meseci su juli i avgust, kada se očekuje veliki skok broja poginulih u saobraćaju. Nesreće se češće dešavaju i u dane vikenda, a kritične satnice su od 17 do 18 časova, zatim od 19 do 20, a najmanje saobraćajnih nesreća ima između ponoći i jedan sat. Najveći broj nezgoda izazivaju neiskusni vozači u prvoj godini vozačkog staža. Od ukupnog broja osoba koje su izazvale saobraćajne nezgode, svega 30 odsto su žene vozači.

Da bi se smanjila ugroženost dece u saobraćaju, potrebno je da se primenjuju standardi EU u toj oblasti. Ispitivanje koje je ove godine sproveo ADAC (Auto-moto savez Nemačke) o autosedištima za decu dalo je zapanjujuće rezultate, koje su potvrdila i ispitivanja Auto-saveza Švajcarske (TCS). Kod nas je ubrzan uvoz dečjih autosedišta, i to pre donošenja novog Zakona, jer će primenom novih propisa morati da se poštuju pravila - tačnije Direktiva, koju  su usvojile UN pod oznakom ECER 44/04, a odnosi se na kvalitet, elemente koje mora da sadrži, način testiranja sa aspekta bezbednosti, kao i podelu po starinskim grupama - uzrastu dece do 12 godina. Kada bi se ova direktiva striktno primenjivala, u Srbiji 90 odsto autosedišta ne bi zadovoljilo tražene kriterijume (upotrebe i obeležavanja).

Dalje, još 2008. je donet Pravilnik o ispitivanju vozila na tečni naftni gas (TNG, a u EU - LPG), ali iz nepoznatih razloga "čami" u nekoj fioci. U Beogradu je oktobra 2009. održana međunarodna konferencija o upotrebi TNG, u okviru CEFTA udruženja, gde je rečeno da 30-50 odsto automobila na TNG, koji se voze u Srbiji, ne ispunjava standarde EU u vezi sa količinom izduvnih gasova, te neće moći u EU. Članice EU uvele su norme o količini čađi u vazduhu iz fabrika, a posebno iz automobila. U gradovima EU zbog toga su uveli zabranjene zone kretanja za vozila koja ne ispunjavaju predviđene standarde o izduvnim gasovima. Radi lakše kontrole od strane policije, obeležena su tačkama raznih boja.

 Nekada je, na primer, zakon predviđao da se zimske gume ne moraju obavezno stavljati, već samo na pogonske točkove. U novom Zakonu to je preporučljivo i obavezno. Zbog nemaštine koja je u Srbiji prisutna duži vremenski period, mnogi vozači su montirali "polovne gume", koje su se uvozile iz EU i koje samo izgledaju dobro, ali su već "istrošene" u saobraćaju. U EU i za takve gume slede drakonske kazne.

 

Dole bahatost

 

Jedan od važnih segmenata za smanjenje nesreća u saobraćaju jeste i adekvatna obuka i edukacija novih vozača. Zajednica auto-škola Srbije predviđa da zbog novih uslova u radu škola-centara za obuku vozača (COV) cene skoče sa 300 evra na 800-1.000 evra, a konačni cenovnik propisaće država. Škola će trajati šest meseci. Predviđa se uvođenje licenci za instruktore i vlasnike COV-a, koje će garantovati stručnost i kvalitet.

Internacionalna organizacija za prevenciju u drumskom saobraćaju iz Holandije iznela je podatak da u svetu u saobraćajnim nezgodama svake godine pogine 1.200.000 ljudi, a da 50.000.000 ljudi biva povređeno. Dakle, svakog dana strada 3.300 ljudi.

 U bivšoj SFRJ na putevima je godišnje ginulo oko 4.000 ljudi, dok je 80.000-100.000  bivalo povređeno u saobraćajnim nezgodama, a materijalna šteta se merila milijardama dolara.

Materijalna šteta nastala u sudarima na godišnjem nivou kreće se oko jedne milijarde evra, koja se potroši na popravke i zamene slupanih vozila, saniranje drugih šteta nastalih prilikom sudara, lečenje povređenih, angažman policije, zdravstvenih radnika, veštaka, sudskih organa...

 Svakog dana se u Srbiji u proseku dogodi 175 saobraćajnih nezgoda, u kojima prosečno pogine najmanje jedna osoba. Mnogo vozača na putevima misli da mogu da se ponašaju neodgovorno i olako, da ne poštuju propise i saobraćajnu signalizaciju, da bahato i brzo voze i da misle da mogu da kontrolišu brzinu, da im je alkohol stimulans, da im umor ne može ništa, a kada se desi nesreća, onda je kasno za sve. Prema raspoloživim podacima MUP-a, samo 30 odsto vozača je savesno i odgovorno u saobraćaju i poštuje saobraćajne propise.

Nedužni ljudi stradaju zbog nesavesnih, neodgovornih i bezobzirnih vozača i krajnje je vreme da se država "umeša" i da novim ZOBS-om i njegovom striktnom primenom stane na put svima koji ugrožavaju živote ljudi i njihovu imovinu. Gubitak ljudskih života je nenadoknadiv, mnogi u saobraćajnim nesrećama ostaju invalidi, a o materijalnoj strani tih nesreća najbolje govore podaci da nas one koštaju koliko jednogodišnje obrazovanje ili odbrana zemlje - milijardu evra. Ovaj iznos predstavlja 1,5-2 odsto bruto nacionalnog dohotka Srbije. Predstavnici Svetske banke u razgovorima sa srpskim zvaničnicima pre nekoliko godina su ironično primetili: "Vi ste bogata zemlja kad možete toliki deo nacionalnog dohotka da bacate na takve stvari".

Samo u prvih šest meseci ove godine na putevima u Srbiji zabeleženo je više od 600.000 saobraćajnih prekršaja, a o onima koji su "prošli" nekažnjeno, tzv. sivoj zoni, da i ne pričamo. Na godišnjem nivou u Srbiji se evidentira 1.300.000 prekršaja. Najčešći prekršaji su prekoračenje brzine i vožnja pod dejstvom alkohola, kao i nepoštovanje saobraćajnih znakova i signalizacije. U prilog tome ide i podatak koji je izneo profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu dr Milan Vujanić, da je čak 75 odsto krivičnih prijava u našem pravosuđu u vezi sa nesrećama na putevima.

 

Kad vozač presuđuje

 

MUP Srbije i Vlada Srbije ulažu velike napore da se situacija u ovoj oblasti poboljša. U periodu od 2003. do 2007. izvršeno je i sankcionisano više od 1.600.000 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila, a više od 300.000 prekršaja bila su tzv. teža prekoračenja. Za posmatrani period, čak 35 odsto svih nezgoda bile su u vezi sa prekoračenjem brzine, zbog čega je život izgubilo preko 2.500 ljudi, što je više od 56 odsto od ukupnog broja poginulih na putevima. Istovremeno, 45 odsto od ukupnog broja povređenih su takođe žrtve prekoračenja brzine.

Ovde treba istaći i podatak da je jedna trećina bolničkih kreveta u Srbiji popunjena povređenima u saobraćaju, što predstavlja veliki materijalni izdatak, kao i angažovanje zdravstvenih radnika. Postalo je nepisano pravilo i svakodnevna pojava da je polovina bolničkih kreveta "rezervisana" za povređene u udesima u saobraćaju. "Stalno smo u etičkoj dilemi da li da pomognemo mladiću koji je pao sa motora ili da pružimo neophodnu negu nekoj starijoj osobi sa malignim oboljenjem", kaže direktor dr Vladimir Đukić iz Urgentnog centra KCS.

Najbolji pokazatelj lošeg stanja vezanog za vožnju pod dejstvom alkohola jeste činjenica da su pripadnici saobraćajne policije MUP-a, samo u jednoj akciji, za osam sati provere na teritoriji cele Srbije, evidentirali 600 osoba koje su vozile u pijanom stanju.

Osim ove akcije bila je vrlo efikasna i akcija MUP-a, podržana od medija, koja se odnosila na pooštrenu kontrolu vezivanja pojaseva tokom 2002. Rezultati ove akcije su bili više nego efektni i očigledni. U odnosu na 2001. godinu, kada je na putevima u Srbiji život izgubilo više od 1.200 ljudi, 2002. je broj poginulih smanjen za 400, tj. za trećinu. Kako sve u Srbiji kratko traje, tako je bilo i sa ovom akcijom: kako je kontrola slabila, tako se i broj pogibija i povređenih na putevima u Srbiji povećavao. Najbolji pokazatelj za to je činjenica da je u 2002. godini 95 odsto vozača u Beogradu vezivalo sigurnosne pojaseve, dok danas to radi - samo 28 odsto vozača.

Važeći ZOBS pisan je pre 20 godina, a novi Zakon i njegova dosledna primena trebalo bi da daju doprinos poboljšanju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju i uvođenju preko potrebnog reda. Ostaje i dalje prisutan problem što građani i dalje imaju utisak da mogu sami da odlučuju i prosuđuju koji su zakoni dobri, a koji ne.

 

Uvećanje šanse za preživljavanje

 

Da bi se sprečio poguban bilans poginulih i povređenih u saobraćajnim nesrećama na putevima u Srbiji, kao i ogromna materijalna šteta koja pri tom nastaje, novi ZOBS predviđa rigorozne i u odnosu na postojeći Zakon drakonske mere i kazne za učesnike u saobraćaju.

U toku 2001. na putevima u Srbiji ukupno je bilo 61.711 saobraćajnih nezgoda, u kojima je nastradala 21.181 osoba, od kojih je poginulo 1.275.

U 2008. godini bilo je 67.708 saobraćajnih nezgoda, u kojima su nastradale 23.172 osobe, a život je izgubilo 897 ljudi.

Važna novina u novom ZOBS-u je da je smanjena dozvoljena brzina u naseljenom mestu sa 60 km/h na 50 km/h. Prema rečima prof. dr Milana Vujanića sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, ova mera je ocenjena kao "nepopularna, ali neophodna". To smanjenje brzine oborenom pešaku ili biciklisti trostuko uvećeva šansu da preživi.

U Beogradu postoji 29 deonica sa oznakom "žuta traka" (predviđene za prioritetna vozila) i, ako bi one funkcionisale po pravilima, bez "uljeza", dobili bismo dva puta brži prevoz ili kao da je uključeno još 300 autobusa GSP-a. Da bi se zaštitile žute trake planira se postavljanje video-nadzora u svim trakama. Po važećem Zakonu kazna za vožnju u žutoj traci je 2.000 dinara, koju dnevno plati 150 nesavesnih vozača.

AMSS godinama na teritoriji Srbije organizuje akciju "Ispravno vozilo - bezbedno vozilo", a u akciji u novembru 2009. pokazalo se da je svako treće vozilo tehnički neispravno. Najčešće su to kočnice, gume, uređaji za upravljanje i osvetljenje...

Novim ZOBS-om predviđena je i zamena, po standardima EU, vozačkih dozvola, tzv. smart (kao nove lične karte), ali ostaje i problem starih obrazaca međunarodnih dozvola, koje su još u upotrebi. Problem će se prevazići donošenjem novog pravilnika ili uputstva, bez obzira na to što mnoge članice EU imaju te nove dozvole (stari obrasci dozvola važe po Međunarodnoj konvenciji o saobraćaju iz 1968. godine).

 

Više razuma, manje instikta

 

Na putevima u Srbiji prvenstvo prolaza se određuje po veličini automobila i nivoa ludosti onog ko njime upravlja. I najmanja greška u saobraćaju kažnjava se psovkama, vikanjem, sirenom, "jurnjavom", tučom... Za volanom smo često ljuti, bezobzirni, osioni, prosti, vulgarni, agresivni. Zbog sveukupne situacije u zemlji, problema i nemaštine na poslu, porodici, a i gužve u saobraćaju, kao i neprimerenog i opasnog ponašanja drugih učesnika u saobraćaju, mirni vozači se pretvaraju u agresivne, nevaspitane, druge ljude. Cela lepeza tih nesavesnih, bahatih i osionih vozača biće rigorozno sankcionisana novim ZOBS-om. Udarac po džepu svakako je najbolja vaspitna mera, a to pokazuje i ponašanje našeg čoveka kada pređe granicu Srbije. Tamo nema rođaka, prijatelja ili kolege kojeg može da pozove da "sredi stvar" ako ga policija zaustavi, pa nije problem da se poštuje zakon. Akrobatama za volanom neće se dopasti ni sledeće novine u Zakonu - uvođenje kaznenih poena za prekršaje u saobraćaju, novčane kazne i do 100 odsto veće, mera obaveznog zatvora za određene prekršaje, kao i ponovno polaganje vožnje.

Bez obzira na to koliko čovek dugo vozi i koliko mu je vozačko iskustvo, u kritičnim trenucima, kada sekunde odlučuju o životu, čovek reaguje instinktom, a ne razumom. Samo ako je vozač spreman, sačuvaće sebe i druge učesnike u saobraćaju. Zato je potrebno proći i doživeti u praksi takve situacije. Znanje koje vozači stiču omogućava im da prepoznaju opasnost i da reaguju na nju pre nego što se dogodi, a to će pružati i omogućiti trening bezbedne vožnje u Nacionalnoj vozačkoj akademiji (NAVAK).

Prosečna starost automobila u Srbiji je 17 godina, što je veliki problem kada je reč o bezbednosti u saobraćaju. Novi ZOBS predviđa obavezu za sve automobile starije od 15 godina proveru tehničke ispravnosti dva puta godišnje.

U EU će od 2015. morati 95 odsto starih vozila da se iskoristi ili kao gorivo za proizvodnju energije ili kroz reciklažu. Posebno će se voditi računa da polovni deo iz demontiranog vozila bude evidentiran, tj. da dobije sertifikat, pomoću kojeg će se znati poreklo i da se prati gde će se prodavati i ugraditi. I u Srbiji je osnovana Agencija za reciklažu motornih vozila. Samo u toku 2008. kod nas je odjavljeno 130.000 vozila, dok je prethodnih godina ta brojka bila od 40.000 do 70.000 vozila.

 

Novine u novom ZOBS – u

 

- Smanjenje promila alkohola u krvi sa 0,5 na 0,3;

- Uvođenje kaznenih poena - maksimum je 18 negativnih, a tada se gubi vozačka dozvola na tri meseca; obaveza plaćanja svih novčanih kazni, potom lekarski pregled, stručni seminar, pa polaganje stručnog ispita i tek onda "vozi Miško";

- Obavezan zatvor za nasilničku vožnju (pet odsto svih prekršaja u saobraćaju čini takva vožnja), kao i za vožnju u težem alkoholisanom stanju, vožnju bržu od dozvoljene (od 50 km na sat pa više, a posebno u blizini škola), kao i odbijanje podvrgavanja testu na alkohol;

- rigorozne kazne za vožnju bez položenog vozačkog ispita,

- predviđeno je polaganje i vožnja auta i maloletnom licu sa 17 godina, ali uz brojna ograničenja i uz oznaku R,

- zabrana izlaska iz automobila prilikom kontrole policije,

- kasni ulazak u raskrsnicu se sankcioniše, kao i "pravilo rajsferšlusa", obaveza propuštanja vozila koje se uključuje iz sporedne ulice.

 Sve ove i ostale kazne će biti dva puta strože ako se prekršaj učini u prisustvu dece.

Pošto je EU stavila Srbiju na belu šengensku listu, mnogi naši građani će krenuti put Evrope autom, ali... Treba znati da su kazne za saobraćajne prekršaje u EU mnogo strože nego naše. Na primer: kazna za korišćenje mobilnog telefona za vreme vožnje - 135 evra u Francuskoj, a ostale zemlje EU ga zabranjuju. Prema istraživanjima ovo je uzrok 15-20 odsto nesreća, može samo uz aparat "hends fri"; prolazak kroz crveno svetlo - Francuska 750 evra, Grčka 500, a Mađarska 350 evra; nevezivanje pojaseva (obaveza za sve u vozilu i napred i pozadi) u Grčkoj košta 350 evra, u Češkoj i Hrvatskoj 150 evra; prekoračenje dozvoljene brzine: u Nemačkoj 30 km pa više - 160 evra, a za 50 km i više - 280 evra, Francuska - 30 km više - 135 evra, a za 50 km i više -1.500 evra. Treba paziti i na upotrebu sirene u naseljenom mestu, poštovati pešake na pešačkom prelazu, a posebno izbegavati piće - u Španiji 0,00 promila alkohola u krvi, a u drugim zemljama EU dozvoljeno je 0,5 promila, međutim za veće količine alkohola u krvi predviđene su drakonske kazne (Mađarska više od 0,8 promila 350 evra ili jedna godina zatvora, Nemačka od 0,5 do 1,1 promila do 3.000 evra ili do pet godina zatvora, Francuska - kazne za alkohol od 750 do 4.500 evra; Bugarska, za više od 1,2 promila kazne 250 evra ili zatvor do dve godine). Takođe je obavezan protivpožarni aparat (kazne za neposedovanje u EU i do 700 evra), svetloodbojni prsluk, zeleni karton, zabranjena je fiksna kuka, može samo rasklapajuća, internacionalna dozvola, a posebna pažnja se poklanja potvrdi o atestu za plin, jer ko ga nema u EU, isključuju ga iz saobraćaja - policija zove vatrogasce, ovi otvore haubu, penom "ugase" plin, šlep služba odveze auto u ovlašćeni servis, pa u garažu, a posle se plaća i ležarina (kazna više hiljada evra sveukupno)...

 

Dakle, Evropo, stižemo!

 

 

 

 

Nove obaveze

 

 Jedna od pratećih novina novog ZOBS-a je i Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, u kom se predviđa dogovor učesnika saobraćajne nezgode, umesto uviđaja policije. Ova mogućnost je predviđena u slučaju gde nema povređenih i gde je manja materijalna šteta, a služiće kao potvrda o naplati štete od osiguravajućeg zavoda (OZ). Ubuduće će svi vozači morati da uz polisu od auto-odgovornosti u vozilu imaju i Obrazac evropskog izveštaja o saobraćajnim nezgodama. Dobijaće se pri produženju registracije od OZ koje vozač izabere. Kazna za neposedovanje ili nepopunu (razmenu podataka) istog je 50.000 dinara, a isti će biti priznat i u saobraćaju u EU.

 

 

 

 

Kršenje pravila na razne načine

 

U Srbiji postoji 2.380 pružnih prelaza, a samo ih je 20 odsto obezbeđeno savremenom signalizacijom i branicima, zbog čega je u ovoj godini pet osoba poginulo (podaci do 14.9.2009. godine).

Prema podacima MUP-a Srbije (podaci za 2008. godinu) u saobraćaju se najčešće strada zbog: brze vožnje - 23.147; zbog skretanja, okretanja i kretanja - 21.025; u sudaru pri vožnji u istom smeru -18.394; u bočnom udaru - 15.144; pri udaru vozila u drugo zaustavljeno ili parkirano vozilo - 10.483; zbog nepoštovanja prvenstva prolaza - 10.153...

 

 

 

 

Staće im na rep

 

Da bi se stalo na put nasilničkoj vožnji u saobraćaju, saobraćajna policija je nabavila više specijalnih vozila, tzv. presretača, koji su civilna vozila, bez obeležja policije, ali su im performanse poboljšane, imaju ugrađene kamere za snimanje i dokumentovanje prekršaja u toku vožnje, a mogu da rade i stacionarno. Njihove fotografije će služiti kao materijalni dokaz na sudu (brzina, prolazak na crveno svetlo, nepropisno preticanje...). Takođe su nabavljeni i radarski uređaji nove generacije.

 

 

 

 

Ne može crnje

 

Iako smo 600 godina bili pod Turcima, koji su davno otišli sa ovih područja, krvavi danak u krvi se zadržao, ali na putevima. U Srbiji postoje evidentirane 262 crne tačke. Osnovni uzrok velikog broja poginulih i povređenih u saobraćaju na našim putevima je, u čak u 80 odsto slučajeva, ljudski faktor. Osim čoveka, na bezbednost u saobraćaju utiču i neprilagođena brzina, vožnja pod uticajem alkohola, prolazak na crveno svetlo na semaforu, umor, nepoštovanje saobraćajne signalizacije, znakova i propisa (posebno nevezivanje pojaseva i nenošenje zaštitne kacige za vozače motora), loše stanje putne mreže, izuzetno star vozni park automobila u saobraćaju u Srbiji, tehnički neispravna vozila, a u zadnjih nekoliko godina i vožnja pod dejstvom narkotika, neadekvatna i blaga kaznena politika itd.

 

 

 

Strašni podaci

 

Pripadnici saobraćajne policije MUP-a Srbije regulišu i kontrolišu saobraćaj na 47.880 km javnih puteva, od čega su samo 550 km autoputevi i 4.469 km magistralni putevi.

Na putevima u Srbiji godišnje se registruje oko 600.000 saobraćajnih nezgoda, u kojima pogine oko 1.000 ljudi, dok oko 20.000 ljudi zadobije lakše i teže povrede. U Srbiji je od 1980. do danas u saobraćajnim nesrećama poginulo 39.000 osoba. Prema raspoloživim podacima, do novembra 2009. poginulo je 600 osoba.