Afere

 

Hypo Alpe Adria banka: Koliko je čista ova "transbalkanska praonica novca"

 

Hipertanka

Hipobanka?

 

  Činjenica da je jedna mala banka, u (su)vlasništvu jedne male austrijske pokrajine, bez vlastitih sredstava, u koju niko nije bio uložio nikakva ozbiljna sredstva, postala najveći "ulagač" u regiji jugoistočne Evrope, davno je pobudila interes međunarodne zajednice i logičnu sumnju na pranje novca, nezakonite bankarske špekulacije i druge kriminalne radnje u mafijaškom maniru

 

Priredio: I. Molotok

 

Više je razloga zbog kojih bi i Hypo Alpe Adria banka (HAAB) u Srbiji uskoro mogla da bude državna i društvena tema broj jedan.

Prvi je činjenica da je ova banka (svejedno u kakvom rodbinskom obliku, "majka" ili "ćerka") žestoko uzdrmala i političku i finansijsku strukturu našeg zapadnog suseda, Hrvatske (sa kojom smo, pored ostalih, najčešće i u odnosima "spojenih sudova"), da to tamo čini već desetak godina, iz slučaja u slučaj, iz afere u aferu, te da je i poslednja javna blamaža dojučerašnjeg premijera Ive Sanadera u najtešnjoj vezi sa korupcionaškim skandalima koje je tamo animirala i realizovala ova banka. Podsećamo da je Ivo Sanader, koji je jula 2009. iz neobjašnjivih razloga, na vrhuncu svoje moći, ne samo podneo ostavku na mesto premijera nego se apsolutno odrekao političkog života, odlučio da aktivira svoj poslanički mandat (pretpostavlja se zbog poslaničkog imuniteta od pretećeg krivičnog progona) upravo u trenutku kad su kulminirale optužbe protiv njega za korupciju, protežiranje i primanje mita od tamošnje "ćerke" Hypo Alpe Adria banke, i to u dugom vremenskom periodu. Bio je, čak desetak godina, aktivan i kao promoter ove austrijske banke u Hrvatskoj, i kao prodavac hrvatskih banaka (Slavonske) ovoj banci i kao posrednik u prodaji HAAB Hrvatske Bavarskoj državnoj banci (BLB) itd.      

Drugi je činjenica da je HAAB samo za prvu polovinu 2009. prijavila gubitak u Hrvatskoj, Ukrajini i Bugarskoj od preko 160 miliona evra, iako je od države, samo nekoliko meseci pre tog polugodišnjeg obračuna, podržana državnim kreditom od čak 900 miliona evra. Istražitelji Evropske komisije su, međutim, bili mišljenja da je ta pomoć bila neopravdana, jer je banka i pre svetske ekonomske krize bila u finansijskim dubiozama. Međutim, dok je u okolnim zemljama tonula, HAAB je u Srbiji u isto vreme, navodno, prosperirala, ostvarivši polugodišnju dobit od oko 10 miliona evra. Kao ključnu karakteristiku aktivnosti banke u tom prvom polugodištu 2009, menadžeri HAAB Srbija naveli su podršku merama Vlade Srbije (!) u vidu kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom, u okviru kojih je odobreno oko 35 miliona evra pravnim i fizičkim licima, najviše za potrebe pokrivanja tekuće likvidnosti. Ova činjenica izrečena je na način koji uključuje kupovinu naklonosti srpske vlade tom beznačajnom sumom.

 

Čija je greška najskuplja?

 

Treći razlog je činjenica da je nedavno, 14. decembra 2009, austrijska država, da bi Hypo Alpe Adria grupu (čiji je HAAB Internationale deo, a HAAB Srbija "ćerka") spasla od totalne propasti, u celini preuzela ovu, inače tek šestu po veličini, austrijsku banku. Procenjeno je da je banci, samo da bi preživela, potrebna injekcija od oko dve milijarde evra.

Međutim, istog dana, dok banci-majci u Austriji daju infuziju i razmišljaju o opelu, u Srbiji se guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, ministarka finansija Diana Dragutinović i ministar ekonomije Mlađan Dinkić stavljaju u službu portparola HAAB Srbija i tumače kako je "ćerka" ove banke u Srbiji izuzetno visoko solventna i likvidna i da ni njeni poverioci ni građani nemaju razloga za zabrinutost, a da će njeno podržavljenje učvrstiti njen rejting i dodatno pojačati njenu likvidnost. Zanimljivo je, isto tako, da su "dokazni parametri" te solventnosti i likvidnosti gotovo u decimalu isti kao u slučaju hrvatske ćerke HAAB banke u najcrnjim danima (tada je guverner Hrvatske narodne banke Željko Rohatinski govorio o solventnosti HAAB Hrvatska do u reč isto kao nedavno Jelašić).

Četvrto, samo dva dana pošto je država preuzela ovu banku, oglašavaju se i prvi kritičari ovog čina, među ostalima i direktor briselskog Centra za političke studije Daniel Gros, koji kaže da je HAAB trebalo da ode u stečaj i da je Austrija, makar i privremenim spasavanjem ove banke, napravila veliku grešku. Kao i mnogi drugi, i on se pita otkud toliki angažman oko tek šeste po veličini tamošnje banke, relativno skromne i za austrijske prilike, i zbog čega je to njen ukupan bilans od skromnih tridesetak milijardi evra toliko važan za celu evrozonu (?!). Gros veruje da je bilo pametnije, "ukoliko je bilo neoprezne ekspanzije i ako je pri tome došlo do prevara, da banka propadne i time bi cela stvar bila rešena... Uz to, nacionalizacijom banke otvoren je prostor za nove probleme. Recimo", kaže Gros, "ako u Srbiji dođe do problema sa ovom bankom - to više neće biti samo pitanje poslovanja, već pitanje odnosa dve države." Što je, dakle, uvod u potencijalne političke probleme par excellance.

Istovremeno se raširila priča da se za opstanak banke po svaku cenu založio i lično predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, i to zbog "njenog delovanja u Srbiji, Hrvatskoj i drugim zemljama jugoistočne Evrope".

Posle ovoga, ni guverner NBS Radovan Jelašić više nije bio isključivo portparolski nastrojen, pa je, svega tri dana nakon nacionalizacije banke, priznao i da "nije začuđen što je austrijska država morala da preuzme HAAB" i da je u protekle dve-tri godine bilo više znakova nepravilnosti (!). On je utvrdio da je Hypo Alpe Adria banka prekograničnim kreditima (!) zaobilazila strogu regulativu Srbije, dajući kredite klijentima direktno iz Klagenfurta. Ne izgovarajući reč "korupcija" Jelašić se samo upitao kako je to i ko je to iz Klagenfurta mogao kvalitetno procenjivati bonitet klijenata.

 

Upetljani u sve

 

Zbog sumnji i optužbi za pranje novca i brojne druge kriminalne radnje, koje su uzdrmale finansijske temelje najmanje četiri od 12 zemalja u kojima posluje, ali i zbog nekih elementarnih nelogičnosti u tokovima novca, koje ova banka produkuje svakodnevno na širem evropskom planu, u toku su istrage poslovanja banke i u Austriji i u Nemačkoj, a u Hrvatskoj je ona već uveliko sinonim za brojna krivična dela u koja je upetljana većina državnih i relevantnih političkih i finansijskih faktora u zemlji, uključujući i gotovo sve tajkune i mnoge značajne medijske ličnosti. Štaviše, tamo se brojne afere i skandali, uključujući i neka poznata ubistva, koji na prvi pogled nemaju veze sa Hypo Alpe Adria bankom, već u procesu površne analize počnu dovoditi u vezu s njom. I još, međunarodni kolaps koji preti ovoj multinacionalnoj banci upravo je i začet finansijskim mahinacijama baš u Hrvatskoj.

HAAB je u Srbiju ušla 2002. godine i posluje kao Hypo Alpe Adria Bank a.d. Beograd. Deo je Hypo Group Alpe Adria kao jedna od banaka "ćerke" u 12 u zemalja šire regije Alpe-Jadran: Austriji, Srbiji, Italiji, Sloveniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj, Bugarskoj, Makedoniji, Mađarskoj i - Ukrajini. Pored banke, članice Grupe u Srbiji su Hypo Alpe Adria Leasing i Hypo Alpe Adria Securities.

Matična banka sadašnje Hypo Group Alpe Adria nalazi se u Klagenfurtu u austrijskoj pokrajini Koruškoj.

Zanimljivo je i indikativno, međutim, da je banka svoju neumerenu ekspanziju i procvat doživljavala prvenstveno na području i zajedno sa propašću bivše Jugoslavije, a onda i na područjima drugih bivših socijalističkih zemalja jugoistočne i istočne Evrope. Tako je iz Austrije, banka koja postoji od 1896. godine, prvi put, svojom lizing podružnicom, izašla u obližnje italijanske Udine 1988. godine, a od 1994. sistematski osvaja prvo Sloveniju i Hrvatsku, pa onda Srbiju, BiH, Makedoniju... i od gotovo beznačajne provincijalne banke (Koruška nema ni 600.000 stanovnika) na "volšeban" način postaje, na ovaj ili onaj način, nezaobilazan finansijski faktor u značajnom delu Evrope.  

Zbog ogromnih dugova i mahinacija kojima se nije mogao predvideti epilog, 2007. godine je, takođe pod nejasnim okolnostima, 50 odsto Hypo Grupe prodato Bavarskoj državnoj banci (Bayerische Landesbank/BLB/) za 1,67 milijardi evra. U vezi s tim upravo je i u Klagenfurtu i u Minhenu u toku opsežna istraga zbog procene da je taj udeo u Hypo Grupi preplaćen za celih 400 miliona evra. Sama mala pokrajina Koruška je prodajom svog udela u Hypo banci inkasirala 800 miliona eura, i to u poslu u kojem je značajnu ulogu imao i tadašnji koruški lider Jerg Hajder. (Ovaj austrijski desničar je nakon pogibije u automobilu 2008. godine, po mnogima sumnjive i zbog ove stvari, naslednicima ostavio velike finansijske probleme u vidu državnih garancija za kredite i obveznice Hypo banke, koji su još u opticaju, a iznos garancija je prešao sumu od 20 milijardi evra.)

 

Zašto jedan evro košta milijardu evra

 

Austrijsko državno tužilaštvo sa svoje strane istražuje i pomalo neverovatne za kapacitete banke tokove novca i investicije u Hrvatskoj, te likove povezane sa finansijskim operacijama, koje svoje krakove imaju ne samo u Hrvatskoj nego i u Srbiji, BiH i drugim zemljama jugoistočne Evrope. Posebno se apostrofira činjenica da su banku na Balkan uveli bivši koruški guverner Jerg Hajder i njegov saradnik i član uprave HAAB Volfgang Kulterer, koji je u međuvremenu u Austriji osuđen zbog lažiranja bančinog budžeta. Kao primer neverovatnih finansijskih akrobacija navodi se činjenica da je, na primer, hrvatska kompanija ćerka Hypo banke, Hrvatski konzalting Holding, teška oko 1,5 milijardi evra, prodata za tričavih 160 miliona evra. Ili, kako je i zašto Hypo banka u Klagenfurtu sa fantastičnih 260 miliona evra finansirala najveći deo ulaganja u nekretnine u Rovinju, Puli, Dubrovniku i na Hvaru od strane "legendarnog" generala Vladimira Zagorca, čuvenog iz afere "dragulji". Naglašava se da će istraga obuhvatiti dubiozne novčane tokove i lažne poslove koje je Hypo vodio i sa mafijaškim krugovima u Hrvatskoj i na celom Balkanu.

Podalje od istraga, međutim, i pod novim, nemačkim vlasnikom banka je pravila ogromne gubitke, pa je u nameri da je spase od stečaja, kako je već rečeno, austrijska država odlučila da je nacionalizuje, odnosno vrati pod svoje okrilje, što zbog nacionalnog ponosa, što zbog činjenice da je, iako 6. po veličini u Austriji, HAAB ipak "značajan činilac u finansijskom sistemu zemlje (?)". Na kraju su njeni suvlasnici u tom trenutku - Bavarska državna banka (do tada vlasnica 67 odsto Hypo Grupe), Osiguranje Grawe iz Graca (20,5 odsto) i pokrajina Koruška (12,5 odsto) - odlučili da banku prodaju Austriji za "jedan evro". Međutim, da bi platili taj "jedan evro", a da bi se rešili bede, dotadašnji vlasnici su morali da nadoknade štetu od 1,05 milijardi evra. Samo je dotad najveći akcionar Bayern LB morao da "za oproštaj" isplati 825 miliona evra, pokrajina Koruška 200 miliona evra, a 30 miliona evra osiguravajuća kompanija "Grawe". I ne samo to, austrijska država uložiće sa svoje strane u banku oko 450 miliona evra, a druge domaće banke staviće na raspolaganje dodatnih 500 miliona evra, kako bi se smanjio rizik, odnosno povećala likvidnost banke. Uz to su svi suvlasnici morali su i knjigovodstveno da otpišu oko 3,4 milijarde evra gubitaka te banke! Ove cifre same za sebe govore o dubiozama banke.

Slučaj Hypo Alpe Adra banke, bez obzira na to da li ga hronološki gledali unatrag ili od ulaska banke na Balkan, ni na koji način nije - slučajan. To tvrdi i dokazuje i Domagoj Margetić, najistaknutiji i, zapravo, jedini istraživač HAAB na prostorima koje pokriva banka, inače glavni i odgovorni urednik hrvatskog istraživačkog portala www.necenzurirano.com, čije su analize ovde široko citirane.

U tumačenju svojevrsnog "domino efekta" koji afere Hypo banke proizvode između Beča i Minhena, s jedne strane, te Zagreba, Ljubljane i Beograda, s druge, on tvrdi da je HAAB godinama delio ulogu transbalkanske praonice novca sa LHB Internationale Handelsbank (iz Frankfurta na Majni) i Adria bank AG (iz Beča). Kako su osnivači HAAB-a bili austrijska pokrajina Koruška i GRAWE osiguranje iz Austrije, te kako su u menadžmentu HAAB-a bili isključivo Austrijanci, LHB Internationale Handelsbank i Adria bank bili su tokom ove decenije potpuno potisnuti od HAAB-a, pa se u HAAB-u koncentrisao sve veći procenat aktivnosti pranja novca na Balkanu.

 

Niko nikom nije smetao

 

U tu transbalkansku praonicu novca bile su uključene elite drugih balkanskih država, ali i korumpirane političke elite Bavarske i Austrije, pa se smatra da je već na prvom stepenu istrage jasno da će domino ići od Minhena do Beograda, da će obuhvatiti niz banaka koje su sudelovale u sistematskom ilegalnom izvlačenju novca i vraćanju tog novca u vidu fiktivnih inostranih kredita... Sistem pranja i izvlačenja novca iz zemalja regije postojao još od 1980-ih godina, a HAAB je samo nastavio da razvija kriminalni sistem koji je već bio oformljen pre njega.

Tako je, kaže istraživač, već 1980-ih godina znatan deo ilegalnog izvlačenja novca iz tadašnje Jugoslavije išao preko LHB Internationale Handelsbank AG, te preko Adria bank AG. Ove dve banke je za vreme hladnog rata osnovala jugoslovenska vojna kontraobaveštajna služba, te ih je uz znanje i tolerisanje lokalnih vlasti u Nemačkoj i Austriji, koristila za stvaranje kriminalne arhitekture sistematskog izvlačenja novca iz Jugoslavije. Kad se Jugoslavija raspala, obe ove banke nastavile su da posluju sa novim elitama svih zemalja naslednica bivše Jugoslavije.

Naime, LHB Internationale Handelsbank i Adria bank bile su prvobitno u suvlasništvu nekolicine jugoslovenskih banaka. Tako je na njihov rad imala uticaj komunistička elita iz nekoliko republika tadašnje Jugoslavije, a pre svih one u Zagrebu i Beogradu. Kako se Jugoslavija pripremala na dogovorni raspad i dogovorni rat, ove elite su u času raspada Jugoslavije širom sveta imale preko dvadeset malih banaka, koje su 1980-ih godina služile za ilegalno izvlačenje novca iz Jugoslavije i financijsko jačanje tadašnjih elita, a delimično i za pružanje usluga međunarodnim kartelima trgovine drogom.

Tako je, na primer, u Velikoj Britaniji delovala Anglo-Yugoslav Bank, u koju je Slobodan Milošević postavio svog bliskog saradnika Boška Kostića. Kad je Srbija izolovana sankcijama, Anglo-Yugoslav Bank je knjižena kao vlasništvo Zagrebačke banke, pa je nominalni pretpostavljeni Bošku Kostiću bio direktor Zagrebačke banke Franjo Luković. Istovremeno je Boško Kostić, u dogovoru sa svojim stvarnim pretpostavljenim, Slobodanom Miloševićem, novac ilegalno izvučen iz Srbije preko Anglo-Yugoslav banke (koja je tada nominalno bila u sastavu Zagrebačke banke) vraćao u Srbiju i nominalno knjižio na svog rođaka Bogoljuba Karića (Kostić i Karić su rođeni u istom selu). Tako su 1990-ih godina režim Slobodana Miloševića, Anglo-Yugoslav banka u Londonu, Zagrebačka banka i poslovna imperija braće Karić bili deo jednog te istog sistema.

Iz novca Anglo-Yugoslav banke nastala je u konačnom zbiru Raiffeisenbank Austria d.d., Srbija, čiji su stvarni vlasnici, među ostalima bili Boško Kostić i Borka Vučić. Tako je današnja RBA banka u Srbiji po poreklu nastala iz sistema Zagrebačke banke d.d. Zagreb, kaže Margetić.

 

Uvek se mešali najgori

 

Na isti način je u to vreme funkcionisao i finansijski trougao HAAB-a, u koji su bile uključene i LHB Internationale Handelsbank iz Frankfurta i Adria Bank iz Beča. Međutim, za razliku od HAAB-a, ove dve male banke imale su upravu sastavljenu od državljana zemalja bivše Jugoslavije, pa su poput Anglo-Yugoslav banke iz Londona bile nominalno knjižene kao vlasništvo Zagrebačke banke.

Ovaj odnos snaga u "transbalkanskoj praonici novca" postepeno je menjan tako što je HAAB, kao banka u stranom vlasništvu, sa stranim menadžmentom i stranim poreklom, postala prihvatljivija za transbalkanske operacije pranja novca, budući da su banke izvorno osnovane od komunističke Jugoslavije bile - sumnjivije.

Tako je tokom te decenije LHB Internationale Handelsbank istovremeno širila svoje poslovanje prostorima bivše Jugoslavije, ali i nekih drugih zemalja u tranziciji, pa se u prvoj polovini decenije vezala za Zagrebačku banku, kao nominalno hrvatska banka (iako je u njoj sve vreme bio mešani kapital iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Slovenije), da bi nakon toga bila "slovenizirana". Na kraju se potpuno uklopila u sistem Nove Ljubljanske banke kao integralni deo grupacije NLB-a.

Slična sudbina zadesila je i Adria banku iz Beča. Razlika je bila u tome što je Adria banka u svom poslovanju bila duže vreme fokusirana na saradnju sa HAAB-om. Na kraju je i Adria banka AG bila "slovenizirana" i završila u sastavu Nove Kreditne banke Maribor. I njeno poslovanje danas je bitno drugačije od njenog prvobitnog identiteta "transbalkanske praonice novca".

Istraživač potcrtava da je pranje novca preko HAAB-a predstavljalo dugogodišnju uhodanu praksu, koja ne samo da će otvoriti pitanje saradnje u kriminalnim poslovima tokom ranijih godina sa LHB Internacionale Handelsbank i Adria bank, a koje su sada u slovenačkom vlasništvu, nego i pitanje dugogodišnje saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom. To zbog toga što je sistem dugogodišnjeg pranja novca podrazumevao sistematsko podešavanje bilansa i lažno povećavanje bilansno iskazanih vrednosti. Tako je novac ilegalno izvlačen iz zemalja regije, sistematski vraćan u vidu fiktivnog spoljnog zaduživanja, što je, na primer, u slučaju Hrvatske dovelo do jedne od relativno najzaduženijih zemalja na svetu.

 

Iznesi, vrati, operi

 

Važno je, dakle, još jedanput podsetiti da je HAAB prvobitno bila omanja banka u suvlasništvu lokalnih koruških vlasti i jedne tada relativno male osiguravajuće kuće (kad je počeo raspad Jugoslavije imala je samo devet poslovnica u Austriji). Transformacija od male lokalne banke u "transbalkansku praonicu novca" počela je izbijanjem rata na prostoru bivše Jugoslavije, kada su lokalne političke elite u državama naslednicama bivše Jugoslavije, pod zaštitom lokalnih vlasti u Koruškoj, koristile HAAB (tada Hypo banku AG, Klagenfurt) za svoje kriminalne poslove.

Tako je u HAAB-u čuvan opljačkani novac iz zemalja regije, preko HAAB-a su vršene isplate "zaslužnim pojedincima" koji su pomagali elitama u pljački, preko HAAB-a su išle nezakonite transakcije u vezi sa kupovinom i prodajom oružja (oružje iz jugoslovenskog arsenala se prodavalo na međunarodnom tržištu i novac transferisao u HAAB na privatne račune elite, dok se deo novca od raznih dijaspora, namenjenog za naoružanje, koristio za kupovinu oružja, a deo direktno polagao na privatne račune u Klagenfurtu. Istrage su pokazale da je i novac kojim je stvarno kupovano oružje bio deljen sa posrednicima, s obzirom na to da je oružje po pravilu kupovano iznad tržišne cene, pa se razlika delila između domaće elite i posrednika). Pri tome su lokalnim političarima u Koruškoj i upravi ove male banke davane velike provizije za njihovo ćutanje i kooperativnost.

Kako je priliv ilegalnog novca rastao, HAAB se vremenom razvio u "krovnu organizaciju transbalkanskog pranja novca", preko koje je novac opljačkan u zemljama regije vraćan u te iste zemlje u vidu fiktivnih kredita. To je bilo moguće samo uz sistematsko falsifikovanje bilansa, pa je HAAB povećavao svoju aktivu, ali samo fiktivno, na papiru, čime je ta mala banka ubrzo počela da ugrožava finansijsku stabilnost celog austrijskog finansijskog sistema. Ipak, HAAB je tako izrastao u nominalno - jednu od najjačih finansijskih institucija u nestabilnoj jugoistočnoj Evropi.

Tako je istraga u Austriji pokrenuta protiv HAAB-a 2006. godine pokazala da je kapital u njenim bilansima izmišljen, da postoji samo na papiru, da je uprava HAAB-a u kriminalu, da su njom u kriminalu i lokalni političari, ali praktično i ceo Balkan.

Kad se pokazalo da su bilansi HAAB-a lažni, 2007. godine je očekivan stečaj i hapšenje njene uprave. Očekivalo se i hapšenje lokalnih političara u Koruškoj, širenje istrage na prostor bivše Jugoslavije, od Ljubljane do Beograda, sa epicentrom istrage u Zagrebu, jer je Hrvatska bila HAAB-ov centralni poligon za finansijske malverzacije i pranje para, pre svega kroz nekretnine. Međutim, do toga nije došlo, jer se iznenada kao spasilac, i to bez ikakve ekonomske logike i opravdanosti, pojavila pomenuta Bayerische Landesbank koja je vlastitim kapitalom kupila već sasvim bezvredne deonice HAAB-a. I ne samo to, i sama je na HAAB-u gubila sredstva u njenom redovnom poslovanju (!?) BLB je, zapravo, ulagala vlastita sredstva da sanira HAAB, i to do one mere koja je bila potrebna da se spreči stečaj HAAB-a.

 

Banka balkanske mafije

 

Međutim, za razliku od HAAB-a, čiji se kapital uglavnom sastojao od fiktivno upisivanih brojki, koje su napumpavane na Balkanu, BLB je predstavljao veliku regionalnu banku iz Bavarske, koja je, kao tipična nemačka regionalna banka, bila u suvlasništvu lokalnih vlasti Slobodne države Bavarske. U trenutku kada se BLB odlučila za preuzimanje HAAB-a, iza sebe je već imala jednu sumnjivu epizodu vlasništva nad Riječkom bankom, kada se izlet BLB na Balkan završio jednom od najsumnjivijih bankarskih afera Balkana. Za tu aferu se, inače, i u nekim međunarodnim bankarskim krugovima smatra da je od svih sličnih afera najbolje - zataškana. Osim toga, BLB je zbog svog poslovanja u Nemačkoj već bila na zlu glasu domaće javnosti i pod stalnim istragama nemačkih vlasti, pa je ova akvizicija izazvala šok i u Nemačkoj i u bankarskim krugovima po Evropi, pre svega zbog nepostojanja ekonomskog interesa za preuzimanje potpuno posrnule HAAB, koja je bila bez stvarnog kapitala i opterećena kriminalom. Osim toga, usisavanje HAAB-a, koji je već bio na glasu kao "mafijaška banka", odnosno "praonica novca balkanske mafije", nesumnjivo je značilo pad već poljuljanog ugleda BLB. Konačno, ova akvizicija je značila i to da će se BLB naći pod istim istražnim postupcima koji su se vodili protiv HAAB-a. Zbog toga je u međunarodnim bankarskim krugovima, nakon početnog šoka, formiralo mišljenje da su Bavarci jednako duboko u balkanskom kriminalu kao i HAAB, da je stečaj HAAB-a očigledno pretio razotkrivanju njihove uloge, da je ova akvizicija očajnički pokušaj da se spreči ili barem odgodi neumitno.

Bilo kako bilo, ovaj "napreskok" prelet preko kriminalnog konteksta poslovanja banke bio bi dodatno defektan bez činjenice da je, po mnogima, početak kraja ove banke na širem planu počeo 2007. kada je "odnekud", navodno iz "hrvatskog obaveštajnog podzemlja" a verovatnije poručen od BLB banke, tada zainteresovane za kupovinu HAAB-a, isplivao "strogo poverljiv izveštaj o Hypo banci", na 80 strana filigrantski preciznog, obaveštajno intoniranog teksta, koji je sadržavao brojne šokantne podatke o vezama vrha hrvatskih državnih institucija, vrha hrvatske vlade, bezbednosnih agencija i današnjeg ministra unutrašnjih poslova Tomislava Karamarka, brojnih drugih bivših i sadašnjih državnih i pravosudnih funkcionera sa pranjem novca posredstvom tajnih finansijskih operacija u Hypo Alpe Adria banci Klagenfurt i njenim bankama kćerima u Hrvatskoj. U tom izveštaju se iznose brojni podaci o koruptivnim vezama i spregama državnih funkcionera i institucija sa bankarskom mafijom, organizovanim kriminalom itd. Direktno je sa organizovanim kriminalom u Hypo banci povezan tadašnji premijer Ivo Sanader, a posebno je zanimljivo što se opisuju koruptivne veze pojedinih novinara, medija, urednika i vlasnika pojedinih medija s Hypo bankom i pojedinim osobama osumnjičenim za pranje novca preko Hypo banke. Među njima je posebno mesto zauzeo pokojni vlasnik i urednik Nacionala Ivo Pukanić i njegova uloga u pokušaju prikrivanja afere "Hypo".

U izveštaju nema gotovo nijednog bitnog imena iz tadašnje i današnje političke i ekonomske elite, koje na ovaj ili onaj način nije dobilo svoje mesto u koruptivnom sistemu. Tu su podaci o detaljima tajnih računa i tajnih finansijskih transfera, preko kojih su pripadnici ratnoprofiterske političke elite iznosili novac iz Hrvatske, taložili ga na tajnim računima kod Hypo banke, a potom prali kroz fiktivne investicije preko Hypo banke. Premijer Ivo Sanader je, navodno, imao pravo da autonomno, svojim potpisom, raspolaže tajnim računom u Hypo banci na kojem je bilo preko - 140 miliona evra. 

 

Sve se hoće kad se može

 

Konačno, sve brojne istrage započinjane proteklih desetak godina u više država nekako su ostajale nedovršene zbog opstrukcije spregnutih političkih, državnih i finansijskih elita. Dok su austrijski i nemački istražitelji afera i malverzacija Hypo banke akcenat stavljali na pojedince i njihove uloge u kriminalnim radnjama, hrvatski finansijski inspektori (iz razumljivih razloga) akcenat su stavljali na mehanizme, načine, principe na kojima počiva kriminalni koncept ove banke.

- Tako se u više navrata, detaljno opisuje obrazac bankarske prevare, gotovo sigurno primenjiv i primenjivan i u drugim delovima Balkana (!), prema kojem ova banka ne ulaže svoj kapital, odnosno "živi" novac, nego se uglavnom radi s jedne strane o pranju prljavog novca, koji je sa Balkana prvo iznošen na tajne račune,  a onda je kao "prljavi" novac reinvestiran u zemljama Balkana. S druge strane, radi se o čistim bankarskim, deviznim, finansijskim špekulacijama.

- Drugi princip je pretvaranje dugova ćerke Hypo banke matičnoj Hypo banci Klagenfurt u kapital banke, bez ulaganja stvarnog novca u kapital ćerke. Ili, "pojednostavljeno", Hypo banka Klagenfurt svoje banke kćeri zadužuje inostranim kreditima i deviznim depozitima, koje te banke kćeri gotovo istovremeno po polaganju vraćaju matičnoj banci u Klagenfurt, pravdajući takve transakcije otplatama ranijih dugova prema matičnoj banci, čime svoju finansijsku stabilnost i likvidnost dovode u jasnu zavisnost od kreditnih sredstava matične banke iz Klagenfurta. Dakle, de facto se ne radi o stvarnom ulaganju novca matične banke u ćerke, nego o čisto fiktivnom, papirnatom pretvaranju špekulativno "napumpanih" dugova u osnovni kapital banaka kćeri.

- Ćerke Hypo banke uglavnom ne raspolažu vlastitim kapitalom, niti likvidnim finansijskim sredstvima, niti stvarnim osnovnim kapitalom uloženim u novcu od strane Hypo Alpe Adria Bank Klagenfurt, nego se radi o smišljenoj međunarodnoj bankarskoj prevari, transnacionalnim bankarsko-finansijskim špekulacijama, koje su već uspele da ugroze bankarska tržišta u Nemačkoj, Austriji i naročito Hrvatskoj, ali i drugim državama jugoistočne Evrope. Radi se o finansijskom balonu velikih razmera, čije bi pucanje moglo da uzrokuje ozbiljnu finansijsku krizu u zemljama na Balkanu, veću tamo gde je Hypo Grupa intenzivnije prisutna svojim aktivnostima.

- U takvom špekulativnom održavanju likvidnosti Hypo banke ćerke, matična banka najčešće koristi "povezana lica" koje osniva u toj državi, a to se pre svega odnosi na ćerke formata "consultants" i "leasing". U vezi s tim, promet računa pokazuje česta parcijalna povlačenja kredita i česte otplate ranije zaključenih kredita, kao i plaćanje kamata. Dokazuje se da povlačenje i povrat kredita "povezanih lica" imaju određenu poziciju u likvidnosti Hypo banke ćerke, a onda svi zajedno u likvidnosti matice.

- Bilans banke najčešće vrtoglavo raste, a dnevne transakcije su po pravilu oko pozitivne nule i za rezultat imaju gomilanje obaveza banke, a pri tome "živi" novac uvek završi na računu matice.

- Masovna primena prevremene otplate dugoročnih kredita (što je indikator pranja novca). U jednom istraženom periodu, hrvatski inspektori su otkrili da su u toku dve godine, u kontinuitetu, doslovno svi otplaćeni dugoročni devizni depoziti otplaćeni mimo ugovorenih rokova - prevremeno. Radi se o prevremenoj otplati ranije iskorišćenih finansijskih kredita, koji su po pravilu fiktivne kreditne transakcije kao pokriće za operacije pranja novca. Prevremene otplate, inače, nemaju nikakav ekonomski cilj.

Zbog svega toga, pitanje je koliko je ovim mafijaškim svinjskim gripom zaražena srpska ćerka Hypo banke, šta ovdašnji inspektori, finansijske institucije i NBS o tome znaju, šta građani ne znaju i - u kojoj neprilici će da saznaju.

  

 

 

 

Sumnjiva maćeha

 

Zanimljivo je da je austrijska matica, dakle banka-majka lokalnih Hypo Alpe Adria banaka, po pravilu imala manji prijavljeni osnovni kapital nego kćeri koje je osnivala.

Tako osnovni kapital Hypo Alpe Adria International AG Klagenfurt danas iznosi 33.500.000 evra. Međutim, osnovni kapital hrvatske banke kćeri Hypo Alpe Adria d.d. Zagreb iznosi 216.000.000 evra, a Slavonske banke d.d. Osijek, koju je HAAB Hrvatske na specifičan način "kupila", 136.810.000 evra.

Uvidom u registar Agencije za privredne registre Republike Srbije dolazi se do podatka da srpska ćerka HAAB Beograd ima registrovan "upisani (novčani) kapital" od 184.475.000 evra, koji odgovara registrovanom "uplaćenom /unetom" (novčanom) kapitalu u istom iznosu.  

 

 

 

 

Nema neću

 

Baš je Hypo banka, a ne neka druga, u dvorištu našeg suseda odavno izuzetno cenjena banknota za ucene i potkusurivanje. Kad se Hrvatska 2007. "nećkala" da svoju ćerku Hypo banke proda BLB-u, odmah su iz Austrije i Nemačke stigle opomene da to neće doprineti hrvatskom ulasku u Evropsku uniju.

Prošle godine je poslanik SDP-a i članica Nacionalnog veća za praćenje sprovođenja strategije suzbijanja korupcije Ingrid Antičević-Marinović rekla da je Hrvatska u pristupnim pregovorima sa EU izgubila podršku Nemačke i Austrije, zbog odbijanja hrvatskih vlasti da sarađuju u istrazi o pranju 710 miliona evra samo u Hrvatskoj.

 

 

 

 

Milioni za koje se ne pita

 

Možda najbolji primer mafijaško-korupcionaške kombinacije ekspanzije banke jeste "kupovina" jedne druge sasvim pristojne hrvatske banke, Slavonske banke d.d. Osijek. Ta priča trajala je duže od 10 godina, počela 1998, završila u martu 2009. U međuvremenu je, u komplikovanoj bankarskoj rašomonijadi, HAAB uspeo da u međunarodnoj arbitraži protiv Hrvatske dobije i odštetu od 50 miliona evra zbog navodno neistinito prikazanih knjigovodstvenih podataka Slavonske banke u trenutku prodaje. Dostupni ugovori, međutim, dokazuju da je HAAB AG Klagenfuret prevarom, na kriminalan način, došla u vlasništvo deonica Slavonske banke, pretvarajući fiktivne kredite u vlasništvo nad deonicama, iako u stvarnosti krediti Slavonskoj banci nikada nisu uplaćeni, nego se radilo o fiktivnim deviznim depozitima, koji su neposredno nakon što su transferisani Slavonskoj banci, nakon dvostrukog knjiženja u bilansima, ponovno transferisani Hypo banci Klagenfurt. U prevodu na narodski jezik, Hypo banka u Slavonsku banku Osijek realno nije uložila ni jedan evro, a kamoli 50 miliona evra, koliko iznosi odšteta koju država mora da isplati toj banci.

To, međutim, nije sprečilo Sanaderovu vladu da septembra 2008. godine jednokratno interveniše sa neverovatnih 73 miliona evra, praktično bez ikakvog zakonskog pokrića, samo da bi spasla jednu stranu banku od kolapsa (?!). Sve to bez službene odluke vlade o sudelovanju u sanaciju Hypo banke, bez informacije za javnost, bez prijave Hrvatskoj narodnoj banci.

A zašto bi Sanader takvu samoubilačku kapitalnu akciju uopšte preduzeo? Zato što bi krah Hypo Alpe Adria banke Zagreb za sobom u tom trenutku neizbežno povukao i banku-majku u Klagenfurtu. A onda bi to bio razlog za ulazak raznih austrijskih i hrvatskih nadzornih službi, kontrola i inspektorata u HAAB uključujući i kriminalističku policiju. Tada bi isplivale dugogodišnje nezakonite i tajne finansijske operacije hrvatskog državnog vrha preko tajnih računa u Hypo banci, u čemu je kroz duži vremenski period učestvovao i lično premijer Ivo Sanader, koji je i sam otvarao u toj banci tajne račune, bio njihov potpisnik, a na koje je prebacivan novac koji je trebalo da završi u državnom budžetu.

 

 

 

 

Naslućivali kraj

 

U proleće 2009. godine (na kraju koje će, u procesu nacionalizacije Hypa svoje bežanje iz Hypo Grupe platiti skoro milijardu evra) krizni tim BLB banke za izradu strategije sanacije rizika za Hypo banku preporučio je Upravi BLB banke povlačenje Hypo Alpe Adria Bank International iz Klagenfurta iz svih finansijskih operacija u zemljama jugoistočne Europe, Hrvatske, Srbije, BiH, Crne Gore, ali i Italije, i počeo izradu projekta prema kojem bi se deonice banaka kćeri Hypo banke u tim zemljama prodale mogućim zainteresovanim kupcima.