Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

 

Vrnjaka Banja: Ko trajkuje, ko ne trajkuje, ko gladuje, ko radi i putuje?

 

Firma na tenderu, radnici na banderu

 

Permanentno obrazovanje, otputanje, zapoljavanje. To je deviza, poslovni kredo koga se dri strani Ostoja, Ostoja Tegelt, od pre etiri godine vlasnik Jugoprevoza iz Vrnjake banje. Otpusti trideset radnika, zaposli trideset radnika, otvorio je trideset radnih mesta, Nacionalna sluba zapoljavanja obilato nagrauje uspenog preduzetnika. Sve je legalno, sve je po zakonu

 

 

Miodrag Milojevi

 

Autobuska stanica u Vrnjakoj Banji u blokadi je peti dan. Nova godina, Boi. Jedno izubijano limeno bure napunjeno drvima koja dime. Dim se kovrda, krivi i nestaje. Sunan i topao dan za ovo doba godine. Badnjak sa suvim liem naslonjen na autobus. Panj, pored panja sekira na ravnoj pisti.

Na ulazu u stanicu parkirano policijsko vozilo. Trojica policajaca, udaljeni, sa njima poneki radnik u ivom razgovoru.

Sijaju autobusi pod senkom staninog krova parkirani. Njima ne prilazi niko. Drugi autobusi, slobodni kao u etnji, pale se i gase. Radnici izlaze i izlaze. Na seditima se moe dremati, spavati nou dok traju deurstva. Jedan zid deli radnike trajkae od vlasnika i radnika lojalnih vlasniku. Autobusi su i sa druge strane zida. Posmatram debelog portira. Portir otvara i zatvara kapiju. Sa druge strane zida su kancelarije, upravna zgrada. Tu je i vlasnik Ostoja Tegalt, ako Ostoja, trenutno, nije napustio zaarani betonski krug.

Autobusku stanicu radnici dre u blokadi, autobusi Morave putuju po Srbiji. Ko trajkuje, ko ne trajkuje, ko gladuje, ko radi i putuje? Da se betonski zid nije ispreio, nakostreio, da nije policije u svojstvu Umprofora, svata bi se desilo. Obraun meu izmanipulisanim, podeljenim i zakrvljenim radnicima. Vlasniku, Ostoji iz Novog Sada, to odgovara. Istina, ne vidi se sekira sa druge strane zida, pretpostavlja se da je druga strana bolje naouruana. Debeli portir otkljuava gvozdenu kapiju, on eta pitolj za pojasom. Sjajni crveni autobus, bure, drva, sekira na betonu.

Od koga strahuju radnici - od kojih jedna grupa platu ne prima sedam meseci, druga grupa tri meseca? Plae se da se zamere vlasniku koji ih ionako ne plaa, plae se jedni drugih, plae se otkaza. Bolje je ostati u firmi, raditi bez plate, nego dobiti otkaz.

 

 

Dve stolice

 

U Vrnjaku Banju stiem autobusom Morave, slova su obino zelena u raznim nijansama. Tema je trajk radnika Morave.

Nesporazum ve na prvom koraku. Radnici u trajku me ubedie da nisam stigao autobusom Morave, ta firma ne radi. Onda kau: nekoliko autobusa ostalo je napolju. Zatim kau: vlasnik je angaovao privatnike.

Stigli smo u Vrnjaku Banju: - Sluajte, ako ima trajka, polazak sa ovog mesta, sa suprotne strane. Ako trajka nema, polazak je, normalno, sa stanice.

Voza koji vodi glavnu re je kroz malu kapiju otiao vlasniku Ostoji. Drugi ofer, posle mene, dolazi meu radnike, srdano se pozdravlja: - Hristos se rodi! Vaistinu!

Neu se meati u interne stvari. trajkai ne znaju da njihov kolega sedi na dve stolice, malo radi, malo trajkuje.

- Policija treba da bude ovde. Ovo je mirno. Ali da ne doe do ekscesa, do sukoba. Ima provokacija. Sino je bilo. Ostoja dolazi, provocira. alje druge ljude.

- Kad je bila privatizacija?

- Bila je pre skoro etiri godine. Bilo je uvek problema sa vlasnikom. Samo smo trpeli.

- alost je to svoja prava ostvaruje na ovakav nain. alost boja. Tu smo doekali Badnje vee, Boi, alosno... Da nas oplau ljudi. Vlasnik, on kae da je samo direktor, je uglavnom tu. Mi smo traili da nas isplati. On kae isplatie nas, pa nas prebaci u drugu firmu...Iz Morave prebaci deo radnike u Morava turs. Radnici Morave nisu primili sedam plata, radnici Morave turs, tri plate.

- Sad vidi koja te muka naterala da trajkuje na Boi.

Koliko radnika trajkuje, koliko je ostalo uz vlasnika? Nasluujem i nagaam da je uz vlasnika veina radnika. Neki od trajkaa su na spavanju, odmor posle napornog nonog deurstva. Stanicu uvaju i neki golobradi deaci. To je domae vaspitanje, nezaposleni sinovi menjaju oeve, radnike Morave. Pojavio se viak od 60 prekobrojnih. Vlasnik najavio otputanje. Ako je to priblian broj trajkaa - jasno je o emu se radi. Vlasnik plaa deo podobnih radnika, jedan deo radnika ne prima platu. Kondukteri, oferi, automehaniari, ulovljeni u krai, tu svako svakoga pijunira, stali su uz vlasnika da ne dobiju otkaz.

- Sa njim je ostalo desetak ljudi. Lopovi su ostali uz njega. Oni to imaju neku korist da kradu. Moda se plae. Nisu ljudi koji mu ele dobro, sigurno. Mi svi oe da radimo al' za pare. Oni ga lau.

 

 

Za koga radi inspekcija

 

Stie Inspekcija rada. To su dve gospoe u godinama, jedna ima crvenu kosu. Za divno udo, Inspekcija rada radi za Ostoju.

Radnik i lan sindikata nastupa drsko: - Ko vas je zvao?! Poslodavac?

- Poslodavac.

- Onda idite kod njega. Vas nije drava poslala.

- Drava nas je poslala.

- Drava? Daj, bre, nemo da zajebavate.

- ovee, je l' vama bitno da se ovo rei?

- Uhapsite lopova pa e da se rei. Kako da se rei kad smo bili onomad na sastanku, ne da pare.

- Polako, polako, polako...

- Kako polako? Vi svi polako. On krade, vi polako.

- ta da radimo? Da ga bijemo?

Ovo je ve provokacija, policijska provokacija od strane Inspekcije rada.

- Imate dole njegove radne jedinice i proverite uslove rada. Mi smo sve predali policiji, predali smo sve za trajk. I ta? Da je svaki uradio svo deo posla sad bi bio na robiju on. Drugi radnik pritrava: - To nigde nema. Ja u da mu kopam njivu pet dana. esti dan mora da mi da neto da odnesem detetu leba. Da se jede mora. Da odnesem detetu leba. Ne mogu vie gladan sam, ha-ha-ha.

- Vidi kako se smeju ovi njegovi?

- Nek se smeju. Nee dugo da se smeju. Njegovo dete moe kod lekara, moje dete ne moe kod lekara.

Inspekcija hvata na brzaka, potura neki papir: - Izjavu da potpiem? Jeste. Oe malo sutra, nisam ja malo dete, nisam mutav.

ta, bre, da potpiem? Ja vas nisam zvao. Koje potpisivanje...

 

 

Trik poslovanje

 

Parkirani autobusi nose natpis Morava, jedan crveni nema natpis.

- Nema veze to ne pie. Vodi se na Moravu. I na tarabi pie...

Radnici su preplaeni: kriminal, to je ovde zabranjena re.

Leka, on je u trajkakom odboru: - Predali smo sve SUP-u Kraljevu. Ja sam obian ovek koji nema veze ta se radi u kriminalu.

- Zato ne primate platu? Gde su pare.

- Gde su pare? Pa kod gazde. Kod nas nisu sigurno.

- Tata nas sad moli: Vratite se deco u kuu, niki nee da vas bije. A kad ue u kuu, onda si ga najebao.

- Nikad nije bilo redovne isplate. Mafija uzela sve, pusti to... Celu Srbiju uzela.

Mafija uzela firme. Sve firme u Srbiji. Nekom uplauje sta, nekom ne uplauje, dva deteta...

- Ovo je katastrofa, gadi mi se na ovu dravu. Koji sud, sud u Banji. Ja se sudim est godina. Dobije na sudu, opet nita. Sve to uruje. Da sam pobio pola Banje ja bi sad bio na slobodi.

- ta izgirava debeli portir?

- Izigrava da te izazove da napravi sranje. Mora da budemo mirni.

- Ko su njegovi?

- Njegovi su to ih je doveo iz Novog Sada, iz Hrvatske. Mi istimo kod njega klozete, mi, stari vozai. Nije nas ostalo vie od etrdeset starih radnika, a bilo je 413. Daje ti da isti kolzete. Ti odbije, nee. Daje ti da ide na trite rada. Potpie, daje ti 30 do 50 iljada otpremninu. On zapoljava drugog, dobija od trita rada 130.000 dinara.

Mog oca, poslovou mehaniara, poslao je da pere autobuse. Kad otera ofera, uzme drugog, dolazi neki priuen da naui ovde da vozi. Polomi dva-tri autobusa i ode.

- Privatnici koji su dali autobuse pod zakup, rade po kilometru. Privatnike plaa, jedan iz Paraina, jedan iz Kruevca, jedan iz Grue. A nas ne moe da isplati.

O kriminalu ni rei. To je zabranjena re od koje se plae svi radnici. Izdvojio sam se na stranu. Stari ofer prilazi, apue da radnici ne uju: - Od etiri autobusa, najnoviji model, koji su vredeli 250.000 evra, prodao je tri. Samo je ovaj jedan ostao. Ovaj KV 13 - 36. Autobus je autobus. Svaki mora imati sedita, tokove, prtljag, upravlja, konice, brisae. Ostoja luksuzni autobus koji je plaen 250.000 evra brzo preproda, zatim dovlai kreve koje su druge firme bacile u rashod, plaa ih tri hiljade evra po komadu, tako vri dokapitalizaciju. I to je je sve po zakonu, zakon ne pravi razliku, svaki autobus je autobus.

Onda vri dokapitalizaciju. Kupuje od vojske autobuse koji su otili u rashod.

- Da ovaj nije doo iz Brusa? Znam da je Brusjanka imala ovakve sive autobuse.

- Evo ovaj, ima jo dva siva Neoplana. To su bile kante. Doli su iz Novog Sada, registrovani su na Kraljevo. Jedan registrovan pod lanim brojem asije. Pod izgovorom da ulae u te kreve meseno je izvlaio esto hiljada na jedan, milion i dvesta na drugi, milion osamsto na trei. Izvlaio je pare iz Morave i slao na Travel travel, firmu u Novom Sadu. Kupi autobus u Somboru za Travel travel, preregistruje ga na Moravu da bi izvlaio pare.

- Zbog vozaa koje dovlaio koji su pravili udese, firma je izgubila rejting.

 

 

Predsednik optine

 

Bio je peti dan trajka kada je meu radnike, u sami mrak, u sedam uvee stigao Zoran Seizovi, predsednik optine Vrnjaka Banja.

ta se desilo u meuvremenu? S kim se konsultovao predsednik optine Vrnjaka Banja? Proelavi Zoran Seizovi, meu radnicima, preko noi je promenio taktiku i stao na stranu radnika: - Tajming vam je lo - kae predsednik optine. - trajk ste poeli u nezgodno vreme, kad tri dana ne izlaze novine.

Radnica Morave koristi priliku: - Odlian, odlian zajming, predsednie. Javili su nam za Ameriku, uli smo za Francusku. Kuma jedva doekala da me vidi...

Milijana poruila kumi: - Kupi ovo, da prodamo firmu ljudski, da radimo ko ljudi, da nas mafija ne pljaka, da pare ne idu za Novi Sad.

- Potpredsednik optine, on direktive dobija odozdo. Gleda nas ciniki, on nas ne poznaje. Predloio je da nam otvori narodnu kuhinju. tajkujemo, ta biste vi uradili na naem mestu?

- Ja imam drugi ivot.

- Znam ja da vi imate drugi ivot. ta bi uradili na naem mestu?

- Godine osamdeset este, ja sam ostao bez posla. Sam sam otiao. Radio sam u Petoletki. Onda vidim, ovde za mene nema posla ni leba.

- Je l' vam bilo lepo? Mi smo svi imamo oko pedesetak godina u proseku. Ko e da nas primi? I gde da radimo? U Banji je sve pozatvarano.

- Mene otac hteo da istera iz kue. Zbog nekih para. Imao on neke pare, ja sam hteo da otponem privatan biznis.

Blokada magistralnog puta zakazana je u dva sata: - Predsednie, zovite policiju. Da ne ispadne guva, da ne izbije neka frka. Radnici kreu na blokadu magistrale. Mali broj e da ostane. Mogu da razvale ogradu, isteraju autobuse preko livade. Zovi pojaanje, da se ljudi ne biju.

- Halo, Zoran Seizovi kraj telefona.

Predsednik optine dugo objanjava. Izgleda da u Vrnjakoj Banji vlada kukaviluk.

 

Porodini trajk

 

- Ljudi, sedajte u autobuse. Sirenama da pozdravimo aane! aani stiu, daju nam podrku. Bie bolje ako se malo hrabrosti uveze iz aka, odmah bie bolje. Raspoloenje se vidno popravlja, trajkai se osmehuju. Iz aka stigla samo dva oveka. Dugokosi momak udnog ponaanja, on kae da snima film o radnikim trajkovima u Srbiji.

Dugokosi preuzima inicijativu: - Malo je petnaest ljudi. Nek ostane dvajes ljudi, neka uva autobuse - zapoveda aanin.

- Meni? Meni nita ne fali, ja ivim fenomenalno. Snimam film o gladnim ljudima.

Radojica Tomi iz aka, radnik Autoprevoza, pravi predstavnik radnika, hrabar ali zbunjen: - Iskoristili smo zakonsku mogunost, prvo smo prouili pravilnik, za blokadu autobuske stanice u aku 28. januara. Plate mi redovno primamo, ali je iznos umesto 27 hiljada, 20 hiljada. Bune se vozai na meunarodnim linijama koji imaju visoke dnevnice.

Rumeni, zbunjeni i simpatini Radojica je jutros, tano u devet sati, imao informativni razgovor. Zvala ga je aanska policija.

- Vi idete u Banju? Kojim autobusom, sa kojim tablicama?

- Ne, idemo privatnim kolima.

- Koliko ljudi i koje su tablice automobila?

- To jo ne znamo. Dogovoriemo se.

- Znate li kakvi su njihovi planovi?

- Nita ne znam o njihovim planovima.

Mobilni telefon putuje iz ruke u ruku. Policija, policija... Strah od policije, strah od vlasnika, strah dolazi sa brda iz ume iznad Autobuske stanice.

Ovo je prvi porodini trajk u Srbiji. Potrebno je smisliti parole, to ide teko. Nismo robovi! I mi imamo decu! Oemo svoja prava.

Parolu pisanu na kartonu dri deak. Kako se zove? - Stefan Sreji. - Stefan Sreji. Stefan stoji pored rumenog oca, Duana.

Dugokosi mladi aanin preuzima kontrolu. Pada mi na pamet da je on ovek iz policije: - Idemo mirno, polako prema Ibarskoj magistrali. U svoje redove primajte samo poznate ljude. Gazda moe da u vae redove ubaci svoje ljude, da neto zapale, ispaete gomila huligana a ne gomila gladnih usta. Morate poznavati svakoga koga primate, morate znati da saosea sa vama. Ovo je vaa ulica, vi ste za nju dali vie nego gazda, idite mirno, jednom trakom.

Bila je to ista pobeda. U daljini jedan autobus okree i vraa se natrag. Voza koji radi za Ostoju bei ispred radnike kolone koju je ugledao iz daleka.

- Malo se rairite da izgleda da nas ima vie. Napravite rastojanje od dva metra.

Neko aplaudira, ljudi izlaze iz kua: - Ajde Puro! Sad u i ja za vama.

Silan vetar obara parole. Kao za inat, parolu Nismo mi robovi vetar cepa po asfaltu. Policijsko vozilo odmie polako.

- Ima li kontakta sa nekim na stanici? Proveri kakvo je stanje.

Visoki, tamnoputi Toza duva u pitaljku. Toza duva, ali Toza posustaje. I Toza je poveo porodicu: - Tata, tata, daj pitaljku Kai.

Kod fabrike Mineralne vode koloni se pridruuje nekoliko radnica, one rade u Fontani.

Toza mi objanjava ta je nekada bilo, u vreme samoupravljanja: - Ovde iza je bila naa firma, koja je propala pa se integrisala sa nama. Ovo su Kneevi konaci, firma je u istoj ulici. Trudbenik se zvala. Imali smo firmu i u Novom Selu. I ta je firma opljakana, opljakana!

Dugaka kolona se istee i skuplja kao crna vakaa guma. Duhovit je samo jedan ovek: - Ovo je najvea sahrana koja postoji. Sahrana jednog preduzea.

trajkai su itav dan prebacivali iz ruke u ruku fasciklu sa koricama boje limuna. Bio je to napisani i otkucani govor. Video sam kad je crnokosa Maja preskoila na kolovoz i poljubila oca sa majkom. Ovo je porodini trajk.

U sredini je narandasta plastina stolica, pozajmljena iz kafane. Vetar joj iri crnu kosu, sad je to crna lepeza, Maja se penje na stolicu. Maja je napisala govor: - Drage tatine kolege! Danas se solidariem sa vama, borcima za pravdu, sa ljudima koji su imali hrabrosti i snage da stvar uzmu u svoje ruke i, posle ovoliko godina, pokrenu pitanje zato im se jo ne isplauju zaostale dnevnice i plate, koje su svojim mukotrpnim radom stekli. Ponosni smo na vas, jer ne ekate vie dravu koja je dobra samo u jednom, da takva pitanja veno sakrije i vodi se time da manjina ne moe nita uraditi, jer vlast je vlast. Ali zaboravlja nastavak reenice - ast je ast. - Evo nas na ulici, u trajku, to je jedino reenje, jedini nain da pravda izae na videlo. Blokirajte put visoko dignutih glava, jer vi na to imate pravo. Zato imate pravo? Zato to ste mirnim putem pokuali da postignete ono to vam i pripada. Zato e vas svaki savestan ovek u ovom poduhvatu pozdraviti. A sada, cenjenom gospodinu, direktoru Ostoji. Vi ste, direktore, jako mudar ovek sa svojim predlogom da otvorite narodnu kuhinju u krugu preduzea ako se radnici odreknu svojih prava. Time biste postigli da radnici sa porodicama budu stalni gosti vae narodne kuhinje. Jer ta im je drugo preostalo ako svoje plate nisu odneli svojim kuama, kad porodice svoje ne mogu da prehrane.

Nita se lepo nema videti u Vrnjakoj Banji osim vila i raskonih kua. Video sam samo gomilu straha.

Ovo je samo jedan izgubljen dan. Moda e ponieni radnici ostvariti svoja prava. Priao sam sa oferom koga je Ostoja srozao do klozetara. Narodu koji je spreman da izdri svako ponienje, mislim da nema pomoi. alim samo decu u koloni.

ta da poruimo cenjenom gospodinu, direktoru Ostoji?

Poruite mu ta hoete! Poruite mu neka vas i dalje jebe u zdrav mozak. Upiite se u narodnu kuhinju. To je jedini nain da preivite i prehranite porodice. Ostoja e baciti radnicima neku kosku, to pripada ljudima i psima. Pamtim samo narandasti rep. Pas je lajao u susret vetru. Vetar je otkinuo parolu Mi nismo robovi. ta niste, kad jeste! Vetar zna, vetar zna.

 

 

 

 

Radnici su videli kilometarske kolone. Masa sveta, u gomili mlada ena sa decom u naruju sedam-osam sati stoji u redu, eka da primi 1.700 dinara, boini poklon, dar sa neba od ministra Mlaana Dinkia. Tragedija.

 

 

Autobus je autobus. Svaki mora imati sedita, tokove, prtljag, upravlja, konice, brisae. Ostoja luksuzni autobus koji je plaen 250.000 evra brzo preproda, zatim dovlai kreve koje su druge firme bacile u rashod, plaa ih 3.000 evra po komadu, tako vri dokapitalizaciju. I to je je sve po zakonu, zakon ne pravi razliku, svaki autobus je autobus.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane