Natrag

Beli kriminal

Beli kriminal

 

Krvava mafija: Isisavanje krvi Srbima

 

I kod vampira bi proli bolje

 

Nita u vezi sa Ministarstvom zdravlja nije poteno. U krvavom poslu prodaje nae krvi u inostranstvu pa uvozu gotove plazme, Tomica Milosavljevi i G17 plus zarauju milione evra godinje

 

Milan Malenovi

 

Krv je jedan od glavnih stratekih proizvoda svake zemlje. Koristi se kako za transfuzije prilikom operacija, tako kao osnovna sirovina u proizvodnji vanih lekova. Samo iz plazme, odnosno ve frakcionisane sirove krvi, dobija se oko 90 proteina koji se koriste u farmaciji, a godinja vrednost tih preparata u Srbiji je oko - 25 miliona evra.

Krv je, zato, i veoma vredan proizvod oko koga se otimaju i oni ije interesovanje ne dosee dalje od sopstvenog depa.

Svojevremeno je beogradski Institut za transfuziju bio peti u svetu koji je osvojio proizvodnju intravenskog gamaglobulina, nosioca imunogenog odgovora, odnosno univerzalnog prirodnog antibiotika. Danas gamaglobulin nabavljamo od ak 19 razliitih inostranih proizvoaa, a niko sa sigurnou ne moe da kae da li su ovi preparati potpuno ispravni.

 

Crvena roba

 

Juna 2002. Evropska komisija je pokrenula program pomoi nacionalnoj slubi za transfuziju krvi Srbije (ESNBTS). Projekat je finansiran u visini od 5,5 odnosno 7,5 miliona evra (jedan podatak daje Europaid, drugi EAR). Za rukovodioca programa biva postavljen Ser Hajman, 26-godinji sociolog?! Bilo je to vreme kada su od krvi iz uvoza u Srbiji bebe zaraene HIV virusom, a neki odrasli hepatitisom.

udnovato je da je prvobitno planirana pomo osavremenjavanju Nacionalnog centra za transfuziju krvi naknadno promenjena u delu koji se tie frakcionisanja ljudske plazme, to je dovelo do uslovljavanja izvoza plazme na obradu u komercijalne centre. Srbiju ova obaveza godinje kota preko sedam miliona evra, dok je za revitalizaciju naeg nacionalnog centra dovoljno izmeu 10 i 12 miliona evra.

Prilikom donoenja zakona iz domena zdravstva, svi nai politiari su se pozivali na uputstva Evropske komisije, iako je tadanji direktor direktorata za Zapadni Balkan pri EK Rajhard Pribe u jednom pismu izneo da je EU uloila 150 miliona evra u primarnu, sekundarnu i u tercijalnu zdravstvenu zatitu, ali ne i u izradu zakona. Sam Pribe je ubrzo posle toga naprasno penzionisan, mnogi sumnjaju zbog korupcije, a Srbiju je Svetska banka postavila na visoko etvrto mesto u svetu po korupciji u zdravstvu. I organ Saveta Evrope za borbu protiv korupcije GREKO oznaio je srpsko zdravstvo kao najkorumpiraniji drutveni segment.

Od pomenute donacije EU za pomo Nacionalnom centru za transfuziju (pet ili sedam miliona evra), najmanje 1,5 miliona je otilo konsultantskoj firmi Sofreco, koja je zduno agitovala za izvoz nae krvi na preradu u inostranstvo. Od ostatka su nabavljeni aparati koji ili su loiji od onih koje ve posedujemo, ili nam nisu potrebni jer imaju prevelike kapacitete, ili se dobijaju - besplatno.

Jedan od nepotrebnih ureaja je onaj za automatsku kontrolu krvi. Nabavljena su etiri ovakva ureaja iako jedan ima dovoljno kapaciteta za dravu veliine Ukrajine (sa 47 miliona stanovnika). Zbog nerentabilnosti, oni se ne koriste. Najudnije je to to pomenuti opremu proizvoai ne prodaju, ve poklanjaju da bi se koristili njihovi reagensi.

Francuski informativni sistem MAC plaen je 200.000 evra i nikada nije korien. Kada je nabavljeno 16 kombija sa navodno posebnom opremom za prenos krvi i krvnih preparata, postalo je jasno ta se Srbiji sprema.

 

Bez krvi do ivice ivota

 

Sledei korak ove svojevrsne krvave mafije u sprezi sa politiarima bilo je ukidanje regionalnih centara za prikupljanje krvi i svoenje njihovog broja na etiri. Poto je naelnica iz Uica, dr Radmila Smiljani, javno postavila pitanje ko e da odgovara ako zbog ekanja dostavljanja krvi iz Beograda umre neki pacijent u Uicu, ne samo da je odmah smenjena ve je i dan-danas izloena ikaniranju. Plaenici "krvave mafije" javno su je proglaavali ludom, a policija je protiv njenog maloletnog deteta podnela krivinu prijavu, jer je druga pogodilo grudvom snega.

Konani rezultat rada Tomice Milosavljevia i njegovih "krvavih mafijaa" je nestanak ne samo domaih instituta za preradu krvi ve i samih dobrovoljnih davalaca krvi. U najskorijoj budunosti Srbija e zapasti u potpuno ropstvo prema zemljama koje su sposobne ne samo da prikupe dovoljno krvi nego i da je obrade.

Kako su ve pokazala iskustva Rumunije i Bugarske, dobrovoljno davanje krvi skoro potpuno zamire kada dobrovoljni davaoci shvate da se njihovom krvlju trguje, upozoravao je pre nekoliko godina predsednik Udruenja dobrovoljnih davalaca krvi (UDDK) Stevo Poega. Slanje krvi na obradu u inostranstvo je komercijalni posao, koji nema nikakve veze sa humanou ili altruizmom. Zbog toga u Srbiji ve postoje tri grupe davalaca krvi: dobrovoljni, prinudni i plaeni.

Prinudni davaoci krvi su oni koje sam pacijent mora da dovede ako eli da se nad njim izvri operacija koja zahteva transfuziju. To su obino pacijentovi roaci i bliski prijatelji. Onaj ko nema mogunosti da se tako snae moe da se proeta do nekog od sabirnih mesta srpske najamnike sirotinje, kao to su Vukov park ili Panevaki most u Beogradu. Meu do gladi dovedenim radnicima koji tamo nude svoje usluge uvek e se nai dovoljno onih koji su u stanju da prodaju svoju krv. Pola litra se plaa stotinak evra, pa poto u Srbiji nema centralnog registra dobrovoljnih davalaca krvi, mnogi od siromatva skoro izbezumljeni nesrenici preestim davanjem krvi svesno sebe dovode do ivice smrti.

Da je krv i te kako vredna roba pokazuje i primer privatnih klinika koje uvek imaju dovoljne zalihe krvi. Krv, istina, po zakonu mora da bude prodavana iskljuivo po nabavnoj ceni, ali se zato papreno naplauju usluge koje nuno prate transfuziju.

Trenutno u Srbiji ima oko 200.000 dobrovljnih davalaca krvi koji mogu da podmire potrebe Srbije, a one iznose izmeu 50 i 60 tona plazme godinje. Pitanje je samo koliko dugo e oni pristajati da besplatno daju svoju krv na kojoj kasnije mnogi enormno zarauju.

 

 

 

 

Ne diraj mi u krv

 

Koliko Tomica Milosavljevi, nesmenjivi ministar zdravlja, nema pojma o emu pria neka poslui i ovaj primer. Narodna poslanica NS-a Zlata eri postavila je negde 2003. poslaniko pitanje ta e Ministarstvo da uini povodom sluaja kada je devetomeseno dete dobilo hepatitis transfuzijom krvi iz uvoza.

Ministar Milosavljevi je tada javno obeao da e obetetiti roditelje nesrenog deteta. Problem je bio u tome to je pomenuto dete iz Zveanske i to mu se ne znaju roditelji. Umesto da dobro proui ceo sluaj, Tomica je hteo da obeteti roditelje deteta bez roditelja!?

Kao odmazdu, G17 plus je kasnije pri formiranju koalicione vlade sa narodnjacima insistirao da Zlata eri nema nikakvu dravnu funkciju. Nedodirljivi Tomica i njegova "krvava mafija".

 

 

 

 

Brojke dovoljno govore

 

Vrednost ESNBTS programa - 5,5 ili 7,5 miliona evra jednokratno.

Ugovorno frakcionisanje krvi u inostranstvu preko sedam miliona evra godinje.

Provizija konsultantu koji je lobirao za izvoz krvi po ESNBTS programu je 1,5 miliona evra, zvanino. Realno je isplaeno preko dva miliona evra, to znai da je razlika otila u depove visokih funkcionera Ministarstva zdravlja.

Kompletna revitalizacija naeg Centra za frakcionisanje krvne plazme pri Institutu za transfuziju krvi u Beogradu iznosila bi 12 miliona evra, to znai da bi se isplatio posle godinu i po.

 

 

 

Vozanje

 

U skidanje kajmaka sa krvi svojevremeno se ukljuila i televizija B92 koja je skupljala priloge za kupovinu posebnog vozila (autobusa) za transfuziju.

Predsednik UDDK Srbije Stevo Poega, koji je sam preko 180 puta dobrovoljno dao krv, tvrdi da je na taj nain prikupljeno 200.000 evra. Autobus nikada nije nabavljen, niti je ikada vie pomenut.

Niko od nadlenih tokom cele akcije prikupljanja para, a koja je trajala nekoliko meseci, nije se ukljuio da nam objasni ko je uopte doneo odluku o neophodnosti nabavke ovog, inae, potpuno izlinog vozila.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane