Natrag

aak

aak

 

Privatizacija itoprometa: Klasina kriminalna nametaljka

 

Silos k'o reklama, a u silosu drama

 

Firmu itopromet kupio je crnogorski biznismen Panto Vuurevi. Kupio firmu, to nije problem, problem je to se uz takve biznismene uvek lepe domai korovi i otrovi. Radnike ne terorie vlasnik, ve direktorka, aanka Lidija. Ili se vlasnik dobro skriva iza nje

 

Miodrag Milojevi

 

Ispred aka selo Mrajevci, tu se, verovatno oko zelenog igralita, nalazi farma. itao sam, nisam video, vlasnik ne plaa radnike, na farmi crkava stoka. To je cena brze privatizacije. Krave jauu za vlasnikom, biznismenom iz Crne Gore. Kad bi uo, vlasnik bi doao, ali on ne uje, Crna Gora sva je u brdima.

Nema druge farme, verovatno je to aanski itopromet, znai to je Lidijina farma. Lidija, dok stoka crkava, Lidija, direktorka, radnike nazvala stokom.

Urla farma u stotinu grla, stoka se buni - radnici nisu stoka.

Meutim, ta stoka mogla bi da unaprediti stoarsku proizvodnju, ali stoka nee da radi. ulo se za farmu, zaboravilo se, trenutno je sve u redu.

Dinovska, uta burad silosa, zidovi su tanki i otri kao mirgla, ljute se kao rana, bacaju senku na grad, na park, gde raste krljavo drvo, svezano u vorovima, upredeno i zavijeno. Silos prua senku, aak se hladi, koraaju hladni prolaznici, bledilo na licima odbeglih iz mrtvanice.

Prolaznici su tankim, crnim redom ispadali i nadirali kao iz gepeka mrtvakih kola. Taj silos, poljoprivreda usred urbanog predela, on je uinio da ljudi i eiri miriu na zemlju. Prolazi potar sede kose, torba debela, kao da je punjena zemljom.

Od vika dostojanstva aak ne zna ta e sa sobom.

Silos prvo upada o oi, na silosu firma - itopromet. Slova zavodljivo pisana, irilica, lep rukopis. Slova, izmeu istog neba i vane zemlje, preko puta parka, usred aka. Na silosu reklama. A u silosu drama.

Kej pored Morave. ubor vode, tiina. Srezane, sakate rue napada vlaga, jede ih crno blato, osea se miris groblja. Iz kutija iskau deaci, devojice. Nisu kutije, to su aci, nose torbe kao ramove. Ruke se klate, deca slobodno izmahuju. U aku je sloboda u pitanju. Ima slobode i u aku. Ima li slobode ili nema?

Ulice su tajanstveno mirne. Meutim, nigde vie oianih glava i plavih kapuljaa u batama kafia. To moe biti samo moda, moda to je jue stigla.

Silos, to je firma itopromet, baca senku, dominira gradom. uti zidovi seju po gradu utu maglu. K'o da je celi grad u bolesti, kao da ima uticu.

 

Diktatura

 

Firmu itopromet kupio je crnogorski biznismen Panto Vuurevi. Kupio firmu, to nije problem, problem je to se uz takve biznismene uvek lepe domai korovi i otrovi. Radnike ne terorie vlasnik, ve direktorka, aanka Lidija. Ili se vlasnik dobro skriva iza nje.

Direktorka Lidija Vidovi, zmija iz aka, kau radnici, ona je glavni egzekutor. Vlasnik, biznismen crnogorski koji voli i cijeni Njegoa, ne pojavljuje se. Lidija ucenjuje, otputa, preti i ikanira. Lidija zavela dikaturu.

aak je lep, smean i alostan grad. Teko je pored toliko kapuljaa i elavih koa, zamisliti trajk u aku. udo drugo - kraj toliko pospanih i besposlenih bildera vlasnik doveo crnogorsko obezbeenje.

Radnici itoprometa zakazali i odrali konferenciju za tampu u jednoj aanskoj kafani. Lidija ne priznaje sindikat, ne treba joj. Vlasnik je rekao Lidiji: sindikat ne valja.

aak ima dve novine - aanski glas i aanske. Novinari aanskog glasa nisu doli na konfernciju za tampu. Ili je ba tog dana bilo cenzure.

Vlasnik i Lidija ne daju sindikalnu prostoriju u itoprometu. Zato sastanak nije zakazan u prostorijama Gradskog vea sundikata, kako je uobiajeno u drugim gradovima? Radnici nisu dobili ''adekvatnu podruku'' lokalne samouprave. Osim adekvatne, druge podrke nema. I zato nema vie razloga da se tamo pojavljuju. Znai, iz preduzea su izbeeni, a grad ih se odrekao.

Kolika je aanska sloboda? Sindikati u aku rade u parku, radnici se okupljaju pod drveem.

- Tuna pria o itoprometu poela je privatizacijom 2006. godine. Na aukciji je prodato 70 odsto kapitala, kupac je bio Panto market stoar iz aka, iji je vlasnik Panto Vuurevi iz Crne Gore.

Ne slutei da e ih Panto market stoar negovati i trenirati kao stoku, radnici su uli u privatizaciju. Procenjena vrednost itoprometa bila je 378 miliona dinara, a vlasnik je veinski paket platio manje od 76 miliona dinara.

Od 126 radnika koliko je bilo u preduzeu na dan privatizacije, sada ih je 77 sa tendencijom da jo nekoliko radnika dobije otkaz.

Sa otkazom prema tendenciji, radnici propadaju u evidenciji.

- Poelo se pretnjama davanja otkaza i ucenama. Novi gazda je doveo iz Crne Gore Milana Stijaia, ako to nije pseudonim, koji je zaposlene privodio u kancelariju i davao im alternativu - ili da se odreknu polovine, do tada neisplaene zarade u iznosu od 120.000 do 220.000 dinara, ili otkaz.

Veina zaposlenih je pristala. Raunajui da e tako doprineti prosperiitetu firme i pokretanju proizvodnje. Samostalni sindikat shvata da vlasnik gura firmu u pravcu steaja, da e radnici ostati na ulici.

Bilo je mnogo plaljivih, neubedljivih, koji su u strahu od otkaza na sve pristajali. Zaposlene u knjigovodstvu, ako trae zarade, Lidija alje na rad na farmu u Mrajevcima, gde hrane toku.

 

Pljaka naoigled svih

 

Otkazi i stavljanje na spisak tehnolokog vika postali su svakodnevica, pria Prvoslav olaji, predsednik Samostalnog sindikata.

U praznoj kafani, gde je zakazana konferencija za tampu, olaji opuuje za kriminal: - Sa tri kamiona izvezeno je iz itoprometa 32.000 kilograma brana bez otpremnice, etikete, markice.

Robne koliine od 600-700 vagona penice, koje je dodelila Republika direkcija na uvanje itoprometu, nestale su.

Na adaptaciju menze potoeno je 43 miliona dinara, a zaposlelni procenjuju da stvarni trokovi nisu vei od 3-4 miliona dinara.

Upravna zgrada itoprometa prodata je za pola miliona evra u decembru 2009. godine a da novac nije legao na raun itoprometa.

Gde su pare od Uniproma Niki, koji itoprometu duguje milion evra, i da li postoji devizni porekraj?

Kriminal u itoprometu verovatno je prijavio neko od radnika. Radnici od tada ne primaju platu.

Po prijavi radnika u firmu je dolazila Republika direkcija za robne razerve, ali rukovodstvo iutoprometa nije dozvolilo otvaranje elija. to e rei da je crnogorski biznismen jai od drave. Inspekcija je najavila novi dolazak, uz asistenciju policije, kao da u aku nema policije.

Policijska uprava aak udaljena je od itoprometa trista metara.

U meuvremenu, zaposleni su evidentirali dolazak do 100 kamiona koji pune elije robnih rezervi. Ulazak kamiona se ne evidentira na kapiji itoprometa.

To dokazuje da je ito iz robnih razervi prodato. Inspekcija eka da se elije napune, tada e krenuti u kontrolu, da dokae da malverzacija nije bilo.

Radi se o klasinoj nametaljci. Umesto da pozove policiju, inspekcija se povukla i tako omoguila crnogorskom biznismenu da sanira i pokrije tetu. Kad inspekcija i policija dou, robne rezerve e biti pokrivene.

Dok ne stigne dovoljna koliina penice - nee i ne treba da dolaze.

Sindikat govori u kafani: - Proizvodnja u devet meseci prole godine bila je vea nego u 2008. godini, pa se mi pitamo - gde su pare? Direktorka Lidija Vidovi pred Novu godinu je sazvala zbor zaposlenih i saoptila da para za isplatu zarada - nema. Direktorka je zaposlene u firmi opotuila da su sami krivi to plata nema - neko od zaposlenih prijavio je Policijskoj upravi aak privredni kriminal.

Bio je to lep dan, kad je Lidija blistala. Radnicima je rekla da e ona kao menader sebi lako nai posao, a gde e oni? - A vi radnici, takvi kakvi ste, moete samo da izaete na prugu, da se bacite pod voz, ili da ekate vlasnika!

Meutiom, radnici, oni su se snali. Niti su se bacili na prugu, niti su ekali voz, niti su ekali vlasnika, nego su zakazali konferenciju za tampu.

 

trajk

 

 

aak nije poznat po tajkovima. aani ne trajkuju jer ekaju bolja vremena. Meitim, kad je 36 radnika stupilo u trajk, Lidija je podelila plate.

- Raun itoprometa sada je u blokadi za 67 miliona dinara, a bio je u blokadi za 93 miliona dinara. Po okonanju trajka, dvojica radnika primaju otkaze mimo zakonskih propisa.

Na pakao su domai, nisu drugi, zakljuili su radnici: - Nas 36 radnika koji smo trajkovali direktorka je nazvala stokom, ona e stoku izbaciti iz preduzea sve ako gazda to i ne eli...

- Odavde, iz kafane, elimo Panti Vuureviu da iznesemo nae stavove, jer mislimo da on nema prave informacije ta se deava u naem preduzeu.

Konobari su uli, Panto Vuurevi nije. On nije kafanski ovek.

Nije problem doi do firme itopromet, sporednu ulicu vetar je nabacio kao lie. Prvo fotografija, pa ostalo. Silosi dominiraju predelom, fotografija nije problem. Aluminijumska bela kuica za portire. Firmu nikada u ivotu novinari nisu posetili. aani sede po kafanama ili izbegavaju ovo opasno mesto.

Portir je bio ljubazan, mrav, vilice kao srezane od aluminijuma, tanjile su se i skupljale: - Ne znam o emu se radi, ko e dozvati sindikat, veze ne rade. Sve je la, nikakvih problema nema. Plate primamo. Primili smo za januar mesec. To je netana vest.

Siao je iz mranog potkrovlja. Mladi ovek obrijane glave. Nasmejan, ljubazan. Ne moe da poveruje da se neko usudio da poseti tajanstvenu, a ozbiljnu firmu. Nije se prvo obratio meni, eta meu portirima, etnja je upozorenje. Patike udaraju u aluminijum kvadratne kuice.

- Kakav trajk? ta ini, jadan? Via si ta su ti radnici rekli? Napii, radnici, ta ti oni kau...

Shvatam, ovo je odabrana grupica radnika odanih Lidiji. Za njih nema trajka i nema zime. Ipak, Crnogorac je morao da proeta, kako bi upozorio portira. to e rei da lojalnih nema, sumnjivi su svi.

Dopratio me je do fabrike kapije, vratio se u svoje mrane odaje, na osmatranicu, uskim, hladnim betonskim stepenitem.

Po naglasku je jasno da je iz Crne Gore. Ne znam da li sam razgovaro lino sa Milanom Stijaiem iz Crne Gore, koji radnike privodi u kancelariju i odreuje cenu rada.

ta e vlasniku pored toliko obrijanih aana, roenih za obezbeenje, obezbeenje iz Crne Gore - ne mogu da shvatim.

Lidija kontrolie radnike, obezbeenje kontrolie Lidiju, posao napreduje, kriminal cveta.

Ne mogu da shvatim ni da je lokalna samouprava radnike poslala u kafanu, gde su aravi dugaki, areni, a stolovi prazni.

Stoka je na farmi u Mrajevcima. Radnici su stoka i prva stoka - tako je rekla Lidija. Reenje postoji. Svi radnici u trajk! Ali ko e ih sloiti, ovo je aak.

 

Kako preiveti?

 

Tajanstvena ulica, kratka, vodi do Zelene pijace, kao zamraeni tunel. Lica izduena, ispijena, boje bakra. aane sunce brzo hvata. as domae radinosti. Iza crnih, hladnih tezgi aanske pijace ene starijih godina bave se vezom i pletenjem. U aku se radi bez zastoja.

Na samoj ivici, pored grubog, utog zida, na crti, Emilija, otputena radnica ko zna koje firme, prodavala je korpu jaja. - Dobar je, ume da kupi, ume da proda. Ja nisam... Samokritina sam. Ako ja neto neu, ne moe niko da me povue. Povuklo ga je drutvo iz garae. Sklapali su automobile, menjali brojeve motora. Ne znam, ne znam ta je to povuklo moje dete? Moda moj ivot. Nimalo mi ivot nije bio naklonjen. Mu je otiao 1999. godine. Malome je bilo esnaest godina. Dobar je. Zna da proda, zna da radi. Svi kau da nema veze, znam, ima veze sa mojim ivotom. Nije meni bio naklonjen...

Stajao je bicikl, ovek je sluao Emiliju. Bicikl odjednom poe, preseen runim, jakim glasom.

- Poto jaja?

- Osam dinara?

Raspala se Emilijina pria, pukla o asfalt kao zgaena kutija cipela. Jaja su jo stajala, u istoj korpi na asfaltu. Jaja su osam dinara, Emilija ne kota nita, bicikl je beao.

Jutro je, ivo i toplo aansko jutro. Ponovila se stara pria. ivot je bio naklonjen jajima.

Emilija nije uzdrhtala, uzdrhtale su ruke na biciklu. Emilija se skupila kao cvet, zaliven vrelom vodom.

Za osam dinara mora se utati. Opet ivot nije bio naklonjen. Kad nije - on nikada nije naklonjen.

Bicikl je otro udario u guvu. Krenuo je dalje. Ometao je muterije, ugasio je priu. Neko baci pikavac. Nadiru prolaznici.

Emilija se topila na uglu, na suncu. Priala je o sinu koji je pao u zatvor. Drugaije nije moglo ni da bude. Bicikl je ravnoduno ekao, dok ga kupci nisu pokupili i odneli.

Sa biciklom se ceo aak izmakao. Emilija ostade sama.

Pria je bila topla. Toplota se dizala iz korpe. Grubi ovek je natrao, valjda bivi policajac, kupio je jaja, otiao.

Kafi, peaka zona, nema saobraaja, nema kamiona. Guraju se bicikli. Bicikli su, mislim, bezopasni.

Radnici propalih fabrika okrenuli se malinama. Sad propadaju i zbog malina.

aanski gradski trg. Penzioneri veseli, kao da su izali na rad. etaju u krugovima, razgovaraju. Pod brkovima nema nita, lice se uvuklo pod kou. Prua novine: - Pie ovde sve. Dali donacije, nama, za penzije, oni uzeli za druge stvari. Nek je po pet posto, to je dvajes posto!

- Pa opet ih glasaj!

- ta da glasam? Koga da glasam? Za inat u da glasam Nikolia! Moja olovka, moje naoari. Z' inat, z' inat.

- Nek se menja. Samo nek se menja.

- I ja sam za promene.

 

 

Nek Bog uje

 

Bog je pored crkve sve morao uti. Poslednje rei nije mogao uti - zbog buke motora.

- De si Rajko!

- De si Mire, sunce ti jebem! Da ja bijem oveka zbog tebe. Oe se pobiju oni, ja jednom i drugom amarinu, mamu vam jebem!

Dve konobarice etaju unakrsno, kao da pletu mree, krigla na stolu, osvetljava mu lice kao u crkvi. Janako je penzionisani policajac.

Milan tumai: - Nije on bio neki. Bio je vie tiak, miran ovek.

Milan u patikama, sportski obuen, fudbalski ovek. Pria o crnom igrau, pobegao jer iz aka: - Poznavao sam crnca. Crncu se ena porodila u aku, otiao za Solun, tamo igra.

- Vidi, na Borac propade. Daj Boe ako ne ispadnu. Nema, loe krenulo. Zna ta rade, prodaju igrae.

- Vidi, Javor, Ivanjica, malo mesto. Oni vole fudbal. Sloni. Njima crnac nije smetao. Prvo, dobro je igr'o. Nema, njihov trener, seljaki trener, nema tu mnogo filozofije. Uzeli ga za reprezentaciju.

- Ja sam stanovao kod Radmila Miovia. Zna Jezdu, Jezdu Simovia, to je pravio kopake. Prvi komija! Zna, bio si policajac, bio si u obezbeenju.

Trafikantkinja odnela etiri kafe. Rekla je konobarici, nita strano: - Daj, jebi se.

Policajac poklopio ui: - Ja sam je smatrao gospoom. Mi smo dobri prema ponekima. Meutim, vidi, od koga ne oekuje...

- To je uobiajena stvar, srpska...

- Dobro, one su kominice. Ne zameraju se.

- Nema ta da se zameraju. Nego, koliko je to lep govor? Smatrao sam je gospoom.

Mile Ciganin, sklopljena vilica, oi zatvorene, usta zaepljena, prodaje upaljae. Obiao etiri stola, posle je seo. Razgovor sa konobaricama oko duga od 140 dinara.

- Dogovoreno, Mile, molim te...

Mile se skljoka, otvori duu. Izlete kao iz tane: - ena mi luda, nije pametna...

- to Mile?

- ivano.

- Dobro Mile.

- erka i zet pitaju gde su mi pare. Ne pitaj me nita. Muke moje. Doite, doite mi na saranu.

- Ih, Mile... ta pria? Ko zna ko e pre.

Reklo bi se da za stolom Mile spava. aica pred njim baca svetlost kao vinja na suncu. Odjednom u ruci zasija sat. Mile se probudi, oporavi, krete od stola do stola. Svi su mu muterije, i konobarice kojima duguje, svi su mu nepoznati. Ustao je kao potpuno novi ovek, ivahan, mlad i veseo. Pre samo deset minuta je umirao.

Milan ga grubo odbacuje: - Petsto dinara? Da mi da sedamsto da ti to uzmem. Imam ja sklamerija tih po depovima. Zajebava imenjak.

- ekaj, on tebi da plati da mu uzme sat? Ha-ha...

Ali Milan mu sad pomae: - Vredi, vredi.

- Ako mo' da se navija, onda vredi...

- Ja sam zbog terena uzeo seiko, on se ne navija...

- Imam ga pet godina, sad poeo da uri, mora da se oisti!

- Je l' uri? Da je ienje u pitanju on ne bi urio, on bi kasnio. Nije to, nego se ona opruga malo zaglavila.

- Kad bi dao za trista... uzeo bi. Depni, elezniki imam, lonin. Izuzetan sat. Izuzetan. Ne nosim ga. Jednom sam ga gubio. Lanac pozlaen. Veliki sat, lep sat, taj je za poklon. Igr'o ja jednom u kolu, na jedno mesto, igr'o ja u kolu, u kolu ispao. Odleteo, ujem ga, vidim ga dobro, ost'o itav. Samo se staklo razbilo. Tresne o beton, zato ga ne nosim, stoji na zidu u lancu.

Probudi se i Milovan. Sedamdesetogodinjak, debeli crveni vrat, glava podvezana kaketom, kao zavojem. Jedva hoda: - Ja igram, igram u kolu, ispadne mi pitolj. Bio jedan poten ovek. - Ej, ispade ti pitolj. Bolje da ga stavi ovde, ne moe da ispadne.

- ta e ti pitolj u kolu? - pita Milan.

Pitanje nije na mestu. Ovo je aak. Svi igraju u kolu, beli starci, svi nose oruje.

U daljini aak se topi kao kocka eera. Posla nema, grad se pretvorio u selo, ene na trotoaru pletu i vezu. Sindikati, najureni u kafane, nemaju za pie. Lidija e lako nai posao, a stoka nee.

 

 

 

 

Upravna zgrada itoprometa prodata je za pola miliona evra u decembru 2009. godine, a da novac nije legao na raun itoprometa.

 

 

Raun itoprometa sada je u blokadi za 67 miliona dinara, a bio je u blokadi za 93 miliona dinara. Po okonanju trajka, dvojica radnika primaju otkaze mimo zakonskih propisa.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane