Natrag

Krae

Krae

 

Privatizacije: Po kojim kriterijumima vlast neke oslobaa od krivinog gonjenja

 

Tajkuni kradu, ako majmuni dadu

 

U vremenu kada se svi visoki dravni zvaninici kunu u borbu protiv organizovanog kriminala ee nego u svoju krsnu slavu, primeri Kompresora AD, Varnost-Fitepa i BIP-a jasno pokazuju da veti i nemoralni mogu da kradu koliko hoe, sve dok imaju politiku podrku

 

Milan Malenovi

 

 

Grupa od preko 30 malih akcionara privatizovane Auto-kue Kompresor AD, Beograd, podnela je jo 21. septembra 2006. Prvom optinskom javnom tuilatvu u Beogradu krivinu prijavu (Ktr. br. 1716/06) protiv veeg broja lica iz svog i povezanih preduzea.

U prijavi radnici navode da Boko Bandi, predsednik UO Kompresora AD, uopte nije sazivao sednice upravnog odbora, a ni skuptine akcionara od januara 2004. pa do juna 2006. U meuvremenu su on i tadanji direktor Jovan Petkovi raspolagali imovinom velike vrednosti bez zakonom predvienih odobrenja UO i skuptine. Isto tako su predata dva godinja obrauna Narodnoj banci bez saglasnosti skuptine akcionara.

Prva skuptina akcionara posle 2003. je, po izjavi svedoka Pere Bendera datoj u PU Beograd, sazvana u avgustu 2006. i to tek poto su mali akcionari sudskim putem izdejstvovali njeno sazivanje.

Po pomenutoj krivinoj prijavi direktor Petkovi je bez odobrenja i znanja nadlenih organa zakljuio zalonu izjavu - hipoteku u korist banke Intesa na iznos od 1.700.000 evra, a koje je kao kredit za svoje ime i raun podiglo preduzee Lilly Drogerije. Isto tako je bez odgovarajuih odluka u najam preduzeima Lilly Drogerije, Kompresor d.o.o. i Mega Tabak dao deo poslovnog prostora Kompresora AD, i to po cenama ispod trinih. I pored ovako niske cene pomenuta preduzea ne plaaju kiriju, a deo prostora su iznajmila drugim firmama.

U krivinoj prijavi se navodi i da je direktor Petkovi sa preduzeem Mega Tabak 2003. sklopio fiktivni ugovor za kupovinu motorne testere u vrednosti od 3.000.000 dinara, a koja nikada nije ula u Kompresor. Istu je, meutim, Mega Tabak fakturisao Kompresoru profakturom 5445-2003 od 30. oktobra 2003.

Osim toga, podnosioci prijave sumnjie direktora Petkovia da je sve poslovne ugovore i partnere prebacio na Kompresor d.o.o., koji je bez saglasnosti skuptine akcionara osnovao Kompresor AD i to sa osnivakim kapitalom od samo 500 evra.

Navedena prijava za protekle tri i po godine nije odmakla dalje od poetka, moda zato to je veinski vlasnik svih pomenutih preduzea ve poznati narodni poslanik Mladen Gruji, koji je i sam obuhvaen ovom krivinom prijavom.

I Slovenci nauili da mukaju

 

Da je u Srbiji sve podreeno interesima kupca u privatizacionom cirkusu, pokazuje i sluaj Varnost-Fitepa (nekada samo Fitep) iz Zemuna. Udruenje malih akcionara ovog preduzea je preko svog pravnog zastupnika, advokata Miroljuba Petrovia, Okrunom javnom tuilatvu i Specijalnom tuilatvu u Beogradu 7. avgusta 2007. podnelo krivinu prijavu protiv vie lica koja su uestvovala u privatizaciji ovog preduzea.

U stavu 2 ove prijave navodi se kako je u postupku privatizacije uestvovalo i lice koje to zbog sukoba interesa nije smelo. Radi se o sadanjem direktoru Varnost-Fitepa Branislavu Vukasoviu, za koga podnosioci prijave tvrde da je uestvovao na aukciji Fitepa iako je prethodno radio u - Agenciji za privatizaciju.

Ako je ova informacija tana, onda ne treba da nas udi to je upravna zgrada Fitepa, do privatizacije iznajmljena na rok od 99 godina, odmah poto je firmu preuzelo slovenako preduzee Varnost, iznenada bila uknjiena kao - njeno vlasnitvo.

Mali akcionari u svojoj prijavi navode i da se iz izvetaja revizora Srbo audit d.o.o. ne vidi da li je i kada kupac DD Varnost Maribor uplatio kupoprodajnu cenu u visini od 137.547,91 evra. Takoe se u prijavi ukazuje na to da revizor ne daje podatak o nainu obaveznog investicionog ulaganja u visini od 4.499.000 dinara, odnosno u pogledu doznaenja sredstava od strane kupca, zbog ega se sumnja da su ova ulaganja ila na teret tekueg poslovanja kupljene firme. U prilog ovome bi moglo da govori i to da od privatizacije nisu isplaivane dividende, a da je veinski vlasnik protivno zakonu ograniio uee malih akcionara na skuptini akcionara.

U prilog svojoj sumnji da kupac nije ispotovao obavezu investiranja, mali akcionari navode kako je kao investicija po raunu broj 04-380-10 od 18. jula 2004. prikazan i remont u visini od 11.600 evra vozila koje uopte nije u vlasnitvu ovog preduzea. Takoe, oni sumnjaju i da su ostali rauni naduvani navodei kao primer nabavku 14 raunara po ceni od 22.294 evra.

Poto tuilatvo nije pokazivalo znake interesovanja da goni bogatae iz uvoza, Udruenje malih akcionara se obratilo i predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviu. Ni on nije pokazao nikakvo interesovanje.

 

Maka u daku za dak bez make

 

Prva privatizacija BIP-a uraena je sredinom devedesetih, kada je Kulska banka, za koju neki veruju da je bila povezana sa Crvenim beretkama, na osnovu kamata stekla jedan broj akcija ovog nekadanjeg lidera u proizvodnji piva. Pored pomenute banke i radnika, tada su akcije dobili i neki zasluni graani. Meu akcionarima, radnici nalaze i imena generala Momila Periia, biveg premijera Dragutina Zelenovia, zatim Danijela Cvijetianina, profesora i kasnijeg rektora Univerziteta "Braa Kari", kao i Bogoljuba Karia, biznismena u bekstvu.

Ve tada biva podneta krivina prijava zbog nezakonitog uknjiavanja dravne imovine na ime privatnog preduzea. Tuilatvo, meutim, odbija da pokrene postupak protiv sudije koji je naloio ove promene u katastru i svu krivicu svaljuje na jednu radnicu zemljino-knjinog odeljenja koja je u meuvremenu dobila otkaz i tako postala nedostupna organima gonjenja?!

U junu 2006. Branko Pavlovi na zahtev malih akcionara objavljuje studiju "Analiza mogue prodaje akcija BIP", u kojoj skree panju da zbog nereenih imovinsko-pravnih odnosa kao potencijalni kupci mogu da se jave samo "oni koji bi da peru pare". Uprkos tome drava pola godine kasnije raspisuje tender za prodaju 51,9 odsto vlasnitva.

Jo dok je tender trajao, Direkcija za imovinu Republike Srbije 26. aprila 2007. upuuje dopis Republikom javnom pravobranilatvu da pokrene postupak u cilju zatite imovine Republike Srbije i o ovome obavetava Agenciju za privatizaciju. Uprkos tome, im je u maju iste godine Mlaan Dinki postao ministar ekonomije, on na mesto v.d. direktorke Agencije za privatizaciju dovodi Vesnu Dini, provereni kadar iz Agencije za sanaciju banaka, koja nalae sprovoenje tendera.

Na tender se prijavio i konzorcijum preduzea Junajted nordik bevered iz vedske i Alita iz Litvanije. Predratni vlasnici BIP-a i njihovi naslednici, okupljeni u Mrei za restituciju, obraaju se Evropskom parlamentu (EP) iji potpredsednik Edvard Makmilan Skot trai objanjenje od tadanjih predsednika Vlade i Republike Srbije, Vojislava Kotunice i Borisa Tadia, potpredsednika Vlade Boidara elia i ministra pravde Duana Petrovia. Ni na jedan od ovih dopisa EP nikada nije dobio odgovor.

Postupajui po ve pomenutom nalogu Direkcije, Republiko javno pravobranilatvo 3. jula 2007. podnosi tubu protiv BIP-a AD Drugom optinskom sudu u Beogradu traei da se dravi vrati imovina koju je ovo preduzee protivzakonito prisvojilo. Iako je sudski postupak i dan-danas u toku, Agencija za privatizaciju 24. jula 2007. sklapa ugovor sa vedsko-litvanskim konzorcijumom o prodaji 51,9 odsto vlasnitva BIP-a za 21,4 miliona evra.

Moda je razlog za ovakvo postupanje Agencije injenica da je direktor i navodni vlasnik Junajted nordik bevereda bio Tavi Einaste, koga upueni dovode u poslovnu vezu sa Milicom Labus, erkom Miroljuba Labusa, nekadanjeg lidera Dinkievog G17 plus? Kasnije e opstrukciju pravnog raspleta ovog Gordijevog vora da preuzme na sebe narodni poslanik, bivi Otpora Nenad Konstantinovi, koji je u privatnoj vezi sa Milicom Labus.

Mrea za restituciju podnosi 27. novembra 2007. Specijalnom tuilatvu za borbu protiv organizovanog kriminala krivinu prijavu protiv Vesne Dini i veeg broja drugih lica zbog zloupotrebe slubenog poloaja u sluaju privatizacije BIP-a. Prijava se jo uvek negde kiseli.

Nita vei efekat nisu imale ni prijave tuilatvu i Agenciji za privatizaciju koje su tokom 2008. podnosili mali akcionari zbog otuivanja imovine BIP-a. Po ovim prijavama, umesto da investiraju vlasnici su novu liniju za otakanje piva, vrednu 150.000 evra, otpisali kao zastarelu, pa su je o troku BIP-a prevezli u vedsku. Ono to je na Balkanu zastarelo, u Skandinaviji je moderno!?

U februaru 2009. Uprava za trezor Ministarstva finansija dostavlja potvrdu da kupoprodajna suma iz ugovora od jula 2007. nije uplaena i nije ula u republiki budet. Umesto da najkasnije tada raskine privatizacioni ugovor i pohapsi odgovorne, drava nastavlja da se pravi neveta. U aprilu iste godine manjinski akcionari poinju proteste na Mostaru, gde je sedite BIP-a, i ispred zgrade Republike vlade. I pored toga, kao i neplaenog poreza u visini od ak 16 miliona evra, Agenciji za privatizaciju bie potrebno jo skoro godinu dana da se nakani da raskine ovaj oigledno pljakaki ugovor.

Kako bi sve bilo po volji nekog poznatog tajkuna, drava je na ime neplaenih poreza ve zaplenila najvrednije nekretnine BIP-a u Beogradu. One e biti prodate po ve vienom modelu "cent za evro", dok e tuilatva jo nekoliko decenija da metaniu nad obiljem prijava podnetih u ovom sluaju. Onome to preostane od BIP-a, najverovatnije, sledi steaj i akciona rasprodaja kompletne imovine.

 

 

Ispravka

 

U broju 201, u lanku pod naslovom "Otezanje kratkog postupka" naveli smo kako je u vreme privatizacije Zvezde AD njen direktor bio Vojislav eki. Kako su nam u meuvremenu priloeni dokumenti da je g. eki ovu funkciju napustio neposredno pre privatizacije, za nau nenamernu greku izvinjavamo se kako Vojislavu ekiu, tako i naim itaocima.

 

 

 

 

 

Nema vajde od domaih sudova

 

Pokrajinski Anketni odbor za borbu protiv korupcije i kriminala zasedao je 30.3.2001. povodom prijave radnika Duvan AD Novi Sad da je tadanji direktor Svetozar Markovi upropastio preduzee za raun tampa komerca gde je, po navodima radnika, istovremeno bio zaposlen. Direktor Markovi je negirao ove navode istiui da je povezivanje Duvana sa tampom bila slamka spasa i da je na taj nain sauvao radna mesta. Predstavnik Anketnog odbora je, prema reima podnosilaca prijave, preporuio da ovim problemom treba da se pozabavi Republika skuptina, ali se to nikada nije desilo.

Mali akcionari Srbijateksa su, kako je Tabloid ve pisao, jo 2002. podneli krivinu prijavu protiv vie lica koja smatraju odgovornima za propast svog preduzea u procesu privatizacije. Kako nadleni organi Republike Srbije po ovoj prijavi jo nita nisu reili, akcionari su se obratili i evropskom sudu u Strazburu.

Mrea za restituciju je 27.11.2007. podnela krivinu prijavu Specijalnom tuilatvu za borbu protiv organizovanog kriminala protiv vie lica ukljuenih u privatizaciju Robnih kua Beograd i hotela Prag u Beogradu. Ni ove prijave jo nisu procesuirane.

 

 

 

 

 

Tajkuni ulaze bez kucanja

 

Lili je umrla zbog Lilly

 

Igor Milanovi

 

Knjiara Nikola Pai na Trgu Nikole Paia 9 prodata je na aukciji 29. januara 2010. za 390.000 dinara. Kupac je Jopt inenjering, preduzee koje nema veze ni sa izdavatvom ni sa prodajom knjiga, ali ima sa tajkunima, budui da u njemu nalazimo Tamaru ujovi kao jedinog vlasnika, a Mirjanu eliju kao direktora. Obe su nam ve poznate kao poverljive osobe preko kojih investira Mladen Gruji, vlasnik lanca drogerija Lilly.

Poslovni prostor na veoma atraktivnoj lokaciji, na koji su ve kidisali mnogi domai biznismeni, ima nereen pravni status, jer je sporno u ijem je tano vlasnitvu. Trenutno se kao vlasnik vodi Direkcija za imovinu Republike Srbije, ali je njen direktor Bratislav Pejkovi najavio ponovnu kontrolu katastarskih knjiga.

Odmah nakon licitacije, Mladen Gruji i Tamara ujovi dolaze u knjiaru da pregledaju svoj plen. Bez predstavljanja i pozdravljanja sa radnicima knjiare prolaze kroz prodajni deo i dolaze u prostorije direktorke Ljiljane Tani.

Kada je shvatila ko je novi vlasnik ove knjiare sa viedecenijskom tradicijom, Ljiljani je pozlilo i ona se sruila u fotelju. Po reima zaposlenih, Gruji ju je umirivao reima da nema ega da se plai, jer on "poznaje urednika knjiare, Miodraga Skulia". Kako nikakvo ubeivanje nije pomoglo, Gruji naputa knjiaru svestan da je njegovo pojavljivanje razlog Ljiljaninog kolapsa.

Ljiljanu Tani prijatelji su zvali Ljilja Srpkinja. Ceo svoj radni ivot posvetila je srpskoj knjievnosti i, dobrim delom, knjiari Nikola Pai. Njeni poznanici priaju da je svoje radno mesto posmatrala kao svoju kuu, da je emotivno bila vezana za ovaj prostor.

Dan posle Grujievog dolaska Ljiljanu je hitna pomo prebacila u Urgentni centar, a u knjiaru Nikola Pai ubrzo i nenajavljeno ulaze predstavnici novog vlasnika da bi obavili popis. U razgovoru sa zaposlenima jedan od njih otkriva da e tu nastati jo jedna iz lanca - drogerija.

Vest je stigla i do Ljiljane u Klinikom centru, koja posle nekoliko sati umire shvativi da je gotovo sa poslednjom nacionalnom izdavakom kuom.

Poslednja knjiga koju je Ljilja Srpkinja napisala nosi naslov Manastir Rakovica. U porti tog manastira sahranjen je patrijarh Pavle, a na groblju je svoj veni mir nala i ova naa spisateljica. U mladosti su Ljiljanu zvali Lili, isto onako kako se zovu drogerije od kojih e jedna uskoro iz knjiare da potisne knjige.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane