Natrag

Policija

Policija

 

Žandarmerija: Kako državni službenici rade na crno, bez rešenja o radnom statusu

 

Žandari na određeno vreme

 

 

  Žandarmerija, elitna policijska jedinica Srbije, nakon godinu dana dobila je novog komandanta, a njegovim dolaskom na površinu izbijaju stari problemi i nerešena pitanja više desetina pripadnika Žandarmerije, koji su godinama na "privremenom radu" u državnoj službi

 

Mile Ješanov

 

U Žandarmeriju se danas zainteresovani za rad u ovoj policijskoj formaciji primaju putem redovnih konkursa MUP-a Srbije, na koje mogu da konkurišu samo kandidati koji su već pripadnici policije i koji posle prijema moraju da prođu i specijalizovanu obuku.

Međutim, problemi koji se tek sada pokazuju, i to čak osam godina nakon osnivanja, imaju korene u samom početku rada Žandarmerije i prijemu prvih generacija njenih pripadnika.

 

Od fotelje do fotelje

 

Od kada je osnovana, na Vidovdan 2001. godine, redove Žandarmerije popunjavali su kandidati iz policije, ali i civili koji su ispunjavali utvrđene kriterijume i koji su dodatno položili državni ispit. Uz uspešno savladan kurs, dobre ocene na testovima i zadovoljavajuće rezultate na bezbednosnim proverama, kandidati iz policije primani su u Žandarmeriju uz potpis Ugovora o radu na neodređeno vreme, dok su kandidati iz civilstva potpisivali ugovore na period od tri godine!

 Prema rečima tadašnjeg prvog komandanta Žandarmerije, Gorana Radosavljevića Gurija, ova mera s ugovorima na određeno bila je uvedena samo kao mera bezbednosti, u slučaju da kandidati za taj period ipak ne pokažu visok nivo spremnosti za ostanak u jedinici. Međutim, da li u žurbi ili zbog nekih drugih razloga, već tada je poslodavac, koji je u ovom slučaju država, svesno ušao u kršenje Zakona o radu koji pod "radom na određeno vreme" podrazumeva period od najviše 12 meseci.

Većina tih kandidata, po isteku prvih, "probnih" ugovora, ponovo je prolazila bezbednosne provere, što je bilo neophodno za prelazak u stalnu državnu službu. Međutim, iz sasvim nepoznatih razloga, u tom pravnom galimatijasu pojavila su se nova odstupanja. Došlo je do izmena ugovora, ali ne kod svih, već samo kod nekih kandidata, što na početku nije privlačilo pažnju jer je bilo u okviru zakonskih formalnosti, te se niko nije ozbiljnije bavio tim pitanjima sve dok problem nije postao vidljiv i dok nadležni nisu počeli da ga prebacuju iz ruke u ruku. Sporni predmeti od tada lutaju od stola do stola, da ne kažemo od fotelje do fotelje.

 

Status kao kamen spoticanja

 

O čemu je u stvari reč? Kandidati s tim "drugačijim" ugovorima, za razliku od ostalih, nisu dobili posao na neodređeno vreme, već su privremeno prebačeni na čekanje do okončanja provera za stupanje u stalni radni odnos, što opet i nije neobično jer se radilo o rutinskim proverama i nije značilo prestanak njihovog rada u Žandarmeriji. Kako je vreme prolazilo, a poznato je da i najdublje provere ne mogu da traju duže od nekoliko meseci, počela su da se nižu i prva pitanja u vezi sa njihovim "određeno-neodređenim" statusom. Odgovori su izostali.

Zvanične molbe za rešavanje statusa pripadnici Žandarmerije godinama šalju na adrese nadležnih, ali taj problem i dalje postoji, jer se niko do sada nije upustio u njegovo rešavanje. Rezultat toga je da Srbija danas ima nekoliko celih timova visokoosposobljenih policajaca, pripadnika Žandarmerije, koji svakog dana dolaze na posao, učestvuju u obezbeđivanju Kopnene zone bezbednosti, rade sve poslove koji su u nadležnosti elitne policijske jedinice, ali sve to bez pokrića, jer zvanično, oni nemaju važeće ugovore o radu! Zakonski, oni ne postoje u registru pripadnika koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme, a što se tiče registra sa ugovorima na određeno, oni su nevažeći još od 2006. godine, te su oni koji zakon štite istovremeno van istog tog zakona!

Po analogiji, ako nemaš ugovor ili bar adekvatno pravno obrazloženje, ti nisi zaposlen, a ako nisi zaposlen, pogotovo u državnim organima, "duga cev" i drugo naoružanje koje je u svakodnevnoj upotrebi nema šta da traži u tvojim rukama. Znači li to da za postupke ovih momaka niko nije odgovoran? Predstavnik Nezavisnog sindikata policije u razgovoru za Tabloid naglašava da je odgovor na ovo pitanje, nažalost, potvrdan. On tvrdi da se propusti u slučaju ovih ugovora u Žandarmeriji, kao i odgovornost za njihovo rešavanje, nevešto prebacuju u druge ruke.

 

Šta ako palica slučajno napravi pometnju?

 

Najblaža posledica ovakve nebrige je pojedinačna tužba, recimo, "dobro obaveštenog" navijača, koji jeste da je pravio nered na nekom sportskom događaju, te je zbog toga i priveden, ali je došao do informacije da je lice koje ga je sprečilo u remećenju javnog reda i mira, u stvari, policajac koji za državu takoreći "radi na crno". Ako je te "sreće", navijač je uz to zadobio i neku lakšu telesnu povredu, jer ga je "zakačila" palica dotičnog iz Žandarmerije. Tu se pokreće pitanje odštete, ali i niz drugih pitanja koja se tiču povreda zakona, a koje istog trena zaštitnike građana čine prestupnicima. U svim ostalim slučajevima u kojima se radi o težim povredama, ranjavanju ili čak i oduzimanju života, posledice mogu biti nesagledive. Nadležnima se može slobodno postaviti pitanje, ko su ti "obični" ljudi u uniformi koji su "jednakiji" od drugih, pa imaju prava da reaguju na terenu, mogu da nose i koriste oružje teškog kalibra, a istovremeno, na papiru, nisu vojnici, nisu policajci, ali ni pripadnici Žandarmerije.

Još jedan od sramotnijih, ali slikovitih primera koliko jedinica stoji iza svojih ljudi jeste do sada već nekoliko puta ponovljena situacija - kada neko od njenih pripadnika želi da napreduje, ode dalje, recimo u Specijalnu antiterorističku jedinicu (SAJ), najveći problem za to ne predstavljaju rigoroznije provere i stroži dril od žandarmerijskog, već papiri. Naime, jedan od uslova za prijem u SAJ je da je kandidat već u državnoj službi, što u ovom slučaju nisu i kandidati bez rešenja.

O postojanju problema pripadnika koji u Žandarmeriji godinama "državno rade na crno" (!?) do sada se nije javno govorilo, njihove zarade uredno se isplaćuju iz državnog budžeta, ali je njihov ostanak u jedinici konstantno neizvestan i, po svoj prilici, ostavljen u amanet komandantu, pukovniku Bratislavu Dikiću.

 

Da li Žandarmerija sumnja u sebe!

 

Bezbednosne provere kojima su podvrgnuti svi kandidati koji stupaju u redove vojske ili policije obuhvataju provere iz domena javne i državne bezbednosti. Ukoliko ne ispunjavaju postavljene kriterijume, imaju kriminalni policijski dosije - oni lično ili neko od bližih rođaka, kandidati jednostavno ne mogu da prođu dalje, a o stupanju u aktivnu službu nema ni govora. Međutim, u onim slučajevima kada se ove provere ponavljaju, prilikom stupanja u stalni radni odnos ili ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice u međuvremenu načinilo neki zakonski prekršaj, prosečno trajanje tih provera je od dve nedelje, pa najviše do dva meseca.

U slučaju Žandarmerije, iako su u aktivnoj službi, više desetina pripadnika jedinice i dalje je u fazi provera, iako su "ona dva meseca" odavno premašena. Znači li to da su pod posebnom lupom službi koje ih proveravaju ili se njihov ugled i "rad u okviru zakona" dovode u pitanje, a oni ipak nisu suspendovani, niti odstranjeni iz jedinice?

Međutim, sporni ugovori nisu jedina nedoumica u radu Žandarmerije. Prethodni komandant ove jedinice bio je Borivoje Tešić, koji je pre dve godine penzionisan. Tešić je potom tužio MUP zbog nezakonitog penzionisanja, a zakonske uslove za penziju stekao je tek nakon što je Skupština Srbije početkom 2009. promenila zakone u ovoj oblasti. Osim ovoga, tradicionalno se spekuliše o načinu prijema u ovu jedinicu, o raznim "vezarenjima", koja se uopšteno pripisuju MUP-u, a koja pripadnike Žandarmerije zbog nešto viših zarada stavljaju na sam vrh poželjnih radnih mesta u državnoj službi, ali kako je prezauzeta zvučnim obračunima s kriminalom i razotkrivanjem korupcionaških afera, država se još uvek, izgleda, nije odgovorno pozabavila sopstvenim problemima.

 

Fizička inteligencija

 

Žandarmerija ima odrede u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu.

Dolaskom Dikića na mesto komadanta, niški odred Žandarmerije je dobio drugu vrstu uniforme, jer je Dikić bio nekadašnji komadant ovog odreda. Ista služba, uniforme različite.

Pripadnici Žandarmerije posebno se žale na komandanta novosadskog odreda, pukovnika Radislava Stalevića. On je došao iz Prištine, i brzo se okućio. Pomogao mu je žandar Dejan Kastratović, a komandant ga je unapredio u šefa voznog parka Odreda.

Žandari iz Novog Sada žale se i na postavljanje Slobodana Đurića na mesto šefa odseka za operacije, zaduženog za zaštitu zakonitosti. On je poznat kao zelenaš, jer ljudima u nevolju pozajmljuje novac uz visoke kamate.

Još je teži slučaj majora Cvetičanina, koji je radio kao bezbednjak na graničnom prelazu u Bačkoj Palanci, a potom je, sa ženom koja je bila carinik na ovom prelazu, nakon što je uhvaćen u zloupotrebi službenog položaja, po isteku suspenzije vraćen na posao. Da je običan žandar učinio nešto slično, dobio bi višegodišnju robiju.

Žandari iz novosadskog odreda izloženi su čestim poniženjima. Tako na vrlo arogantan način i nasilno, u krug odreda ulazi, kao posetilac komadanta Stalevića, bivši komadant SAJ-a Branko Ćurčić.

Posebnu zabrinutost u MUP-u Srbije izazivaju namere komandanta Dikića da u Žandarmeriji osnuje sindikat, koji će kontrolisati. Žandare privlači nuđenjem mobilnih telefona, preko streljačkog kluba iz Niša. Oni koji Dikića poznaju, tvrde da je obdaren fizičkom inteligencijom, a diplomu doktora za menadžment dobio je na standardan način. Dikić - doktor pukovnik.

Da li će problemi žandarma moći uskoro da budu rešeni? Sa Dikićem na čelu, svakako - NE!

 

 

 

 

Đavo i njegov brat

 

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić je početkom juna 2009. za prvog čoveka jedinice postavio pukovnika Bratislava Dikića, koji je do tada bio na čelu niškog odreda Žandarmerije. Pre njega, jedinicom je komandovao Borivoje Tešić, nekadašnji zamenik komandanta Gardijske brigade, koji je pre dve godine penzionisan, a čije je poslove do tada obavljao zamenik komandanta Srđan Grekulović.

Novi komandant Žandarmerije, pukovnik Bratislav Dikić, rođen je 1970. godine. Studirao je u Novom Sadu, gde je magistrirao i doktorirao na privatnom Fakultetu za menadžment u užoj naučnoj oblasti "Krizni menadžment". U Ministarstvu unutrašnjih poslova radi već dvadeset godina, od kojih je deset godina proveo u Specijalnoj antiterorističkoj jedinici. Odlikovanja koja je do sada dobio su orden za hrabrost, orden za zasluge u odbrani i bezbednosti zemlje, Ratni krst, plaketa Srpske pravoslavne crkve, kao i specijalna plaketa za najplemenitiji podvig 2008. godine.

Tabloid je prošle godine objavio tekst o problematičnoj biografiji gospodina Dikića, koji je u vreme delovanja tadašnje jedinice SAJ-a, kojoj je pripadao, u jednoj akciji na Kosovu ubio kolegu, a drugog teško ranio. Ovo ubistvo i ubistvo u pokušaju zataškano je tako što je porodici ubijenog policajca saopšteno da ga je ubio neprijateljski vojnik! U policiji je Dikić poznat pod nadimkom Đavo, a u Žandarmeriji radi i njegov brat, o čijim nestašlucima je Tabloid takođe pisao.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane