Zadnja strana

 

Svi ste dobrodošli

 

Piše: Milan Obradović, tamničar

 

 

Uvaženi ministri demokratske koalicije, poštovani tajkuni, draga državna administracijo, već duže vreme sam šef svih srpskih robijašnica i nadređeni svim srpskim tamničarima. Ima li nezahvalnije uloge? Je li to neko mene hteo da još jednom strašno kazni? Pa ja sam svoje debelo odležao! Onakvog policajca ste upropastili i osramotili! Pa vi ste me terali da batinama iznuđujem dokaze i vršim propisanu torturu! Jeste li me ono vi dva meseca držali u pritvoru, jeste li me vi u Kuršumliju oterali po kazni? U Kuršumliju, gospodo!

Pa ste mi onda smestili ovo divno radno mesto da budem sindžir-efendija, šef od bukagija, upravnik prokletih avlija! Sramota, gospodo! Jesam li ja to zaslužio? Jesam li baš toliko preterao sa uterivanjem pravde, je li mi to nagrada što sam vaše neprijatelje smatrao i svojim neprijateljima? Pa ja sam po vašem nalogu prebijao vaše kriminalce!

Ali, da znate, zakon ponude i potražnje i dalje važi. Evo, ja sam širom otvorio kapije srpskih kazamata, pa ste sad svi dobrodošli. A koliko vidim, dobar deo vas neće doći u goste nego će dobiti stalni smeštaj.

Sećam se naslova iz dnevne štampe: "...Vlada Srbije imenovala je juče bivšeg načelnika beogradske policije Milana Obradovića za pomoćnika ministra pravde i direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija". Izgledalo je kao javna amnestija, veliko unapređenje, povratak u velikom stilu, ali sam u stvari oteran na jednu finu robiju. A trebalo mi je vremena da shvatim. E, sad je došlo vreme da novine malo promene naslove. Uskoro će na svim naslovnim stranama pisati:

 "...Milan Obradović, direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, lično je smestio više članova Vlade u nekoliko zatvorskih ustanova širom Srbije kako ne bi međusobno mogli da komuniciraju. Preduzete su i druge bezbednosne mere kako ova opasna grupa ne bi stupila u kontakt sa svojim saradnicima u zemlji i inostranstvu"!

Ne šalim se. Unapred upozoravam. Ako treba, evo već danas preporučujem nekoliko zatvorskih ustanova u kojima su uslovi kako-tako podnošljivi, pa ako se niste puno ogrešili o mene, ili ako ja tako zaključim, onda ću vas imati u vidu. Stojite li dobro sa mnom?

Nisam sujeveran, ali da znate, ko je meni radio o glavi loše je prošao. Da vas samo podsetim, mene je Dragan Jočić smenio! Posle je objašnjavao kako nisam stigao da sprečim paljevinu džamije u Beogradu. U stvari je problem bio u tome što sam bio u sukobu sa onim istetoviranim generalom-idiotom Miroslavom Miloševićem, bivšim načelnikom Resora javne bezbednosti, i što sam bio najvredniji policajac u akciji Sablja!

Danas stranke hapse. Sutra će stranka stranku da hapsi. Srbija je jedna apsana. Gledam televiziju i čitam novine. Kao da ničeg nema osim lopova i žandara. Ostalo je vremenska prognoza. Razmišljao sam ja dugo o svemu. Mislim da me mrze i DS i DSS. Ja sam bio samo obična motka u njihovom međusobnom obračunu.

Ovi što su me unapredili najviše su me upropastili. Daleko mi kuća od takvih prijatelja! Od takvih prijatelja ne treba mi gori neprijatelj! Moji prijatelji i moji neprijatelji na istom su zadatku!

Evo, pozivam moje prijatelje koji su u stvari moji neprijatelji da naprave savremene zatvore po evropskim standardima, da prošire kapacitete, da uđu u njih i lično se uvere u kvalitet usluga. Jer, ako to uskoro ne učine, suočiće se sa robijom znatno lošijeg kvaliteta, spavaće u prljavim sobama po desetoro na pet kreveta i jedan čučavac (izvolite u našu reprezentativnu ustanovu, beogradski Centralni zatvor, pa se uverite).

Nudim vam, gospodo, sa ovog mesta, a u svojstvu nadležne ličnosti, da probate smeštaj pre nego dobijete pravosnažnu presudu, da se priviknete na srpske apsane, na korumpirane tamničare, na drogirane zatvorenike, lopove, razbojnike i ubice, preporučujem da što pre upoznate robijašku crnu berzu, da vidite kako život iza zida i nije neki život.

 Adaptirajte se, gospodo, na vreme! Nemoj posle da vam bude Milan Obradović kriv, nemoj da me neko slučajno posle proklinje, da kaže, Obradoviću, kurvin sine, mi smo te izvukli sa robije a ti nas na robiju šalješ! Evo, unapred se ograđujem i zidovima i žicom, neka sve teče po proceduri, neka jednom pravna država proradi i za moj račun a ne samo na moju nesreću!

Ljut sam, gospodo, ljut sam kao ljuti feferon, ali nisam željan osvete nego pravde! Jer mi je teško kad pomislim da ste onakvog policajca pretvorili u apsandžiju, u prvog tamničara već utamničene Srbije!

Idem hodnicima Ministarstva pravde i urličem, zavijam i cvilim ponekad. Kako koji dan. Mlad mesec, pun mesec, plima oseka i te stvari... Sve utiče na mene. A najviše to što više nemam mesta, puni su mi zatvori. Jeste da sam dobre volje i da hoću da vas smestim, ali pritisla tesnoća, gužva, brate, duša dušu davi...

Pravo da vam kažem, dok nisam dobio ovu tužnu funkciju, nisam ni znao koliko robijašnica imamo. I koliko ih je usred gradova širom Srbije. Znao sam jedino za ovaj beogradski Centralni zatvor da je usred grada, i baš sam se čudio šta će tu kad ima onoliko prostora oko Beograda. A onda sam pre neku godinu shvatio: mora da je ovo naše pravosuđe do te mere razmaženo da mu treba približiti zatvore! Uzgred da kažem, sviđa mi se kako razmišljam u poslednje vreme. Jer, rodila mi se jedna divna ideja! Mislim, ako je pravosuđe u takvom stanju da mu treba približiti zatvorske ustanove što više, ako je moguće i do samih gradskih centara, onda ja predlažem da vrh države dobije svoj zatvor nedaleko od svog radnog mesta. I divota! Tu kuća, tu robija! Pa svako onda neka pazi šta radi i kako ulicu prelazi.

Konačno, ali ne i na poslednjem mestu, želim da se obratim i mojim zlotvorima i onima kojima sam ja bio zlotvor. Gospodo, teška su vremena a ja sam jedan slomljen čovek u dubokoj depresiji kao i naša zajednička domovina uostalom. Upravo zato mislim da je kucnuo čas za konačni obračun. Mi se pomiriti nećemo niti možemo. Nego, neka bude seča knezova, pa ko preživi neka piše istoriju. Jer, niti su srpske tamnice rešile našu sveopštu bedu, niti su tamničari krivci što je ovoliko Srba na robiji. Jednostavno, ovako ne ide dalje. Gradnja novih zatvora je skupa, a tamnovanje u starim kazamatima nikoga neće popraviti. Iz prokletih avlija niko se nije vratio normalan. Meni je bilo dovoljno dva meseca da potpuno poludim.

Dakle, obračun, pa ko preživi neka živi. Vaš Milan Obradović, bivši policajac za poneti a sad šef svih tamnica, prvi tamničar i pomoćnik ministra. Tri u jedan!