Natrag

Druga strana

Druga strana

 

Slučaj košarkaša Miloševića: Nenad Čanak komanduje lojalnom policijom u akciji odbrane svojih kafanskih prijatelja

 

Kad Čanak uzima kafanski danak

 

   Otkako je osvojio slobodu da upravlja Vojvodinom iz kafane, narodni poslanik Nenad Čanak počeo je da gubi osećaj za realno. Iz kafane komanduje i MUP-om Srbije, i vrši sanaciju maliganskih obračuna svojih prijatelja, a sve o trošku odanih poreskih obveznika. Kako i kome se novosadska policija napila krvi, da li je to politički korektno i kako ovaj politički siledžija naplaćuje lakše povrede svojih obožavatelja

 

A. Nađ

 

U večernjim satima, 4. aprila 2010. godine, u novosadskom kafeu "Studio" sedeo je, u  alkoholisanom stanju, narodni poslanik Nenad Čanak, u društvu svojih takođe alkoholisanih prijatelja, košarkaša Partizana Strahinje Miloševića i njegovog oca. Preciznije, mlađi Milošević i nije imao nameru da dođe u ovu kafanu te večeri, ali je njegov ponosni otac, uveren u važnost trenutka, pozvao Strahinju da mu se pridruži barem iz dva razloga. Jedan je bio što sedi u društvu Nenada Čanka, a drugi - da proslave važnu pobedu košarkaša Partizana. Biće da je suštinski razlog bio pokazivanje moći, ali to u nastavku ovog kafansko-političkog obračuna i nije bitno...

Dakle, ubrzo nakon poziva, u novosadski kafe "Studio" ulazi Strahinja Milošević i već na vratima dolazi u sukob sa obezbeđenjem koje nije htelo da ga pusti zbog toga što je očigledno već bio pijan. U Miloševićevoj verziji, on se nekako nagodio sa obezbeđenjem pa mu je ulaz oslobođen. Ali, bez obzira na dogovor, on uskoro počinje da galami na obezbeđenje, psuje jednog od njih, pa na kraju i pokazuje srednji prst, da svlači pantalone i pokazuje šta u njima ima. To je i bio povod da u kraćem sukobu sa obezbeđenjem bude i lakše povređen (Urgentni centar u Novom Sadu izdao je saopštenje da je primio nekoliko udaraca u glavu "lakše prirode").

Nažalost, pravi obračun tek sledi. Prisutni građanin, narodni poslanik Nenad Čanak, u pripitom stanju ali duboko svestan svoje moći, pozvao je telefonom ministra policije, ispričao mu da su on i njegovi prijatelji napadnuti od strane izvesnih lica, te je zatražio zaštitu. Što je tražio, to je i dobio. Novosadska policija, vazda krvi žedna, munjevitom brzinom upada u kafe "Studio" ali tamo ne nalaze ljude iz obezbeđenja koji su očigledno shvatili šta ih čeka pa su napustili radno mesto.

Dva dana kasnije, novinska agencija Tanjug objavljuje (prema saopštenju portparola novosadske policije Mileve Tomić): "...Uhapšen je Bojan Mihajlović iz Odžaka, za koga se osnovano sumnja da je ispred kafića 'Studio' u Novom Sadu fizički napao košarkaša Partizana Strahinju Miloševića i njegovog oca Dušana", te da se on tereti da je sa Damirom Mihajlovićem iz Odžaka i Goranom Pećićem i Mihajlom Smiljanićem iz Novog Sada fizički napao Miloševića, odnosno da su njih četvorica izvršili krivično delo nasilničkog ponašanja.

 Uzgred, prema istom saopštenju, policija je u Odžacima uhapsila i izvesnog Gojka Ćulibrka koji se tereti za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Ali, ono što javnost ne zna, zna Tabloidov izvor iz Novog Sada: policija je sprovela neljudsku torturu nad uhapšenima, surovo su prebijani. Njihovom hapšenju prisustvovao je i Nenad Čanak, lično, a televizijske kamere su desetak minuta zumirale osumnjičene, koji su potrbuške ležali na travi, ne dajući znake života, dok su im ruke lisicama bile vezane na leđa. Ovakvo ponižavanje lica lišenih slobode predstavlja krivično delo, i policija je, po Čankovoj naredbi, izvršila još teže nasilje i zloupotrebu položaja.

Konačan obračun se još nije desio, jer je izvesno da se krug obračuna u Novom Sadu još nije zatvorio, niti će dok su političari poput Nenada Čanka raspoloženi za subjektivno tumačenje policijske torture.

Ako je Nenad Čanak već postao neka vrsta vojnog krila autonomaša ekstremista (kao severnoirski Šin Fejn), onda je političko krilo ovom prilikom pokazalo izuzetan sadizam. Naime, i Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, hitro se pridružio opštem linču obezbeđenja novosadskog kafea "Studio", pa je pretio tih dana i znanima i neznanima sa ekrana državne televizije, samo nije javno rekao da poziva na likvidacije i lomljenje kostiju, mada i nije morao jer se - podrazumeva.

Naravno, nije "Studio" jedina kafana u kojoj narodni poslanik Nenad Čanak divlja. Njegova omiljena kafanska adresa u Ulici Dostojevskog zove se "Ciganska noć" (Novosađani to zovu mesto za šmrkanje i ožderavanje uglednih političara).

To je ugostiteljski objekat, otvoren pre dvadesetak godina, sa ambijentom koji podseća na cigansku čergu. Prijatno je mesto za slušanje prave, izvorne ciganske muzike i bilo je rado posećivano u posleponoćnim časovima uz muziku "do zore".

Međutim, ovaj užitak pokvarile su česte posete ovom objektu dvojice "uglednih" iestitih" političara - Nenada Čanka i Čedomira Jovanovića. Kad se ove "demokrate" tamo pojave sa svojom četom telohranitelja, zatečeni gosti moraju pod hitno napolje, a da pri tom ne stignu da popiju ni plaćeno piće.

Nastaju prave bahanalije. Ciganski orkestri se smenjuju, jer muzika ni za sekundu ne sme da prestane. To traje do svitanja (ubijanja ove dvojice od droge i viskija).

Možda bi vlasnik kafane to nekako i podneo, ali finansijski je upropašten. Ova dvojica vrlih i uglednih lidera imaju zmije u džepovima i ne plaćaju ni prebijene pare. Oni mogu sve, njima je sve dozvoljeno.

Sve se ovo dešava na udaljenosti od svega 200-300 metara od zgrade PU Novi Sad i odeljenja BIA. Policija ćuti, građani pogotovo. Ali, dokle tako?!

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane