Natrag

Likovi i senke

Likovi i senke

 

Sponzor noćas mora pasti

 

M. Grabež

 

Pokojna Jugoslavija bila je rajski vrt za filmsku industriju jer je drug Tito voleo filmove.  Bilo je svega. Kauboji su tamanili Indijance a partizani Nemce i četnike. Pao bi i poneki ustaša.

U filmu režisera Branka Bauera "Boško Buha", koji slavi maloletnog bombaša (danas bi rekli teroristu), prvi put se kao filmski glumac pojavljuje i Dragan Bjelogrlić u ulozi Buhinog saborca, Save Jovanovića Sirogojna.

Nekad su ga, dok je bio dete na filmu, voleli penzionisani partizani, a danas ga vole deca partizana. Evo, nedavno ga je posetio i predsednik Republike lično, da se uveri ima li dovoljno uslova za život, ima li para i cigara i kako mu ide snimanje najnovijeg filma. Jer, bože moj, vreme čini svoje, čovek je sad i režiser i producent i svašta... A i predsednik je dete komunizma. Sigurno je gledao, dok je dete bio, u ono drugo dete Dragana Bjelogrlića u ulozi Save Jovanovića Sirogojna, koji baca bombe sa Boškom Buhom i ubija Nemce. Sigurno da mu je jedna od želja iz detinjstva bila da upozna tog nedoraslog filmskog heroja. I, eto, želja mu se ispunila. Pinki je video Tita a Boris je video filmskog Sirogojna, znatno starijeg, podgojenog i naduvenog od alkohola i života, ali živog i zdravog, odanog sponzorima i pripadajućoj klasi na vlasti.

Ali, zar je to nešto novo? Pa Bjelogrlić je bio voljen od svih partizanskih režima do danas, isto kao i Žarko Jokanović zbog samo jedne rečenice ("...Čiko, je li sav ovaj lebac tvoj?") u holivudsko-partizanskom spektaklu nazvanog "Užička republika". Novi su samo sponzori...

U vreme mračnih devedesetih, Bjelogrlić je viđan i na udbaškim veseljima, blizu Bracike Kertesa i drugih Miloševićevih i Stanišićevih rizničara i zlotvora, koji su finansirali isto tako mračne filmove koji su dodatno raspamećivali već raspamećen narod.

Ubistva, samoubistva, terorisanje, reketiranje, pljačke i slično, to su bile filmske teme Bjelogrlićeve klike u čijem sastavu su neizbežno bivali Milorad Mandić Manda i Sergej Trifunović, a tom službinom kazanu znao je da se primakne i čovek bez ideologije, Srđan Dragojević, nekadašnji pisac poezije i novinar u pokušaju. Svi oni, i još dosta njih, od svakog režima će uzeti pare za svoje netalentovane baljezgarije. Takva su sorta. Nije zalud car Dušan u svom Zakoniku predvideo da: "...Lopove, kurve, ubice, glumce i ostalu fukaru treba kazniti..."

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane