Natrag

Ekskluzivno

Ekskluzivno

 

Javno obraanje biveg generalnog direktora eleznica Srbije, kojeg su optuili, osudili i opljakali i pre svakog suda

 

Ja, Milanko arani, unutranji neprijatelj br. 1

 

S obzirom na to da se u javnost Srbije godinama unazad, a izrazito u poslednjih nekoliko meseci, u pojedinim medijima plasiraju mnoge neistine o meni i mom radu u eleznicama Srbije, koje su, ubeen sam, izreirane u politikoj kuhinji, imam obavezu da se obratim graanima i upoznam ih sa istinom, kae mr Milanko arani, generalni direktor Javnog preduzea eleznice Srbije od marta 2004. do novembra 2008. godine, u svom reagovanju dostavljenom naem listu.

 

Podatak da su u prethodnom periodu samo RTV B92 i dnevni list Blic upotrebili moje ime preko 3.000 puta u negativnom kontekstu potvruje moje ubeenje. Od kada sam imenovan pre neto vie od est godina za prvog oveka srpskih eleznica, iskonstruisane su mnoge afere na osnovu neistinih podataka, ak je TV B92 napravio serijal emisija o zloupotrebama u javnim preduzeima, u kojima je, naravno, kritikovana samo eleznica i to u vreme kada sam ja bio na njenom elu.

Jedna od rtava ovog progona je i moj brat koji je bio pola godine zatvoren zbog istrage. Ako je neko objektivno kriv treba i da odgovara, ali on je radio kao i svaki drugi ugostitelj, pruao usluge gostima i nema fiktivnih faktura, kao to nikada nije imao nikakvu skupu sveanu veeru koju mu ovi mediji pripisuju.

Oigledno je da su apetiti onih koji sve ovo reiraju daleko vei, jer se degradiranjem mene i mojih rezultata na eleznici degradira stranka, njen predsednik i opozicija. Ali, ubeen sam da postoji jo jedan veliki razlog zbog ega se ovo radi, a to je pripremanje eleznice za prodaju i pripremanje javnog mnjenja da se tako "loe rukovoen" sistem proda po to povoljnijim uslovima. Verujem da je, uz politiku pozadinu, upravo u ovome razlog za intenziviranje kritika vezanih za moje ime i devalviranje izuzetnih rezultata u eleznici u to vreme.

Najvei rezultati u Vladi Republike Srbije u prethodnom periodu u infrastrukturnim projektima bili su postignuti upravo u Ministarstvu za kapitalne investicije, a od javnih preduzea u Putevima i u eleznici u odnosu na zateeno stanje. Ali samo smo mi meta napada. O rezultatima niko ne eli da se javno govori, samo se izmiljaju afere i preti krivinim prijavama. Sve to sam uradio u eleznici, uradio sam u skladu sa odobrenim programom poslovanja Vlade RS, odlukama Upravnog odbora koje je imenovala Vlada RS, komisijama i strunim slubama eleznice i Komisijom Upravnog odbora.

Kome i zato smetaju dobri rezultati eleznice iz tog perioda? Zato ni posle pet godina kontrola koje su obavljali istrani organi policije i tuilatva, koje sam i sam pozivao u pisanoj formi da izvre kontrolu, nije pokrenuta nikakva odgovornost, ak ni prekrajna, nisam pozvan nijednom na bilo kakav informativni razgovor, i evo opet, po ko zna koji put se, po istom scenariju, preko oprobanih medija, panja javnosti usmerava u pravcu novih kontrola. ta je to to za pet godina nije moglo da se otkrije ako je uopte bilo i najmanjih zloupotreba, uz injenicu da su u tom periodu bili ljudi razliitih politikih opredeljenja na elnim funkcijama u Ministarstvu pravde, policije i istranih organa.

Da podsetim na projekte zbog kojih sam "po potrebi" bio vie puta izloen medijskoj hajci.

 

Slovenake lokomotive

 

Dolaskom u eleznicu 2004. godine zatekao sam korienje privatnih i stranih lokomotiva zbog kojih smo imali visoke trokove. Samo korienje est lokomotiva privatnog preduzea "Kombinovani prevoz" iz Beograda kotalo je godinje eleznicu u stotinama hiljada evra. Posle izvetaja Unutranje kontrole, zauzeli smo stav da je za eleznicu bolje reenje da nabavi est lokomotiva koje bi kroz finansijski lizing otplatile same sebe i ostale u vlasnitvu eleznice. Tada smo i raskinuli ugovor o daljem korienju privatnih lokomotiva i uli u postupak nabavke est lokomotiva. Nabavljene su lokomotive iz Slovenije i posle kritika ovog projekta u emisijama na TV B92, postavljam pitanje ije smo to interese toliko povredili ako se zna, kroz rezultate, da je eleznica ovim projektom mnogo dobila.

Zbog velikog remonta pruge na potesu Petrovaradin - ortanovci pruga od Beograda do Novog Sada bila je zatvorena 75 dana i samo zahvaljujui lokomotivama nabavljenim iz Slovenije, koje su imale niskoosovinsko optereenje i mogle da se voze prethodno remontovanom obilaznom prugom duine 131 km, uspeli smo da ispotujemo ugovore, sauvamo peditere (koji su mogli da svoje vozove usmere preko Rumunije i Bugarske, posle ega bismo ih teko vratili na nau prugu) i zaradimo preko 2.000.000 evra. Napomenuu da je lan komisije koja je predloila ovu nabavku bio sadanji zamenik generalnog direktora, kao i Milan Cveji, koji je kao lan Upravnog odbora i Komisije Upravnog odbora za izbor najpovoljnijeg ponuaa potpisao ovu nabavku.

 

 

vedske putnike garniture

 

Putniki saobraaj je u najgorem stanju u eleznici Srbije. Nedostatak vunih sredstava, putnikih vagona, higijena, mnogo otkazanih polazaka... uz sporost pruga su nasleeni i pratei problemi u putnikom saobraaju. Usled nedostatka finansijskih sredstava, a realne potrebe da popravimo stanje u putnikom saobraaju, doneli smo odluku da nastavimo sa projektom nabavke dizel-motornih vozova iz vedske za koje je interesovanje pokazalo i prethodno poslovodstvo.

Posle odlaska strune komisije u vedsku da proveri stanje voznih sredstava i izvetaja da se radi o potrebnim i za nae uslove vozovima u dobrom stanju, pristupili smo poslovnim aktivnostima koje prethode nabavci ovih sredstava. Tano je da se radi o voznim sredstvima koja su tada bila starosti od 21 do 24 godine, ali uz injenicu da smo mi u tom trenutku raspolagali inobusima prosene starosti preko 50 godina, koji su ee pokvareni nego to su u saobraaju, potvruje ispravnost odluke da se ova sredstva nabave. Bilo je u javnosti mnogo kalkulacija oko njihove cene, a ja u jo jedan put da naglasim da je cena jedne ovakve garniture iznosila 250.000 evra i rezervni delovi koji su preuzeti po ceni od 35.000 evra po komadu.

Ovu cenu su optereivali trokovi prevoza, osiguranja, carine. Direktor iz vedskih eleznica, od kojih su nabavljeni ovi vozovi, na jednoj je konferenciji za novinare rekao da bi ovakav nov voz sada kotao izmeu 3.000.000 i 3.500.000 evra, to znai da smo mi svih deset vozova sa rezervnim delovima nabavili po ceni nioj nego to je jedan nov. Samo zahvaljujui ovoj nabavci uspeli smo da odrimo i sauvamo putniki elezniki saobraaj u Timokoj regiji i centralnoj Srbiji, pogotovu to su se ovi vozovi otplatili kroz utedu u trokovima u prvoj godini grejs perioda, a kasnije rate otplate lizinga vozovi radom zarauju sami.

Nedavno je na predlog Vlade RS, Skuptina odobrila kredit kod Evropske banke za obnovu i razvoj u visini od 100.000.000. evra za nabavku 30 novih putnikih garnitura, dakle na teret budeta odnosno graana Srbije, a injenica je da putnike garniture iz vedske eleznica otplauje sama, od sredstava koje ove garniture zarade i utede. injenica je da je i prilikom odluke o ovoj nabavci svojim potpisom saglasnost dao i Milan Cveji kao lan Komisije Upravnog odbora za izbor najpovoljnijih ponuaa, a kasnije, iz njemu znanih razloga, negirao je sam sebe.

 

Remont 1.000 vagona

 

Vie puta su pojedini mediji kritikovali projekat remonta 1.000 teretnih vagona, pa evo graanima prave informacije. Mnogo voznih sredstava srpske eleznice je u prethodnom periodu remontovano van granica Srbije iako Srbija ima - sedam remontnih preduzea. Zbog potrebe da poveamo broj vagona u saobraaju i uklonimo vie hiljada neiskorienih i naputenih vagona sa mnogih koloseka u Srbiji i ujedno zaposlimo srpske remontere, doneli smo odluku da uklonimo te vagone tako to emo one koje je mogue osposobiti za saobraaj remontovati i sve trokove platiti rashodovanim vagonima kroz komercijalnu cenu elika. Napomenuu da mi je saglasnost za rashodovanje svakog vagona u ovom projektu svojim odlukama davala Vlada RS.

Da bismo uposlili sva remontna preduzea u Srbiji ceo posao je ugovoren sa "elvozom" iz Smedereva, sa kojim smo u to vreme imali nasleen, aktivan petogodinji ugovor, a "elvoz" je uposlio ostale remontere u Srbiji. Naalost, nismo uspeli da zavrimo ceo projekat, ve je remontovano i stavljeno u saobraaj 435 teretnih vagona, to je eleznicu Srbije kotalo oko 510.000.000 dinara i to je isplaeno kroz rashodovane vagone. Javnost se uporno obmanjuje podatkom da smo remontovali ovaj broj, a isplatili kao za svih 1.000 vagona, to apsolutno nije tano.

Pored ovoga, sa "elvozom" ali i svim drugim remonterima na osnovu ugovora smo izmirivali obaveze i za sve druge remonte voznih sredstava van ovog projekta i verovatno to unosi zabunu kod duebrinika koji toliko brinu o eleznici. S pravom pitam ije smo to interese otetili injenicom da je ceo projekat uraen u Srbiji, u naim remontnim preduzeima? Rukovodstvo na ijem sam bio elu nije kao prethodno rukovodstvo donelo odluku da proda 2.700 teretnih vagona kao otpadno gvoe, a da od tih sredstava ne investira u remont ili nabavku jednog jedinog vagona.

 

Nabavka drumskih vozila

 

Kritikovan sam zbog nabavke drumskih vozila. eleznica Srbije je raspolagala sa blizu 700 drumskih vozila (kamioni, kombi vozila i automobili). Prosena starost je bila izmeu 10 i 15 godina, ali su bila koriena i drumska vozila starija od 30 godina. Doneli smo odluku da se otue drumska vozila koja su veoma stara ili nisu u voznom stanju i da sredstvima od njihove prodaje uestvujemo u nabavci, putem lizinga, ukupno 100 drumskih vozila (po jedna treina kamiona, kombija i automobila) za potrebe svih eleznikih vorova u Srbiji. injenica da su trokovi opravke i odravanja drumskih vozila u periodu januar-septembar 2008. godine bili vei nego li trokovi servisiranja vagona, zvui apsurdno, ali je tana i govori u prilog potpune opravdanosti ove nabavke. eleznicu manje kota otplata novih nego popravka dotrajalih drumskih vozila.

 

Lini dohodak

 

Po inerciji kritika na moj raun, bio sam u javnosti prozivan i po visini linog dohotka, iako je injenica da sam od direktora svih veih javnih preduzea imao najnii lini dohodak. Od prethodnika sam nasledio i primanja naknade kao lan Upravnog odbora, to sam ubrzo sam ukinuo, pa mi je posle nekog vremena Upravni odbor opet doneo Odluku o ovoj nadoknadi upravo zbog toga to smo pravili dobre rezultate u eleznici kao najveem sistemu u Srbiji, gde je moja plata bila nekoliko puta manja od 640.000 dinara, koliko mi neki mediji pripisuju. Nisam pravio menaderski ugovor i uzimao bonuse ve sam delio sudbinu svih zaposlenih.

 

Stan

 

Stan koji mi je pripao na korienje sa pravom otkupa tema je koju esto koriste moji kritiari, odnosno njihovi nalogodavci. Istina je da sam se po odluci Upravnog odbora uselio u stan za koji sam due vreme plaao zakup i sve trokove, a da sam posle etiri i po godine rukovoenja podneo zahtev za otkup tog stana po zakonskoj regulativi.

eleznica se pisanim putem obratila Poreskoj upravi koja je izvrila zvaninu procenu stana i, kao dravni organ, opredelila vrednost stana. injenica je i da je u vreme mog mandata useljeno u nove ili adaptirane stanove na prostoru itave Srbije jo 157 eleznikih porodica i svi imaju potpuno ista prava i uslove na otkup kao i ja. Da li je sluajno to se ne pominju stanovi iz prethodnog perioda, npr. stan koji je dosta vei od stana u kome ja ivim, u koji se uselio zamenik mog prethodnika, u Sarajevskoj ulici u Beogradu, posle samo etri i po meseca na toj funkciji, i to uz mnogo povoljnije uslove otkupa nego to ih ja imam.

 

To nije sve

 

Je li moj greh u tome to sam isto radio i to je napravljen veliki pozitivan rezultat u eleznici. Graani treba da znaju da sam radio za srpski saobraaj. Nisam radio zbog sebe, niti sam dogovarao i uzimao bilo kakve provizije za posao. Ubeen sam da sam presekao zlatne ice, koje su pojedini pre mog dolaska ostvarivali od eleznice. Nabrojau neke od rezultata:

- Boljom finansijskom i komercijalnom politikom smo uspeli da isplatimo ogromne nasleene dugove (nasleene obaveze samo prema dobavljaima u zemlji bile su oko 30.000.000 evra).

- eleznica je uspela u mom mandatu, pored svih drugih redovnih obaveza, da sama zaradi i isplati preko 200.000.000 evra duga prema dobavljaima u zemlji i inostranim obavezama.

- Poveali smo broj lokomotiva u saobraaju za preko 50 odsto i otklonili mogunost zaguenja koridora vagonima.

- Ukupan rad i devizni prihod smo poveali za gotovo 300 odsto u odnosu na prethodni period.

- Na godinjem nivou smo prihodovali samo od tranzita preko 60.000.000 evra (to je za oko tri puta vie u odnosu na period pre mog dolaska u eleznicu) i po tome smo bili meu najveim izvoznicima usluga u zemlji.

- Smanjili smo broj radnika za blizu 8.000 bez ijednog trajka, kao jedina zemlja u regionu.

- Prvi put u istoriji, srpska eleznica je sama imala vei komercijalni prihod nego to je drava opredelila subvencije na godinjem nivou, zahvaljujui emu smo i planirali razvojne projekte bez dravne pomoi.

- Nasleeni kumulativni gubitak smo smanjivali iz godine u godinu, izuzev jedne godine kada smo preuzeli obaveze konsolidacije zavisnih preduzea zbog potrebe njihove privatizacije i kada su bile izrazite kursne razlike.

- Posle gotovo 30 godina eleznica je prvi put nabavila putnike garniture, lokomotive i nove teretne vagone.

- Renovirali smo i izgradili mnogo objekata, remontovali mnogo kilometara pruge, remontovali veliki broj vagona, osigurali nove prune prelaze, zamenili veliki broj skretnica, najee sopstvenim zaraenim sredstvima.

- Zbrinuli smo ukupno 158 eleznikih porodica u isto toliko stanova, do kojih smo doli kupovinom, gradnjom, razmenom nepokretnosti ili sudskim poravnanjem.

- Uspeli smo da iz sopstvenih sredstava isplatimo preko 5.000.000 evra duga koji je dospeo kao anuitet za ulaganja na prostoru Kosova iz 1987. godine, jer Vlada RS u tom trenutku nije mogla da servisira ovu obavezu.

- Obezbedili smo nove kreditne linije za remont pruge na "koridoru X", koji se sada rade, kao i nabavku novih vagona.

- Kada sam smenjen, elezniki sistem je preuzet gotovo bez dugova (izuzev EPS-a) i blizu 40.000.000 evra na raspolaganju (36.000.000 evra u Eurofimi i oko 4.000.000 evra na iro-raunu).

Sa takvim rezultatima teko da moe da se pohvali bilo koja eleznica iz ovog dela Evrope, ali neko drugi je kontrolisao medije i o naim rezultatima se prosto nije pisalo. Vie puta sam predlagao da se organizuje emisija na jednoj od gledanijih televizija u kojoj bi bili gosti generalni direktori srpske eleznice posle 2000. godine (period pre toga nije bio realno uporediv zbog svih okolnosti koje su pratile prostor Srbije u poslednjoj deceniji prolog veka i smatram da je veliki uspeh eleznica u tom periodu to je ipak redovno funkcionisala i sauvala svoju vrednost), i na kojoj bi javnost jasno mogla da uvidi u kom periodu je eleznica postigla najvee rezultate.

 

Umesto zakljuka

 

Sve navedeno moe, ako ima volje, vrlo lako kroz dokumentaciju da se proveri. Naravno, ne umanjujem potrebu da se, kroz dokumentaciju, ako treba, jo jednom proveri moje uee u svim projektima u eleznici. Da li je medijska hajka koja se vodi protiv mene pokuaj da se, utanjem o svemu ovome, zatakaju mogue zloupotrebe? Zato to mi nije data druga mogunost, posle mnogo vremena, ja se sprskoj javnosti na ovaj nain obraam zbog potrebe da se skine ljaga sa mog imena i da narod shvati da u Srbiji ima i onih rukovodilaca koji asno i estito rade svoj posao. injenica je da sam sa svojim strunim timom i uz podrku resornog ministarstva i Vlade RS oporavio potpuno obolelu, eleznicu na kolenima, i u tom periodu rukovoenja uspeli smo da je "izleimo", razduimo i pripremimo za poetak kompletne modernizacije.

Ja sam kritikovan i javno prozivan, gotovo po pravilu kada su realizovani dobri projekti za eleznicu, kada sam traio da se obaveze izmiruju prema dospelosti i prioritetima, a ne prema nekim drugim skrivenim interesima, kada su vrene kadrovske promene jer se nije potovao interes eleznice ili posle izlaska Nove Srbije iz vlasti, kada njeni poslanici iznose kritike u Skuptini RS. Ili kada je, moda, trebalo preusmeriti panju sa neke stvarne afere u javnosti, opet moje ime na tapetu. Bio sam kritikovan za sve i svata, jer oni koji kontroliu pojedine medije lako mogu da pokau prstom na "krivca". Novinari pojedinih medija pod formom istraivakog novinarstva daju sebi za pravo da vode istragu, da budu tuioci, advokati i sudije. I, po pravilu, isti mediji i novinari.

Jo mi samo medijski nisu saoptili kakvu su mi kaznu odredili, presudu bez procesa i dokaza.

I pre sadanjeg statusa sam imao velike probleme, jer sam i pored izuzetnih radnih rezultata o kojima moe da govori samo struna javnost, ostao i bez stalnog zaposlenja. Sada bi neko hteo da ostanem i bez imovine. A sve to imam stekao sam pre dolaska na eleznicu, izuzev naslea od pokojnog oca i stana u Beogradu. Krena su moja ljudska prava, manipulisalo se mojim imenom, radom i ivotom kroz stalni pritisak u javnosti. Javno izgovorena re, naroito preko elektronskih medija, ima veliku snagu i uticaj na javnost. Od mene je, na neki nain, pravljen unutranji neprijatelj, a nije mi dozvoljeno da kaem ta je sve nasleeno i uraeno. Da li je neko postavio pitanje, kada se ve kritikujem da se mnogo troilo, kako to da smo imali novca za sve te obaveze i uspeli da izmirimo sve remontere, zavisna preduzea i dobavljae na vreme i da novom poslovodstvu ostavimo pun raun, gotovo bez dospelih dugova za plaanje, ime se teko moe pohvaliti bilo koja eleznica u Evropi.

Zbog svega sam imao veliku ljudsku i moralnu potrebu da kroz ovo obraanje kaem NE neistini, da sve itaoce i graane Srbije obavestim o istini, jednoj i jedinoj o eleznici za period kada sam u njoj radio, a ne onoj koja se iz nekog centra moi, po ve oprobanom receptu, plasira preko pojedinih medija u javnost. Kao vernik, verujem u rei iz Svetog pisma koje kau da e doi vreme kad e gladnima biti blago hrane, ednima vode, a eljnima istine i pravde.

 

(oprema teksta redakcijska)

 

 

 

 

Pitanja je mnogo

 

U periodu od marta 2004. do novembra 2008. sa svojim timom sam, u skladu sa programom poslovanja, radio najbolje i gledao napred, a moguim nezakonitim radnjama koje su raene pre mog dolaska ueleznicu nisam se bavio. Zbog upoznavanja javnosti, postaviti samo neka pitanja:

- Zato je "magnetna rezonanca" za elezniki medicinski zavod plaena oko 4.000.000 evra ako je tano da je njena cena ispod 2.000.000 evra? Zato je kupljena preko firme u vajcarskoj koja je postojala svega nekoliko dana, i to bez garancije, to znatno poskupljuje njenu nabavku kroz trokove odravanja?

- Zato je eleznica u Zagrebu kupila aparaturu za proizvodnju piva za 540.000 evra, ako je tano da je njena cena tri puta nia? Je li pivara kupljena zbog mainovoa da bi se ubrzao elezniki saobraaj u Srbiji?

- Zato su avansno uplaene lokomotive u ekoj iako to nije bio tenderski uslov, kada to ne rade ni najbogatije zemlje u svetu, ve ih kupuju dugoronim kreditiranjem uz grejs period?

- Zato se i pod kojim uslovima kao staro gvoe prodalo 2.700 teretnih vagona, ako je znaajan deo toga mogao da se remontuje i opet bude u saobraaju, to je kupac mogao da uradi i tako da zaradi velika sredstva?

- Zato se iz Astra banke, pre steaja te banke, nije povuklo skoro 2.000.000 vajcarskih franaka, ve se ta sredstva sada vraaju iz Budeta RS na teret poreskih obveznika RS?

- Zato se ne preispitaju ugovori o davanju i dugoronom izdavanju u zakup objekata i najvrednijeg eleznikog zemljita pod izuzetno povoljnim uslovima? Izmeu ostalog, zna li se ko stoji iza gradnje est velikih kua na eleznikom zemljitu ispod kasarne u Topideru, u neposrednoj blizini restorana "Olja". Ili, ko je i pod kakvim okolnostima u prethodnom periodu dobio zemljite eleznice na najvrednijim lokacijama u Beogradu i po Srbiji?

- Zato radnik Milan Cveji, koji je dobio otkaz u eleznici i protiv koga ima krivinih prijava i pisanog svedoenja da je traio proviziju kao lan Komisije za nabavke, bude primljen u "JAT" za savetnika, a potom i direktora, i uz sve to da bude ispred DS-a (iako tvrdi da nije njen lan) imenovan za lana Upravnog odbora u eleznici u kojoj je prethodno dobio otkaz? Kakve su to prethodne zasluge ili moda dogovori za neke nove poslove?

- Zato je eleznica Srbije pre mog dolaska ugovorila zakup est lokomotiva od privatne firme iz Beograda, to je eleznica plaala stotinama hiljada evra godinje? Tada smo u poslovodstvu zauzeli stav da je povoljnije reenje da eleznica nabavi est lokomotiva, to je i uraeno od slovenake eleznice. iji su to interesi povreeni pa se toliko kritikuje nabavka ovih lokomotiva iako su se one izuzetno dobro pokazale na naim prugama?

- iji su to interesi bili povreeni to nismo dozvolili da se privatizuje medicinski elezniki zavod, jedan od najboljih u zemlji, to je pripremano neposredno pred moj dolazak u eleznicu, kada je u isto vreme i nabavljena preplaena magnetna rezonanca? Ili to smo sauvali CIP, najbolju projektnu kuu u ovom delu Evrope?

- Zato sam imao opstrukciju da dobijemo ugovore o prevozu kroz Srbiju od Zajednice jugoslovenske eleznice, koja je pre toga, udno ali istinito, sama ugovarala komercijalne uslove, a eleznice Srbije su sve radile, ak ne znajui ni pod kojim uslovima?

I jo mnogo pitanja...

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane