Natrag

Muljanje

Muljanje

 

Sarajevsko-beogradske trampe iz Trampine ulice

 

A od Šipada šipak

 

    Šipad Komerc nije ni privatizovan, a ni vraćen prethodnim vlasnicima na osnovu Sporazuma o sukcesiji, već je na kriminalan način očerupan i doveden do prosjačkog štapa

 

Milan Malenović

 

Društveno preduzeće za trgovinu i usluge Šipad komerc Nameštaj-promet Beograd rat i raspad Jugoslavije dočekalo je kao organizacija u okviru DP Šipad Komerc iz Sarajeva. Zbog toga njegova privatizacija nije sprovedena po opštepoznatom modelu prodaje društvenog kapitala, već je predložena primena Sporazuma o sukcesiji potpisanog 2002. od strane svih bivših jugoslovenskih republika. Uredbom Vlade Srbije predviđeno je da preduzeća sa svojim titularima iz bivših republika sporazumno reše vlasničku strukturu.

Kako je pravni zastupnik DP Šipad iz Beograda naveo u svom izveštaju od 10. avgusta 2009, postojalo je najmanje sedam preduzeća koja su mogla da budu sledbenici nekadašnjeg DP Šipad Komerc iz Sarajeva. I pored toga, rukovodstvo beogradskog Šipad Komerca 28. marta 2006. započinje razgovore sa Šipad Komercom DD iz Sarajeva, ulica Trampina 12. Na sastanku u Kladnju tadašnji direktor DP Šipad Komerc Krsta Jegdić, zajedno sa svojim pomoćnicima Miroslavom Mučibabićem i Slobodanom Todorovićem, pregovara izričito o osnivanju zajedničkog preduzeća. O nekakvim vlasničkim pravima Šipad Komerca DD nad DP Šipad Komerc nije bilo ni reči.

 

Nisu imali, ali kao da jesu

 

Godinu dana kasnije, tačnije 9. februara 2007, DP Šipad Komerc angažuje stručnog konsultanta, advokata Branka Pavlovića, nekadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju, da proveri da li je planirana saradnja dva Šipad Komerca u skladu sa zakonima Republike Srbije. U svojoj analizi od 30. maja 2007. Pavlović zaključuje kako Šipad DD "nesumnjivo... ima pravo potraživanja imovine u Srbiji na dan 31.12.1990."

I pored toga, samo nekoliko redova niže, advokat Pavlović predočava da Šipad DD ne može da dođe do svoje imovine, jer Beograd i Sarajevo još nisu utvrdili modalitete sprovođenja Sporazuma o sukcesiji. Nasuprot advokatu Pavloviću stoji analiza advokata Milenka Delića, koji je ispravno pošao od činjenice da u SFR Jugoslaviji nijedno društveno preduzeće nije bilo vlasnik društvene svojine, pa da tako ni Šipad Komerc DD, čak i da dokaže da je jedini pravni sledbenik nekadašnjeg DP Šipad Komerc iz Sarajeva, ne može da traži povraćaj imovine koju - nikada nije ni imao.

U nastavku ovog postupka advokat Pavlović, međutim, predlaže da zaposleni iz DP Šipad Komerc osnuju ortačko društvo i da sa Šipad Komercom DD osnuju zajedničko privredno društvo. Ortačko društvo radnika, Beošipad OD, pri tome bi, unoseći novčani kapital (500 evra) i znanje i iskustvo zaposlenih, steklo jednu trećinu novog preduzeća, koje bi bilo vlasnik imovine u Srbiji. Da bi lakše ubedio zaposlene da je ovo najbolji put konsultant Pavlović doslovce navodi kako su oni (radnici) na ovaj način zaštićeni od Šipad Komerca DD, tajkuna i države Srbije, koju istovremeno označava kao najmoćnijeg protivnika!?

Sa svoje strane Šipad Komerc DD unosi u zajedničko preduzeće 36 poslovnih objekata, koji se, po pravilu, nalaze u centru Beograda, Novog Sada, Čačka, Kraljeva, Subotice, Valjeva, Zaječara, Niša i drugih gradova Srbije, ukupne površine 17.733,82 kvm, iako ni za jedan od pomenutih objekata Šipad Komerc DD nije bio uknjižen kao vlasnik. Još pre nego što je zajedničko preduzeće Šipad Komerc DOO registrovano, krenula je i pljačka.

Ugovorom od 28. jula 2005. godine direktor Šipada DD Hamza Kazazić sklapa ugovor sa Milunom Jovanovićem, osnivačem i direktorom Jovanović Plasta iz Nove Pazove, o prodaji skladišta u Novom Sadu površine 1.858 kvm za 71.355 evra, odnosno za bagatelu od 39 evra po kvadratu!? Posle izvršenog plaćanja preko Commerzbank AG Frankfurt, 1. avgusta 2005. Hamza izdaje kupcu i potvrdu br. 585/05. "u svrhu uknjižbe vlasništva nad predmetnim poslovnim prostorom" i Milun se tako uknjižuje 16. novembra 2005. a da u katastru niko ne proverava da li je prodavac i uknjiženi vlasnik imovine koju prodaje.

Istog dana kada je zaključen ugovor o prodaji skladišta, Hamza i Milun zaključuju još jedan kupoprodajni ugovor, ovoga puta u vezi s prodavnicom od 393,32 kvm u Futoškoj 46 u Novom Sadu. Kupac je ovom prilikom bio izdašniji pa je opet preko Commerzbank AG Frankfurt uplatio 61.355 evra, odnosno celih 156 evra po kvadratu prodajnog salona u centru Novog Sada. I u ovom slučaju Hamza pismeno dozvoljava kupcu da može da se uknjiži kao vlasnik, ali obe pomenute nekretnine u decembru 2007. unosi i kao navodni nenovčani ulog Šipad Komerca DD u novi Šipad Komerc DOO.

 

Sve se da srediti

 

Najveći biser u ovoj otimačini desio se sa samim nekadašnjim sedištem DP Šipad Komerc, delom od 1.047 kvm poslovne zgrade na novobeogradskom Bulevaru Mihajla Pupina broj 117. Čak i da je sarajevski Šipad Komerc DD jedini pravni sledbenik nekadašnjeg DP Šipad iz Sarajeva, ovaj prostor nije mogao da bude predmet sukcesije, budući da se za reper uzima stanje na dan 31. decembra 1990, a zgradu je od svojih para sagradio DP Šipad Komerc Beograd tek dve godine kasnije.

Ovo nije smetalo Hamzi da isti prostor proda izvesnom Berndu Šmicu iz Nemačke, koji ga 22. novembra 2007. preprodaje Melaneziji DOO iz Beograda. Bez obzira na ovu činjenicu, u decembru 2007. Šipad Komerc DD i ovaj prostor unosi kao nenovčani ulog u Šipad Komerc DOO.

Dana 3. januara 2008. zastupnik Šipada DOO Čedomir Mumović pred Trgovinskim sudom u Beogradu podnosi tužbu P.br. 13/08, kojom od DP Šipad Komerc traži da mu u posed preda pomenutu nepokretnost u Bulevaru Mihajla Pupina. Na ovaj tužbeni zahtev mu 18. januara iste godine ekspresno odgovara direktor tuženog priznajući činjenične navode iz tužbe. Da li treba da napomenemo da je tadašnji direktor DP Šipad Komerc bio isti taj Čedomir Mumović?

Trgovinski sud u Beogradu na osnovu ovakvog stanja donosi presudu u korist tužioca, a tuženi, naravno, propušta da uloži žalbu. U međuvremenu je DP Šipad Komerc iseljen iz svoje sopstvene zgrade u kojoj se, pored nekolicine opskurnih preduzeća sa kombinacijom reči Šipad u imenu, baškari i Šipad Komerc DOO bez ijednog zaposlenog, ali sa čak tri člana Upravnog odbora: pomenutim Mumovićem, Duljkom Hasićem iz Srbije i Suadom Džindom iz BiH. Protiv Mumovića su radnici njegove bivše firme, DP Šipad Komerc, podneli više krivičnih prijava od kojih, eto čuda, ni jedna jedina još nije procesuirana.

Nešto više sluha za ovaj slučaj pokazao je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, koji je posle dopisa radnika UBPOK-u od 16. aprila 2009. (zavedeno pod brojem 03/4-1) zatražio dokumentaciju od Agencije za privatizaciju. Andrija Srećković, šef odeljenja za privredni kriminal, i inspektor Helena Ćuk su zatim predmet KTP 2001/09 prosledili 17. decembra 2009. Višem tužilaštvu u Beogradu, konkretno zamenici tužioca Tatjani Sekulić.

Novi direktor DP Šipad Komerc Miroslav Mučibabić, kao i novi pravni zastupnik preduzeća, advokat Milenko Delić, uspeli su da bar privremeno zaustave otuđivanje Šipadove imovine u Srbiji. Bosanski Ostapi Benderi i njihovi srpski pomoćnici, međutim, ne miruju.

Na sastanku od 14. maja 2009. sa predstavnicima DP Šipad Komerc nastupio je sam vrh sarajevsko-beogradske mešetarske družine: generalni direktor Šipada DD Hamza Kazazić praćen Duljkom Hasićem, Suadom Džindom, predstavnikom državnog kapitala BiH Seadom Maglajlijom, Brankom Pavlovićem, koji je od konsultanta DP Šipad Komerca avanzovao u punomoćnika Šipada DOO, kao i Čedomirom Mumovićem. Bosanska delegacija je tom prilikom na usvajanje ponudila novi sporazum u čijem stavu 2 člana 2 sada odjednom stoji kako nepokretnosti koje koristi DP Šipad Komerc predstavljaju "posebnu društvenu imovinu samog DP-a i ne podležu bilo kakvim zahtevima Šipad Komerca DD iz Sarajeva"!?

 

 

 

 

Brojke

 

Agencija za strateški konsalting je u Programu privatizacije DP Šipad Komerc, koji je obustavljen do regulisanja imovinsko-pravnih odnosa sa eventualnim pravnim sledbenicima nekadašnjeg DP Šipad Komerc iz Sarajeva, vrednost ukupnog kapitala na dan 31. decembra 2006. procenila u rasponu od 17.114.373 do 25.671.560 evra. Sav kapital je u društvenoj svojini. Agencija za privatizaciju je prihvatila ovaj izveštaj rešenjem od 7. januara 2008. procenjujući za potrebe aukcijske prodaje kapital u iznosu od 21.392.962 evra.

 

 

 

 

Dobro da se nisu setili zgrade Vlade

 

Šipad Komerc DOO, preko koga je trebalo da bude obavljena pljačka DP Šipad Komerc iz Beograda za potrebe domaćih tajkuna i stranih prevaranata, za 2008. godinu nije ni podnosio poresku prijavu za porez na dobit preduzeća.

Prema potvrdi Narodne banke Srbije evid.br. 23576 od 16. marta 2009. ukupna imovina Šipad Komerca DOO na dan 31. decembra 2008. iznosila je tek 39.000 dinara, odnosno 500 evra koje su uplatili zaposleni, članovi OD Beošipad. U predatom Bilansu stanja nigde se ne pominje nepokretna imovina koju je, navodno, po ugovoru uneo Šipad Komerc DD iz Sarajeva, a koju je Šipad DOO kasnije sudskim putem potraživao od DP Šipad Komerc.

U nekih petnaestak sudskih postupaka koji su vođeni za predaju poseda oslobođenog od lica i stvari, koje je Šipad DOO pokrenuo protiv DP Šipad, tužilac je kao jedini dokaz prilagao osnivački ugovor iz decembra 2007. i izvod iz Agencije za privredne registre (APR) gde su sporne nepokretnosti označene kao njegovo vlasništvo.

Kako po našim informacijama APR ne proverava stvarno vlasništvo nad imovinom koja se kao nenovčani ulog unosi u registar, neko vispren bi mogao tako da upiše zgradu Vlade Srbije u Nemanjinoj kao sopstveni ulog, pa da, sledeći primer Kazazića i Mumovića, za istu traži da se upiše kao njegovo vlasništvo pozivajući se na izveštaj APR-a i osnivački ugovor.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane