Natrag

Beli kriminal

Beli kriminal

 

Kako je Institut Batut postao neverovatna medicinska praonica para

 

Virus Tanje Kneevi stanjio dravu

 

Srpsko zdravstvo, pod dirigentskom palicom ministra Tomice Milosavljevia iz G17 plus, postalo je velika praonica para. Znaajnu ulogu u tome imaju velike institucije, kao to je Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut

 

Milan Malenovi

 

Batut je od 2006. registrovan i za promet lekova i od tada kreu velike uplate iz budeta Srbije preko ovog instituta, a za potrebe drugih korisnika. Jedan od njih je i Institut za imunologiju i virusologiju Torlak, sa kojim Republiki fond za zdravstveno osiguranje posluje iskljuivo preko Instituta Batut.

ema ovog poslovanja izgleda tako to Torlak ispostavlja fakture Batutu, Batut ih prosleuje Republikom fondu od koga dobija novac, koji zatim uplauje Torlaku. Kome je i zato palo na pamet da formira ovaj trougao, umesto da se nastavi direktan odnos izmeu Fonda i Torlaka, nije poznato. Moda neko, komplikujui poslovanje, eli da lovi u mutnom, ili se tom nekom samo uinilo da je Batut najpogodniji da savesno upravlja dravnim parama?

U svakom sluaju, prema Tabloidu priloenoj dokumentaciji, Batut je poslovnu 2009. zavrio sa dugom prema Torlaku u visini od 57.297.382,84 dinara. to se ukupnog, savesnog poslovanja Batuta tie, najreitije govore iste brojke.

Dugovanja Batuta prema dobavljaima u 2007. godini iznosila su 19.916.426 dinara, u 2008. ona su narasla na 40.731.975 dinara, dok je poslovnu 2009. ovaj Institut zavrio sa dugom od neverovatnih 110.326.755 dinara!

 

Turistiki projekti

 

Jo jedan prilog koji govori o "savesnom" poslovanju Instituta Batut jeste i nain preuzimanja i plaanja robe. Tako je Tabloidu, na primer, predoena faktura Superlaba od 8. septembra 2009. godine bez potpisa bilo koga iz Instituta Batut da je primio navodno isporuenu robu. Bez obzira na to, likvidator Instituta ve istog dana odobrava isplatu ispostavljene fakture.

Ovo ni u kom sluaju nije usamljen sluaj. Kao to smo ve pisali u broju 202, od nekih firmi roba se skoro po pravilu ne preuzima preko centralnog magacina i na njihovim dostavnicama nema ni potpisa ovlaenog magacionera koji je primio robu, ali ni peata samog Instituta. Ni ovakvo poslovanje nije od jue, kao to pokazuje faktura FA-72-0/08 Biomedike od 17. juna 2008. godine.

Finansijski su daleko tea uestvovanja u nekakvim projektima u vezi s kojima niko nije naisto o emu se tu tano radi.

Jedan od takvih udnovatih angamana je i neto to se zove projekat Helsinki", za koji je Batut 2008. primio 2.576.014 dinara, a u 2009. godini 4.810.112 dinara. U Institutu se seaju da je njihova direktorka Tanja Kneevi neto pre prve uplate boravila u glavnom gradu Finske, ali im nita vie o ovim uplatama nije poznato. Indikativno je da ovo nije prvi takav udnovati projekat o kome niko nita ne zna, jer je jo 2007. u Batutu knjien promet po osnovu nepoznatog - projekta Dafne WBC.

Prihodi i rashodi po osnovu projekta Helsinki se nikome ne pravdaju, a u prometu knjienja za 2009. nije ak ni evidentirana uplata po ovom osnovu. Gde, za koga i zato dolazi ovaj novac, ostaje za sada misterija.

U savesno poslovanje Instituta mogla bi se ubrojati i nabavka leka tamiflu 2007. godine, za koji je domaem predstavnitvu kompanije La Roche plaeno 63.795.600 dinara.

U finansijskom izvetaju za 2007. i 2008. godinu pomenuti lek se vodi u rubrici "Robne rezerve - roba na tuem skladitu" budui da je celokupna koliina leka odmah prebaena Velefarmu, a da ni jedna jedina kutija nije ula u institut Batut. U izvetaju za 2009. tamiflu se vie ne spominje. Po Tabloidu dostupnim informacijama, Velefarm je gotovo celokupnu koliinu leka tokom 2009. isporuio tritu. Ono malo to je preostalo po izvetaju Velefarma je neupotrebljivo, jer je, navodno, istekao upotrebni rok.

Uvidom u dokument "Promet knjienja (Konto: 252111)" za 2009. godinu potpisnik ovih redova se uverio da Velefarm nije Batutu uplatio novac za pomenuti lek, niti je za tu sumu uopte zaduen. Gde je nestalo preko 60 miliona dinara svojevremeno plaenih La Rocheu? Mogue da e odgovor na ovo pitanje dati UBPOK koji od novembra 2009. proverava knjigovodstvo kako Velefarma, tako i Batuta.

 

Nee da se zna ko je

 

Ovakav simptomatian nain poslovanja je mogui razlog zbog kojeg je na elo Batuta dovedena ba Tanja Kneevi, ija se profesionalna karijera svodi na razna funkcionerska mesta. Tanja je svojevremeno bila kadar Crne Gore u Saveznom ministarstvu zdravlja, u okviru koga je poslovala i od Evropske unije licencirana Laboratorija za kontrolu, iji inventar je, posle raspada SCG-a, bukvalno razvuen na sve etiri strane sveta. Danas nijedna laboratorija u Srbiji vie ne poseduje akreditaciju EU.

Nakon odlaska iz Saveznog ministarstva, Tanja Kneevi prelazi u Republiko ministarstvo zdravlja, ovog puta kao kadar Kosova i Metohije, odakle je, inae, i rodom i tako se etablirala kao veni kadar svih bivih. Odatle ona prelazi na mesto direktorke Instituta Batut i to pod dosta udnim okolnostima.

Tanja Kneevi je relativno kasno doktorirala i to ponajvie zbog toga to niko od profesora nije hteo da joj bude mentor. Tog posla se prihvatio prof. dr Toma Jovanovi. Kada je septembra 2009. raspisan konkurs za direktora Instituta Batut, na isti su se prijavili i Tanja i prof. Jovanovi. Izabrana je Tanja, koja nema nijednog minuta staa kao predava na fakultetu. Mentor nije podoban, ali njegov ak jeste.

Poslednjeg dana roka za prijavu kandidata zasedao je Upravni odbor Batuta i Ministarstvu zdravlja, po dogovoru, predloio Tanju Kneevi za novog-starog direktora. Kandidatura prof. Jovanovia nije ni razmatrana tog dana. Neto kasnije UO, meutim, dobija saznanja da postoji jo jedna kandidatura, pa bre-bolje ponovo zaseda. Ovog puta se kandidatura prof. Jovanovia odbacuje kao zakasnela, iako je predata u roku, i ponovo se kao najbolji kandidat proglaava Tanja Kneevi.

Profesor Jovanovi potom od UO Batuta trai informaciju, na koju ima pravo, o razlozima za prihvatanje kandidature Kneevieve i dobija odgovor od direktorke Kneevi da kandidatkinja Kneevi ne pristaje da se prezentiraju njena dokumenta. Na to je prof. Jovanovi pokrenuo sudski spor traei ponitenje konkursa.

Poslednji put je, po saznanjima Tabloida, Upravni odbor Batuta zasedao 31. marta 2010, ali ne da bi raspravljao o finansijskom izvetaju za 2009. ve da bi predsednica prof. Vesna Bjegovi pisanje ovog lista slubeno i zvanino proglasila netanim, pa je tako UO stao na stanovite da se prui podrka direktorki i da se Tabloidovi insajderi dojavljivai to je mogue pre otkriju. Dug dobavljaima od 110 miliona nije znaajan, ali zatita lika i dela direktorke jeste.

 

 

 

 

tedia

 

Ni ekonomska kriza nije razlog da se apetiti direktorke Kneevi bar malo obuzdaju. Kako smo saznali, direktorka je za period od 2006. do 2008. svoja putovanja u inostranstvo naplatila od stranih organizatora iji je bila gost.

Istovremeno je, kako je Tabloid pisao, od sopstvenog instituta za ta ista putovanja naplatila i deo dnevnica u iznosu od preko 200.000 dinara godinje!

Pri tom direktorka Kneevi nikako ne spada u kategoriju socijalno ugroenog stanovnitva. U januaru ove godine je prihodovala 155.748 dinara, bez putovanja u inostranstvo. Od pomenute sume tek polovina (75.708 dinara) otpada na rad po vremenu, dok ostatak, izmeu ostalog, ine stimulansi i rad izvan radnog vremena, koji redovno, svakog meseca, iznosi 30 sati.

 

 

 

Dep ne poznaje stranke

 

Finansijsko driblanje izmeu Instituta Batut i Velefarma posebno je interesantno poglavlje, budui da je kompletno zdravstvo u Srbiji, pa tako i ovaj institut, pod strogom kontrolom ekspertskih lopova iz G17 plus.

Sa druge strane, u vlasnikoj strukturi Velefarma nalazimo i vraki Hemofarm, iji je predsednik Miodrag Babi u estokom politikom sukobu sa Mlaanom Dinkiem od momenta kada je odbio da ue u "stranku regiona", koja se stvara pod patronatom G17. Istovremeno, Babi je i bliski prijatelj i kum sa Dragoljubom Vuieviem, direktorom i jednim od glavnih vlasnika Velefarma.

Razlog zbog koga Vuievi moe nesmetano i nekanjeno da posluje sa Batutom lei ne samo u Dinkievom stavu da stranaki interesi i sujeta nemaju prednost nad linom materijalnom koriu ve i u injenici da je direktor Velefarma dugogodinji bliski prijatelj Ruice ini.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane