Natrag

Leskovac

Leskovac

 

Grad u kome je hiljadu dinara veliko k'o kua

 

ivot na kartonskim poljima

 

 

Optina Leskovac se na sve mogue naine koprca, stalno se samoproglaava nerazvijenom, trai status Kosova, kao ugroenog i nerazvijenog podruja. Utisak je da Leskovani dosta rade, puni su inicijative, preduzimljivi, optina jeste siromana. No, Leskovac je ostao malo bajka, malo klopka za strance

 

Miodrag Milojevi

 

 

Leskovac, taj nemarni, veliki grad. Ako je Leskovac grad veliine aka, u Leskovcu je tri puta vie dece i mladih, vidi se golim okom. Odmah se Leskovac oglaava. Glasovi prolaznika bili su opijeni, njihova glava i srce pratili su korake demona koji se naslauje gaenjem razuma i dostojanstva.

Ta seda kosa kao da se skida i nameta. oka na kartonskoj kutiji prodaje tanke, ispeglane, izlizane listove tekstila. Ili su to enske marame ozbiljnih, tamnih boja. Tanke, nene, veoma tanke. Iz iste su firme: - Ne moe porez da plati poto su prvo proglasili likvidaciju firme. Znai, firma likvidirana, ne postoji. Pa sad, kad videli koliko firma duguje da ne mo' da dou dabe do zgradu, ko to su planirali, proglasili steaj.

- Sve ljude najurie na zavod, znai nikoj ne radi a firma u steaj. Pa u steaj firma, mora da ima radnici. Od prvoga nov zakon. Znai, firmi je blokiran raun tri godine, odmah ide u steaj. A naa firma, nama je blokiran raun deset godina. Jok, samo ekaju da zastarevaju predmeti jedan po jedan, i otpisuju.

Leskovani su apolitini, oka ode u politiku: - Sad e da proda Telekom da se po sela prave ulice. Jebale ve ulice! Pa ne mo' ulica da rani ovaj narod, nego fabrika. ekaj, koja fabrika otvorena u Leskovac? ekaj, arapana neka. Neka, est stotine zaposlenih, neki Nemac otvorio. To Dinki reko, jue. Mora se raspitam kod ovi ljudi. Kude je arapana? Gde je to?

- Pa ne znam.

oka se odbija od kartonske tezge, sam razmilja: - esto radnika ti da zaposli? Dve iljade i etiristo ljudi zbrinuti, to je izmiljeno. Ne znam, nemogue. Ma kaki... Lagarija! To nema nita. Samo zatvorene, samo zatvorene. To moe. Znam ja, znam ja da je banda velika.

 

Lagarija

 

Piskarevle i oka. Piskarevle, dua seda kosa, otrao za suknjom: - Dobar dan, gospoo. Samo gleda, samo eta, kude li razmilja? - Zdravo oko!

- Gde su arape?

- Sue se na icu, na balkon.

Gde je Dinkieva fabrika arapa?

- Sui se na icu, na balkon.

Leskovac nema fabriku arapa sa eststo zaposlenih. Ministar Dinki lae. Leskovani veruju da ima pod zemljom, da iz zemlje, iz mravinjaka, izlaze mravi i radnici. Mravi su radnici, dobri radnici. Meutim, bilo je na televiziji, Dinki rekao, Leskovani veruju da ima. Ima, im prodavci dovikuju sa trotoara: tri dokolenice - sto dinara! Tri dokolenice - sto dinara!

Ministar Dinki izmislio fabriku u Leskovcu, ko e proveravati - ak u Leskovcu! Narod je utuen, izgubljen i lakoveran.

Nekad su, u vreme Slobodana Miloevia, bile brze pruge. Meutim, postojale su neke pruge, kakve-takve. U Leskovcu ne postoji nita. Dinki izmislio fabriku arapa. Celu fabriku.

Preko puta mene sedi novinarka, nezvanian razgovor: - Nemojte, ja nisam nita rekla.

Treba mi fotografija. Ima li u Leskovcu nego polje, polje gde e se graditi fabrika, kad nema fabrike.

- Imamo polja, imamo poljane. Nemamo fabriku. To e moda biti.

Prolaznica upada u razgovor: - Da nije otvorio Monden, na komija?

Za nepostojeu fabriku ministar dodelio novanu nagradu gradu Leskovcu.

Fabrika ne postoji ali ima naziv. Fabrika bi trebalo da se zove Falko.

- Ima Falko u Leskovac. Ali Falko, to nije fabrika, Falko je disk dokej. Najpoznatiji disk dokej u Leskovac.

Predlog odluke o izmeni i dopuni Strategije odrivog razvoja za tekuu godinu povuen da bi, na predlog Gradskog vea, bio vraen na dnevni red. Razlog povlaenja je nespretna formulacija gde je Kosovo, zajedno sa Bugarskom i Makedonijom, svrstano u zemlje regiona. Reagovali su odbornici opozicije i vladajue veine. Samo neko naivan moe poverovati da je re o lapsusu. Javno proklamovana politika Demokratske stranke da nikad nee priznati nezavisno Kosovo, u stalnom je trvenju sa tajnom politikom Borisa Tadia. Na ovaj nain, vrh stranke vru kesten prebacuje u ake anonimnih lokalnih funkcionera. Taktika je pokuati, pa ako proe - proe. Pogreili su anonimni, lokalni funkcioneri, to nee koditi ugledu stranke. Poto su odbornici opozicije primetili i reagovali na podvalu, pridruila im se vladajua veina. Krivica je, po automatizmu, prebaena na nemarne slubenike administracije. Tvrdim, greka je napravljena namerno, po direktivi iz vrha Demokratske stranke. Znam da e biti sve vie ovakvih greaka.

Optina Leskovac se na sve mogue naine koprca, stalno se samoproglaava nerazvijenom, trai status Kosova kao ugroenog i nerazvijenog podruja. Utisak je da Leskovani dosta rade, puni su inicijative, preduzimljivi, optina jeste siromana. Penzija 11.000 dinara, kako ree oka.

Najsiromanija optina Leskovac pomae austrijsku firmu. Austrijska firma Por Verner i Veber DOO, sedite u Niu, izvlai Leskovanima poslednju paru visokim raunima za komunalne usluge.

Austrijska firma je, po svemu sudei, podmitila leskovake optinare, drava Srbija uiva kolonijalni status, austrijsku kompaniju PVV koja pljaka graane treba oterati iz Leskovca. Naeno je solomonsko reenje, graani nee plaati visoke raune, grad je preuzeo obavezu da umesto njih plaa razliku austrijskoj firmi.

Postavlja se pitanje iz kojih sredstava, administracija u optini Leskovac ogromna je, ceo budet je nedovoljan samo za plate. Ceh e, naravno, na neki drugi nain opet plaati graani, da austrijska firma ne bi otila, da Leskovac ne postane grad na loem glasu. A lo glas igra ulogu u dodeli donacija.

Optina Leskovac ugasila firmu JKP Vuje u maloj optini kod Leskovca. Bez posla ostavljeno pet radnika. Optinu e istiti leskovaki Komunalac koji e, navodno, preuzeti i radnike. Ako poslovanje nije bilo rentabilno iz Vuja, kako e biti biti rentabilno iz Leskovca ukljuujui i trokove goriva? Nerentabilnost je, naravno, izmiljena, izgovor da bi se otele prostorije.

Leskovac. Plafon pada, razlupani prozori, zidarske skele dre da se fabrika ne srui. Portirnica u gvou i ri. Kroz upljine, kroz prozore, uvlae se svrake, bodljikava granica u crnom kljunu, prave gnezda. Jedan radnik, u krugu fabrike, digao golubarnik od gvoa. Tu je nekad bila fabrika LMK, pie na kapiji, ako ne lae. Nena zelena ograda, nena upravna zgrada, neto izmeu crkve i hotela. Fabrika Nevena Leskovac. Portir se zakljuao u kuici. Parkirano est automobila. U krugu fabrike kamion, na ciradi pie Babi. Ostala su samo bela slova Babi.

 

Prednost Zelenoj pijaci

 

Prodaje se Zelena pijaca. Zdravka ima trideset kilograma, kratke noge pauka. Nervozna je. Sa tezge padaju pomorande. Otputena radnica dri veliku tezgu. Snala se, opet je teraju, Zdravka e izgubiti tezgu i ivot. Nosi patike, raspertlane, noge obigravaju tezgu, same bez njenog znanja. Zdravka ne rauna na obezbeenje, telohranitelje, planira da se probije do optine, da doe do mikrofona. Vidi se, imala bi Zdravka ta da kae.

- Gaca i Sran, oni mnogo mozak imu.

- Ha - ha - ha!

- Gaca i Sran kau ti: s pobunu nee napravi nita, oni nisu svesni ta gi eka. Danas mi Gaca i Sran rekli vi se selite - za nas nema potrebe. Zna ta e oni da naprave - graanski rat e naprave.

Die se plavi demper debelog prodavca: - Ja sedim ovde, ako me pomere... onda reagujem.

- Zna koje mi Dragan vika, naelnik graevinske inspekcije. Ovako mi se oeao u vrat, uvatio jednu aku orasi, tura ovako, jede. Ja njemu - zna da e ovde da bude krvoprolie.

Naelnik je rekao: - U svim gradovima prvo se prodaje Zelena, posle Robna pijaca. Oni s robu, sami e oni da begaju kad im turim ja fiskalnu kasu i nametnem namet. Sami e da naprave mesta na Zelenu pijacu.

- A krvoprolie?

- Zabole mene, i izrazi se or'ginal, ta oni vikaju, ja znam koje ja crtam.

- Najbolje da si ostane ovde.

- To sam ja i molila da ja na Skuptinu uem, da kaem, dobro, oete da pravite lep Zanatski centar, gore poslovni prostor. Za koga da gi pravite? U jedan lokal e turite arape iz Eledeks, u drugi e turite vunicu iz Leteks, u treu e turite tofovi iz Kostu Stamenkovi, u petu e turite lusteri iz fabriku. ta vi, bre, radi iz privredu pa e pravite lokali? Zna kako bi ih ja dovela u mat poziciju, da smo mi u pravu a ne oni. Al' vi niste teli nijedan da me podrite.

- ekaj, ta mi moemo? U Gornji Milanovac potopie grad za vetako jezero.

Optinari govore: - Mi smo ovde uloili, mi smo uloili.

Zdravka im spremila odgovor: - Pa ljudi su u fabrike uloili, gde su sad fabrike?

- Do temelj se rui, do temelj. Kau, to je donacija.

- Nije donacija. Donacija su samo vitrine.

- Zna koje vika Dragan, naelnik graevinske inspekcije? to pravi u nevenanu enu dete? Pa ona e mu da prezime koje ona oe.

- Bie gadno vreme. Da ne bude gadno.

- A bre, molila sam. Ni sad nije kasno. Kaite dan, ja u da uem na Skuptinu, novinari e pozovemo, ljudi e pozovemo, da uem tamo, svata e gi kaem. Da kaem to je neizvodljivo. A vi neete, oete da se tepate.

- Ja sam uvek reko da Zelena pijaca ima prednost, robni e sami da pobegnu, kad gi uvedu fiskalne kase.

 

Sve ima svoju cenu

 

Leskovac je grad, malo bajka, malo klopka za strance. Kaa na trotoaru. Kaa je u nevolji. Preda mnom, leerno svezana smea kosa klati se kao zvono. Kaa je bujna i mlada, dvadeset godina. Romi sa trotoara, prodavci mobilnih telefona, etvorica u redu, namirisali su plen. Ali oni stoje tako leerno, ekaju tako leerno. Ne miu se i ne trude se. Ovde ne znai nita lepota zuba, osmeh ne kota nita. Moglo bi u nekom drugom gradu. Naslonom glave Kaa ne postie nita.

- Pa ti nisi ozbiljna, stvarno nisi ozbiljna, nisi majke mi!

- Nisam ja takva. Loe ste me procenili. Stvarno nisam takva. Ne bih se ja upustila u takvo neto.

- Pa dobro. ta smo ti mi rekli? elimo ti sve najbolje. Nita ti loe ne elimo, elimo ti sve najbolje.

- Jeste. I ti si mi reko, i onaj mi je isto reko i ovija svi. Nisam ja takva. Idem na fakultet. Kupite mobilni, hiljadu dinara, treba da prijavim ispit. Vreate me...

Kaa se smejuljila, veselo, uje se na snimku. Licem se provukla bolna crta.

- Zna koliko bi ti ja dao ovaj telefon? Da uzme vie pare.

- Da uzmem vie pare? Niko nita ne daje dabe, niko ne daje na lepe oi.

- Ima lepe oi. Ti si Kaa. I mi imamo Kau, pevaicu, imamo li i mi Kau?

- Imamo, to ide na Zvezde Granda.

- Dola sam da prodam telefon. Hoete-neete, hoete da kupite telefon?

- E sad ti nee nita da da.

- Neete da platite ovaj telefon, hiljadu dinara, nudi mi telefon 80 evra!

- Nudim, moja roba, moj duan. Nudim, dobra volja.

- Ma nemoj, ovaj ne moe da kupi - hiljadu dinara. Oe da mi da taj 80 evra?

- Taj nije mi interesantan. E, ti stvarno nisi za saradnju.

- Koju saradnju, za koju saradnju? Stvarno ne znam.

- Ja ne znam, stvarno ne znam, kako fakultet ima a ne zna koju saradnju?

- Nemam ja fakultet, tek studiram. Nisam takva, ja igram fudbal.

- Igra fudbal. ta igra?

- Igram beka.

- Ima telefoni Kaa, pusti telefoni, ajdemo na pie. e reimo, e naemo reenje.

- Ma ne mogu da idem na pie, pustite me, nisam dola da idem na pie, ja sam dola da prodam telefon.

- Evo ti telefon. Na poklon telefon. Poklon, dobra volja. Ne treba nita. Samo dobra volja. Ima dobru volju, Kaa?

- Ma pustite telefon, ne treba mi. Dobro, drago mi je. Ako hoete, zadnji put vas pitam, da uzmete - ako neete ne morate! Ej, ej, ne zezajte. Ne, molim, radi sve, ispravan, da.

- Vidi, ti ima pravo da se zeza, mi nemamo... To je to, to je demokratija.

- Ne, ne ne idem nigde. Imam autobus u sedam.

- Ima i u devet.

- Neu vie da se zamlaujem. Oete da kupite telefon, zadnji put vas pitam! Dola sam da prodam telefon. Neu, ne idem na pie. Izvini, izvini ako te vream, stvarno.

- Ti ima monopol. Moe da bira. Izaberi, evo telefoni, evo telefon 80 evra...

- Loa ponuda.

- Kako loa ponuda? To nije loa, to je lepa ponuda. To nije ubistvo.

Prodavci su dizali robu sa tezgi, pijaca se rasprema i prazni. Kaa poznaje Leskovac, leskovaku pijacu, pozvala ih je da pou, pravac tajanstveno mesto gde se prodaje mleko.

- U mlekar? Da idemo mi u mlekar? to emo tamo, nismo mlekari!

Drama je bila na vrhuncu kad je lukavi Rom, prodavac telefona, trei u redu, krenuo da se pakuje. Kaa je krenula, prosto mu je uletela u naruje: - Ja se pakujem a ti kako hoe.

- Zato se vi pakujete? Zato se vi pakujete?

- Ide prvo ti, za tobom ja, posle ide on.

Virim u butik arene robe, dugo kao da itam novine. Butik, u narandastom, u bordom, zakljuan je, ne radi. Kad sam se vratio, na istom mestu vie nije bilo Kae. Praznina me vezuje, asfalt kao da se topi, kao da e se zemlja otvoriti.

ta e biti dalje? Trotoari se prazne. Hoe li im se Kaa vratiti kad ostanu sami?

Stojim na udaljenosti metar i po, ne upadam u magnetno polje. Sigurno je, Kaa je studentkinja. Ali, da li je i lepa narkomanka koja koja ispod cene nudi telefon koji su ukrali njeni drugari? Kaa, lice je belo, bujno od mladosti, ne izgleda tako.

Ne opredeljujem se ni za jednu opciju. Kaa je u nevolji. Bilo ih je etvorica. Na kartonsko polje sloeni telefoni ljubiasto sjaje kao dugmad harmonike.

Bilo ih je etvorica u nizu. Jedan, stariji, ezdesetih, plua ulegla, svezana duvanom, nije govorio, nije bacao pogled.

Zamislite bilo koji grad. U bilo kojem gradu Kaa bi pokuala da se snae, uspela bi da utopi telefon malo osmehom, malo reima. Trojica leskovakih Roma, stajali su kao stene. Stajali su slepi i neumoljivi. Ono to impresionira bila je snaga karaktera.

Ovo je Leskovac. Rei oni nisu rekli, Kaa je obletala, Kaa je prila sama, Kaa je otila. Nisu se pomakli. Ni najmanjeg znaka uzbuenja.

Leskovake crkve. Iz grada mladih, iz grada gde od mladosti ne zavisi nita, odlazim. Senke su stupale u zlaani suton.

Neko nosi, neko ne nosi arape u Leskovcu. Ne postoji nikakva fabrika arapa koja zapoljava eststo ljudi. Odlazim postien od ministra Dinkia. Leskovac ima to drugi nemaju. Plastenike, strugare, dve fabriice najlona. Ali Leskovac ima volju, dobar je, a hladan kao friider. Bezbrian, itavog dana dri isto raspoloenje.

Znam da nee propasti grad sa tolikim brojem ivih, mladih oiju. Iz betona autobuske stanice viri gvoe. Stubovi nedovreni, sjaj bele i bolne golotinje. Spremljena armatura tone u vodi i ri. Iz tunela, pretvorenog u javni klozet, iskau raspojasani Leskovani. U kartonskoj kutiji putuje spakovano cvee, zelena stabljika duine jednog metra kaplje, bolno preseena.

Nebom su letele vrane. Zemljom je hodala nesrea. Kuda je otila Kaa? Da li je prijavila ispit ili su svetle farmerice pale pod tezge leskovake Zelene pijace koja ostade pusta?

Ovde sve ima svoju cenu. Hiljadarka je rasla, ulice su se praznile, ljudi su se sklanjali.

 

 

 

Ministar Dinki izmislio fabriku u Leskovcu, ko e proveravati - ak u Leskovcu! Narod je utuen, izgubljen i lakoveran. Leskovac nema fabriku arapa sa eststo zaposlenih. Ministar Dinki lae.

 

 

 

Javno proklamovana politika Demokratske stranke da nikad nee priznati nezavisno Kosovo, u stalnom je trvenju sa tajnom politikom Borisa Tadia.

 

 

 

 

Leskovac ima to drugi nemaju. Plastenike, strugare, dve fabriice najlona. Ali, Leskovac ima volju - dobar je, a hladan kao friider. Bezbrian, itavog dana dri isto raspoloenje.

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane