Natrag

Mafija

Mafija

 

Džeparenje u ime države

 

Importovanje para iz Generaleksporta

 

Ako postoji neko ko još veruje da je srpska država tu da bi pomogla svojim građanima, neka pročita ovaj članak da shvati da država na prvom mestu gleda da opljačka svoj narod

 

Milan Malenović

 

Postupak privatizacije kompanija Internacional CG DP i Generaleksport DP pokrenut je još 2004. godine. Više od tri godine kasnije Agencija za privatizaciju je angažovala konzorcijum konsultantskih kuća koji je posle mesec dana predao Predlog za sprovođenje privatizacije. Vlada Republike Srbije je na svojoj sednici od 26. jula 2007. usvojila ovaj predlog koji je kao neko mitološko, započeto pa upušteno, biće sa detaljima koji svaki za sebe na nešto liči, dok je celina nepojmljiva. Ukratko rečeno, savetnici su predložili da se obe kompanije prvo restrukturiraju tako što će da bude prodata sva imovina, a da se zatim likvidiraju kroz stečaj.

Što se tadašnjih i bivših radnika ove dve kompanije tiče, socijalnim programom je predviđeno da svaki dobije po 200 evra za godinu staža, do ukupnog iznosa od najviše 20.660.600 evra, a isplata bi bila "...uz saglasnost... od strane Ministarstva finansija, a nakon zaključenja transakcije (dana ispunjenja) za imovinske celine Blok XX i Kopaonik."

Pošto je novobeogradski Blok 20 prodat sredinom 2008. za nešto manje od 150 miliona evra, Upravni odbor Internacional CG na svojoj 33. sednici održanoj 11. februara 2009. godine na inicijativu svog predsednika Gorana Jakšića donosi odluku da dozvoli Agenciji za privatizaciju, koja upravlja sredstvima, da sav novac preko svote potrebne za isplatu radnicima (pomenutih 20.000.000 evra) bude prebačen u neku od kvalitetnijih poslovnih banaka i oročen pod najpovoljnijim uslovima. Pošto je Agencija od kupoprodajne sume zadržala pet odsto svoje provizije i naknade za savetnike koji su osmislili ovakav postupak, ostatak od nekih osam milijardi dinara biva prebačen na račun kod Komercijalne banke Beograd. Banka je deponentu odobrila velikodušnu kamatu od celih 2,5 odsto na godišnjem nivou, iako je Narodna banka Srbije u to vreme davala kamatu od 14 odsto.

Na pitanje radnika kada će da im bude isplaćena naknada za izgubljene lične dohotke, odnosno po 200 evra za godinu, predsednica Agencije Vesna Džinić im 10. decembra 2008.  odgovora da je to moguće tek po prodaji i druge imovinske celine. Nekretnine Internacionala na Kopaoniku prodate su već krajem maja 2009. za oko 23.000.000 evra. I taj novac je po odbijanju Agencijine provizije uplaćen na poseban račun.

Pošto su zaposleni ove dve kompanije naivno poverovali da je došao trenutak da naplate svoj rad, iz Agencije za privatizaciju, posle beskrajnog prepisivanja i kukumakanja, dobijaju odgovor da oni mogu da budu isplaćeni tek po završetku stečajnog postupka u nekoj dalekoj budućnosti, i to ako ostane nešto posle namirenja ostalih poverilaca. Za Predlog restrukturiranja, koji nešto drugo predlaže, lakonski je objašnjeno da je u njemu nastala - greška.

"Tu navodnu grešku nisu pominjali kada su Agencija i konsultanti uredno naplatili preko sedam miliona evra", rezonuje predsednik sindikata Nezavisnost Slavko Vlaisavljević i dodaje: "Ako je napravljena greška, onda neko mora da odgovara i nadoknadi sedam miliona evra. Ako greške nema, kao što mi smatramo, onda treba dosledno sprovesti program restrukturiranja."

Agencija za privatizaciju se obratila Ministarstvu ekonomije, odakle je radnicima poslat aber da para u budžetu nema za isplatu njihovih potraživanja!? Mišela Nikolić, zamenica ministra ekonomije Mlađana Dinkića, u jednom razgovoru sa zaposlenima pomenute dve kompanije početkom ove godine, odbrusila je: "Vaših para nema, tužite nas!"

I zaista, na pomenutom računu u Komercijalnoj banci u novembru 2009. nije bilo ni 400 miliona dinara! Zaposleni i bivši zaposleni Internacionala i Generaleksporta se pitaju ko je, pored njih, još poverilac. Petar Nikolić, koji je do 2001. bio direktor Internacionala, tvrdi da dugovanja nikako ne mogu da pređu 100.000 dolara, ne računajući potraživanja radnika. Ni pod sankcijama ove dve kompanije nisu pravile gubitke, pa bi to bilo logično i za kasnije, kada se ne bi znalo da od 2005. njima upravlja država.

Sadašnja direktorka Internacionala Branka Horn, raniji finansijski direktor i poznata po tome što nije umela da objasni gde su nestale pare iz kiparskih predstavništava, ne ume ni sada da objasni kuda se dedoše nekih 170.000.000 evra od dosadašnje prodaje nekretnina. Predsednica Udruženja radnika Generaleksporta Zorica Sekuloski je u svom dopisu zaštitniku građana Saši Jankoviću, od 12. januara 2010, vrlo jasna: "Od osnivanja Internacionala novembra 1999. do danas niko nije dokazao da mu ova kompanija nešto duguje."

Sada je potpuno jasno zašto je umesto precizno određenog stečajnog postupka prvo ubačena međufaza "restrukturiranja": da bi vlast na miru pokupila nekoliko stotina miliona evra, koja joj ne pripadaju, i iste razdelila svojima. A radnici su ionako već navikli da gladuju.

Udruženje zaposlenih Internacionala i Generaleksporta najavljuje protestnu šetnju za 1. maj sa polaskom od Terazijske česme u 10 časova.

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane