Natrag

Nemaka briga

Nemaka briga

 

Da li su Nemci spremni za povratak marke?

 

Grka ne staje u onu ve-mainu

 

 

Novac je bio glavni razlog formiranja ne samo evrozone ve svojevremeno i cele Evropske unije. Sada je novac najvei kamen spoticanja Unije

 

Pie: Fridrih Emke, dopisnik iz Frankfurta

 

Najkasnije posle deset godina falsifikatori uspevaju da naprave skoro savrenu kopiju neke novanice. Zbog toga je uobiajeno da se novac menja negde u devetoj godini kako bi se falsifikatorima oteao posao. Tako je bilo planirano i da se evro ove godine redizajnira i dodatno obezbedi od krivotvorenja.

ef Nacionalnog analitikog centra pri Nemakoj banci Rajner Elm nedavno je upozorio: "Ve sada, po naoj proceni, postoji oko 20 velikih falsifikatora evra. Svi oni rade visokoprofesionalno".

O zameni evra poelo je da se razmilja 2006. godine, kada je u Evropskoj centralnoj banci (ECB) formirana Radna grupa Evro II. Nemaki dizajner novca, za koga je jedino poznato da se zove Rajnhold G. i da ivi u okolini Berlina, izradio je probne novanice koje su podeljene direktorima ECB-a.

Jo 2008. su izdati odgovarajui nalozi posle uspenih testiranja koje je, izmeu ostalog, sadralo i etvorodnevno pranje novca u ve-maini. Trebalo je da nove novanice imaju magnetizovane estice koje bi pri pokretanju menjale svoj poloaj. Posebno je zanimljivo da su neki sastojci ovih estica retki metali koji se nalaze samo u Severnoj Koreji, zemlji koja po pravilu nije dostupna strancima. Njihova nabavka bi zato, smatraju strunjaci, za falsifikatore bila nemogua misija.

Dunika kriza Grke, Portugala i drugih junoevropskih bankrota, zaustavila je sve dalje radove na zameni evra. Poto strunjaci smatraju da kriza jo uvek nije prevaziena, ve samo odloena, u bliskoj budunosti bi mogla da se trae i radikalnija reenja kojima bi evro II bio preporuen kao novac za daleko ui krug zemalja nego to ih danas ima u evrozoni.

 

Ako Merkelova i hoe, Nemaka nee

 

Taman se pomislilo kako je francusko-nemaki kompromis reio problem vraanja grkih dugova, kada su se pojavili novi, daleko vei problemi. Kompromis je predviao da se Grka zadui kod MMF-a za kratkorone pozajmice, dok bi ostatak potraivanja reila kroz bilateralne sporazume sa ostalim zemljama EU.

Nemaka centralna banka, meutim, upozorava da je zaduivanje kod MMF-a dozvoljeno jedino zemljama izvan evrozone. Ni ideja bilateralnog sporazuma o kreditiranju ne izgleda realna, jer nijedna evropska zemlja pojedinano nije spremna, ali ni u mogunosti da izdvoji pozamana sredstva za saniranje grkih finansija.

Dalje pritiskanje na nemaku kancelarku Angelu Merkel da dozvoli formiranje zajednikog evropskog kluba poverilaca Grke, nemaju nikakvih izgleda na uspeh. ak kada bi Merkelova na kraju i popustila, Nemaka je ne bi pratila.

Nedavno su etvorica renomiranih nemakih profesora najavili da e u sluaju saniranja grke ekonomije iz zajednikih EU fondova momentalno podneti tubu Ustavnom sudu Nemake sa zahtevom da ta zemlja odmah napusti evrozonu. Kako bi ova tuba imala uporite u lanu 125. Sporazuma o radu unutar EU, kojim se nemaka vlada obavezala na naputanje monetarne unije ukoliko budetska nedisciplina drugih dovede do angaovanja novca nemakih poreskih obveznika, strunjaci su skoro jedinstveni u oceni da bi jedna ovakva tuba imala uspeha na Ustavnom sudu.

Ekonomisti su, uz sve to, upozorili da su razvojne prognoze veine evropskih zemalja nerealne. Evropska komisija je nedavno izvrila dodatni pregled budetskih perspektiva 14 zemalja iz EU i dola do poraavajuih rezultata. Situacija se gotovo svuda dramatino pogorala zbog ekonomske krize, a posebno zabrinjavajui deficit prikazuju budeti Francuske, Irske i Holandije.

Na sve strane se otvaraju nove finansijske rupe za ije e zatvaranje morati da plaa nemaka privreda kao najjaa i najstabilnija u regionu. Da li onda udi razmiljanje o naputanju evrozone i povratku na staru, dobru nemaku marku?

Od stvaranja monetarne unije je evro, koji je i nemaka moneta, izgubio 20 odsto svoje vrednosti, dok je ukupna inflacija u Nemakoj od 1990. do danas iznosila 47 odsto. Pri tome je devedesetih Nemaka gro svog nacionalnog dohotka troila na finansiranje ponovnog ujedinjavanja dok se od uvoenja evra, smatraju mnogi, veliki deo nemakih prihoda preliva na slabije i manje stabilne lanice monetarne unije.

 

Nemci ne daju infuziju

 

Dok su do sada o nemakoj marki sa sentimentalnou govorili samo obini graani, a politiari se kleli u novu zajedniku evropsku monetu, sada kao da se i tu neto menja. U okviru rada na stvaranju evra II slubenici Nemake centralne banke su iz vajcarskih sefova izvadili i stare kliee za marku, koji su svojevremeno tamo deponovani. Zlu ne trebalo.

Opasnost od inflacije u okviru evrozone raste sa porastom zaduenja zemalja koje pripadaju tom krugu. Nemaki bankari se zato plae da bi neka od vlada tih drava mogla da podlegne iskuenju i svoje dugove pone da vraa iz primarne emisije, ime bi se vrata otvorila prvo tihoj inflaciji, ali sa snanom tendencijom ulaska u hiperinflaciju.

Glavni ekonomista MMF-a Olivije Blankard smatra da bi tiha inflacija od oko etiri odsto godinje drastino poveala manevarski prostor nacionalnih banaka. On, meutim, istovremeno upozorava: "Postoji realan rizik da se ne zaustavimo na etiri odsto i da situacija izmakne kontroli".

Tihu inflaciju obian narod skoro da ni ne primeuje, zbog ega je ona podobno politiko orue. Na due staze, meutim, ona obezvreuje uteevinu, a to graani na kraju dobro osete. Pri inflaciji od samo dva odsto godinje, za deset godina se izgubi skoro etvrtina poetne vrednosti nacionalne valute.

Iz ovog aspekta je razumljivo razmiljanje nemake politike i ekonomske elite o eventualnom novom uvoenju nemake marke ili, bar, drastinom suavanju kruga zemalja u evrozoni. Jedan od vodeih ekonomskih asopisa Nemake, Handelsblat, nedavno je to ovako opisao: "Merkelova mora da sprei situaciju u kojoj bi gubitnici sa juga ubudue trajno dobijali infuziju od nemakih poreskih obveznika".

 

 

 

 

Pozorite samo u tuoj kui

 

 

Kada je neka drava doterana u oak ona automatski pribegava drastinim metodama kako bi izbegla bankrot. Arsenal koji joj pri tome stoji na raspolaganju uvek je isti: uzimanje para od graana i privrede, inflacija i na kraju monetarna reforma.

Vilijam Vajt, znaajni monetarni strunjak i glavni ekonomski savetnik vodeih svetskih banaka, pri svemu upozorava: "Postoje mnogi primeri iz istorije da dravna prezaduenost bude otklonjena denominacijom valute. Meutim, to je uspelo u veoma malom broju sluajeva koji nisu prouzrokovali hiperinflaciju."

Evro trpi pritisak i sa druge strane - od amerikog dolara. Ekonomista bankarskog giganta UBS Sandro Marino ve die uzbunu: "Drastino poveana koliina dolara je daleko najvea opasnost za novu inflaciju."

U toku poslednje ekonomske krize su Amerikanci dramatino poveali broj dolarskih novanica: samo u 2008. i 2009. za celih 100 odsto!

Iz istih razloga je poveana i koliina evra za 30 odsto. Poveanje novane mase ne znai automatski i inflaciju, ali preti da do nje doe onog momenta kada privreda vie nije u stanju da prati i monetarni rast. Sve se onda u trenutku rui i ulazi se u inflaciju koju je teko kontrolisati. To se dogodilo i u SR Jugoslaviji poetkom devedesetih kada je usled ratnih deavanja i sankcija privreda stala, a centralna banka propustila da povue viak novanica sa trita. Ostalo je istorija, ali ponavljanje te istorije u sopstvenoj kui Nemci bi rado izbegli, ako je ikako mogue.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane