Natrag

Epizoda (22)

 

Epizoda (22)

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

Srbiju miluje proleće 2010. godine. Jedanaesto proleće od one godine bez proleća. Tada je nebo grmelo od strasti "Milosrdnog anđela". Opet je april i Vaskrs. Ovog aprila priča se o medijima: "TV voditeljke vrište, dok pričaju, na frekvencijama koje čuju samo delfini." Vode se i politički razgovori: "Tadić ne jede višnje, trešnje, kajsije i breskve zato što u svakoj nađe koštunicu." A priča se i o političkim koalicijama: "U javnu kuću niko ne ide da bi postao nevin." Strah me je od ove tišine koja dolazi sa neba. Plaši me kad strah nadvlada razum.

Razgovaraju dva novinara, jedan iz UNS-a i jedan iz NUNS-a. Reče jedan: "Ja ne mogu ni da mislim." Reče opet prvi: "A da popijemo još po turu?" Reče opet drugi: "Slažem se, možda utom i nešto smislimo."

Sanjam da živim u zemlji Anagramiji. U njoj se jedno piše, a drugo se čita. Jedno se čita, a drugo se misli. Jedno se misli, a drugo izgovara. I sve tako. Na primer: reč "most" se piše, a čita se "gazela". Čita se "gazela", a misli se "Putevi Srbije". Misli se "Putevi Srbije", a izgovara se "Boli me briga"! Trgoh se iz sna i probudih se u zemlji Srbiji. Bejah srećan. Kod nas je to jednostavnije! Pišeš reč "most", a čitaš "most Gazela". Čitaš "most Gazela", a misliš na "Puteve Srbije". Misliš "Putevi Srbije", a onda izgovoriš "Boli me briga", kad njih ništa ne boli pune dve godine što most Gazela truli, puca i ljulja se kao pijanac.

Od 18. marta vojna Akademija slavi 160. godinu otkako ju je osnovao knez Aleksandar, Karađorđev sin. I slavi akademija, i IMA šta da slavi. Samo... Za vreme glavne svečanosti niko da se seti i kaže da je tu akademiju završio i đeneral Mihailović i njegovi oficiri. Srpske mrtve duše umiru po ko zna koji put. U istu kolonu staviše Žuću i Peku, Stepu i Koču. I krenu kolona na put bez putokaza. Kriptotitoizam jaše na čelu kolone.

Balkan mora umreti u svetu mržnje, da bi živeo u svetu ljubavi. Zato se Balkanu, u ime života i smrti, mora izreći istina: koliko ljudi je STVARNO ubijeno u Srebrenici? Imenom i prezimenom. Pa, neka boli! Ono što ne znam, ne može me boleti!

Na Kosovu ništa novo! "Stari nevjernik" i njegovi "Koreni" i dalje misle da još traje "Osma ofanziva" i zato se sprema "Hajka" na "Bosonogo detinjstvo". "Očevi i oci" se mole: "Ne tuguj, bronzana stražo!"

Srete me Drakče bakalin, rezignirano: "Pišeš o svakoj budalaštini, a ne pišeš zašto svaki Šarić u Srbiji može da ima tolike pare?" "I da znam odgovor", rekoh, "ne bih ti ga dao!" Drakče me iskreno pogleda: "Ni ja nikome ništa ne bih rekao bilo šta da mi kažeš. More, neću nikome da kažem ni da sam te ovo pitao. Što mora neko da zna da me zanima ko lepo zarađuje u Srbiji?"

Sačuvajte osmeh na svom licu, možda se bar on nekome dopadne u vreme masovnog pada ukusa.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane