Natrag

Kontranapad

Kontranapad

 

Slučaj Partizan: Ako je Srbija u ekonomskom i socijalnom kolapsu, sport ne mora biti na kolenima

 

I Terzić bio otišao da "nauči jezik"

 

   Niko od nas i od njih koji se promovišu uz čudotvorce pod srpskom crno-belom zastavom ovih dana ne govori i ne priseća se poruka i vapaja ljudi koji su usrećili naciju kada su tražili finansijsku podršku za ono što znaju da rade

 

Miroslav Vislavski

 

Mi smo zaista velemajstori za velika iznenađenja koja se svrstavaju u čuda. Danas slavu tenisera i plivača, odbojkaških ili fudbalske reprezentativne selekcije s razlogom nose košarkaši Partizana. Plasman među četiri najbolje ekipe na kontinentu je ravan podvigu. Ukoliko se desi više od učešća na završnom turniru četvorice, biće to poduhvat nemoguće misije.

Njihov evropski hod je mogući model za druge. Taj model se zove pun pogodak organizacionog i stručnog funkcionisanja koje simbolizuju neverovatni Duško Vujošević i čelnici kluba Predrag Danilović i Dragan Todorić. Oni traju, uprkos svakosezonskom novom izdanju takmičarskog pogona. Traju zbog svog jakog karaktera i snage ličnosti, samopouzdanja i vere u sopstvene mogućnosti. Oni su najzaslužniji što je košarkaški Beograd postao ponovo evropska prestonica. Čak i bez titule! Crno-bela "Arena" je nešto najlepše što je sportska populacija mogla sebi da priušti u njoj ili posredstvom medijske slike. Bilo je razumeti sreću svih u "Areni", pa i razdrljeno izdanje, mimo svih protokola, predsednika Srbije Borisa Tadića. I on je odušak dao navijajući na način ortodoksnih Grobara. Usledile su čestitke sa svih strana. Poruke podrške i ponosa. Slavopojke i hiperbole na sve ono što ovi ljudi i sportisti vrede i predstavljaju. Tek smo u tome majstori!

 

Sad je lako navijati

 

Niko od nas i od njih koji se promovišu uz čudotvorce pod srpskom crno-belom zastavom ovih dana ne govori i ne priseća se poruka i vapaja ljudi koji su usrećili naciju kada su tražili finansijsku podršku za ono što znaju (za razliku od onih koji nam vode zemlju) da rade. Mada se o tome malo govori, ali sportski ljudi dobro uočavaju prisustvo premijera Republike Srpske Milorada Dodika, koji sigurno nije bio samo navijač! Pre bi se reklo da je bio važna podrška partizanovcima unazad nekoliko godina, od kada su crno-beli počeli da šokiraju i impresioniraju košarkašku Evropu! E, dragi predsedniče Tadiću, sada je lako navijati i oduševljavati se uspesima i vrednostima onih kojima se moralo pomoći kada je to, po svemu sudeći, činio Dodik!

A to što partizanovci traže efikasnije delovanje državnih institucija nadležnih da rešavaju status vrhunskog sporta u kome su oni prave lučonoše vrednosti, očigledno nikog ni u danima slavlja i sreće ne pogađa. Gest od pre godinu i više dana, kada je iz Ministarstva sporta upućena podrška košarkaškim klubovima Crvene zvezde i Partizana mimo svih kriterijuma nije bio dovoljan za povod da se nešto uradi na sistemskom planu.

Sada je potez povukao gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Oduševljen podvigom i ulogom Partizana koju "fura" na svoj način po evropskim destinacijama, slaveći i Beograd i Srbiju, u momentu je odreagovao i umesto 10.000.000 dinara koje može da dodeli kao nagradu koja proizilazi iz gradskog pravilnika, oglasio je da dodeljuje 20.000.000 dinara. Svaka mu čast za "dobru volju" i blagonaklonost! Ali zašto dodatnih 10.000.000 dinara nije po pravilniku? Ili zašto takvu odluku nije donela Skupština grada Beograda? Zašto je reč o volji Dragana Đilasa i njegovoj "pažnji" prema vrhunskom ostvarenju? Super bi bilo da je to učinio iz sopstvene, privatne kase sa kojom se, kako često ističe, ponosi i prkosno je promoviše kao delo svojih sposobnosti. Prenebrežući istovremeno monopolistički položaj svoje agencije u poslovima kojima se bavi, koji mu je podaren kao "zaslužnom" za demokratsko društvo koje nam gradi sa svojim partijcima. Ovako, njegovo "dobročinstvo" se dokazuje parama poreskih obveznika, na šta nema pravo. Ni moralno! Konačno, ako je i to učinio, šta ima da oglašava svoju volju i odluku kao jednu od najudarnijih vesti u danu. Neka to uradi mimo kamera i bez mikrofona. Za ovaj gest ne može da računa na glasove. Jednostavno nema takvo pravo!

 

Jednodnevna deblokada računa

 

Snaga Partizanovog trijumfa je pokrenula i čelnike Novog Sada da se nakon brutalnog premlaćivanja člana Partizanovog sastava Strahinje Miloševića i njegovog oca pred kafeom "Studio", okupe i nagoveste otpor siledžijstvu i kriminalu u srpskoj Atini koja je nastavila da bude utočište najvećim mafijašima današnjice, kakve simbolizuju braća Šarić.

Drugi, koji za razliku od košarkaša Partizana u nesistemskom sistemu traže oslonac u njegovim temeljima, završavaju neslavno. Iako su se oko košarkaša Crvene zvezde pojavljivali grandovac Vučičević i pointovac Drakulić sa još pokojim sposobnim za pravljenje novca (kako se često predstavljaju uspešni i "uspešni" poslovni ljudi i "biznismeni") nije došlo do rešenja. Menjani su treneri i operativci, da bi se ljudi kapitala povukli ne želeći da investiraju svoja sredstva, a nisu kadri da naprave u sportu kao što znaju u privredi! Klub je prosleđen kome drugom nego - košarkašu! Lale Lučić je imao snage i smelosti da izađe u javnost sa potpunom finansijskom analizom Zvezdinog kraha! Da nije samo kasno za Laleta da se poput Peđe Danilovića i drugova sa čudesnim Vujoševićem, vrati na puteve sa kojih jedna Zvezda nikada nije smela da skrene. Zbog Ducija i Moke, Kaponje i potonjih koji su joj dali evropski šmek i sportski autoritet.

Nažalost, velika košarkaška Crvena zvezda je među mnogim malim i nižerazrednim klubovima kojima preti stečaj. Od značajnijih, društvo joj prave kolege iz Vojvodine Srbijagas, rukometni i vaterpolo klub iz porodice SD Crvena zvezda i fudbalski klubovi Smederevo i Jagodina. Ovi klubovi su na spisku zajedno sa 10.997 pravnih lica koja mogu biti ugašena ukoliko u roku od dva meseca ne uplate predujam za pokretanje stečaja, podnesu plan reorganizacije ili bar na jedan dan ne odblokiraju račun.

Tek u tim okolnostima su se probudili predstavnici Ministarstva za sport, Sportskog saveza Srbije i Olimpijskog komiteta Srbije i oglasili u javnosti nakon "važnog sastanka" sa porukama o "brizi" za klubove i namerama da upoznaju klubove sa mogućim posledicama! Snežani Samardžić-Marković su umesto njenih saradnika i nosilaca važnih funkcija u sportu već poduže upućivali upozorenja i kritiku na račun sadržaja (ne)rada upravo novinari koji nemaju tutore i koji misle svojom glavom. Poruka je bila da se moraju sačuvati klubovi i organizacije koje su minulih decenija štitile sport. To danas poručuje čak i Aleksandar Boričić (?!), koji je kao ministarkin zaštitni znak sportskog funkcionera, bio učesnik sastanka (mada se ne zna po kom drugom kriterijumu), a koji je (kakve li ironije) bio najglasniji zagovornik ukidanja Sportskog saveza Srbije i osnivanja fantomske Sportske asocijacije Srbije! Na pomenutom sastanku su bili Aleksandar Šoštar, predsednik Sportskog saveza Srbije, Nebojša Ilić kao predstavnik Olimpijskog komiteta Srbije. Prisustvovali su i Ivan Ćurković (začudo nije bilo drugog ministarkinog zaštitnog znaka Toleta Karadžića), predstavnik Fudbalskog saveza Srbije Zoran Avramović, direktor marketinga SD Crvena Zvezda (?!)...

Zašto tu nisu bili čelnici nekih drugih saveza, ne znam... Vidim samo da je sastanak pro forme, jer ništa posebno nije ponudio sem slikanja i manifestovanja "odgovornosti" za prilike u srpskim sportskim klubovima. O posledicama koje mogu uskoro da pogode veliki broj klubova, nisu imali puno pametnih reči.

 

Fudbalski ili policijski organi

 

Dakle, ako je Srbija u stečaju, mora da je i sport! Ako je Srbija u ekonomskom i socijalnom kolapsu, sport ne mora biti na kolenima. Zato što ima vrednih kao što su pojedinci i "družine" kakvu u najnovije vreme simbolizuju košarkaši Partizana. Uostalom, na šta vam liči izjava i poruka ministarke Snežane Samardžić-Marković povodom stečaja koji preti ukidanjem velikom broju klubova: "Država je donela zakon po kome su ovi klubovi došli do stečaja. Nije na pojedinim ministarstvima da taj zakon zaobilaze..."

Sa druge strane, predstavnik Olimpijskog komiteta Srbije Nebojša Ilić solomonski poručuje: "Svaki klub je pravno lice i odgovara za sebe i svoje postupke". Pametno, nema šta! Pa zašto se, gospodo, niste izborili za mere i stvarali ambijent da se sport normalno razvija i funkcioniše? Da ima svog titulara, da dolazi lakše do izvora finansiranja... To je, naravno, mnogo teže jer se mora graditi sistem sa institucijama i poretkom, nadležnostima i odgovornostima, umesto sadašnjeg stanja u kome je volja pojedinaca i "autoriteta" (njihov) sistem.

Inače, scena srpskog sporta je prepuna kontroverzi. Fudbalska posebno. U Fudbalskom savezu Srbije je održana uobičajena folklorna skupština na kojoj je manifestovana "snaga" organizacije koju kao privid predstavlja nesporni uspeh nacionalne selekcije zbog plasmana na Svetsko prvenstvo i dobro odmakla gradnja Kuće fudbala, koja i dalje nema definisan strateški sadržaj.

Ali, na njoj je manifestovan i autoritet novog "Boga" - Toleta Karadžića. Nije bilo i nema diskusije o sukobima predstavnika ljutih rivala, naša dva najveća kluba. To što se Grobar Đurić i Delija Lukić sa pratiocima prepucavaju, prete, ucenjuju... kao da nema nikakve veze! Što je pretučen zamenik disciplinskog sudije Drakče Dimitrijević i zbog toga podneo ostavku na fudbal, kao da Tolete ne tangira! Ali Tole je održao lekciju Zajednici ligaša, zapretivši da će joj oduzeti vođenje takmičenja. Možda je u pravu, ako se sagleda ko su ljudi koji čine Zajednicu. Kakve su im biografije i po čemu su prepoznatljivi i kojim organima bliži - fudbalskim ili policijskim?

Ali, da li je on bolji od njih kada je dvadeset godina na najistaknutijim funkcijama u organizaciji za koju njen ugledni predstavnik Hajduka Milorad Džomba kaže da "fudbalska mafija opet radi!". Po onoj narodnoj: rugala se vrana vrani... Ali, tu je bila ministarka Snežana Marković-Samardžić, koja je nakon snažnog (ne i protokolarnog) i više nego srdačnog zagrljaja, bez imalo stida pred mnoštvom kamera sa Toletom Karadžićem, za govornicom u prisustvu predstavnika Uefe izjavila: "Sarađujem sa ljudima od reči!" Ako je mislila na fudbalske poslanike, a njima se obraćala, onda... Što je mnogo, mnogo je, pa i od same Gospođe Ministarke!

A Tole je uprkos približavanju završetka prvenstva u čiju se regularnost izrazito sumnja, raznih problema pa i priprema za skori nastup naše selekcije u Južnoj Africi, odlučio da ode mesec dana u London da uči engleski! I Terza je otišao na usavršavanje jezika sa kojeg se, dve godine kasnije, još uvek nije vratio!

 

 

 

 

Klubovi su na spisku zajedno sa 10.997 pravnih lica koja mogu biti ugašena ukoliko u roku od dva meseca ne uplate predujam za pokretanje stečaja, podnesu plan reorganizacije ili bar na jedan dan ne odblokiraju račun.

 

 

 

"Dobročinstvo" Dragana Đilasa se dokazuje parama poreskih obveznika, na šta nema pravo. Ni moralno!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane