(H)umorna priča

Ko će da plati pretplatu za satelit kad na njemu nema Farme i Velikog brata?

 

 

Velike mogućnosti malog trabanta

 

 

- Čiji su sad oni? Iz koje su ovi stranke? Što se njihov predsednik ne pobrine za njih?

- Pa, care, iz naše - šta da radimo, moramo i njima dati.

- Pošto su iz naše, oni moraju da dobiju duplo više. Dajte im i otpremninu i ponovo ih zaposlite u državnoj službi

 

Piše Neša - jer hoće (čitaju oni koji će razumeti - a ako ne razumete potražite objašnjenje na ostalim stranama Tabloida i u dnevnim novinama - Javni servis zaobiđite, jer tu nikom ništa nije jasno)

 

 

- Care, eno vidim velikog vezira kako sedi kod kuće u Mrčajevcima i čita novine.

- Kako vidiš?

- Preko satelita.

- A je l' ja mogu preko tog satelita da pričam sa njim?

- Može care, al' treba odobrenje od velike ministarke za veze, Jace.

- Ko je ta, nikada nisam čuo za nju?!

- Pa naš kadar, care.

- A šta ona zna da radi?

- Pa ko i svi ostali, ništa. Al' zato je vredna i uporna i, naravno, ima veliku platu.

- Ne treba meni odobrenje od nje, nego uključi ti tu spravu da se ispričam sa mojim velikim vezirom.

 

- O, Dragane, čuješ li me?

- A ko je to? ...Ti si care.

- Jesam, ne rekoše mi, moj Dragane, da si se ponovio za ovaj satelit.

- Nisam ja tu ništa kriv. Kupio onaj Mlađin Davinić, a nije platio. Kaže, nagovorio ga Sveto. Dobro je, Vas ne spominju.

- Pošto je pretplata za tu spravicu?

- Oko 30 miliona dolara. - Pa dobro je da nije u evrima.

- Ali care, izgleda da će dolar preskočiti evro.

- E to nije dobro - a koliko smo mi tu dobri?

- Malo care, putevi traže još.

- Pa šta hoće, zar nisu svi lepo rešili stambeno pitanje beskamatnim nepovratnim pozajmicama od putarine?

- Jesu care, ali to nisu bili naši. To su bili Veljini. Došli su novi, koji traže isto to.

- Čiji su sad oni? Iz koje su ovi stranke sada? Što se njihov predsednik ne pobrine za njih?

- Pa care, iz naše - šta da radimo, moramo i njima dati.

- Pošto su iz naše, oni moraju da dobiju duplo više. Dajte im i otpremninu i ponovo ih zaposlite u državnoj službi.

- A rupe, care?

- Ma jebeš budžet, dići ćemo cene, povećati porez i gotovo.

- Ma ne u budžetu, na putevima, sve su veće i veće, postaju ko potoci.

- Šta potoci, pa rekao sam od para za Telekom da se napravi brana, da se potok ne izlije.

- Ali, care imamo samo jedan Telekom, ne možemo da napravimo na svim potocima koji se izlivaju brane. Čas se izlije ovaj, čas onaj. A bojim se da se, kao u Grčkoj, ne izliju svi odjednom.

- Pa dobro, napravite od jednog Telekoma jednu veliku branu oko nas da nas ova bujica ne odnese.

- Pa kako ćemo da vidimo da li bujica ide ka nama ako oko nas postavimo branu?

- Pa preko satelita, budalo!

- Care, nemamo para da platimo pretplatu za satelit. Nismo ni prvu ratu platili, a lovu smo spiskali, sećate se ono dok ste još bili veliki vezir.

- Ćuti budalo, neko će te čuti.

- Pa šta ima da čuje kad svi znaju.

- Moramo negde naći pare!

- Gde, care?

- Da potražimo od Mlađe, on je sad u fazonu izgradnje Nove Srbije.

- Pa zar nije Nova Srbija Veljina?

- Jeste care, ali Mlađa pravi novu stranku Grbavih 17+. Podmlađuje svoje kadrove. Čini mi se da će i onaj za Babe i onaj ćelavi sa žirafom kod njega. Poslao je i velikog vezira za doktore čak u Nemačku da se podmladi. Bio se ukočio, pa ga poslao kod Švaba da ga otkoče.

- E, budale. A ja bih voleo da se baš malo ukočim. Dok nisam bio ovako hladan i beo, kočio se svaki čas. A sada kao da postoje neki problemi, pa je zamišljen. A i ovaj narod svašta hoće. Te da ne sme da poskupi ovo, te ne dirajte nam ono. Šta ih briga ako poskupe autoputevi! Oni se tim putevima ionako ne voze. Kažu, ne može da poskupi struja. Zašto? Ležite ranije, ustajte ranije. Ako treba pomerićemo sat za još dva sata, da nam bude kao u Evropi. Kad je mogao Putin da pomeri vreme u Rusiji za dve vremenske zone, što mi u Srbiji koja je velika od Subotice do Leskovca - ne možeš je preći sa pola rezervoara benzina - ne bismo mogli da se uvučemo u Evropu preko promene sata? Sad ga držiš u levoj, sad u desnoj ruci i dok su oni tako zbunjeni, jer mi to radimo levo-desno, mi hop! - i eto nas za još deset godina u Evropi. Dok oni vide koliko je sati mi se ušunjali.

- Pametni ste, care. Ali kada nas provale, da nas ne izbace?

- Ne boj se, Dragane. Imamo mi dobru odbranu i vezni red. Šta bi bio Mančester junajted bez Nemanje, a i naš Inter je prvak Evrope. A o Fijatu i da ne pričamo. Znaš li ti, moj veliki Dragane, da ja najviše volim da igram košarku s tobom. Velik si i praviš dobru hladovinu. A i dobra ti ona rakija od tate iz Mrčajevaca.

- Znam care, ali nestalo.

- Pa idi donesi drugu.

- Ima problem care, tata i ja držimo rakiju u istom buretu.

- Pa dobro, moj veliki veziru, moj veliki Dragane, daj od tvog dela donesi.

- Ne može, moja je dole.

- Pa izvuci je na crevo!

- Ne može care, ne da tata da se prolazi kroz njegovu rakiju. A i ljut je. 

- Zašto, zašto on nikada nije pevao kod nas?

- On je od onih velikog plavog vezira.

- Pa šta, zar se nismo pomirili s njima?

- Jesmo care, ali svejedno, on je sada u drugoj Srbiji, a tamo se Mlađa pita. On nikog ne pita, a mi ako budemo hteli kod njega, moramo da pitamo. Mi imamo jednu Srbiju, a on pet, pa ćemo morati pet puta da ga pitamo.

- Samo nam još fali da nam i ovo malo države od Beograda podeli po ulicama.

- Neće oni care, to je već Đilas uradio, a on je naš.

- A kako ćemo, moj mili veziru, vojsku podeliti? Hoće li svako imati svoju vojsku?

- Koju vojsku care, pa mi vojske i nemamo. Ove drogirane klince pustili smo na raspust. Oni drugi neće ni da čuju da vojsku služe, a ovi što su u vojsci samo nešto kukaju. Hladno im. Gladni su. Hoće stanove. Hoće cipele. Hoće da jedu. Traže platu. Moj care, a za oružje niko i ne pita. Al' ne brini care, napravili smo dobar biznis oko Paraćina. Sve je odletelo u pičku materinu, pa sada skupljamo čaure. Mesing ćemo prodati u staro gvožđe i eto nama love bez PDV-a.

- A gde su nam tenkovi?

- Koji tenkovi? A, ona gvožđurija? To smo davno pretopili u Smederevu.

- A kasarne? Šta je sa njima? Nismo valjda i to pretopili u Smederevu?

 - A ne... to smo utopili u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu...

- Odakle vam tolika voda, je l' od ovih poplava?

- Ma ne, care, to smo menjali za stanove.

- A gde su ti stanovi?

- Još ih nema. Al' biće. Morali smo da stignemo pre Mlađe. 

- A koliko smo mi tu dobri?

- Tu smo dobri, al' ne koliko oni Mlađini. Mlađa još vodi za dve banke. Al', stižemo ga mi.

- Moj veliki Dragane, moj veliki vezire, mogu li preko ovog  satelita da se gledaju Farma i Veliki brat, a i ja ovako lep i beo?

- Ne može.

- E jebi ga, onda otkaži pretplatu.

 

 

 

 

- A kako ćemo, moj mili veziru, vojsku podeliti? Hoće li svako imati svoju vojsku?

- Koju vojsku, care, pa mi vojske i nemamo!

 

 

 

- Care, nemamo para da platimo pretplatu za satelit. Nismo ni prvu ratu platili, a lovu smo spiskali, sećate se ono dok ste još bili veliki vezir.