Tabloid je pozvan

 

Novi detalji o životu i delu Saše Ferenca Andrejevića, "pitomog" kuma vojvođanske mafije (2)

 

Kako je dignut Ferencov Fabus

 

Kako je novi kum vojvođanske mafije učinio prvu veliku pljačku Novosadskog sajma, osnivajući a potom prisvajajući Fakultet za uslužni biznis u Sremskoj Kamenici (Fabus)? Radi se o čoveku koji bi ostao upamćen kao tragikomični kleptoman da nije otišao predaleko u razvoju svoje kriminalne korporacije

 

Arpad Nađ

Mile Ješanov

 

 

Uvek je želeo da bude u centru pažnje, značajan, važan i iznad svega bogat, jer smatra da se novcem može kupiti sve. Njegovu ekstravagantnost su uočavali svi ljudi iz njegove okoline ili oni s kojima je u komunikaciji. Nije ništa neobično što na palčevima nosi po nekoliko prstenova ili narukvica na ruci, ali je zaista neobično da zlatnu narukvicu nosi na nozi, pa su ga neki njegovi prijatelji zvali "Saša nanogica". Kod sagovornika je ostavljao utisak veoma slatkorečive osobe, koja nikad ne protivreči i teško je na prvi pogled zaključiti da se radi o visprenom prevarantu, lažovu i lopovu. To žrtva shvati naknadno, kad već bude prevarena ili pokradena.

Na Ferencovom licu teško se može otkriti da se radi o surovom i bezočnom čoveku kome je jedini cilj novac, bez obzira na to da li zbog toga nečija deca plaču i da li je nekom naneo štetu. Kao u slučaju izvesnog Sime... jednog jednostavnog, siromašnog ali časnog čoveka koji je imao plac i trošnu kućicu, uz Ferencovu, u Sremskoj Kamenici. On je tog čoveka zaposlio na Sajmu, pazio ga skoro godinu dana, dok nije sve saznao o tom placu i kućerku, izučio, saznao da ona "nije na njemu", ko su naslednici koji nikad nisu dolazili u zemlju... I kad je saznao adresu, otišao u Švedsku i uz pomoć prijatelja iz vlasti i naše ambasade u toj zemlji ponudio veliki novac da bi obezbedio dokumenta uz pomoć kojih je nekretninu prepisao na sebe i na njoj sagradio - olimpijski bazen. Kad je saopštio Simi da se mora iseliti iz kuće i sa placa jer je to sad njegovo, ovaj je doživeo šok od koga se psihički poremetio i nikad nije došao sebi. Naravno da ga je nakon toga oterao i sa Sajma, a jadni čovek je ostao bez kuće, placa, egzistencije i postao je socijalni slučaj.

 

U krivicama nema zastoja

 

Protiv Andrejevića su od 2001. podnete 43 krivične prijave. Podnosili su ih radnici Sajma pojedinačno, Sindikat Sajma, mali akcionari Sajma, roditelji studenata Fabusa, Čedo Ljubojević, nekadašnji njegov ortak u Fabusu, organizatori nastave u isturenim centrima Fabusa, finansijski inspektori, zakupci prostora i izlagači Sajma, nadležni organi iz BiH i Hrvatske, ali je hobotnica, čiji se pipci nalaze u novosadskom tužilaštvu, policiji, finansijskoj inspekciji i pojedincima u političkim partijama i najvišim strukturama vlasti, odrađivala svoje.

Analizom krivične prijave koju je podneo predsednik Sindikata Sajma krajem 2006. uočava se da je Andrejević nizom manipulacija osnovao Fabus, tako što je članovima UO Sajma podneo inicijativu za osnivanje fakulteta, koju je taj organ 7. avgusta 2001. prihvatio i ovlastio ga da u ime Sajma potpiše akta o osnivanju i upis u sudski registar. Inicijativu je usmeno podneo Andrejević, pri čemu je prećutao da je jedan od osnivača - on. Tako je izdejstvovao, po njemu, valjanu odluku koja mu omogućava dalje manipulacije. Ovaj dokumenat nosi potpis Miodraga Kostića, predsednika UO Sajma. Andrejević je sam odredio udele pojedinih vlasnika, čime je načinio krivično delo. Krivično delo je načinio i što je izbegao da sačini studiju opravdanosti investiranja u novo pravno lice, koju je trebalo da usvoji Skupština akcionara Sajma, jer je jedino ona imala pravo da donese takvu odluku. Bez validnih odluka, uz žestok sukob interesa, Andrejević je ekspresno sačinio akta i već 1. septembra 2001. registrovao u Privrednom sudu Fakultet za uslužni biznis - Fabus. Dakle, za nešto više od 20 dana je od nadležnog ministarstva, čiji je ministar bio čuveni DOS-ov ministar Gašo Knežević, dobijena dozvola, sačinjena su sva normativna akta i Fakultet upisan u registar. Sve ovo ukazuje da je prevara smišljena i pripremana znatno ranije, a da je UO obmanom ili dogovorno s predsednikom, zloupotrebljen. Ipak, treba ovde podsetiti da je za zakonitost rada Sajma i njegovih organa odgovoran generalni direktor i ta odgovornost je neprenosiva.

U jednoj od niza prijava koje su podneli sindikalci Sajma stoji da je Andrejević ogromna materijalna sredstva uložio u prostor na Sajmu, kako bi priveo nameni objekat u kojem je Fakultet smešten. Ni ovo ne bi bilo strašno da se iz Ugovora o osnivanju Fakulteta, od 1. septembra 2001. jasno ne vidi da je to Sajmov ulog u osnivanje. Međutim, Sajam je, pored velikog ulaganja u prostor, uplatio i 30 odsto osnivačkog uloga u kešu, tako da je Sajam o svom trošku, mimo ugovora, opremio kompletan prostor, a u korist Andrejevića i njegove dvojice kompanjona, i po tom osnovu je trebalo da poseduje skoro 50 odsto vlasništva. Ni na ovo klasično krivično delo tužilac i ostali nisu reagovali, a Andrejević nastavlja da iz sredstava Sajma finansira Fakultet.

 

Cena se zna

 

Sledeću zloupotrebu čini tako što na svu dokumentaciju, memorandume, indekse a i diplome Fakulteta, unosi ime Novosadskog sajma. Tako se sticao utisak da je to fakultet Novosadskog sajma, što je obmanulo ali i privuklo ogroman broj studenata. Celokupna marketinška aktivnost u vezi sa upisom studenata odvijala se u vreme marketinške kampanje Međunarodnog poljoprivrednog sajma, a fakture se ispostavljaju - Sajmu. Svi radnici Sajma koji nemaju fakultetsku spremu, mogli su da je steknu, bez obzira na to da li su potrebni ili ne firmi, i to po punoj ceni od 1.500 evra za godinu studija.

Već u prvoj godini rada širom Srbije, Republike Srpske, Herceg Bosne i Kosova otvara se preko 15 isturenih odeljenja čiji broj, kasnije, raste na preko 25 iako zakon to nije dozvoljavao a niti danas ne dozvoljava. Novac se prima najčešće u kešu i na volšeban način unosi i iznosi iz zemlje.

Poseban procvat Andrejevićeva obrazovna imperija doživljava dolaskom Lončara za resornog ministra. Cena tog uključenja se kreće u stotinama hiljada evra na ruke. Nažalost, i sadašnji ministar Žarko Obradović na mrežu isturenih odeljenja širom Srbije gleda blagonaklono, jer je i njega na tu poziciju doveo kapital privatnih fakulteta a na jednom je i sam profesor. Tako su na Fabusu diplomirala dva vojvođanska čelna čoveka dveju partija na vlasti, a jedan od njih je i konobar Dušan Elezović, predsednik vojvođanskih demokrata. Postoji i tradicija da predsednici Vojvođanske skupštine završavaju Fabus. Školovanje sadašnjeg Egerešija je u toku.

 

Strateško izbegavanje pravde

 

Uz imidž i novac Novosadskog sajma Fabusov prihod vrtoglavo raste i uveliko premašuje prihode samog Sajma, što do neslućenih razmera razvija i podstiče pohlepu Andrejevića i on smišlja plan kako da od Sajma "mazne" njegov deo, a potom kako da eliminiše i preostala dva "kompanjona" - Ljubojevića i Vrkatića.

Kreće sa gradnjom zgrade od oko 2.000 kvadratnih metara u Sremskoj Kamenici, na svoje i ime dvojice partnera, ali na štetu Sajma. Njihova privatna zgrada se gradi sredstvima Fabusa. Čine krivično delo, čak i da je Fabus samo njihov, a ne i Sajmov. Iz firme se ne mogu angažovati sredstva za gradnju privatnog objekta. Od Sajma se uzima i daje garancija za podizanje kredita za gradnju privatne zgrade generalnog direktora Sajma i njegove dvojice partnera, namenjene Fabusu. Kad je krivična prijava podnesena ceo iznos neplaćenog kredita se plaća, čime prestaje snaga garancije. Kredit je u celosti platio Fabus, čiji je još uvek vlasnik i Sajam. Dakle, isplaćuje se kredit privatne zgrade Andrejevića.

Kad su izgradili zgradu, sele se iz prostora Sajma i smišlja se pakleni plan kako otuđiti Sajmovo učešće na Fakultetu. Smišljaju nepostojeću dokapitalizaciju i, na isti način kao i kod osnivanja, Andrejević uz podršku svog zamenika Manojlovića i Miodraga Kostića, obmanjuje UO Sajma, ne saopštavajući o kom iznosu dokapitalizacije se radi. Informišu članove UO da Sajam za to nema para. A radilo se o samo 2.500 evra, za koliko je Andrejević preuzeo udeo Sajma u Fabusu. Učinio je, dakle, novo krivično delo, zloupotrebivši položaj i prisvojivši za samo 2.500 evra milionsku vrednost Sajmovog dela u Fabusu. Da li je i ko uopšte vršio procenu tržišne vrednosti udela Sajma u Fabusu? Da li je na ovaj način prevarena država za porez na kapitalnu dobit? Sve ovo pred sobom su imali inspektori Policijske uprave u Novom Sadu, specijalni tužilac za organizovani kriminal Radovanović, okružni tužilac u Novom Sadu Zoran Pavlović, ministar pravde Stojković, Uprava UBPOK-a, ministar policije Jočić i neki drugi organi i službe.

Tužilac Pavlović je funkcionisao tako što, kad god dobije prijavu protiv nekog od novosadskih biznismena, lično ih poziva, pravi pogodbu, dogovara cifru i stupa u kontakt sa Petkovićem, tadašnjim načelnikom za privredni kriminal, koji ima svoju cenu. Potom dogovaraju strategiju kako odbaciti prijavu. Čine to tako što Pavlović licu protiv kog je podneta prijava omogućava uvid u dokumentaciju koja dokazuje krivično delo i zajedno sa Petkovićem dogovaraju se kako je ispeglati. Tako je bilo i u slučaju Andrejević.

 

Ukradeno a - fali

 

Sačinjavani su novi ugovori, a posebno su pravljene falsifikovane odluke UO koje su služile za odbacivanje prijava. Radnici su fotografisali Pavlovića i Andrejevića u jednom novosadskom kafiću u toku dogovora i o tome obavestili tadašnjeg specijalnog tužioca za organizovani kriminal i ministra pravde Stojkovića. Svega nekoliko dana nakon boravka sindikalaca kod ministra, Stojković sa Radovanovićem dolazi u Novi Sad i otvaraju kancelariju Specijalnog tužilaštva i na njeno čelo, pred televizijskim kamerama, postavljaju Pavlovića, koji i dalje zadržava mesto okružnog tužioca. Pavlović na čelu kancelarije Specijalnog tužioca ostaje 20 dana i za to vreme iz Okružnog tužilaštva preuzima samo predmet - Aleksandra Andrejevića. Protokolarno ga provodi kroz Specijalno tužilaštvo i vraća ga u Okružni sud. Nakon toga niko više ne pominje Specijalno tužilaštvo u Novom Sadu, a Pavlović se vraća na svoje staro mesto okružnog tužioca. Prijave protiv Andrejevića se odbacuju. I kasnije su sve prijave, posebno one u vezi sa Fabusom, odbacivane sa obrazloženjem podnosiocima da je taj predmet rađen i da se tužilaštvo njime neće baviti.

U to vreme Andrejević postaje član DSS-a i njihovog Ekonomskog saveta. Aleksandra Petkovića, načelnika za privredni kriminal, pokrivao je Dobrivoje Panić, tadašnji pomoćnik za kriminal, ali i sam Miladin Kostrešević, načelnik Policijske uprave Novi Sad. Ovaj prvi je svakodnevno na Sajmu kod Mladena Vujovića, Andrejevićevog bliskog saradnika i čoveka za prljave poslove, ispijao boce viskija. Bio je pijan svakog dana. Na Sajmu je makar dva puta sedmično boravio i Kostrešević kod istog domaćina. On je doduše nešto manje pio, ali je u značajnim količinama koristio "robu" sa Sajma za svoja lična slavlja u Čortanovcima, a i za darove Jočiću i drugim važnim gostima. Ta potrošnja se morala nekako razduživati, jer se radi o robi Sajma. Činjeno je to na dva načina: tako da je Andrejević to potpisivao kao reprezentaciju ili kao krađe. Iz jednog takvog zapisnika o krađi koja se navodno desila na Sajmu 2. januara, vidi se da niko nije saslušao ni magacionera ni portira, iako su kapije Sajma bile zatvorene, a količina nestalog viskija tolika da je kombi ili kamionet morao da uđe i iznese robu. Zapisnik o krađi je potpisao direktor Mladen Vujović, a ne magacioner. Iznos štete je tačno onoliki koliko po popisu 31.12. - fali.

 

Skidanje redom

 

Bilo kako bilo, Andrejević nastavlja zamisao o daljem povećanju svog udela u Fakultetu i kreće sa obračunom sa svojim ortacima, sada već pokojnim Vrkatićem i Ljubojevićem. Žestoko nasrće na Vrkatića. Perfidno pridobija Ljubojevića da Vrkatiću zajedno registruju novi fakultet na istoj adresi Sajma, čime Andrejević, potpisujući taj ilegalni ugovor, čini novo krivično delo na štetu Sajma. Time Vrkatić ni izbliza nije zadovoljan. Na kraju mu osnivaju fakultet u Baru, opremaju ga i isplaćuju mu oko 1.500.000 evra keša. Iz ovoga se vidi da je Sajmov deo plaćen bednih 2.500 evra, a Vrkatiću za manji postotak - milionska cifra. Početni ulog Vrkatića je bio 20 odsto a Sajma 30 odsto, bez uračunatog troška opremanja. Povređen ovakvim postupcima svojih partnera Vrkatić je odlučio da progovori o prljavim Andrejevićevim radnjama, otišao je u UBPOK, dao 25 stranica izjava i materijala i uskoro - gubi glavu. (Deo tog materijala poseduje i Tabloid.)

Isplaćujući Vrkatića Andrejević postaje većinski vlasnik Fabusa. Ostao mu je Ljubojević. Prvo ga je skinuo sa mesta dekana. Potom i njega i njegovu suprugu, kao i nekoliko saradnika i profesora koje je Ljubojević doveo tera sa fakulteta i ostavlja bez egzistencije. Međutim, i Ljubojević je raspolagao velikim svotama novca i mnogima je učinio usluge. Kreće borba do istrebljenja, pisma ministrima, krivične prijave o izvlačenju gotovog novca i naplata školarina mimo računa, međusobne pretnje, fizička obezbeđenja, angažovanje lokalnih kriminalaca na fizičkoj zaštiti, čak i bombe... Andrejević taktički ucenjuje Ljubojevića, prikrivajući mu stvarni finansijski rezultat i tako izbegavajući da mu plati veliku dividendu. U ovu prljavu priču se potom uključuje ekspert za prljave knjigovodstvene stvari i stručnjak za prikrivanje stvarnog završnog računa Spasoje Lečić, vlasnik novosadske Agencije za pružanje usluga poreskog savetovanja i konsaltinga, poznat, između ostalog, i po tome što, nakon što izvrši za klijenta prljavu uslugu, uzme mu pozamašan novac a potom odlazi drugoj strani i od nje uzima novac. Tako je za Andrejevića izvršio reviziju završnog računa, sa kog je naprosto nestala dividenda, a onda je otišao kod Ljubojevića i za 50.000 evra mu obećao sasvim drugi rezultat. Ipak, Andrejević je bio darežljiviji pa je Ljubojević ostao bez dividende.

 

Nije dovoljna većina

 

Nakon gomile prijava, sudskih sporova, pretnji, ucena, Ljubojević uzima ono što mu se daje za njegov deo na Fabusu - iznos manji i od onog koji je dobio Vrkatić, svega 1.500.000 evra, nešto u naturi a nešto u novcu. Kako je novac isplaćen uglavnom u kešu, niko nije državi platio porez na kapitalnu dobit, čime je država Srbija oštećena za ogroman prihod.

Tako Aleksandar Andrejević postaje vlasnik oko 92 odsto Fabusa, a Sajam ostaje vlasnik oko osam odsto. Teško da Andrejević ne razmišlja kako da prisvoji i ovih osam odsto.

Interesantno je zašto povodom vraćanja Sajmovog dela Fakulteta Sajmu ništa nisu preduzeli Goran Vasić, Andrejevićev naslednik na mestu generalnog direktora, i njegov mentor Bojan Pajtić. Oni su na sebe preuzeli odgovornost za stanje na Sajmu i mogu ga spasti samo uklanjanjem Andrejevićevih kadrova i vraćanjem Fakulteta pokradenom Sajmu. Prave pljačke će se, međutim, videti na gradnji Mastera (o čemu je Tabloid već pisao), ali ova dvojica ni tu ništa ne preduzimaju, već sa Andrejevićem sklapaju ugovor kojim mu isplaćuju 2.000 evra mesečno u narednih pet godina za savetničke usluge za lopovluk, a njegove firme i poslovi najnormalnije funkcionišu i rade na Sajmu. Zašto?

 

 

 

 

Goran Vasić, Andrejevićev naslednik na mestu generalnog direktora Sajma, i njegov mentor Bojan Pajtić, nisu mrdnuli prstom po pitanju vraćanja Sajmovog dela Fakulteta prvom vlasniku - Sajmu.

 

 

 

Protiv Andrejevića su od 2001. podnete 43 krivične prijave. Podnosili su ih skoro svi s kojima je ikad stupio u poslovni kontakt.

 

 

 

Umesto 50 odsto, Sajam poseduje, i to samo do daljeg, osam odsto udela u Fabusu. Ni na ovo klasično krivično delo tužilac i ostali nisu reagovali, a Andrejević nastavlja da iz sredstava Sajma finansira Fakultet.