Vojska

 

Uništavanje Vojnotehničkog instituta: Operacija Otpusti pa raspusti

 

U interesu odbrane ličnog interesa

 

Direktor Vojnotehničkog instituta pukovnik Zoran Rajić uspešno sprovodi započetu akciju Otpusti i raspusti u Institutu, sve po nalogu Stevana Nikčevića, direktora Jugoimporta SDPR i pomoćnika i kuma ministra odbrane Dragana Šutanovca. U Vojnotehničkom institutu priprema se otpuštanje sekretarica (sedam), a izvestan  je i otkaz za oko 200 tehničara. Uništavanjem pomenute strukture inženjeri VTI-ja neće imati vremena za nove ideje, jer će biti preokupirani tekućim tehničkim poslovima. To vodi eliminisanju nepodobnih vojnih i civilnih stručnjaka, a sve radi postupnog pretvaranja VTI-ja u jedan od sektora u okviru Jugoimporta SDPR

 

M.J.

 

Po svemu sudeći, on što se dešava u naučno-istraživačkom radu Vojske vodi uništavanju vojnotehničkih naučno-istraživačkih centara, pre svega Vojnotehničkog instituta (VTI). Ovaj institut, koji je i za vreme sankcija imao uspešne poslove s inostranstvom, paralisan je, s jedne strane nepostojanjem domaćih razvojnih projekta, a sa druge pasivnim ponašanjem države koja je vojni biznis prepustila ministru odbrane Draganu Šutanovcu.

Direktor Jugoimporta SDPR Stevan Nikčević i pomoćnik i kum ministra odbrane Ilija Pilipović, kao i sam ministar Dragan Šutanovac, Vojnotehnički institut (VTI) od ugledne vojne institucije pretvaraju u naučno i razvojno odeljenje Jugoimporta SDPR. Očigledno idu na to da VTI privatizuju po principu ja tebi, ti meni i svi zadovoljni. 

U akciji raspuštanja Vojnotehničkog instituta zdušno učestvuje pukovnik Zoran Rajić, koji je ranije radio u Vazduhoplovnom zavodu Moma Stanojlović iz Batajnice, a sad je direktor VTI-ja. Inače, pukovnik Rajić je u dobrim privatnim i poslovnim odnosima sa Nikčevićem, čiji je najbolji izvozni artikal, avion lasta 95, proizveden u Utvi iz Pančeva. Posla će biti i za zavod Moma Stanojlović, ali i za fabrike za proizvodnju pneumatika i instrumenata.

Inače, bivši šef Uprave za odbrambene tehnologije, brigadni general Danko Jovanović, postavljen je za načelnika Uprave za logistiku  u Ministarstvu odbrane, a na njegovo mesto je došao pukovnik Bojan Zrnić. Tako su Nikčević i Pilipović načinjenim nedavnim kadrovskim promenama zaokružili kriminalni lanac u monopolističkim i nelegalnim vojnim poslovima.

Krajem prošle godine pomoćnik ministra odbrane Pilipović pričao je bajke o Vojnotehničkom institutu: "Zbog trenutne ekonomske situacije u svetu, finansijska kriza dotiče i Ministarstvo odbrane; smanjena su dodeljena budžetska sredstva, koja se pre svega odražavaju na opremanje. Zato je neophodno, u prvim momentima krize, izdvajati više novca za nauku i razvoj. Prepoznali smo da se, samo tako, novčana sredstva mogu višestruko vratiti sistemu odbrane. Na primer, to se odnosi na dodatna ulaganja u Vojnotehnički institut, odnosno njegove projekte, koja su ove godine četiri puta veća nego prethodne. Takva politika, zbog sistemskog pristupa razvoju, daje rezultate. Posle više godina, imamo niz završenih projekata Instituta".

Stvarnost je, međutim, da VTI-ju nedostaju sredstva za naučno-istraživački rad i da su Pilipovićeva obećanja bila samo prazna obećanja u funkciji maskiranja uništavanja Instituta.

Sistematsko otpuštanje zaposlenih iz VTI-ja i dalje se sprovodi. Sada su na redu sekretarice Instituta, njih sedam, tako da će direktor i šefovi sektora ostati bez svojih "desnih ruku". Sve to se sprovodi radi - uštede. No, ta konstatacija je komična jer mesečne plate pomenutih sekretarica nešto su preko 200.000 dinara, plus doprinosi, što je smešno u odnosu na plate, na primer, državnih sekretara i pomoćnika u Ministarstvu odbrane.

Sekretarice koje su na listi za otkaz trenutno su na raspolaganju, a ako ih niko u sledećih šest meseci ne potraži kao potreban kadar u okviru Vojske idu na biro rada. U međuvremenu mogu biti angažovane u vojnim objektima širom Srbije. Takođe, sekretaricama je obećana otpremnina, ali to je sada samo u domenu fantastike. One ne bi bile prve koje su prevarene kada je otpremnina u pitanju.

Plan Otpusti pa raspusti predviđa i otpuštanje oko 200 tehničara iz Vojnotehničkog instituta, što će sa otpuštanjem sekretarica potpuno paralisati rad vojnih i civilnih inženjera u VTI-ju. Sve ovo vodi paralisanju kreativnog i pronalazačkog rada inženjera Instituta. Njihov radni dan će se većinom svesti na "šetanje po Institutu", od kancelarije do kancelarije, kako bi svakodnevno podnosili svoje izveštaje o radu i obavljali druge tehničke poslove, koji apsolutno nemaju veze sa naučno-istraživačkim radom.

Direktor VTI-ja pukovnik Rajić je, osetivši da će izazvati veliko nezadovoljstvo među osobljem, izmenio taktiku otpuštanja. Tako je promenjen plan pa se to radi postepeno i tako da se radnici otpuštaju selektivno i u određenim vremenskim razmacima. No, na kraju se sve svodi na isto - otpuštanje. Nova taktika je smišljena na nedavno održanom sastanku Pilipovića, Nikčevića i Rajića kako bi se stišale strasti zaposlenih u Institutu koji su ogorčeni na očigledno uništavanje VTI-ja.

  

  

  

 

Interes

 

Prema najavama koje su dolazile iz Ministarstva odbrane, ulazak Srbije u Partnerstvo za mir trebalo je da pokrene investicije za 200 odsto, ali koje vrste, nije precizirano. No, to su bile samo prazne reči. Pre svega to su naglašavali zagovornici ulaska u NATO koji su Vojsku Srbije pretvorili u antiterorističke jedinice, a sve ostalo su ili uništili ili sveli na minimum, što direktno negativno utiče na nacionalnu bezbednost.

Ako bi Srbija ušla u NATO, to bi trenutno državu koštalo oko četri milijarde dolara za uvoz zastarelog NATO oružja, uvođenje novih vojnih standarda, kao i za plaćanje NATO instruktora. 

To automatski dovodi do zamiranja vlastite proizvodnje i samostalnosti u raspolaganju određenim proizvodima domaće namenske industrije i naučnoistraživačkog rada u Vojsci. Iskustva pokazuju da se matičnoj državi nameću razvoj i proizvodnja naoružanja i vojne opreme koji ne donose profit državi, već pojedincima, ali zato odgovaraju NATO-u. Ne treba zaboraviti da je trgovina oružjem posao visokog profita (među prva tri).