Falsifikati

 

Vojvode i serdari akademskih ambicija

 

Veštački veštaci

 

 

      U Srbiji sudovi donose presude na osnovu "stručnih mišljenja" ljudi sa više nego sumnjivim diplomama, što slikovito pokazuje i slučaj sudskog veštaka Anice Bajić

 

Piše: Milan Malenović

 

Zavod za sudska veštačenja iz Novog Sada, osnovan 1973. godine, nekada je bila značajna i uvažavana institucija kojoj se veštačenja i dalje poveravaju, i to u najvažnijim sudskim procesima.

Međutim, od kraja 2007. godine Zavod je privatizovan i danas na kraju svog imena ima skraćenicu AD (akcionarsko društvo) na šta malo ko obraća pažnju. A đavo se, kao što znamo, krije u detalju.

U parničnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu pod brojem P.1473/10, rešenjem sudije Tatjane Đurice, trebalo je da bude izvršeno veštačenje otiska pečata na jednom ugovoru i taj posao je poveren pomenutom zavodu. Neposredni izvršilac veštačenja bila je i Anica Bajić, registrovani sudski veštak za grafologiju i grafoskopiju. Na osnovu njenog izveštaja sud je trebalo da donese presudu. Samo, ko je Anica Bajić i ko veštači srpske veštake?

Anica je rođena 1963. godine u selu Guča, opština Lučani kod Čačka, dok danas živi i radi u Novom Sadu. Rešenjem Ministarstva pravde, koje je 21. maja 2009. potpisala ministarka Snežana Malović, Anica se upisuje u Registar stalnih veštaka, ali zakletvu nije mogla da polaže pre 26. maja kada je rešenje primljeno u Okružnom sudu u Novom Sadu. Bez obzira na to, ona već 22. maja potpisuje veštačenje u pomenutom predmetu pred Trgovinskim sudom u Beogradu.

Ovo, međutim, nije ni jedina nelogičnost niti lažno predstavljanje koje prati Ankicu poslednjih godina.

Podnoseći zahtev za upis u registar veštaka, Ankica Ministarstvu pravde dostavlja i diplomu Filozofskog fakulteta u Beogradu, ali bez obaveznog pečata. Iz ovog dokumenta proizilazi da je Anica studije upisala 1981. godine, a diplomirala 2000, dakle posle 19 godina studija i to sa prosečnom ocenom 6,71.

Bez obzira na to, iz takođe priložene potvrde DP (?) Zavoda za sudska veštačenja iz Novog Sada od 22. januara 2008. navodi se da je Anica profesor sociologije. Da sve bude još čudnije, samo tri dana ranije Zavod za izgradnju grada Novi Sad takođe izdaje potvrdu da je Anica kod njih šef odeljenja zajedničkih poslova. Kako je i gde za samo tri dana Anica stekla profesuru, kada joj je za diplomiranje bilo potrebno skoro dve decenije?

Međutim, čak i da je bila profesor sociologije to joj ne bi bilo dovoljno da postane veštak za grafologiju i grafoskopiju. Rešenje je nađeno prilaganjem diplome nečega što se zove A.G.A. Kriminalistička škola, koju potpisuje izvesni, kako na pečatu stoji, samostalni preduzetnik Dragoljub Tatomirović, doktor prava i  kriminalista, i direktor obuke Tanja Tatomirović-Bokanić .

Da ne ulazimo u to gde je Dragoljub diplomirao prava, a tek gde je doktorirao, zanimljivo je da on i pored svih tih zvučnih titula ne zna da mora da bude prijavljen u Agenciji za privredne registre i kada je samostalni preduzetnik, a da škola mora da ima akreditaciju Ministarstva prosvete kako bi smela da koristi taj naziv i da još izdaje diplome.

Dopisom od 4. maja 2010, broj 42590/2010, APR potvrđuje da Dragoljub Tatomirović nije registrovan kod ove agencije ni kao preduzetnik, niti osnivač ili zakoniti zastupnik bilo kog pravnog lica, pa tako ni opskurne škole A.G.A. koja je, prema nama dostupnim podacima, već "iškolovala" dvestotinak nazovistručnjaka.

I Ministarstvo prosvete svojim dopisom od 15. maja 2010. broj 611-00-00500/2010-01 koje potpisuje državni sekretar prof. dr Radivoje Mitrović potvrđeno je da tamo nema upisane škole pod tim nazivom.

Na sve ovo Milan Marković iz Ministarstva pravde u svom dopisu 7-00-127/10-13 samo konstatuje kako se Ministarstvo "nije upuštalo u kredibilitet diplome koju je Anica Bajić dobila", kao i da oni nemaju saznanja da li je AGA upisana kao škola ili ne. Dovoljno je, znači, Snežani Malović priložiti i masni papir od bureka na kome svojeručno stoji napisano "diploma" pa da ona svečano proglasi novog veštaka.

Ali ni ovo nije sve. Anica se sa svojom bratijom očigledno duže vremena bavila "veštačenjem", čak i pre nego što je podnela zahtev Ministarstvu pravde, pa i pre nego što je 25. oktobra 2006. dobila "diplomu".

Dana 13. maja 2009. Zavod za sudska veštačenja AD iz Novog Sada, odnosno njegov direktor Vladan Krstin, izdaju dve različite potvrde Aničinog staža. U dopisu Ministarstvu pravde br. 315/09-a-2 Krstin potvrđuje kako već tada, a pre odluke Ministarstva, kao veštak oslovljavana Anica od 2006. sarađuje sa pomenutim zavodom za čije potrebe daje "stručne nalaze".

Na zahtev same Anice, direktor Krstin istog dana izdaje potvrdu broj 315/09-a-1 u kojoj stoji kako Anica još od 2003. "u sastavu (?) sa veštakom mr Ljubanom Lončarević" sarađuje sa Zavodom. Izgleda da u ovoj Srbiji nije potrebno više prilagati nikakvu diplomu da bi se pravosuđu davala "stručna mišljenja" na osnovu kojih će ovo, zatim, da donosi presude?!

U svakoj normalnoj državi bi već iznošenje ovih podataka bilo dovoljno za detaljnu reviziju svih slučajeva u kojima je veštačio Zavod iz Novog Sada. U Srbiji, međutim, samo "pravosuđe" počiva na ovakvim veštačenjima.

Koliko je poznato, sistem rada je veoma jednostavan: sud donese rešenje o sprovođenju veštačenja i taj posao prepusti Zavodu iz Novog Sada. Jedna od stranaka se dogovori sa nekim od veštaka ili "veštaka" koji se zatim samoinicijativno javi Zavodu i saopšti svoju želju da preuzme slučaj. Zavod kasira naknadu koju sud uplati, veštak izda mišljenje koje odgovara njegovoj stranci i od nje ispod žita naplati honorar za svoj trud, a sudija mirne duše donese presudu na osnovu tako izdatog veštačenja. I svi su zadovoljni, osim stranke koja nije upoznata sa sistemom i zato je ostala kratkih rukava.

 

 

 

 

Sporno

 

Prema obaveštenju našeg insajdera iz Zavoda za veštačenje AD Novi Sad, gotovo dve trećine osoba sa njihovog zvaničnog spiska nema rešenje Ministarstva pravde da sme da veštači. Od onih koji pomenuto rešenje ipak imaju, pitanje je koliko njih je isto steklo "diplomama" neke Age ili slične fantomske škole.

Zavod iz Novog Sada je tako u 2008. imao samo šest veštaka u radnom odnosu, ali je poslove poveravao i velikom broju nestručnjaka. Kako naš insajder tvrdi, čak preko dve stotine takvih je obavljalo veštačenja iako u tom trenutku nisu bili upisani u odgovarajući registar pri Ministarstvu pravde.

Od devet veštaka koji su dali svoje "stručno" mišljenje u slučaju Agroživa, primera radi, čak šestorica njih nikada pre nisu zvanično veštačili i sporno je da li su u trenutku preuzimanja slučaja uopšte imali pravo da budu veštaci shodno Zakonu o uslovima za obavljanje poslova veštačenja (Sl. glasnik SRS 16/87 i 17/87).

  

 

 

 

Stručnjak za falsifikate

 

Na zvaničnoj internet prezentaciji A.G.A. Kriminalističke škole piše da je "počela sa radom 1990. godine", da je "prva privatna kriminalistička škola u eks Jugoslaviji i jedna od četiri takve škole u Evropi".

Na istom mestu Dragoljub Tatomirović u svojoj biografiji navodi kako je diplomirao na Fakultetu bezbednosti u Skoplju i doktorirao "na međunarodnom univerzitetu u SAD", ne navodeći nikakve bliže podatke.

Do juna 1990, navodi Tatomirović, bio je zaposlen u RSUP Srbije kao "rukovodilac operativne grupe za suzbijanje krijumčarenja i falsifikata".

Da bi na legalan način mogao da napravi pečat na kome stoji da je privatni preduzetnik, Tatomirović je morao da priloži rešenje APR-a o upisu u registar u kome ga, po nama dostupnim podacima, jednostavno - nema.