Natrag

Stav

Stav

 

Zakucavanje

 

Branko Dragaš                                         

 

 

Dobrotvor - Posle devetnaest godina ponovo sam se sreo sa g. Slobodanom Pavlovićem, koji mi je, kada smo se prvi put upoznali, izneo svoju ideju da napravi ćupriju na Drini i grad na livadama gde je nekada čuvao ovce. Moram da priznam da mi je to sve tada izgledalo nestvarno. Ne zbog toga što to nije bilo moguće uraditi, nego zbog činjenice da takvih srpskih dobrotvora nije bilo mnogo. Kada sam kasnije upoznao neke naše čuvene zemljake iz rasejanja, koji su bili medijski toliko popularni u matici kao da su oni sagradili nekoliko mostova i gradova po Srbiji, i kada sam video da je njihova jedina namera bila da iz svog srpskog angažmana izvuku još neku korist, onda mi je poduhvat gospodina Pavlovića izgledao grandiozno nedostižan.

Uprkos svemu, danas ćuprija stoji na Drini i Univerzitet u Slobomiru je dar dobrotvora svome narodu. Povezivanje udaljenih obala i znanje najveći su kapital koji pojedinac može da pokloni svome narodu. Obišao sam kompaniju Palović i upoznao se sa namerom Dobrotvora da otvori kompanije, koje će zaposliti na hiljade ljudi. Video sam skromnog i poštenog Dobrotvora koji zna svoju misiju i koji veruje u svoje besmrtno delo. Na tragu te misli, prisećam se i drugih srpskih dobrotvora kroz istoriju koji su ostavili zadužbine svome narodu.

Nije sporno da su i Kapetan Miša i Kolarac bili monopolisti, da su od režima imali privilegije da stvore veliki kapital, ali oni su taj kapital vratili svome narodu kroz podignute zadužbine. Tako je nekada bilo.

Savremeni srpski tajkuni su ološ. Ne samo da kradu sopstvenu državu i svoj narod nego taj pokradeni novac iznose van Srbije i kupuju nekretnine po svetu. Ništa nisu podigli kao svoju zadužbinu.

Nikada mi nije bilo jasno, mada sam skoro tri decenije lider i top-menadžer na finansijskim tržištima, mada je na stotine miliona novca prolazilo u obrtu kompanija i banaka koje sam vodio, kakvo je to prokletstvo u čoveku da otima samo za sebe, da sve hoće samo za sebe, da ne dozvoljava drugima da se razvijaju i da pohlepno hoće da proguta čitav život odjednom.

Šta će im tolike pare? Koji je smisao nagomilavanja tolikih para? Verujete mi, veća je razlika između deset i sto evra, nego između deset i sto miliona evra. Zašto ti ljudi nemaju dušu? Zašto nikada ne progovori neki glas razuma u njima? Zar se kupovinom jednog ili nekoliko platana kupuje oprost? Gospodo srpski tajkuni, ugledajte se na pravog Dobrotvora - g. Slobodana Pavlovića. Predlažem im da pređu ćupriju na Drini, posete Univerzitet i ostale kompanije i uvere se u snagu ideje. Ako hoćete da budete večni i da trajete, podignite zadužbine svome narodu. A narod će reći - jeste, bili su banditi i ološ, ali su se pokajali i shvatili da moraju nešto da vrate narodu.       

Slobodanu i Miri Pavlović odajem priznaje i divljenje. Večna vatra niti dogori, niti svetlost gubi!

WB - Vorenu Bafetu (Warren Buffet) ne treba Boris Tadić da ga poziva na gradnju mosta i na njegovu socijalnu odgovornost prema drušvu. Voren Bafet je najbogatiji profesionalni investitor na svetu, čije bogatsvo se procenjuje na 52 milijarde dolara, čije bogatstvo nije nastalo na privilegijama dobijenim od režima, čije investiciono umeće se uči u knjigama i koji živi u skromnoj kući iz 1954. godine.

Voren Bafet nije japijevac i novokomponovani džulov.WB ima istu poslovnu filozofiju kao naš dobrotvor Slobodan Pavlović. Oni imaju odgovornost prema zajednici koja im je omogućila da postanu tako bogati. I oni znaju da moraju zajednici da vrate deo svoga bogatstva. WB je u jednom intervjuu to otvoreno i rekao. Stara garda kapitalista je donela odluku da polovinu svoga novca zavešta u socijalne fondove za lečenje i pomoć sirotinje i naučne fondove za nova istraživanja u medicini.

Šta se time dobija? Kriza koja je nastala kao posledica strukturnih promašaja savremenog kapitalizma, mora da se prevaziđe da ne bi nestao kapitalizam u novim totalitarizmima. Jedini način da se izađe iz sadašnjeg suludog uništavanja finansija planete je da se podigne srednja klasa i da se smanji taj rascep između onih koji su ekstremno bogati i onih koji su ekstremno siromašni. Ekstremi nisu dobri za društvo. Ekstremi vode u revoluciju. Revolucije dovode do novih rasporeda snaga. Revolucije stvaraju nove oligarhije. Stara oligarhija je mudra. Bolje da se dobrovoljno odreknu svog kapitala u korist siromašnih, nego da im revolucionarna vlast to konfiskuje.

Srpski tajkuni nisu ni tu istorijski lekciju naučili. Srpski tajkuni osluškuju huk ulice i nadaju se da će i ovoga puta uspeti sve da prevare. Istorija se ponavlja kao farsa.

KRIZA - režim Boris Tadića širi laži da je Srbija izašla iz krize. Izašli smo iz krize u kojoj nismo ni bili. Izašli smo iz krize ojačani i bogatiji, jer samo je nama kriza pomogla da postanemo moćniji.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku, čovek koji izgleda kao da je glavni đilkoš na seoskim igrankama iz sedamdesetih godina, zvanično je saopštio da je Srbija izašla iz krize. To su preneli regionalni mediji. Večiti Asistent i tvorac ekonomije destrukcije ponovo je priznao da sanja Nobelovu nagradu, da je pripadnik srednje klase, da ga novac ne zanima, da je kriza pomogla Srbiji i da smo prvi izašli iz krize. Istina je, nažalost, upravo obrnuta.

Svetska ekonomija ulazi u drugu fazu krize. Hiljade milijardi štampanih dolara i evra nisu pomogle strukturalnim problemima u savremenom kapitalizmu. Pojedini američki ekonomisti smatraju da će indeksi na Volstritu - DJ indeks akcija, koji se danas kreće oko 10.000 indeksnih poena - pasti ispod 1.000 i da sledi jedan veliki finansijski slom.

Ministar finansija Hrvatske obznanio da postoji velika opasnost da u septembru penzioneri ne dobiju penzije, jer je budžet prazan. Portugal priznao da je u bankrotu. Španija pred kolapsom. Italija ne može da pokrije dugove od 2.000 milijardi evra. Zapadni kapitalizam se nalazi pred potpunim krahom, samo diletantima na vlasti u Srbiji je dobro. Naravno, duboko verujem da je njima  zaista dobro i da ih ova kriza ne dotiče. Pitanje je samo do kada će narod trpeti zulum tržišnih talibana.

REGRES - genijalnom ekonomskom politikom Večiti Asistent i kandidat za Nobelovu nagradu u destrukciji ekonomije u Srbiji doneo je odluku da 430.000 državnih službenika, koji žive na teret poreskih obveznika, dobiju jednokratnu pomoć od 5.000 dinara. Uslov je da plate ne budu veće od 50.000 dinara.

Prosto je neverovatno kako će politička birokratija, dodvoravajući se svojim glasačima, potrošiti 2,15 milijardi evra; istovremeno milion ljudi je nezaposleno, 150.000 ljudi dolazi na posao i ne prima plate, prosek plata u tekstilnoj industriji je oko 15.000 dinara, dok 12.540 penzionera prima penziju manju od 1.000 dinara. Taj novac koji se suludo troši na nezarađene plate činovnika, mogao je da dođe u privredu, da se finansiraju izvozni poslovi i da se zaposli preko 5.000 radnika, koji će, umesto da prazne budžet, puniti budžet.

Političari na vlasti su paraziti i nemaju preduzetničku logiku. Potkupljuju birače, produžavaju vreme i državu vode u potpunu agoniju. Oni više ne mogu da se zaustave u svome ludilu. Oni ponavljaju greške Miloševića uoči njegovog pada. Čekamo samo zdrave snage da se probude.

ZAKUCAVANJE - u privatnoj državi Borisa Tadića invalidi koji rade da bi nekako preživeli krizu koje nema i koja je naša razvojna šansa, nakon višemesečnog neprimanja plata odlučili su da eksere zakucavaju u ruke. Sve dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni. Posle sečenja prstiju, sada imamo zakucavanje šaka. Hristove muke građana u tranziciji se nastavljaju. Koga to zanima? Nikoga. Svako gleda svoju muku.

Možemo mi svi da izvršimo kolektivno samoubistvo, režim Borisa Tadića to ne bi primetio, niti bi televizija Bengalskog Tigra to objavila. Za njih je mnogo važnije da prikazuju posetu predsednika kući u kojoj je rođen njegov otac. Na slici smo videli da je kuća srušena. Predsednik tvrdi da ni on nema stan. I tako, u odlučnim kriznim vremenima, državom upravlja beskućnik koji do svoje pedesete godine nije uspeo da reši svoj stambeni problem i koji je dozvolio da se sruši kuća njegovih predaka. Kako će taj nesretni beskućnik da vodi 7,34 miliona građana Srbije kada ne može ni svoje probleme da reši? Od koga onda radnici traže pomoć?

FOND - uhapšeni su tipovi koji su nameštali start-ap kredite iz Fonda za razvoj. Glavni procenitelj, koga je Fond angažovao, ima 31 godinu i godinama radi na proceni vrednosti za uzete kredite. Posle petookobarske kontrarevolucije balavci bez radnog iskustva i znanja, bez stana i imovine, dobili su partijske zadatke u vrhu državne vlasti. Sada te svoje pulene hapse. Ali je ostalo mnogo Janjuševića i Kolesara, kofera, nameštenih privatizacija, privatizacionih savetnika, uvoznika lekova i drugih privilegovanih tajkuna koji nisu dirani. Svi čekamo da se desi prevrat i da nastane Demokratija i da odbranimo Republiku.

ŠILEROVA - ponovo se navode video-kasete iz Šilerove. Jedan od monstruma ubica, braneći se za naklonost vlasti, spreman je da oda ono što većina građana koji žive u Šilerovoj znaju.

Zašto te građane niste pitali: ko se kupao noću u bazenu u Šilerovoj? Ko je šmrkao beli prah sa ubicama koji su radili po nalogu Službe? Ko se ljubio u usta sa tim kriminalnim ološem? Zašto ti političari nisu pohapšeni? Zašto je brzopotezno srušena zgrada? Kog kriminalca i ubicu je ministar policije nazvao gospodinom? Koga je šamarao Legija? Kada i kako mu je ušao u kuću?

Koliko novca je ukradeno u prve dve godine vladavine lažnih reformatora? Gde je taj novac? Ko ga danas troši? Koje su firme kupljene tim novcem? Kada složite sve te kockice, pronaći će se pozadina ubistva. Zakucaće se sve prljavštine novih vlasti na stub srama i stvoriti prostor za dolazak nekih novih ljudi na vlast. To je istinska katarza. I nju moraju da iznesu ljudi koji imaju moral. Nema ozdravljenja politike bez morala. A onima kojima nije do morala, neka idu u zatvor! 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane