Natrag

Ekskluzivno

Ekskluzivno

 

Upotreba zločina: Kako u Srbiji funkcioniše Program za zaštitu svedoka i kako se radi o zločinu većem od samog zločina

 

Zaštićeni progon zaštićenih svedoka

 

O programima zaštite svedoka u ovoj zemlji malo se i zna i piše, iako se o svakojakim zločinima govori svugde, od dečjih vrtića do akademija nauka. Slučaj policajca Slobodana Stojanovića i drugih govori, međutim, o tome da je u ovoj zemlji karikirano baš sve, ne samo patriotizam i zločini nego i sve što je smišljeno da jedno podrži a drugo sankcioniše. Konačno se ne zna da li je moralnije biti Hitler ili Majka Tereza

 

Milovan Brkić

 

Policajac iz Leskovca Slobodan Stojanović bio je na nišanu svojih pretpostavljenih. Oni su ga uzeli na zub, namestili mu hapšenje zbog navodne pretnje tadašnjem komandiru. Dok je bio u pritvoru dobio je i otkaz...

Sudovi u Leskovcu bili su na mukama. Prvo je Stojanovića Opštinski sud u Leskovcu osudio na zatvorsku kaznu zbog ugrožavanja sigurnosti komandira, a u ponovljenom postupku presuda je bila - oslobađajuća. Isti sud poništava i odluku o otkazu.

Tragajući za pravdom i svojim pravom, Stojanović je tražio pomoć i od našeg lista, koji se pozabavio njegovim slučajem.

 

Počelo je dobro

 

Potpisniku ovih redova gospodin Stojanović navodi da je u vreme dejstva NATO alijanse bio svedok teških zločina na Kosovu.

Da bih mu podigao moral, još 2005. godine pozvao sam zamenika tužioca za ratne zločine Dragoljuba Stankovića i zamolio ga da Stojanovića primi na razgovor, što je on, tog 5. oktobra 2005. godine i učinio.

Taj dan i Stojanovićev susret sa zamenikom tužioca izmeniće njegov život, a zagorčaće život mnogim njegovim kolegama iz Leskovca.

Skoro pet godina kasnije, Slobodan Stojanović je ponovo u našem listu, da prenesemo njegovu priču.

- Tužilac Dragoljub Stanković me je primio uljudno, saslušao je moju priču i pozvao je - Natašu Kandić. Predložio je da ubuduće nastavim da radim s njom! - kaže Stojanović.

On navodi da je saradnja sa gospođom Kandić bila korektna, ljudska. Opisuje tu saradnju biranim rečima.

U međuvremenu, gospodina Stojanovića vraćaju na posao, a direktor policije Milorad Veljović postavlja ga za komandira Policijske stanice u Crnoj Travi. On ne ispunjava uslove za to radno mesto, ali je direktor, pretpostavlja on, hteo da ga rehabilituje za sve što je propatio.

Od kada se upoznao sa gospođom Kandić, policijski službenik Slobodan Stojanović postaje njen menadžer! On joj na isleđivanje dovodi policajce iz Policijske uprave za Leskovac. Svoje iskaze Nataši Kandić, stvarnom rukovodiocu Tužilaštva i Veća za ratne zločine, daju policajci Jovan Golubović, *** i ***, koji su bili angažovani na Kosovu u vreme dejstva NATO alijanse.

I gospođa Kandić privodi i ovu istragu kraju.

Svoje druženje sa Natašom Kandić Slobodan Stojanović i njegove kolege opisuju kao vrlo srdačne. Mada oni koji je poznaju tvrde da je patološka cicija i da ogromne pare koje zarađuje na trgovini informacijama o zločinima šalje svom sinu, narkomanu, koji ih troši u Sjedinjenim Američkim Državama. Posebno su im ostali u sećanju ručkovi i srneća leđa (i to ne kolači nego meso), na koje ih je, posle napornog rada u njenom kabinetu u Mekenzijevoj ulici, vodila gospođa Kandić.

- Dok smo radili sa gospođom Kandić, niko nije ništa znao o sadržini naših razgovora - tvrdi Stojanović.

Sve ima svoj kraj, pa na red dolazi i njihovo svedočenje.

 

Slučaj Nataša Kandić

 

Četvorica policajaca iz Leskovca 15. marta prošle godine, u prisustvu Nataše Kandić, razgovaraju sa tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem, njegovim zamenicima Dragoljubom Stankovićem i Nebojšom Markovićem i pomoćnikom tužioca Snežanom Stanojković. Svedoci su Slobodan Stojanović, Jovan Golubović, *** i ***, policajci iz Leskovca.

Četiri dana ranije, četvorica policajaca u prostorijama Tužilaštva za ratne zločine, u Ustaničkoj ulici broj 29, u prisustvu dvojice zamenika tužioca za ratne zločine, Dragoljuba Stankovića i Nebojše Markovića, i u prisustvu zapisničarke Snežane Stanojković, daju izjavu kojom, između ostalog, potvrđuju da... "Ostajem pri izjavi koju sam dao tužiocu za ratne zločine i Fondu za humanitarno pravo" i da "...Spreman sam da svedočim pred sudom, s tim što tražim status zaštićenog svedoka".

Nataša Kandić čita na tom sastanku krivičnu prijavu od 37 tačaka kojom se sumnjiči 17 bivših pripadnika 37. odreda 4. čete Posebne jedinice policije MUP-a Srbije (od ove jedinice će, kasnije, nastati Žandarmerija).

Trojica tužilaca su oduševljena i konstatuju da po jednoj tački iz prijave Nataše Kandić može odmah da krene u procesuiranje. Slobodan Stojanović tvrdi da je odmah pozvan urednik TV B92 i zakazano je gostovanje četvorice policajaca na ovoj televiziji, i njihovo svedočenje o navodnim zločinima njihovih kolega. O trošku Nataše Kandić!

Emisija je snimljena istog dana, sutradan je emitovana, a dva sata kasnije usledila su hapšenja pripadnika 37. odreda 4. čete Posebnih jedinica policije MUP-a Srbije, sve u koordiniranoj akciji Nataše Kandić, Tužilaštva za ratne zločine i TV B92!

Odmah nakon hapšenja policajci iz Leskovca i pripadnici Nezavisnog sindikata policije MUP-a Srbije organizuju proteste. Svi prepoznaju četvoricu svojih kolega koji su svedočili na TV B92.

Tako se i životi četvorice "zaštićenih" svedoka pretvaraju u pakao. U Leskovcu postaju omraženi, prezreni. Niko ne želi da se sa njima rukuje. Smatraju ih Judama. Policajac Jovan Golubović od stresa dobija kancer debelog creva i posvećuje se lečenju. Kao otpisanog, kolege i Leskovčani ostavljaju ga na miru.

Zamenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković, preko posebnog odeljenja Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, ispituje još 25 policajaca ovog odreda.

Protesti policije u Leskovcu su žestoki.

Zaštićeni svedoci se plaše za svoj život. Svi su protiv njih - kolege, prijatelji, Služba za otkrivanje ratnih zločina Uprave kriminalističke policije, Odeljenje za zaštitu svedoka, Tužilaštvo za ratne zločine.

Posle tromesečnog pritvora, optuženima je Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu ukinulo pritvor.

Krajem septembra prošle godine trojica policajaca iz Leskovca ulaze u Program za zaštitu svedoka.

 

Plaćeni lovci

 

Slobodan Stojanović boravak pod zaštitom opisuje kao - neopisiv. Iako je otišao u zasluženu penziju, ispostavilo se da MUP Srbije nije za njegov rad platio invalidsko-penziono osiguranje. Jovan Golubović je proglašen invalidom rada prve kategorije, ali još radi, odnosno na bolovanju je, jer ne može da ode u penziju, i to iz istog razloga - MUP nije platio za njega radni staž!

Na kraju se Stojanović i Jovan Golubović samoinicijativno vraćaju kući. Odlučili su da se suoče sa životom.

U programu za zaštitu svedoka ostao je jedino ***.

Slobodan Stojanović se danas priseća trenutaka kada se u svom rodnom gradu družio sa tužiocem Dragoljubom Stankovićem i istražnim sudijom za ratne zločine Milanom Dilparićem, koji su dolazili u Leskovac sa haškim istražiteljima da igraju fudbal i da se provode. Stankoviću je, kaže, slao pečeno jagnje, ponude...

Lov na srpske policajce i vojnike koji su za vreme NATO alijanse na Kosovu bili pod oružjem, braneći svoju državu, nastavlja se nesmanjenom žestinom. Nataša Kandić, uz saglasnost srpskih vlasti, vodi svoje istrage. Za ovaj posao dobija milione dolara i evra, kojima plaća srpske tužioce, istražne sudije i sudije Veća za ratne zločine, onoliko koliko misli da ova gospoda zaslužuju.

Ćerka zamenika tužioca Dragoljuba Stankovića zaposlila se u Tribunalu u Hagu. Ćerka Vladimira Vukčevića postala je sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Ko ne presudi po volji Nataše Kandić biva razrešen, poput sudije Gordane Božilović-Petrović, koja je smenjena jer Nataša Kandić nije bila zadovoljna njenom presudom.

Nijedna smrt građanina Srbije ne dotiče Natašu Kandić. Ona nije plaćena da traga za njihovim ubicama. Nju zanima novac i samo novac. Za njom, poput kučića, idu novinari TV B92, koji svaku njenu izjavu objavljuju kao udarnu vest. Za šaku dolara.

  

  

 

 

 

Apel tužiocu

 

Specijalnom tužiocu za ratne zločine specijalnog odeljenja OJT Beograd za ratne zločine - gospodinu Vladimiru Vukčeviću

 

Poštovani,

 

U vezi krivične prijave koju je podneo Fond za humanitarno pravo Beograd (direktor Nataša Kandić), protiv 17 osumnjičenih - bivših pripadnika Posebne jedinice policije MUP-a Srbije, u sastavu 37. odreda, IV čete, a većina su i sada pripadnici MUP-a Srbije - PU Leskovac, pa tako i protiv Stojković Nenada, Milenković Dragana, Zdravković Zorana i dr., zbog kriv. dela Ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 KZ SRJ (OKZ) i podnošenja zahteva za sprovođenje istrage, te određivanje pritvora do mesec dana od strane istražnog sudije Specijalnog odeljenja za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, a u vezi izjava i iskaza svedoka očevidaca, obaveštavamo Vas o sledećem:

1. U vezi specijalne emisije na RTV B92, sa izjavama svedoka očevidaca, čiji identitet je zaštićen zamagljenim snimkom i određivanja pritvora protiv osumnjičenih, u PU Leskovac i PS Vlasotince se povela hajka protiv pretpostavljenih svedoka i njihovih porodica, i to protiv ***, Stojanović Slobodana zv. Cobi Džinka iz Leskovca - komandira PS Crna Trava i protiv ***, a identitet četvrtog svedoka nisu još uvek otkrili, tako da još uvek nije izložen hajci.

2. U organizaciji Slavoljuba Cakića - načelnika PU Leskovac - i Vidosavljević Miroslava - zamenika načelnika Odeljenja policije PU Leskovac, kao i nekih policajaca - članova Nezavisnog sindikata policije, Mihajlović Dejana zv. Ćebe iz Leskovca (protiv istog podneta krivična prijava), Zdravković Predraga zv. Peđa Mozgić iz Vlasotinca, a uz podršku Nenada Stojilkovića - komandir PS Vlasotince - i Vojkana N. - načelnika PS Vlasotince, održane su protestne manifestacije uz učešće policajaca u civilu, rodbine prijavlj enih i njihovih prijatelja.

3. Tako, održani su protesti u organizaciji napred navedenih u petak - 13.03.2009. godine, ispred PU Leskovac i PS Vlasotince.

Protestno okupljanje je nastavljeno i u subotu 14.03.2009. godine, a zatim je nastavljeno u zgradi Skupštine grada Leskovca.

U ponedeljak, dana 16.03.2009.godine, ponovo je organizovano masovno okupljanje (oko 100 učesnika) ispred zgrade PU Leskovac.

Učesnici protesta nose bele majice sa odštampanim slikama pritvorenih lica i natpisom "Heroji 37. odreda".

4. Organizatori i učesnici protesta, a radi se pre svega o pripadnicima policije PU Leskovac i PS Vlasotince, vrše pritisak i upućuju pretnje pretpostavljenim svedocima, pa tako su pretili ***, da će popiti metak on ili njegovo dete, istu pretnju su uputili i Stojanović Slobodanu zv. Cobi Džinka i porodici ***.

Stvara se negativna atmosfera linča protiv pretpostavljenih svedoka, pa se pretpostavljanim svedocima govori u direktnim kontaktima da su ih prepoznali na snimku RTV B92 i da ih džaba krije Nataša Kandić.

U ponedeljak, dana 16.03.2009. godine, trebalo je da se održi redovni mesečni sastanak u 12.00 časova u zgradi PU Leskovac, na kojem sastanku je trebalo da prisustvuje i Stojanović Slobodan zv. Cobi Džinka, kao komandir PS Crna Trava, ali su ga pre početka sastanka nazvali telefonom Žugić N. - načelnik za privredni kriminal, a zatim Stojiljković Milivoje - načelnik saobraćajnog odeljenja PU Leskovac i "savetovali mu" da ne dolazi na sastanak, jer je atmosfera napeta i da neko može da strada, te da je bolje da uzme godišnji odmor ili bolovanje i da ne radi neko vreme.

Imajući u vidu prisustvo lica koja protestuju ispred PU Leskovac i zgrade Skupštine grada Leskovac, te da organizatori ovih protesta javno svima pričaju o identitetu pretpostavljenih svedoka, to je Stojanović Slobodan odustao da prisustvuje navedenom sastanku.

Takođe, kamenovana je kuća *** u noći između 13. i 14. marta 2009. godine.

U Leskovcu, 16.03.2009.godine

Policijska uprava Leskovac, komandir PS Crna Trava

Stojanović Slobodan

 

 

 

 

 

 

Ljubavi, skuvaj nam kafu

 

Ministru unutrašnjih poslova, direktoru policije i tužiocu za ratne zločine

 

 

PREDSTAVKA PROTIV JEDINICE ZA ZAŠTITU SVEDOKA

 

 

 

Ovo moje obraćanje vama je iz razloga što ne može ili ne želi da me primi na razgovor rukovodilac jedinice za zaštitu svedoka g-din Miloš Perović, što je dužan, pa zato se vama obraćam jer nemam kome...

Jer nama je od ove jedinice život ugrožen, ovo nije jedinica za zaštitu svedoka, ovo je jedinica za uništenje svedoka i tražim što dalje iz ove zemlje Srbije u drugu zemlju. I druga jedinica u stranim zemljama da me čuva, koja nije učestvovala u događajima na teritoriji AP KiM 1998/99 god. i drugim kriminalnim radnjama na teritoriji R. Srbije.

 

Poštovani, ovim putem se obraćam jer ste me vi doveli u ovu situaciju da budem svedok Tužilaštva za ratne zločine, što su me iskoristili.

Ja, moja supruga i najmalađi sin se nalazimo u Programu za zaštitu svedoka, dok ovim programom nisu obuhvaćeni moj stariji sin i ćerka, već su ostali u mesto gde žive trenutno kod svoje majke, moje bivše supruge, to su mi deca iz prvog braka.

Od početka stalno imamo pritiske od Jedinice za zaštitu svedoka, i to od izvesnog Velje koji se stavlja u ulogu nekog šefa ekipe, i važi za najubeđenijeg pravnika te jedinice, što ja mislim da ga pogrešno uvažava njegov rukovodilac jedinice Miloš Perović kao i zamenik, izvesni "N". Nenad.

Navedeni radnik Velja je bivši radnik DB i koliko znam bivši pripadnik nekadašnjih "Crvenih beretki". Ovim putem želim da Vas obavestim da se na mene i moju porodicu duže vreme smišljeno vrši pritisak od strane pripadnika Jedinice za zaštitu svedoka raznim psihološko-policijskim metodima sa ciljem da nas uvuku u svojim prljavim igrama a sve to u vezi mog svedočenja o ratnim zločinima bivših pripadnika PJP-MUP-a RS na AP KiM u periodu 1998. god. za određeni period.

Samim pristupanjem u programu zaštite naišli smo na nerazumevanje i neprijateljsko raspoloženje pripadnika Jedinice za zaštitu svedoka. Ja mislim zato što sam do 11. septembra 2009. god. bio aktivni komandir policijske stanice Crna Trava - PPU Leskovac - a onda sam 11. septembra ove 2009. god. otišao u redovnu penziju i do dan-danas nisam dobio otpremninu niti rešenje za primanje penzije. I tako gladujemo jer živimo samo od 16.000 din. koliko prima moja supruga Ivana. Ja u septembru nisam primio nijedno primanje i jedva smo od jedinice u oktobru dobili samo 13.000 din. za ceo oktobar, a na osnovu čl. 12 JZZ treba da pruži potrebnu ekonomsku pomoć (što to ne pružaju evo sada dolazi hladno vreme moje dete od pet godina nema zimske cipele i toplu garderobu oni se toga ne pridržavaju), psihološku (pomoć nam pružaju što nas izluđuju, stalno nam Velja preti - čas smo u programu zaštite čas nismo, sada ćemo da vas vratimo odakle smo vas i doveli, i razne gluposti nabija nam pritisak i samo nas živcira tako da mi traumira malo dete od pet godina, a kamoli tek nas da napomenem, ja sam težak srčani i bubrežni bolesnik sa ugrađenim stentom). Kakvu nam socijalnu pomoć pružaju kada ja određene lekove kupujem od ovog novca što primam, ovo namerno rade da napustimo program zaštite, jer njima su interesantni tipa "Bagzija" - "Čumeta" da bi imali neku korist, pa zašto je "Vuk", bivši član zemunskog klana napustio zaštiti zahvaljujući "Velikom Velji", koji ga je tri sata ubeđivao da napusti program a ne da ostane u program, jer ista grupa policajaca za zaštitu je čuvala i Legijinu suprugu. Neka mu ostane na dušu, to radi sa svim drugim zaštićenim svedocima pa koji imaju hrabrosti govore protiv njih a neko ćuti, ja nisam kriminalac i 28  godina borio sam se protiv kriminalaca i nastaviću, koštalo me života cele moje porodice, kao što mi i preti "Veliki Velja" sa njegovom jedinicom i govori mi "Ne seci granu na koju sediš, bato. Moje se veruje. Mi sprovodimo program i može nam se i levo i desno, čas možemo da izmislimo nešto negativno i ti letiš iz programa" i savetuje mi da ne očekujem bilo kakvu pomoć kako od g-dina ministra unutrašnjih poslova i potpredsednika Vlade RS, tako od direktora policije RS, a ponajmanje od tužioca za ratne zločine, jer njihovoj jedinici se veruje, jer tužilaštvo za ratne zločine iskoristiće nas samo dok traje postupak a posle "ćao". Veliki Velja - veliki šef se mojoj supruzi obraća sa "ljubavi, srećo, dušo"... stalno joj nešto namiguje pa to je toliko nedolično i nekulturno ponašanje da ne zaslužuje da bude portir na Zeleni venac, gde je pijaca - on je jedan usiljeni policajac koji umišlja da zna policijski posao, ali ovo nisu jedinice "Crvene beretke", gde se nalaze u svim kriminalnim radnjama od otmice ubistva itd. Pravnu pomoć do sada mi nikakvu nisu pružili da se angažuju oko mog rešenja za penziju ili otpremninu, ja od JZZ nemam nikakvu pomoć. Šta ja mogu da očekujem od ovakve jedinice od bivših pripadnika SAJ, Crvenih beretki, bivših pripadnika PJP, antiterorističkih i antidiverzantskih jedinica i dr. To su jedinice koje su se raspadale ili rasformirane pa su im tako nalazili mesta a od profesonalnosti ravni su nuli, to što ih moram pohvaljivati tako ne mislim jer sve što mislim da pišem oni mi prvo pročitaju i narede mi šta da pišem kao da se nalazim u zatvoru ustvari i mi jesmo u nekom zatvoru bez para bez pratnje bez ičega samo se na papiru vodimo da smo zaštićeni od JZZ. Sada ovo što pišem i dostavljam bez njihovog znanja da ne bi mi opet ispravljali kako njima odgovara i gde se oni veličaju.

Isti mi je još početka jula 2009. god. bez ikakve potvrde arogantno oduzeo službeni pištolj marke CZ kao i službenu legitimaciju, maltene isti me suspendovao sve do 11. septembra što me to zabolelo jer on glumi "velikog policajca", a mi sa Juga smo seljaci i glupi, tako se i cela jedinica ponaša prema meni mojoj supruzi i mom detetu, jer mi "jebote ne govorimo beogradski, moja porodica je "frustirana". Pošto smo mi "seljaci" želim da mi se objasni reč "frustirani" i to napismeno od strane "velikog šefa Velje".

Imao sam jedan razgovor sa rukovodiocem jedinice Milošem Perovićem, tu je bio njegov zamenik izvesni Nenad "N" kao i "veliki šef Velja" i sve sam ovo izneo, što mi sinčić nema obuću - garderobu iako sam rukovodiocu sve to pisao još 14. oktobra, dete što mi ne ide u obdanište već pet meseci sedi u kuću kao zatvorenik, što živimo u potpuno neuslovnom prostoru pun mrava, nehigijene, gde su nam uskraćena sva ljudska prava i dečja prava, onda odmah kažu hoćeš li stan na "Dedinje", to je govorio neki policajac iz JZZ zv. "Dejan" što mi daju kao dripcu 3.000 din. za vikend petak, subota, nedelja, ponedeljak, pa onda opet tako što me ponižavaju, neka mi odrede iznos dok ne počnem da primam penziju, mojoj ženi neka povećaju od 16.000 din. na veći iznos, ako je prosečna radnička plata na Novom Beogradu po zadnjim statističkim pokazateljima bila 48.000 din. Nama treba najmanje 60.000 din. za ishranu bez kupovine garderobe ili bilo šta, jer je potrošačka korpa 75.000 din.a mi živimo sa nepunih u oktobru samo sa 13.000 din. kada se podeli sa 30 dana to izađe oko 420 din. dnevno za doručak, ručak i večeru za tročlanu porodicu, neko puši dve pakle cigarete sobranie koje staju oko 600-700 din. dnevno a mi manje imamo za ishranu, meni treba poseban tretman zbog srčanih tegoba, posebna ishrana sa puno riba voća i dr., imam spisak ishrane a ova jedinica misli što pre da me ubije živciranjem i lošom ishranom. Oni se vade da im je budžet ograničen i da od toga nema ništa. "Veliki šef Velja" uvek kada dođe kući kod mene toliko viče da mi traumira dete i dotrči iz druge sobe i ućutkuje ga da ne viče i krije se u sobu kada ga ugleda. Policajka ili radnica JZZ Natalija, koja je rođena valjda 1982. god. uvek kada dođe ispred moje zgrade iako se ja nalazim na trećem spratu zove me telefonom da se spustim dole kako bi mi nešto uručila iako zgrada nema lifta, drugo stariji sam 23 godine, iz poštovanja prema meni, iako sam bio starešina treba da dođe gore a ne ja da se spustam dole, pa ja nisam kriminalac da me dresira, nije joj ovo prvi put, tako je juče dana 27.10.2009. god. sa izvesnim policajcem Milutinom došla do zgrade da se spustim dole ja nisam hteo ali nisam znao da je Milutin pocepao glavu i bio na neko ušivanje (stvarno mi je žao zbog Milutina) donela mi je 5.000 din. za kupovinu cipelice za dete što nisam hteo da ih primim jer mi nemamo novac za ishranu poslednji put 3.000 din. dali su mi 23. oktobra gde mi je taj novac doneo "veliki šef Velja", ja sam ih u revoltu izgužvao i bacio na parket i zamolio da me više ovako ne ponašaju, a evo danas je 29. oktobar mi smo već tri dana bez ikakvog novca, e, to je "vaša jedinica za zaštitu svedoka", ovo je "jedinica za ubijanje svedoka i članova porodica".

Molimo vas spasite nas od ove jedinice da nas ne pobiju. Ovo pišem iz razloga što su danas - jutros dana 28. oktobra između 11-12 časova prišla su mi dva ošišana korpulentna mladića mene zaustavili na kraju gde živim, bio sam u kupovinu i obratili sledećim recima - ne igraj se sa jedinicom da ne budete mrtvi svi ti i tvoja porodica, nas niko ne može da rasturi, mi smo kao musketari "svi za jednog, jedan za sve".

Ja sam par puta zvao policajku - radnicu JZZ Nataliju "N" da mi zakaže sastanak kod Rukovodioca jedinice da mu ovo saopštim, jedva se javila na telefon i bila je arogantna, evo sada je 23 časova uopšte više nije pozvala. Znači moja porodica nema nikakvu zaštitu od ove jedinice iako je Rukovodilac jedinice g-din Miloš Perović rekao bilo gde da krenete da ih pozovete oni dolaze kolima prebacuju vas do mesta odredišta i vraćaju do stana a ovo od njih se do sada nikada nije dogodilo osim kada nas voze do lekara i nazad jer nemaju vremena za nas, kažu nam koji autobusi idu pa se sami snalazimo i to sa ličnim kartama matičnog SUP-a, da neko od policajaca izvrši rutinsku kontrolu - legitimisanje lica a to se kasnije u sistem i tačno se zna moja lokacija kretanja, jedinica JZZ je totalni promašaj pri MUP-u RS.

Ako ovo ozbiljno ne shvatite pisaću Jelku Kacinu, Seržu Bramercu, Odboru za bezbednost pri Skupštini RS i sve živo, ambasade, štampe i televizije, ima da obavestimo o ovoj jedinici jer nemaju poštovanja prema zaštićenim svedocima.

Očekujemo Vaš odgovor a mi želimo lični kontakt s Vama ima još dosta stvari da se kaže u vezi ove jedinice, nemoj da Vam plasiraju lažne izveštaje.

Možete da nas obavestite preko Jedinice za zaštitu svedoka preko rukovodioca jedinice Miloša Perovića.

                                               Dana 29.10. 2009. godine

 

                                              Podnosioci predstavke

                                   Slobodan Stojanović i Ivana Stojanović

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane