Natrag

Kriminal

Kriminal

Metals banka: Ponovo piramidalna štednja, i to uz podršku države

 

Pajtićev eskimski zamrzivač                                                             

 

Umesto da deli novac siromašnim budžetskim korisnicima, država investira u banke koje su propale jer su novac pozajmljivale "kontroverznim biznismenima" i pokušavale da se vade preko piramidalne štednje    

 

Piše: Milan Malenović

 

Ono što je započeo još Miloševićev guverner centralne banke Dušan Vlatković, dovršio je Mlađan Dinkić. Kada je na Božić 2002. obnarodovao odluku o trenutnom zatvaranju do tada najvećih i najpoznatijih srpskih banaka, Dinkić je objasnio kako država, koja je u svim tim bankama bila većinski vlasnik, nije dobar gazda u bankarskom sektoru.

Od tada je država ponovo kupovala udele u nekim domaćim bankama, odnosno zadržala ono što je i ranije imala. Danas je ona većinski vlasnik u četiri banke: Poštanskoj štedionici i Srpskoj banci iz Beograda, zatim Kredi banci iz Kragujevca i Privrednoj banci Pančevo, u kojima je vlasnik od 70 do skoro 100 odsto kapitala. A kupuje se i dalje.

 

Čovek iz snova

 

Početkom 2009. Metals banka iz Novog Sada upala je u probleme zbog nelikvidnosti. Narodna banka je shodno svojim ovlašćenjima i zakonskim obavezama u Metals banci uvela prinudnu upravu i za koupravnike postavila Srđana Popovića, predsednika Izvršnog odbora banke, i Đorđa Jeftića, zamenika direktora sektora kredita u Narodnoj banci. Tada je pljačkanje tek moglo da počne kako treba.

Tokom svog prinudnog upravljanja njih dvojica su odobrili kredite za kupovinu hotela Putnik i Vojvodina u Novom Sadu. Korisnici ovih kredita bile su firme koje se povezuju sa Darkom Šarićem. Dok ovi krediti još i mogu nekako da se naplate iz prodaje pomenutih hotela, jedna druga kreditna linija daleko više zabrinjava akcionare.

U leto 2009. Metals banka je odobrila ukupno 18 miliona evra beogradskom preduzeću NPCO. Iza ove kompanije zvanično stoji istoimena britanska firma, ali insajderi kao pravog vlasnika pronalaze kontroverznog biznismena Žarka Pavlovića.

Na zvaničnoj internet prezentaciji OCCRP-a (Organized Crime and Corruption Reporting Project), međudržavnoj organizaciji za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, Pavlović je naveden kao jedan od najvažnijih saradnika Sretena Jocića, poznatijeg kao Joca Amsterdam.

Septembra 2007, kako je pisala beogradska štampa, istog dana kada je privatizovan, u beogradski hotel Nacional ušao je Joca Amsterdam i zaposlenima se predstavio kao novi vlasnik. U Agenciji za privatizaciju, međutim, kao kupac pojavilo se jedno drugo fizičko lice - Žarko Pavlović, koji je ponudio skoro 8,5 miliona evra na šestogodišnju otplatu.

Široj javnosti Pavlović je postao poznat kao kupac ruševina bivše zgrade saveznog SUP-a u Knez Miloševoj ulici u Beogradu, gde je planirao da sazida Zlatnu kapiju Beograda, hotelsko-poslovno-stambeni objekat na preko 100.000 kvadrata. Od svih ovih snova ostala je samo priča, jer Pavlović nije uspeo da prikupi novac za uplatu Agenciji za privatizaciju.

 

Ko s kim tu ima posla

 

Slične megalomanske planove imao je Pavlović i u Kragujevcu, gde je navodno otkupio 2,5 hektara zemljišta u naselju Stara radnička kolonija i tu planirao da izgradi opet 100.000 kvadrata tržno-poslovno-šoping-zabavnog centra za 100 miliona evra.

Bez obzira na ovo, Žarko je nastavio da kupuje po Srbiji i to preko pomenute kompanije NPCO koja u svom sastavu ima NPC Investments i DHs (Design Hostels), obe firme osnovane u 2008. godini. NPCO ima 70 odsto kapitala Trgoprodukta iz Pančeva, 74 odsto Autobanata iz Zrenjanina, većinski udeo u Sremekspresu iz Sremske Mitrovice, Topolatransu iz Bačke Topole kao i 7. jula iz Šapca. Udeo ima i u kragujevačkom Autosaobraćaju.

Čudno je zato kako koupravnici Metals banke nisu znali sa kim imaju posla kada su odobravali sporni kredit. Ili možda jesu, ali su baš to i hteli?

Bilo kako bilo, Metals banka je upala u još veću dubiozu pa je počela da se vadi onako kako to rade ostrašćeni kockari kada počnu da gube - nastavljaju sa podizanjem uloga. Da bi nekako došla do gotovine i nastavila sa kreditiranjem kontroverznih biznismena, Metals banka je podizala kamate na uloge po dobro oprobanom receptu gazda Jezde i Dafine. Istovremeno, kamate na pozajmice ne samo da nisu povećavane, već je za razliku od štednje banka ovde zaključivala dugoročne ugovore. Poznata šema izvlačenja para, isprobana još devedesetih prošlog veka.

Ovakva piramidalna štednja ne može večito da traje pa je na kraju spas potražen upravo na onoj strani koja je tvrdila da je država loš bankar - u samoj državi. Autonomna pokrajina Vojvodina je morala iz budžeta da izdvoji oko 40 miliona evra da bi spasla Metals banku.

Pokrajina je na ovaj način nominalno postala vlasnik 61,2 odsto akcija pomenute banke i to tako što je u vremenu najžešće ekonomske krize od usta primalaca socijalne pomoći, dodatka za nezaposlene i penzionera izdvajala novac da bi refundirala kapital utrošen za finansiranje kontroverznih biznismena.

 

Pajtićeva opsesija

 

Nedavno je naš analitičar finansijskog tržišta Zoran Jeremić objasnio da banke finansiraju našu državu koju je neodgovorna vlast dovela do bankrota. Prema njegovim analizama, dug Srbije kod banaka na kraju 2008. bilo je od 10 do 20 milijardi dinara, dok je u maju 2010. ta suma skočila na 150 milijardi.

Iz primera Metals banke vidimo na šta se taj novac troši. Zdrave banke, tako, postaju sanatori banaka pred bankrotom, i to ne svojom voljom, već intervencijom države. Po čemu se, onda, današnja situacija razlikuje od vremena pre Božića 2002?

Ni po čemu. I onda je država bila ta koja je bankama određivala gde će da investiraju i terala ih da to čine i onda kada banke nisu videle ni sopstveni interes, a neretko ni elementarnu poslovnu logiku u tim investicijama.

Stotinu pedeset milijardi dinara, po trenutnom kursu oko milijardu i po evra, veliko je zaduženje koje će na kraju morati da plati ovaj narod. A sve to samo da bi se raznorazni srpski Pajtići igrali velikih bankara.

Autonomna pokrajina Vojvodina nije ni država ni paradržava, bez obzira na puste Pajtićeve snove. Kao takva, nedržava, ona ne može da ima svoju centralnu banku. Samim tim joj preuzimanje posrnule Metals banke treba taman koliko i zamrzivač Eskimima.

Međutim, ako ne može da osnuje centralnu banku, može jednu drugu, koja je isto tako nezakonita, ali manje bode oči.

Odmah posle kupovine skoro do stečaja pristigle Metals banke, AP Vojvodina je objavila da planira da od nje napravi pokrajinsku razvojnu banku. Pri tome je novosadska vlast previdela samo jednu sitnicu: srpsko zakonodavstvo ne poznaje termin "razvojna banka". I inače u svetu, gde postoje ovakve banke, zakonodavac je predvideo da je država garant. Da li ovo znači da će Vojvodina da nastavi da finansira osobe iz kriminogenog miljea? Znaćemo ako penzije, dečji dodaci i socijalna pomoć u Vojvodini opet počnu da kasne.

 

Misterija blagodeti

 

I sam način dokapitalizacije Metals banke, preko koje je izvršeno njeno podržavljenje, budi pozornost i upućuje na to da oko ove banke nisu čista posla. Na pozivu za skupštinu akcionara objavljenom krajem maja 2010. na zvaničnom sajtu Beogradske berze pisalo je da pravo glasa može da se ostvari pisanim putem, neposredno (prisustvovanjem skupštini) ili preko punomoćnika, dok je davanje zastupničkih izjava isključeno.

Da je mogla, država kao i tada dominantni suvlasnik, potpuno bi iz odlučivanja istisla male akcionare čiji je prvobitni interes bio da se do kraja razjasni poslovanje banke u periodu neposredno pred uvođenje i tokom sprovođenja privremenih mera.

Naravno da državi ovakva istraga ne ide u korist jer ne želi da se saznaju pravi obim poslovanja sa kontroverznim biznismenima, kao ni imena osoba sa vlasti koje su nametale ovakvo poslovanje.

Zbog toga je jedina do sada vidljiva sankcija podnošenje ostavke Srđana Popovića na mesto predsednika Izvršnog odbora. Tužilaštvo, očigledno, nije zainteresovano da dublje istražuje sve blagodeti koje je Popović stekao poslovanjem sa osobama i kompanijama iz kriminalnog miljea. A i zašto bi, kada će štetu ionako da plati samo narod, a ne i nedodirljivo rukovodstvo?

 U međuvremenu je grupa malih akcionara pokrenula spor pred Apelacionim privrednim sudom tražeći da se ponište sve odluke Skupštine akcionara Metals banke na osnovu kojih je Pokrajina postala većinski vlasnik. Pre toga je DDOR imao 15 odsto akcija, dok je sedam investicionih fondova pojedinačno držalo između 1,9 i 4,99 odsto vlasništva.

 

 

 

 

 

 

Tajkuni burazeri

 

Da bi se izašlo iz krize potrebno je povećati investicije u proizvodnju i izvoz. Umesto toga, kako vidimo iz primera Metals banke, država presipa iz šupljeg u prazno.

Većina novca, koji je pod neverovatno povoljnim, skoro "burazerskim" uslovima Metals banka pozajmila tajkunima sa policijskim dosijeima, otišla je u kupovinu nekretnina, i to onih koje ne služe za proizvodnju. Kupovani su hoteli i od rata zaostale ruševine koje je tek trebalo da postanu hoteli i tržni centri.

"Potreban je ozbiljan program u kojem će se videti promena poslovne filozofije i države i privrednika i to je indirektno vezano za finansijski sektor koji počiva na privredi", smatra Zoran Jeremić.

Država, očigledno je, misli drugačije. Njoj je samo važno da stavi svoju šapu na novčane tokove i tako pokrade još para od ovog do bede dovedenog naroda.

 

 

 

 

 

 

Traži se mladoženja

 

Iako srpski zakon ne poznaje razliku između obične poslovne i razvojne banke, i republička vlada se sprema da izmisli sopstvenu razvojnu banku. Za to mesto je već viđena Srpska banka za koju upućeni odavno tvrde da je protežira Mlađan Dinkić.

Jedno vreme se spekulisalo sa mogućnošću da Agrobanka bude fuzionisana sa Poštanskom štedionicom i da se tako napravi srpska razvojna banka, ali se od toga odustalo iz nekog razloga.

Kako danas stoje stvari, moguće je da će pomenuta Agrobanka poći stopama Metals banke, i to onim koje vode u stečaj. Pošto nije nađen nijedan inostrani mladoženja koji bi ao u ovu banku i zauzvrat u miraz dobio velike gubitke, rešenje je nađeno u prebacivanju dobiti iz ranijih godina u pokrivanje dugova u 2009.

I ovde ima čitav niz sumnjivih kredita koje nemilice, šakom i kapom, deli direktor Dušan Antonić, ali se tužilaštvo ni ovde nije proslavilo bilo kakvom aktivnošću.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane