Natrag

Država u grču

Država u grču

 

Približavanje Evropi: Kad bi toliko činila da se približi sebi koliko Evropskoj uniji, Srbiji Evropa ne bi ni bila potrebna

 

Nova disciplina: puzanje s motkom

 

Daleko od očiju javnosti i duboko ispod površine naše državno-političke bare, makar u ovom segmentu angažovanja države, vri možda ne kao u košnici, ali dovoljno za ocenu da se radi o verovatno najozbiljnije shvaćenom trajnom poslu kojeg se država prihvatila kao vlastite Biblije

 

M. Cvetković

M. Delević

 

 

Koliki šok (može da) predstavlja svaka, makar i samo najava dodatnog odlaganja ionako dalekog prijema Srbije u Evropsku uniju, mogla bi da pokaže skoro pa grčevita aktivnost države i brojnih njenih institucija i organizacija da već sada ispuni na desetine hiljada najraznovrsnijih zahteva, koji će biti aktuelni (ako uopšte ikada budu) možda tek za pet, deset ili više godina.

Da će tako i da bude moglo se naslutiti iz činjenice da je Vlada počela da Prelazni trgovinski sporazum (PTS) o trgovini i trgovinskim pitanjima, koji je stupio na snagu 1. februara 2010. godine, jednostrano primenjuje još od 1. januara 2009. PTS će biti na snazi sve dok Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) ne budu ratifikovale sve članice EU, što se očekuje za oko dve godine. (Odluka da EU započne sa ratifikacijom SSP-a sa Srbijom doneta je na sastanku Saveta ministara Evropske unije 14. juna.)

Ovakva žurba i, mnogi smatraju, šteta za Srbiju (ako se liberalizacija viznog režima sa EU ne smatra vrhunskim evropskim ustupkom) predstavlja podilaženje Evropskoj uniji, koja to, opet, smatra potvrđivanjem spremnosti i sposobnosti zemlje da stekne status kandidata za članstvo.

 

Što više zatvoriš, više otvoriš

 

Ključna stvar tokom prve godine dobrovoljne i jednostrane primene PTS-a bila je, na primer, započeta liberalizacija carina za industrijske i poljoprivredne proizvode poreklom iz EU, čime je liberalizovano 63 odsto tarifnih linija industrijskih proizvoda i 40 odsto tarifnih linija u poljoprivredi. Usvajanjem Zakona o zaštiti konkurencije, Zakona o kontroli državne pomoći, formiranjem Komisije za kontrolu državne pomoći, izjednačavanjem putarine za domaća i strana vozila te liberalizovanjem tranzitnog transporta preko svoje teritorije, smatra se da je Srbija u potpunosti ispunila sve obaveze predviđene PTS-om za prvu godinu sprovođenja. Od 1. januara ove godine započeo je drugi talas liberalizacije uvoza iz EU, kada je prosečna carinska zaštita na uvoz iz EU pala na 3,65 odsto (poljoprivreda 8,96 odsto i industrija 2,04 odsto). Sledi propratni i nezavisni talas sačinjen od stotina drugih pravnih i političkih akata i odluka, koje donose bilo Skupština, bilo Vlada, bilo ministarstva, pojedine opunomoćene institucije ili inokosni organi, o čemu javnost najčešće nije ni obaveštavana ili čak i ne razume o čemu je reč. U svakom slučaju, nadležna tela Evropske komisije i Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije od samog početka vode strogu evidenciju o "napredovanju" po stotinama i hiljadama unapred zadatih pozicija, o čemu se redovno podnosi izveštaj od kojeg srpska strana strepi kao đavo od krsta.

Za ovu priliku, a samo ilustracije odnosa prema EU i njenim zahtevima radi, nećemo se baviti onim što predstavlja dokazivanje napretka u približavanju Uniji, nego nekim tzv. otvorenim pitanjima, odnosno problemima i zastojima (odnosi se na ovu fazu integracija), onakvima kakvima ih vide obe strane, i to taksativno. U tom smislu, a na osnovu negativnih ocena koje je Evropska komisija (EK) iznela u svom Godišnjem izveštaju za 2009. i naknadno, postoji detaljan popis takvih spornih pitanja, koje Kancelarija za evropske integracije redovno ažurira i potura pod nos onima koji kasne ili su neaktivni. Otežavajuću okolnost predstavlja činjenica da Evropa kao napredak prihvata isključivo kompletno ispunjene obaveze, a ne "aktivnosti u toku", "najave" ili obećanja, što je svojstveno našem shvatanju uspešnosti.

 

Mislili smo da ne vide

 

Tako se, na primer, u vezi sa nadležnostima Skupštine Srbije, notira da nisu imenovani članovi Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, iako je konkurs za prijavljivanje završen još 14. februara.

U pogledu kadrovske problematike zakazala je i Vlada. Prekoračila je, naime, zakonski rok za imenovanje predsednika i članova Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koje na njen predlog imenuje Skupština. Rok je bio 6. jul 2009! Spoljni i interni oditing (revizija) u ovoj oblasti ocenjeni su kao slabi. Nisu bili imenovani ni predsednici i članovi Nadzornog odbora Akreditacionog tela Srbije i Instituta za standardizaciju Srbije. EK konstatuje da ni nakon godinu dana nije učinjeno ništa da bi ova tela postala operativna. Isto tako nije, a trebalo je da bude, imenovan upravni odbor Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL).

To je, međutim, najmanje u čemu Vlada zaostaje. EK zamera Cvetkovićevoj ekipi da nema srednjoročnu reformsku strategiju. Nezaposlenost je i dalje visoka. Konstantno su prisutna visoka inflatorna očekivanja. Državna preduzeća su uglavnom nerestrukturisana. Uslove poslovanja i dalje otežavaju preterani zahtevi u pogledu administrativnih postupaka i složeno zakonodavstvo. Slabosti u pravosuđu i dalje ograničavaju pravnu sigurnost. Znatni bilansni rizici za banke postoje zbog velikog učešća deviznog zajma. Visok udeo visoko rizične aktive ukazuje na znatnu finansijsku ranjivost. Funkcionisanje tržišnih mehanizama i dalje ometaju tržišne distorzije, pravna neizvesnost, veliko mešanje države u proizvodnju privatnih dobara i nedovoljna konkurencija. Privreda trpi zbog manjka kvalifikovanih zaposlenih, dok, sa druge strane, ponuda raste sporijim tempom. Reforme su spore. Državni uticaj na konkurentnost i dalje je prevelik.

EK kaže da Vlada premalo daje za obrazovanje - samo 0,3 odsto BDP-a.

Traži da se reši i pitanje vlasništva nad poslaničkim mandatima. U vezi s tim to pitanje je "rešio" Ustavni sud 21. aprila 2010. ocenivši kao neustavnu mogućnost raspolaganja stranke odborničkim mandatom, odnosno drugog ovlašćenog podnosioca izborne liste, koji bi zatim zahvaljujući instrumentu blanko ostavke mogao da podnese ostavku na funkciju odbornika. Neustavnom je ocenjena i mogućnost da podnosilac izborne liste, nakon utvrđivanja rezultata izbora, dobijene mandate dodeljuje kandidatima sa liste po sopstvenom izboru, a ne po redosledu koji je kandidat zauzimao na izbornoj listi, čime je bio uveden "svojevrstan oblik posrednih izbora".

 

A Kosovo, a Kosovo

 

Evropa traži od Srbije (?!) da predlaže više projekata koji se odnose na EU-integracije a koje je spremna da plati. Do sada predlagani projekti nisu u skladu sa realnim mogućnostima njihove realizacije (primer projekata drumske zaobilaznice kod Beograda, gde se javio problem vlasništva nad zemljom koja je obuhvaćena projektom, kao i primer Žeželjevog mosta u Novom Sadu, gde se pojavio problem kofinansiranja sa naše strane, pošto je iz IPA fonda /pretpristupna pomoć/ dobijeno 30 miliona evra, a ostatak je trebalo da se finansira iz nacionalnog budžeta, ali se ispostavilo da nema sredstava).

Inače, EK je propisala mnogo uslova, koji nisu ispunjeni, da bi se upravljalo njenim fondovima (pa i pomenuti IPA) - od broja zaposlenih (što je u koliziji sa nekim drugim ograničenjima), preko formiranja ekspertskog revizorskog tela potpuno nezavisnog od ostalih struktura u sistemu (EK traži da se ovo telo oformi van Državne revizorske institucije i Ministarstva finansija, sic!), pa do tačno propisanog odnosa broja onih koji rade po ugovoru o delu, koji se plaća iz sredstava donacija, i onih koji podležu Zakonu o utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji.

Tako, na primer, pomenuti zakon propisuje da broj ugovora o delu u pojedinačnom organu državne uprave ne može biti veći od 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Međutim, određeni projekti koje finansira EU zahtevaju angažovanje osoba po osnovu ugovora o delu, pri čemu troškove angažovanja snosi budžet projekta, a ne budžet Republike Srbije. Iako tako angažovana lica ne čine deo organa državne uprave, Ministarstvo finansija tumači da se i ova lica podvode pod navedeni iznos od 10 odsto što onemogućava ministarstva i organe lokalne samouprave da angažuju osobe no osnovu ugovora o delu makar se plaćali iz sredstava donacija. Ovakvo tumačenje, na primer, ugrožava prekograničnu saradnju godišnje vrednosti oko 11,5 miliona evra (rad predstavništava u Boru, Subotici, Vršcu, Nišu, Sremskoj Mitrovici i drugim gradovima je već sada blokiran) i blokira sprovođenje donatorskih projekata, a lica koja su već angažovana  moraće da napuste institucije zbog neprodužavanja ugovora. Uz to, navedeni problemi mogu da utiču i na odnose sa državama donatorima i susednim državama sa kojima Srbija učestvuje u ovim programima.

U oblasti finansijskih usluga, Komisija za hartije od vrednosti nedovoljno je nezavisna i ne funkcioniše u skladu sa međunarodnim standardima. Postupci privatizacije nisu dovoljno praćeni od nezavisnih tela.

EK zamera Srbiji da, iako aktivno učestvuje u radu svih regionalnih inicijativa i organizacija, a od januara 2010. i predsedava CEFTA, nema dovoljno sluha za ideju da "privremene institucije samouprave na Kosovu" u regionalnoj saradnji učestvuje pod nazivom UNMIK/Kosovo, odnosno na "statusno neutralan način".

 

Od ubistava do LGBT

 

Ministarstvo pravde "okrivljeno" je da opšti izbor sudija i tužilaca nije završen do kraja, a postupak izbora i kriterijumi su bili predmet kritika EK, koja je ocenila da je za nju sporan samo reizbor sudija, a da bi, da nije bilo ovog problema, u sledećem Izveštaju o napretku poslednja reorganizacija i racionalizacija mreže sudova možda čak bila i pohvaljena. Pri tome EK ne krije da pitanje pravosuđa smatra možda najznačajnijim u celokupnom setu problema.

Srbiji je zamerena sporost u dovršetku kadrovskog popunjavanja Ustavnog suda, po drugi put odlaganje stupanja na snagu zakonika o krivičnom postupku, a ni zakoni o advokaturi i medijaciji još nisu usvojeni. Nema pomaka ni u usvajanju legislative i uspostavljanju sistema besplatne pravne pomoći.

Prema oceni evropskih "kontrolora", stanje u zatvorima je još uvek nezadovoljavajuće, a zatvori su pretrpani. Sugeriše se usvajanje alternativnih mera, poput uslovnih kazni kombinovanih sa pojačanim nadzorom, a radi se na povezivanju gradova u kojima može da bude primenjen sistem alternativnih kazni (za sada je u program uključeno šest gradova).

Još uvek nije uspostavljen nacionalni mehanizam za prevenciju mučenja (zajedno sa MUP-om i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava).

Ni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije u potpunosti usklađen sa pravnim tekovinama EU, a do sada nije pokrenut postupak njegove izmene (u proceduri se nalazi Vladin Predlog nacionalne strategije zaštite podatak o ličnosti).

Zameren je i preveliki broj slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava. EK ukazuje da je problem sporog donošenja presuda u Srbiji predmet brojnih tužbi pred ovim sudom, kao i da postoji veliki broj nerešenih slučajeva.

EK smatra da je u Srbiji još uvek preterano prisutan "govor mržnje", te da Krivični zakonik ne sadrži adekvatne odredbe o ovom pitanju.

Za sudstvo u celini kaže se da je premali broj pravosnažnih presuda i da procesuiranje slučajeva korupcije ostaje neefikasno. Tri zahteva za zabranu političkih stranaka ili udruženja građana, podneta Ustavnom sudu, još nisu rešena.

Ministarstvo unutrašnjih poslova "krivo je" što još nije "regulisalo" sporazum o dvojnom državljanstvu sa Crnom Gorom.

Ne vidi se strategija za dalju reformu policije i definisanje dugoročnih prioriteta i potreba. Proces odlučivanja je (pre)visoko centralizovan, a neophodno je i transparentnije regrutovanje i razvoj karijere.

Od policije se zahtevaju dodatni napori u istraživanju incidenata koji uključuju govor mržnje, pretnje i fizičke napade na novinare, branioce ljudskih prava i LGBT populaciju. Nema napretka u istragama za ubistva novinara koja datiraju iz 90-ih godina i 2001, kao ni za pokušaj ubistva novinara 2007.

Novi granični punktovi pokazuju znatne slabosti, a uz to nisu svi u potpunosti povezani u jedinstveni informacioni sistem.

Povećan je broj odbijenih zahteva za vizu, ilegalnih prelazaka granice i ilegalnih migranata žena i dece.

Još uvek nije formalno ustanovljena Kancelarija za azil, predviđena Zakonom o azilu, iako u okviru Uprave granične policije trenutno funkcioniše Odsek za azil koji obavlja sve te poslove i potpuno je operativan.

Uočen je i zastoj u usklađivanju nacionalnih tehničkih propisa sa evropskim propisima koji regulišu promet eksploziva za civilnu upotrebu i pirotehničkih sredstava.

 

Cinkare naše kojima su dali pare

 

Ministarstvo spoljnih poslova je u zastoju jer nema napretka u demarkaciji granice sa Hrvatskom, BiH i Crnom Gorom. Mali napredak predstavlja saglasnost Srbije, Hrvatske i BiH da se u najskorije vreme izvrši obeležavanje tromeđe na reci Savi, koju su tri strane utvrdile Protokolom o određivanju tromeđnih tačaka između Srbije i Crne Gore, BiH i Hrvatske 2003.

Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu zamera se što nije Skupštini prosledilo zakon o izboru odbornika, o Državnoj izbornoj komisiji, o upravnom postupku, o regulisanju statusa zaposlenih u lokalnoj samoupravi, o inspekcijskom nadzoru...

Problem je i rešenje iz Zakona o državnim službenicima prema kojem se sa posla radi stručnog usavršavanja može odsustvovati do 30 radnih dana, što je u nesaglasju sa neophodnom dužinom stažiranja i u EK i ostalim institucijama EU i zemalja članica. Sugeriše se najmanje tri meseca, kao neophodni minimum da bi se usvojila praktična znanja... I to implicira zastoj u bilo kakvom programiranju, pisanju projekata i planiranju razvoja kadrova za evropske integracije, što, opet, zahteva sve individualizovaniji pristup obuci državnih službenika za određena radna mesta. I ovo pitanje može, na primer, da dovede do zastoja realizacije IPA projekta vrednog šest miliona evra "EU Scholarships", čiji je korisnik Kancelarija za evropske integracije, a koji sadrži i komponentu individualnih obuka za 20 državnih službenika u vidu četvoromesečnog staža u EU institucijama.

Ministarstvo finansija omanulo je u zakonskoj regulativi za prenošenje prava upravljanja i imovine opštinama.

Nije donet ni zakon o restituciji. Delegacija EK u Beogradu uputila je pismo Ministarstvu finansija u kojem podseća na "poseban" značaj ovog zakona i "osetljivost" Evrope na tu problematiku.

Dalje, iako po Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju investitori iz EU mogu direktno da investiraju, još uvek imaju problema, pre svega zbog nejasnog statusa sticanja prava na nepokretnosti, kao i zbog veoma velikog broja potrebnih dozvola i velikog broja organa koji učestvuju u njihovom izdavanju.

Zakoni u oblasti računovodstva i revizije nisu u potpunosti usaglašeni sa pravnim tekovinama EU. Ni u vezi sa korporativnim finansijskim izveštavanjem nije ništa učinjeno, iako su odobrena bespovratna sredstva Svetske banke za konsultantske usluge u ovoj oblasti...

Poreskoj upravi sugeriše se da zaposli još osoblja sa potrebnim kvalifikacijama, posebno u sektoru informatike. Poresko zakonodavstvo je nedovoljno usaglašeno evropskim, a naročito odredbe koje se odnose na akcize i PDV.

 

Sve, sve, ali automobili

 

Ministarstvo zdravlja očekuje, pored ostalog, pokretanje pitanja tretmana mentalnih bolesnika u Srbiji.

U saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike, formulisan je predlog projekta za projektni ciklus IPA 2011, gde se zdravstvena komponenta odnosi na unapređenje uslova u pet psihijatrijskih ustanova za hospitalizaciju osoba sa mentalnim problemima. Međutim, nedostaju sredstva za ove svrhe, pa je zato aplicirano za sredstva iz IPA fonda.

Ministarstvo kulture je odgovorno što još nema Strategije razvoja medija, koja bi trebalo da prethodi usvajanju zakona o medijskoj koncentraciji (nadležno takođe Ministarstvo kulture) i zakona o oglašavanju (nadležno Ministarstvo trgovine i usluga), koji su u izradi.

U popriličnom zastoju su aktivnosti iz nadležnosti Ministarstva za infrastrukturu. Nedostaje nekoliko zakona iz oblasti transporta i saobraćaja. Značajnim defektom smatra se neoperativnost nove Agencije za bezbednost saobraćaja, koja je trebalo da od Instituta za standardizaciju preuzme poslove homologacije motornih vozila. Napredak u ovoj oblasti neće biti moguć do daljnjeg, s obzirom da će se, kako stvari sada stoje, prenos nadležnosti realizovati tek krajem 2010.

Insistira se na jasnoj podeli nadležnosti između Ministarstva za infrastrukturu i Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Uz to, postoji stalni pritisak da se kontinuirano usklađuju nacionalni tehnički propise za motorna vozila, brodove za rekreaciju i žičare za prevoz ljudi sa onima koji se primenjuju u EU.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja se, pored ostalog, podstiče da reforme službe za zapošljavanje i ukazuje se na nedovoljne administrativne kapacitete ove službe.

Ministarstvo rada i socijalne politike, koje je zajedno sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava nadležno za Zakon o zabrani diskriminacije, upozorava se da određeni pojmovi u vezi sa diskriminacijom treba bolje da se formulišu. Izuzetaka je više nego što je dozvoljeno po evropskim standardima. Ranjive grupe, poput Roma, odraslih i dece sa invaliditetom, kao i LGBT populacija, i dalje ostaju najizloženije diskriminaciji.

Od ukupno 16 socijalno-ekonomskih saveta uspostavljenih na lokalnom nivou samo je nekoliko njih  operativno.

Socijalni dijalog još uvek je ispod potrebnog nivoa.

Ministarstvo prosvete se kritikuje zbog nerazlikovanja stručnih kvalifikacija od akademskih.

Traži se sistematičnije stručno obrazovanje i obuka za odrasle u pet regionalnih centara u Srbiji, su ne samo ograničeni administrativni kapaciteti, nego i postoji slaba koordinacija među relevantnim institucijama. Traži se i usvajanje nacionalnog okvira kvalifikacija radi prilagođavanja potrebama tržišta rada.

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo mora da jača administrativne kapacitete, pozabavi se usaglašavanjem nacionalnih tehničkih propisa i standarda sa evropskim, koji se odnose na radio-telekomunikacionu opremu. Traži se stroga podela nadležnosti između Ministarstva za telekomunikacije i regulatornog tela (RATEL), a i imenovanje upravnog odbora RATEL-a.

Traži se da se u vezi sa početkom primene Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa, koje je planirano za april 2010, kao i sa korišćenjem sredstava iz IPA 2010 (10,5 miliona evra), bez odlaganja imenuje direktor Javnog preduzeća za upravljanje emisionom infrastrukturom.

 

Naše mleko im loše

 

Ministarstvo trgovine i usluga ima premale rezerve nafte (daleko ispod evropskih zahteva).

Traži se uspostavljanje adekvatnog sistema tržišnog nadzora i postepeno uvođenje sistema brze razmene informacija u vezi sa pojavom proizvoda opasnih po zdravlje i bezbednost potrošača (RAPEX).

Od Ministarstva rudarstva i energetike zahteva se striktno odvajanje distribucije od snabdevanja u sektoru električne energije (nisu poštovani rokovi utvrđeni Ugovorom o osnivanju energetske zajednice).

Zakonodavstvo u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije mora biti usklađeno sa evropskim do 2015.

Interkonekcije za prirodni gas Srbije sa zemljama u regionu su ograničene. Neophodno je dalje ulaganje u gasnu infrastrukturu i dalje restruktuiranje JP Srbijagas.

Traži se i usklađivanje tehničkih propisa koji se odnose na opremu pod pritiskom, toplovodne kotlove i plinske uređaje sa evropskim propisima.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ima mnogo zadataka i mnogo zamerki. Upozorava se da preterano smanjenje administrativnih kapaciteta može da dovede u pitanje pravilno prenošenje, sprovođenje i primenu usklađenih EU propisa.

EK je dostavila komentare na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o GMO. Stručne službe ministarstva rade na izmenama i dopunama u skladu sa dostavljenim primedbama Evropske komisije!

... U vezi sa izvozom mleka i mlečnih proizvoda, nadležna evropska inspekcija... ustanovila da u sistemu da u sistemu kontrole javnog zdravlja u Srbiji još uvek postoje nedostaci koji se moraju otkloniti kako bi se formirala lista proizvoda za izvoz u zemlje EU. U tom smislu, ne može se sa sigurnošću utvrditi efikasnost sistema za odvajanje mleka namenjenog tržištu EU (mleko koje je sakupljeno i prerađeno u skladu sa EU propisima) od mleka namenjenog domaćem tržištu (mleko koje se prerađuje u skladu sa domaćim propisima). Nisu ispunjeni ni svi uslovi za sertifikaciju mlečnih proizvoda: uočeni su znatni nedostaci u pogledu higijene na gazdinstvima za proizvodnju mleka. Konstatovano je da mleko i mlečni proizvodi namenjeni izvozu u EU ne zadovoljavaju odgovarajuće mikrobiološke kriterijume koji se nalaze u odgovarajućoj evropskoj uredbi. Izveštaj je negativan i ne omogućava stavljanje postrojenja na listu registrovanih objekata za izvoz u EU u skladu sa EU propisom.

Izvoz piletine i proizvoda od pilećeg mesa moguć je tek posle otklanjanja uočenih nepravilnosti.

U vezi sa izvozom svinjetine i proizvoda od svinjskog mesa, potrebna je izrada Strategije eradikacije svinjske kuge (IPA projekat), ali je od realizacije strategije do realizacije izvoza potrebno dve godine.

Brojne su zamerke na nacionalne propise u vezi sa sredstvima za ishranu bilja (đubriva).

I brojne druge institucije i organizacije nalaze svoje mesto u evropskoj kontroli pristupanja Srbije Evropi. Tako se, u ovoj fazi, od Zavoda za intelektualnu svojinu zahteva da inicira usvajanje zakona o optičkim diskovima; od Republičkog zavoda za statistiku traži se da značajno ubrza razvoj statističkog privrednog registra; Agenciji za borbu protiv korupcije poručuje se da "običan" nadzor nad sprovođenjem Zakona o finansiranju političkih stranaka nije dovoljan te da će EK pomno pratiti sprovođenje Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija koji od 1. januara ove godine ne dozvoljava da funkcioneri imaju više od jedne funkcije; Državna revizorska institucija još uvek nije potpuno operativna, a eksterna revizija javnih nabavki veoma je slaba.

 

 

 

 

Operacija Prevođenje

 

Do sada je prevedeno oko 14.000 strana primarnog i sekundarnog zakonodavstva EU, a oko 10.000 strana je u različitim fazama redakture. Posle "tendera" za prevodilačke usluge angažovano je 11 prevodilaca i prevodilačkih agencija, koji prevode prvu tranšu dokumenata sa liste prioriteta za prevođenje. Organizovan je i seminar "Problemi prevođenja pravnih akata" i seminar za stručne redaktore i koordinatore u vezi sa ovom problematikom.

Održana je i konferencija "Govorimo evropski", koju je otvorio Božidar Đelić, zadužen ispred Vlade za evropske integracije, a na kojoj su učestvovali predstavnici iz regiona (Hrvatska, BiH, Crna Gora i Makedonija), Slovenije, predstavnici projekta, stručnjaci za prevođenje sa fakulteta i instituta, nadležnih ministarstava, agencija, instituta, fakulteta i nevladinih organizacija, kao i predstavnici ambasada.

 

 

 

 

 

Čuveni "upitnik"

 

U toku su aktivne pripreme odgovora na čuveni Upitnik, koji će Srbiji tek biti prosleđen nakon što se u Savetu ministara EU postigne konsensus o prosleđivanju zahteva RS za članstvo u EU Evropskoj komisiji (EK) na izradu mišljenja. Sve radne grupe su dostavile prve nacrte odgovora na pitanja iz Upitnika (onog crnogorskog i albanskog). Upitnik za Crnu Goru zvanično sadrži 995 pitanja, od kojih su mnoga podeljena na brojna potpitanja, kojih ima 2434, a koja bi se mogla dalje deliti na još određenija pitanja. Od tih 2343 pitanja  već su stigli navodno kompletni odgovori na 2068 pitanja, delimično je odgovoreno na 107 pitanja, a na 168 pitanja nije dostavljen odgovor.

Kancelarija za evropske integracije forsira dalje "odgovaranje" i ujednačava te odgovore, i po sadržaju i po formi, kako bi bili konzistentni. Ukupno je sakupljeno preko 4.400 strana odgovora, bez prevoda zakona i drugih akata RS, koji će biti propratni materijal uz odgovore na Upitnik. Od toga je oko 4.000 strana na srpskom i oko 400 strana na engleskom jeziku.

Traži se da ministarstva i druge institucije odrede spisak propisa na koje se pozivaju u odgovorima, kako bi blagovremeno bili prevedeni na engleski jezik.

Dalje, nakon prijema zvaničnog Upitnika Vlada treba da definiše stepen poverljivosti podataka koji će se naći u odgovorima na Upitnik EK. Imajući u vidu negativno iskustvo Crne Gore koja je celokupan Upitnik i sve odgovore proglasila tajnim, Kancelarija predlaže da svaka institucija, u skladu sa postojećom praksom i kriterijumima propisanim Zakonom o tajnosti podataka i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja počne da razmatra oblasti, odnosno pitanja obuhvaćenih Upitnikom, koja će biti zaštićena odgovarajućim stepenom poverljivosti, dok bi sva ostala pitanja i odgovori bili dostupni javnosti.

 

 

 

 

Nije dovoljno za dobro

 

Preliminarni izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za integraciju u EU (NPI), za drugo tromesečje, na dan 18. jun 2010, pokazuje sledeće:

- Od 10 planiranih zakona, Vlada je utvrdila tri ili 30 odsto; od 12 podzakonskih akata koje usvaja Vlada nije usvojen nijedan; od 51 podzakonskog akta koje donose ministarstva, usvojeno njih je šest ili 12 odsto; dakle, Vlada je svoje obaveze ispunila sa 12 odsto (9 od 73); Vlada je ispunila 13 obaveza zaostalih iz ranijih perioda, а unapred je doneto 15 pravilnika, svi iz nadležnosti Ministarstva finansija.

Narodna skupština je usvojila 10 zakona; u skupštinskoj proceduri su četiri predloga zakona predviđena NPI-jem, i to: 1) Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima; 2) Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, 3) Predlog zakona o akreditaciji i 4) Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

NPI je u 2. tromesečju 2010. ispunjen 56 odsto, dok je u celini, od jula 2008. do 18. juna 2010. ispunjen 74 odsto.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane