Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

Kragujevac: Korupcionaškim aferama i prevarama kraja nema

 

Ko je pare pokrao, a ko oprao

 

 Poslednja korupcionaška afera u Kragujevcu, Autosaobraćaj, postavlja brojne nedoumice. Aferu nije trebalo ni otvarati. Kad se nekim čudnim sticajem okolnosti to i dogodilo, stigao je nalog iz vrha gradske vlasti da aferu treba što pre zatrpati. Na dobro ne miriše. Da ne smrdi i ne uznemirava.  Uputstvo je sledilo: suditi odmah, danju i noću, da se infekcija sanira. Presuđene su neverovatno blage kazne. Optuženi za davanje mita su biznismeni, porodični ljudi. Ko će voditi biznis dok oni leže u zatvoru?

 

Miodrag Milojević

 

Problem u Kragujevcu. Otvorena afera Autosaobraćaj, koja neće sama da se zatvori. Kako koji radnik, a svi sede na travi, otvori konzervu, ta konzerva se ne zatvara. Autosaobraćaj kupovao autobuse na lizing, tako je gradski prevoz unapređen. Ali je prosperitetu ovih dana došao kraj - kad su autobusi oduzeti. Nije mnogo, nije ni malo, dvadeset autobusa. Gradska televizija objašnjava, rekao Veroljub Stefanović Verko, ti autobusi se privremeno oduzimaju, nakratko, dok se gradski prevoznik ne oporavi. Svi su pod terapijom - vozači, kondukteri, samo platu primaju retko i sve ređe.

Trebalo je zatvoriti, zakopati gnojavu i u smradu ogrezlu ranu grada Kragujevca - poslednju korupcionašku aferu Autosaobraćaj, jer postavlja brojne nedoumice, mnoga otvorena pitanja. Podsetimo, lokalni biznismeni koje je predvodio Tomislav Đorđević Džoda, vlasnik benzinske pumpe što se kao isplažen jezik  pod oštrim uglom prostire na ulasku u grad iz pravca Topole, položili su 95.000 evra kaucije i kaparisali lokaciju od sedam ari u najužem centru grada. Od gradnje nije bilo ništa, jer se desila velika zabuna.

Znači tu smradnu rupu, crnu tačku grada Kragujevca, trebalo je što pre zatvoriti. Sudilo se svakoga dana, iz dana u dan, samo nije noću.

Dodeljene su kazne ispod zakonskog minimuma. Rende puklo u policiji. Rende neće na tender! Milenko Cmiljanić zvani Rende, vlasnik autoprevozničkog preduzeća Rende, jedini koji je priznao davanje mita, osuđen je na tri meseca zatvora. Džoda, vlasnik benzinske pumpe, koji je u ime svih vodio duge i teške pregovore, osuđen je na šest meseci zatvora. Vladan Živanović, presednik Upravnog odbora Autosaobraćaja, povukao je najviše. Godinu i po dana zatvora za primanje mita. Ljubodrag Šljivić, vlasnik preduzeća Žigolje iz Leposavića, i Miloje Raičević, vlasnik preduzeća M. V. Lulić iz Kragujevca, osuđeni su na četiri meseca zatvora.

 

Dežurni krivac

 

Kako se među pohapšenima za korupciju našao i jedan policajac, to ne zna ni policija.

Vanbračni izlet u kriminal inspektora Divca. Vanbračni izlet u kriminal, i to preko zakonite supruge. Goran Divac, načelnik Odeljenja za analitiku kragujevačke Policijske uprave, osuđen je simbolično na tri meseca zatvora. Sve je prošlo kao u bajci, sve je bilo kao u izreci: S policijom ne druguj, ženi tajne ne kazuj...

Ponoć je prosvirala svoje, Minja je sedeo na haubi, a vozio je Matijanić. Iz jedne tada poznate periferijske kafane. Tada Minja reče još jednu izreku. Ima i nešto treće - reče on. Minja nije mogao da se seti. Tačno je, ima i treće: S Ciganima ne trguj, s policijom ne druguj, ženi tajne ne kazuj!

Policajac Goran Divac tajne nije kazivao ženi. Njegov zadatak je bio da preko supruge Jadranke Divac, načelnice Uprave za prostorno planiranje grada Kragujevca, izdejstvuje ubrzano izdavanje dokumenata potrebnih za izgradnju.

Postavlja se pitanje zašto načelnica, koja je izdavala potrebna dokumenta, nije uhapšena, nego je uhapšen i osuđen samo Goran Divac?

Načelnica nije uhapšena jer je ona načelnica Uprave za prostorno planiranje grada Kragujevca. Načelnicu je zaštitio Verko. Policajac Goran Divac se držao kafanske izreke - ženi nije kazivao tajne. Po svakoj logici, prema zdravom razumu, trebalo je da odgovora Jadranka Divac, bez njene pomoći nema posla.

Sve je bilo kao u pesmi: Goran Divac - dežurni krivac - on je univerzalni negativac...

Neprijatno pitanje - kako to: Goran Divac je optužen, Jadranka Divac je na položaju, kako Jadranka nije optužena? - upućeno je načelniku kragujevačke policije Ivanu Đoroviću. Đorović je odgovorio da, koliko je njemu poznato, oni jesu u braku ali se ne druže. Koliko je njemu poznato, jesu oni u braku ali ne govore. Zapravo, supružnici  govore, ali kad je korupcija u pitanju, tada ne govore.

Sada je i sudski obelodanjeno kakvu je ulogu u ovoj priči igrao inspektor Divac. Da je ubačen sa klupe za rezervne igrače, i to zbog supruge na položaju. Jadranke Divac nema na spisku optuženih, Jadranka nema veze sa korupcijom, ona sa kriminalom nema veze jer je Goran Divac išao vanbračno.

 

Direktor sa pedigreom

 

Podsetimo, da bi se na spornoj i svakoj drugoj lokaciji nešto gradilo, gradnji treba da prethodi raščišćavanje terena. Teren je raščistio Jovica Suvački, direktor Autosaobraćaja, koji je i potpisao ugovor o zajedničkoj gradnji na pomenutoj lokaciji, u srazmeri 20 odsto Autosaobraćaj - 80 odsto biznismeni.

Suvački je na mesto direktora postavljen sa prljavom biografijom, jedinstvenom u Srbiji. Ima nešto malo manje od 60 krivičnih prijava. Takav pedigre nema niko, a tražio se direktor sa radnim iskustvom.

   Čovek sa takvim moralom, koga je nekoliko puta skoro linčovala radnička klasa, dolazi na mesto direktora posle indisponiranog Dragana Popovskog, koji je vozače, konduktere, ucenjivao i šikanirao, sve odreda, osim onih koji hoće da direktoru, dobrom domaćinu, poklone akcije kako bi omiljeni direktor postao vlasnik preduzeća, koliko da spase firmu sigurne propasti.

Ali se obrt dogodio kad je Popovski pao u pritvor. Radnici koriste trenutak, cepaju i uništavaju dokaze o poklonu akcija direktoru za rođendan.

Tek tada su se pogasile sveće na rođendanskoj torti.

Šta se saznalo na sudu? Da lukavi Džoda iz sela Čumića, da taj Džoda nije uplatio ni žute banke, nego je dao obećanje da će da uplati. Saznalo se da je Džoda, po svemu sudeći, zloupotrebio položaj glavnog pregovarača. Sve upućuje na to da je pokušao da izigra druge biznismene da oni plate i njegov deo. Ili Džoda trenutno nije bio pri parama?

 

Ukoriči i zaboravi

 

Zašto su kazne ovako blage? Gordana Veljović, sudija, izjavila je: Ovaj sud je imao na umu olakšavajuće okolnosti, ali ne i otežavajuće.

Zašto to? Po direktivi. Stigla je direktiva da se sudi brzo, blago, kratko, jasno. Da se slučaj stavi u fascikle. Da se ukoriči i zaboravi.

Da li je Jadranka Divac znala ko je Goran Divac i kakve su mu namere? Ona je računala da je Goran Divac pošten policajac, kakvog ga je i upoznala. 

Sve se odvijalo neverovatnom brzinom. Za dan su svi osumnjičeni, sa jednim časnim izuzetkom, pohapšeni i saslušani. Osam dana posle hapšenja stekli su se oslovi za podizanje optužnice. Posle svega šest ročišta, koja su trajala po pet sati, dan za danom, stigla je i presuda. Glavni pretres zakazan je za 22. jun, presuda je pala 5. jula. Tužilac je tražio dodatno vreme za izmenu i dopunu optužnice, ali mu je udovoljeno samo za jedan dan. Kompletan sudski predmet, neverovatno obiman, završen je za 48 dana.

Ko je ubrzavao suđenje olako obećanom brzinom?

Optužnica prvoopuženog Vladana Živanovića tereti da je tražio na ime mita 180.000 evra, a da je dobio 95.000 evra. Džoda mu je, u svoje i Šljivićevo ime, obećao na istoj lokaciji stan od 70 kvadrata.

Policija je godinu i po dana prisluškivala razgovore optuženih, dok je Ljubodrag Šljivić najmanje pričao.

Jedan advokat je na suđenju izjavio da su neka imena, najvažnija i ključna za ceo proces, izuzeta iz transkripta, ocenivši da je bilo selekcije.

Ako je policija pratila razgovore, zašto su selekcionisani razgovori supružnika Divac, pa Jadranke nema u transkriptima?

Advokati govore. Ne zna se tačan datum kada je primljen mito, na koji način su pare stigle u ruke Živanovića.

Najveći apsurd je kako je Divac, preko supruge koja je nevina, obezbedio izdavanje dozvola. Još veći apsurd je kako je sud poverovao potvrdi da Jovica Suvački vrši rekonstrukciju krova, kad je zgrada srušena do temelja, izuzev jednog krnjeg, ranjivog dela gde su prostorije Auto-moto društva koje vrši obuku vozača.

Načelnik policije se hvalio kako ni policajac nije izuzutek u odnosu na zakon, ali je policajac dobio rigoroznu blagu kaznu, tri meseca zatvora. Sve su kazne ispod zakonskog minimuma. Suđeno je po zakonu.

Sve govori da je presuda doneta veoma brzo, da bi se na aferu koja je, ko zna kojim čudom, izletela iz Pandorine kutije, stavila tačka. Akteri korupcije su zaštićeni blagim kaznama. Sve govori da je afera otvorena jer su biznismeni postavili neprijatno pitanje - pare su otišle u prljave i nepoštene ruke. Ništa od gradnje. Šta dalje? Vraćaj pare!

Sve bi bilo završeno u redu i na vreme da je suđenje moglo biti tajno. Policiji i lokalnoj samoupravi bilo je u jednom trenutku potrebno da se pohvale borbom protiv kriminala. Kad su se pohvalili, ukazala se potreba da se ugasi ono čime su se hvalili, bilo je korupcije, nešto malo i to u blagoj formi.

 

Ja tebi, ti meni

 

Ključno pitanje je kako je čovek poput Suvačkog, sa tolikim prtljagom krivičnih prijava, doveden na mesto direktora. Suvački je ubrzo po stupanju na dužnost uhapšen, jer je u jednom mestu u Banatu naručivao diplome koje je prodavao svojim radnicima. Za novac obećava postavljanje na bolje radno mesto; on odlučuje, on postavlja, iz fioke vadi gotove diplome, nove, ispod čekića.

Suvačkog poznaje vozač Autosaobraćaja koga je Suvački oterao u taksiste. - Zakazan mi je prijem kod direktora. U prostorijama Autosaobraćaja, na periferiji grada.

Suvački je bio dobro raspoložen: - Tražiš da te iz gradskog prevoza prebacim u međugradski? Može, nema problema. Hoću da ti pomognem...

- Zašto si iz gradskog hteo u međugradski? - pitam taksistu. Vremena za razgovor ima, relacija je dugačka. - Hteo sam, jer vozači u međugradskom saobraćaju imaju fiksno radno vreme.

Suvački se nasmešio: - Nema problema. Hoću da ti pomognem. Ja tebi, a ti meni. Ti meni da pomogneš sa petsto evra.

Pa čega lepog ima u tome? Lepo je čuti spontan, otvoren, drugarski razgovor. Direktor osvaja neposrednošću, veseo čovek, šaljivdžija.

Crveno na semaforu, vozač taksija se nervira, daje gas, iza taksija ostaje plavi dim. - Žene je ucenjivao na drugi način. Muškarce ucenjuje parama. Žene premešta po želji, ne traži pare, traži pičku...

Zašto ga nisi prijavio? - Napustio sam Autosaobraćaj, otišao sam u taksiste. Kako da ga prijavim? Šta bi bilo dalje? Šta ako policija priču okrene u njegovu korist, da sam ja njemu nudio mito? Ne zezam se sa takvim stvarima...

 

Slikanje za sve pare

 

Zašto se Fijat ne oglasi povodom lokacije za Fijatove kooperante u Korman polju pored Kragujevca? Zašto iz Fijata neko ne napiše pismo i urazumi te ljude? Kad bi nekoga u Fijatu to interesovalo!

- Bevenuti a kasa! Dobro došli kući, bio je transparent na Skupštini grada, podrška Fijatu.

Korejska Jura, jedna žuta tabla.

Ako Fijat neće, ima ko hoće. Ponuđen ko počašćen. Mlađanu Dinkiću bilo bi dovoljno da se jednom nedeljno pojavi u društvu ljudi iz Fijata. Dobar je, kažu u Torinu - šta su mogli drugo da kažu?! - ali za izbegavanje. Fijat niko više i ne pominje.

Trenutno, reklo bi se da je Dinkić rešio problem. Korejska kompanija Jura pristaje na slikanje za medije -  za pare. Dinkić je zadovoljan. Ponudiće Korejcima za slikanje u Nišu sedam-osam hiljada evra po jednom radniku. Korejci su spremni. Spremni su za kamere. Kosa malo ređa, češalj u ruci. Prethodno je nuđeno Fijatu. Slikali su se nekoliko puta, treba čovek da ih moli. Korejci su fotogeničniiji, srdačniji, mlađi, lepši, čistiji, uredniji.

Prvo na lokalnoj televiziji u Kragujevcu rekoše da je Jura u fabriku u Rači, Zastava elektro, uložila pola miliona evra. Cene akcija skaču. Pola sata kasnije dopisnik RTS-a reče da je Jura uložila 700.000 evra. Razlika od 200.000 napravljena je za nepunih pola sata. Jura prebacila fabriku iz Slovačke. Četiri i po hiljade evra po radniku, nije to za bacanje. Nije Jura ništa uložila. Ispalo je da je Dinkić doveo investitora, otvorio fabriku, zaposlio osamsto radnika.

Ovo je malo mesto - jedna ulica, jedan spomenik, jedno cveće - zove se Rača. Gluvi, crni psi i olinjali zidovi. Posred mesta protiče malo veći potok: - Al' je reka Rača, al' je plovna - reče šofer.

Rano jutro. Nigde radnika, nigde prolaznika. Gde su radnici? Počinje u šest sati, rano, gledam na sat, već je pola sedam.

Treba imati strpljenja. Taksista koji drži stalnu liniju, prevozi radnike iz Kragujevca po ceni autobuske karte, priča kako su radnici mlađe generacije krenuli pa odustali. Nekoliko meseci trajala je tortura. Ništa se nije radilo, putovanje košta. Svaki radnik osam sati stoji pored svoje mašine, koja ne radi. Prevozio je prvo samo mlade. Vremenom, mladi su odustajali, stariji su dolazili na njihova mesta.

Tortura koju mlađi kadar nije izdržao postigla je cilj - brisanje sa evidencije na Tržištu rada.

Jura se tako grli sa Dinkićem. Nalazim se na licu mesta. Krnji vrh Karađorđevog doma, zeleni čardak oštrih ivica, probužen vlagom kao mačem. Četiri-pet crnih plakata, umiru izbeglice.

Krađorđev dom, što truli i raspada se, sada je izbeglički dom.

Jura radi elektroinstalacije, autoinstalacije za vozila marke Hundaji. Šta je zajedničko Juri i Fijatu, zajednički je prefiks auto. Automobil i autoinstalacvije. Inače se ne poznaju, ali se respektuju. Autoinstalacije, lepa priča da se poentira. Jura će verovatno raditi i za Fijat, izjavio je gradonačelnik Kragujevca.

Dinkić je prošao kroz Raču u društvu Korejca. Za Dinkićem ide Verko i lepi plakate. Svuda oko fabrike, u zelenom lišću koje njiše vetar, propagandni materijal. Šumadija usred sveta. Šumadija usred sveta!

Verovatno, kao nezavisna, sama u svetu a u sredini.

Verko reče da će u Rači zapošljavati Kragujevčane preko Dinkića. Nema drugu investiciju. Zaposliće sigurno šeststo Kragujevčana. Imaju prioritet u zapošljavanju.

Plate su dvadeset hiljada, tu su putni troškovi i sve. Korejci neće sindikat - i ne treba.

Kad se odbiju troškovi puta, troškovi hrane, od dvadeset ostane deset hiljada.

U Rači je zbog besparice zatvoreno dvesta prodavnica. Poneka tezga, ranim jutrom poneki pas. Ali Dragan Golubović, zvani Goluban, izašao na televiziju. Vlasnik je večito prazne bakalnice. Slučajni kafanski gost ne spava jer se budi: - On se večito muva uz Draganu, predsednicu opštine, da ga uhvati kamera.

Dragan Goluban je rekao ono što je trebalo da kaže: da su u Rači prodavnice pune, da je mrtav gradić  oživeo, krenulo se putem prosperiteta. Ovo je do juče bio mrtav grad, pogledajte sada!

Lukavi vlasnik bakalnice, uvek i danas prazne, procenio je šta treba reći da bi ga komšije videle na televiziji.

Po Rači ga nisu pljuvali. Mesto je toliko siromašno da čistači ulica devet meseci nisu primili plate. Varoš se jednom zadužila pet miliona da ih isplati, više ne može. Oni su profitabilna organizacija. Upravljaju gradskim bazenima, imaju kafanu, neka zarade za plate.

Savijaju se u Rači krivi drvoredi. Ranim jutrom kidišu radnici u koloni. Kapija se zatvori, posle nikoga nema.

Korejcima je krenulo. Oni će se slikati, narod će se zapošljavati, Srbija će plaćati. Jednom, kad Korejci požele da odu u Niš, u novu, savremenu fabriku koja će tek da se gradi, potovariće mašine. Rača će ostati prazna kao što je prazna ovog jutra.

Jura stigla iz Slovačke. To je fabrika na točkovima, kuća putujuća što putuje iz države u državu, iz grada u grad, seli se kao cirkus. Ringišpila nema u fabričkom krugu. Kapije zatvorene, reklo bi se i da portir spava.

 

 

Tužićemo sve

 

Trenutno, lokalni vlastodršci u Kragujevcu puni su besa. Zaduživali su se, uzimali kredite i stigli do limita od 15 odsto. Tužiće nekretnine zato što se ne prodaju. Tužiće nekretnine i sve što se kreće. Tužiće novinare.

Dnevni list Politika objavio je tekst da je i u Kragujevcu stala prodaja nekretnina. Za novine je govorio vlasnik Agencije Obradović, Dragan Obradović.

- Tužićemo nekretnine i sve što se kreće - izjavio je Nebojša Vasiljević. - Kakav Dragan Obradović, mi to ne priznajemo! Merodavna je samo služba informisanja Skupštine grada. Mi smo izdali 66 građevinskih dozvola. Pomenuo je i nekih sto građevinskih dozvola? Takvo pisanje, da je prodaja nekretnina u Kragujevcu stala, plaši, zbunjuje buduće investitore željne da investiraju, jer grad Kragujevac čeka investitore.

Lošu vest - stala prodaja nekretnina u Srbiji - nije cenzurisala ni državna televizija. Ali Kragujevac je izuzetak, tužiće svakoga ko obmanjuje javnost, tužiće i sve što se kreće.

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane