Epizoda 29

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

Idem sa groblja snužden i sretne me Mića Negotinac. "Gde si to bio?", pita me. "Na parastosu", odgovaram. On me pogleda zavidno: "Parastos? Grčka? Opa, bato, ima se, može se, a?"

       Pričaju mi kolege da je Maja Nikolić obećala da će se skinuti gola, ako fudbaleri postanu prvaci svega... Ne verujem da je Maja to rekla. No, niti su naši orlovi golaći kad je u pitanju novac, niti bi naša "naga Maja" bila model za Goju kad pričamo o slikarstvu.

Na međunarodni dan podrške borbi protiv torture, odoh na skup koji je organizovala nevladina organizacija. Bejahu tamo gosti govornici od imena i prezimena. Slušao sam i slušao. Voditelj programa mi je dao reč. Izgovorio sam ovo: "Sve što sam čuo je bilo crtanje po prašini. Mislio sam, mislio sam da sam samo ja poludeo. Ovako, milo mi je što sam među sebi ravnima."

      Žali se Drakče bakalin: "Preko puta otvorena bakalnica i gazda namerno stavio cene za deset odsto niže od mojih, kako bi mi uzeo kupce. Ne znam da li se pakostan čovek rađa ili se to postaje u životu?" Tića kafedžija ga pita: "Šta si mu rekao na tu nelojalnu konkurenciju?" Rekao sam mu: "Dabogda u radnji prodavao prašnjave knjige iz zatvorene knjižare Gece Kona, vlažne eksponate iz beogradskih muzeja, uramljene misli građanskih levičara iz emisija Olje Bećković, notne sveske Dinkićevih kompozicija koje su sastavljene od vagona koje je sastavljao Velja Ilić, a vuku ih parne lokomotive na putu ka EU! Dabogda prodavao albume sa uspomenama na kohabitaciju Tadić - Koštunica i zajedničke fotografije Vojislava Šešelja..."

     Zovem kuma Gavru, pitam što me izbegava. "Ne izbegavam te", odgovara kum, "nego te stalno viđam sa poznatim književnicima!" "Pa šta?" "Kume, upao si u loše društvo".

       Srušen spomenik Bori Stankoviću! Kao viđeni mafiozo srpske "čitalačke mafije", predlažem da se na svim spomenicima srpskim književnicima postavi tabla "Čitanje nije štetno po zdravlje".

      Na konferenciji za štampu, nasmejani Radomir Antić priča kako je zadovoljan postignutim i kako je stekao ogromno iskustvo. Sluša ga Tića kafedžija, pa rezignirano viknu u TV: "Šta se hvališ, i ja sam glup, ali o tome nikom ne pričam!"

        Nadležni se žale da ne mogu na komarce bez odgovarajuće temperature i brzine vetra. Mirko Žvala mirno konstatuje: "Baš će da potresu komarce u eri medijskih sloboda! Oni čitaju novine, gledaju TV. I tako obavešteni ujedaju iz prikrajka".

       Na Kosovu ništa novo! Još jedan Vidovdan nas je opomenuo da očni vid ne vredi mnogo, ako duša ne progleda. Vidovdan ne traži da mu srpstvo veruje. Vidovdan veruje da srpstvo traži istinu.

 

Sačuvajte osmeh na ovom licu, jer jedino tako ćete sačuvati oprano čist obraz u vreme kada, kako govori vlast, bude prodat Vodovod.