Natrag

Na nišanu

Na nišanu

Ko rukovodi predsednikom Srbije i ko odlučuje o našim sudbinama

 

Kratkovidi buzerant iz Koteža

 

U kući obešenog se ne priča o konopcu, kažu.

U prisustvu Borisa Tadića ne sme da se puši, jer to ne dozvoljava njegova bolest (sistemski lupus), koja je u progresiji, i primorava doskorašnjeg "lidera u regionu" da često posećuje lekare Vojnomedicinske akademije i prima urgentnu terapiju, koja, nakratko, bolesniku daje snagu da može da ostane na nogama.

U društvu Borisa Tadića ne priča se o ostavci, o problemima u društvu, o gladi, o porazima. U njegovom prisustvu ne izgovara se reč - ostavka, ili odlazak.

Ovih dana je "lider u regionu", koji se šepurio poput pauna, nahuškan od svojih savetnika, obilazeći zemlje u okruženju, Tursku i Azerbejdžan, pao u nemilost onih kojima se udvarao, obećavajući ispunjavanje njihovih zahteva i interesa na Balkanu.

Slučaj sa kosovskom deklaracijom o nezavisnosti samo je ubrzao stvar

 

 

Milovan Brkić

 

Nakon saopštavanja odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu, povodom inicijative Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da se međunarodna "kuća pravde" izjasni o legitimnosti Deklaracije o nezavisnosti koju je donela privremena Skupština Kosova, iz Vašingtona je poručeno predsedniku Borisu Tadiću da mora da ode! Nepoželjnim na političkoj sceni označen je i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

Nije lako srpskom predsedniku.

Opijen i uljuljkan vlašću i diktaturom koju je zaveo, njemu se činilo da će postati novi Gospodar Srbije.

Ali, svaka ptica svoga kopca ima, kažu. Tako i srpski predsednik ima grabljivu pticu iz Vašingtona, čije je sve želje psećom odanošću ispunjavao.

Ko su ljudi koji su savetovali i vodili Borisa Tadića do njegovog gorkog kraja?

Upućena javnost zna za uticaj Srđana Šapera, Borisovog vršnjaka, koji u njegovom kabinetu nema formalnog zaduženja, ali bez čijih saveta predsednik Tadić nije išao ni na mokrenje. Gospodin Šaper je predsednikov Gebels.

Drugi, javnosti manje znan, čovek iz senke, koji je poslednjih godina rukovodio srpskim predsednikom jeste šef njegovog kabineta, gospodin Miodrag Rakić.

Kada smo već kod "slučaja savetnika koji su uništili Borisa Tadića", vratimo se na trenutak do Miodraga Rakića, jer o njemu zvaničnih informacija gotovo i da nema. Ivica Dačić, takođe rodom iz Žitorađe, više puta ga je javno nazivao prijateljem, pa se otud nagađalo da je Rakić "mirio" demokrate i socijaliste, posle parlamentarnih izbora maja 2008. Spekulisalo se da je g. Rakić glavni kandidat za šefa BIA, upućeni su tvrdili da je on u predsednikovom Kabinetu zadužen i za "komunikaciju s tajkunima..."

Bilo je kasno

 Miodrag Rakić rođen je 1975. godine, kako rekosmo, u Žitorađi. On je ovaj podatak u svojoj biografiji popravio, navodeći da je rođen u Beogradu.

Tačno je da je gospodin Rakić detinjstvo proveo živeći u Kotežu, radničko-seoskoj naseobini preko Dunava, na teritoriji opštine Palilula. Oba roditelja su mu bili medicinski radnici, u Domu zdravlja ''Milutin Ivković'' na Paliluli. Njegova majka radila je kao medicinska sestra, a otac je bio višeg zvanja - obavljao je poslove više medicinske sestre.

Gospodin Rakić je oženjen Sanjom i ima devetogodišnjeg sina Luku.

Završio je Pravni fakultet u Beogradu.

Kako je Miodrag Rakić upoznao Borisa Tadića i postao njegov čovek od najvećeg poverenja?

Jedna od Tadićevih funkcija u Đinđićevoj Demokratskoj stranci, a zahvaljujući Zoranovom poštovanju prema profesoru Ljubi Tadiću, bila je da vodi partijski centar za političku edukaciju. Dakle, otuda i datira Borisovo prijateljstvo i sa Rakićem.

U to vreme Boris se razvodi od svoje prve žene Veselinke Zastavniković (2. septembra 1997. godine) i počinje da agresivnije pokazuje interesovanje prema mlađim muškarcima. Pedofilske sklonosti Borisa Tadića toliko su bile odvratne Zoranu Đinđiću, da je, kada mu je to saopštilo novo rukovodstvo Službe državne bezbednosti, tražio da se Boris momentalno istera iz stranke. Od te namere je odustao, ali je ubrzo smenio Borisa sa mesta saveznog ministra za telekomunikacije. Nažalost, bilo je kasno. Boris Tadić je sve te mlade ljude, tek izašle iz studentske klupe, postavio u Ministarstvu za telekomunikacije za svoje - savetnike!

Zbunjivi, širokih kukova...

Srpski predsednik obožava mlađe muškarce. Tri njegova savetnika rođena su iste - 1975. godine, a Vuku Jeremiću Boris Tadić je bio razredni starešina u Prvoj beogradskoj gimnaziji! Sva trojica njegovih savetnika istog su stasa, onižeg rasta, širokih kukova, nose naočare.

Čim mu je oči spazio snene, Boris Tadić je ugledavši Miodraga Rakića rekao - ovo je čovek za mene! I njegovi odnosi sa gospodinom Rakićem postajali su strasni. I sa drugim mlađanim savetnicima, jer je predsednik Tadić i promiskuitetna ličnost.

Kada je, nakon streljanja premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine, Boris Tadić izabran za saveznog ministra odbrane državne zajednice Srbije i Crne Gore, u njegovom kabinetu savetnička mesta opet dobijaju tri ratna druga. Vuk Jeremić i Miodrag Rakić postaju ministrovi savetnici!

Miodrag Rakić je njegov savetnik za vojnoteritorijalne organe!

I kada je Boris Tadić 2004. godine prvi put izabran za predsednika Srbije, isti momci postaju članovi njegovog tima. Pridružuje im se i Branko Radujko. Zdepast, zbunjiv, takođe širokih kukova...

Branko Radujko postaje generalni sekretar predsednika Republike, Vuk Jeremić savetnik je za spoljnu politiku, i odlazi u vojsku, a Miodrag Rakić dobija mesto šefa kabineta! I to u 28. godini života!

Zahvaljujući pozadinskim vezama sa predsednikom Tadićem i činjenici da je ušao u njegovo srce, gospodin Rakić spretno gradi svoju poziciju najuticajnijeg čoveka u državi. On shvata moć novca. Draž hartije od vrednosti osetio je još kada je kao junoša postao načelnik Odeljenja za stambeno-komunalne poslove SO Palilula. Zajedno sa tadašnjim predsednikom ove opštine Milanom Markovićem (danas ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu) i današnjim predsednikom opštine Danilom Bašićem, podiže na Karaburmi stambeni kompleks, bez ikakvih dozvola, bez plaćanja taksi, i za malo uloženog novca, rasprodajom stanova zarađuju lepe pare.

Predsednikov semafor

Kada je Boris Tadić ao u zgradu Novog dvora, Miodrag Rakić je imao konkurenta jedino u Srđanu Šaperu, vlasniku marketinške agencije, preko koje je on, za vreme Miloševićeve vladavine, zaradio ogroman novac.

Formalno, generalni sekretar je prvi čovek u administraciji predsednika Republike. Ali tup i prirodno obdaren ograničenošću, generalni sekretar Branko Radujko nije predstavljao konkurenciju Miodragu Rakiću. Na njegovu inicijativu Branko Radujko odlazi iz Kabineta i postaje generalni direktor Telekoma, jer Rakić želi da stvori finansijsku imperiju, pod njegovom kontrolom.

Vlast gospodina Rakića je u usponu.

Naime, šef Kabineta predsednika Republike ujedno je i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, državnog tela kojim predsedava Tadić i u koje se slivaju informacije od kojih većina ima oznaku državne tajne! Kako su upozorili stručnjaci na javnoj raspravi o Zakonu o tajnosti podataka (koji je pisao i gorljivo branio Vladimir Cvijan), Rakić ima pristup najvažnijim informacijama u državi i, za razliku od zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja, "ni ubuduće neće imati problema da dođe do tajnih informacija".

Koristeći se informacijama koje dobija od bezbednosnih službi, gospodin Rakić počinje da ucenjuje biznismene, banke, vlasnike investicionih fondova, strane investitore i javna i komunalna preduzeća! On stvara mrežu saradnika u stranci, koje promoviše, ili otpušta, i obezbeđuje ogromna finansijska sredstva za stranku, predsednika Tadića i sebe lično!

U nameri da Ivicu Dačića, potpredsednika Vlade Srbije i ministra unutrašnjih poslova, ''stavi na svoje mesto'', gospodin Rakić počinje da forsira direktora policije Srbije Milorada Veljovića, koga uzima u zaštitu. Direktor policije često dolazi na razgovor u kabinet kod Miodraga Rakića i podnosi mu izveštaje. Čitava odeljenja policije rade za potrebe šefa kabineta predsednika Republike.

Ko odbije da ispuni naloge Miodraga Rakića, odmah ide u zatvor! Odeljenje za suzbijanje privrednog kriminaliteta Policijske uprave Beograda pod komandom je Miodraga Rakića!

Blindirani rituali

Intrige, intrige, spletke, lažne dojave, počinju da razaraju stranku. Da bi oslabio uticaj najviših rukovodilaca Demokratske stranke, Miodrag Rakić ih svađa sa Tadićem, izmišljajući sukobe. U Predsedništvu DS-a niko više ne razgovara ni sa kim! Posvađani su, a mali zdepasti šef kabineta uživa u svojoj moći.

Još dok je bio savetnik Borisa Tadića u Ministarstvu za telekomunikacije, na posao ga je dovozilo službeno vozilo. Vozač je morao da mu salutira, da otvara vrata.

Kada se ovaj mali klovn preselio u zgradu Novog dvora, odmah je dobio blindirano vozilo, službenog vozača i brojno obezbeđenje, koje danonoćno čuva i njegovu ženu Sanju i sina Luku. Ali, Sanja je nestašna, zna ona za ljubavi svoga muža, pa se i ona teši drugim muškarcima. Jedan od Rakićevih telohranitelja je i Nenad Bjelić, sin načelnika Policijske uprave za Beograd.

Za gospodina Rakića kupljen je nov blindirani automobil! Od čijih para?

Engleski đaci iz Kabineta predsednika Republike nastavili su sa kontaktima sa britanskim obaveštajnim službama. Čim bi dobili podatke naših bezbednosnih službi, trčali su do Ambasade Ujedinjenog Kraljevstva da ih predaju! Đak iz Koteža to nije mogao da podnosi, smetalo mu je njihovo šepurenje. On je odlučio da radi za Glavnu službu.

Gospodin Rakić je uveo red. Umesto da generalni sekretari (Radujko, potom Cvijan) dobijaju sva poverljiva dokumenta i izveštaje koji se dostavljaju Predsedniku, sada su stizala prvo na sto Miodraga Rakića. Njega je sve interesovalo. Ko lovi Ratka Mladića, ko u opoziciji i štampi huli na Tadića, kakvo je stanje u vojsci i policiji...

Najmanje jednom nedeljno gospodin Rakić ritualno ulazi u blindirana kola, sa pratnjom, i odlazi do Krnjače, gde se na Pančevačkom putu nalazi zgrada u kojoj je smeštena direkcija američkih obaveštajnih službi za Balkan.

Kada se vrati sa susreta sa rezidentima, Miodrag Rakić referiše Borisu Tadiću, u prisustvu ostalih savetnika: - Šefe, rekli su mi da smo na pravom putu. Traže da uradimo to i to.

Jede mu iz ruke

Miodrag Rakić, zvani Miki Pas, uverio je Borisa Tadića da je on, Tadić, glavni favorit Ujka Sema na Balkanu! Sto posto njihov, i mogu da rade šta im je volja. Da usvajaju izmene Zakona o javnom informisanju, da reformišu pravosuđe i dovedu svoje partijske sudove za delioce pravde. Treba samo da na miru predaju Kosovo, da Srbiju opljačkaju do gole kože, da spreče ulazak nemačkog, pogotovu ruskog kapitala.

Više stranih službi stavilo je gospodina Rakića na celodnevne mere praćenja. Prateći njegove aktivnostia jedna strana služba snimila je 21 hiljadu sati njegovih razgovora! Deo tih saznanja iz ovih razgovora strane službe su razmenile, a proučavaju način vladavine ovog malog balkanskog prdeka i njegovog zaštitnika.

Da bi ubedio Borisa Tadića da su u milosti Vašingtona, da su njihovi favoriti na Balkanu, suprotno službenom stavu američke administracije da Srbija nije na prioritetnom spisku zaštite nacionalnih interesa SAD, Miodrag Rakić je rešio pretprošle godine da obilato pomognu kampanju Hilari Klinton u kampanji za nominaciju za kandidata Demokratske stranke. Kada je izgubila od Baraka Obame, Miodrag Rakić službenom diplomatskom poštom šalje desetak miliona dolara, u kešu, da pomogne štabu Baraka Obame!

U ovu akciju bio je uključen i guverner države Ilinois, srpskog porekla, Milorad Rod Blagojević! Novac je njemu donosio američki državljanin Vladimir Petrović, Srbin iz Kragujevca, sin nekadašnjeg gradonačelnika ovog grada i potpredsednika Skupštine Srbije Borivoja Petrovića, zvanog Bora Konj.

Ovakav vid pomoći budno je pratio FBI. Rod Blagojević je uhapšen pod optužbom da je nameravao da proda mesto senatora, koga on kao guverner imenuje. I Vladimir Petrović je stavljen pod istragu, ali ga Miodrag Rakić imenuje početkom januara prošle godine za ambasadora Srbije u Vašingtonu! U tom trenutku gospodin Vladimir Petrović ima 32 godine! Ovaj gest srpskog predsednika, koji je potpisao ukaz o imenovanju Petrovića, razbesneo je američku administraciju, bez obzira na to što je g. Petrović i lično poznavao Baraka Obamu. To poznanstvo, nažalost, nema nikakvog uticaja na predsednikovu politiku prema Srbiji, osim u očima Miodraga Rakića, koji tvrdi da im ''predsednik Obama jede iz ruke''. A Džozefa Bajdena ne pominju.

Kad neće da ode dobrovoljno

Ohrabren ''američkom podrškom'' koju mu servira Miodrag Rakić, predsednik Tadić počinje da uvodi diktaturu u Srbiji. Rakić osmišljava strategiju kupovine lidera političkih stranaka velikim svotama novca i njihovu marginalizaciju. Sve probleme s kojima se suočavaju Srbija i njeni građani, koji počinju da gladuju, Rakić stavlja pod tepih.

Krajem prošle godine ministarka Kondoliza Rajs poziva ministra Vuka Jeremića u Stejt department i saopštava mu da Boris Tadić mora do kraja marta ove godine da podnese ostavku. U protivnom, započeće kampanju protiv njega, koja će ga koštati položaja i života!

Zbunjenog Borisa Tadića njegov šef kabineta teši da je to samo ljutnja gospođe Hilari! I nastavljaju dalje, i žće, u akciji stvaranja ''regionalnog lidera'' i čoveka mira na Balkanu, od nečega što se zove "srpski predsednik". Ostavke nema i udari na Tadića započinju...

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić podnosi 24. marta ostavku. Iznenada, bez prethodne najave. Zatim v.d. generalnog sekretara predsednika Republike Srbije Vladimir Cvijan podnosi ostavku i napušta Borisa Tadića! Učlanjuje se u SNP Tome Nikolića i optužuje predsednika za zloupotrebe oko reizbora sudija i tužilaca.

Evropska komisija postavlja ultimatum Srbiji: da hitno promeni Zakon o javnom informisanju, koji je Tadić potpisao pet minuta nakon što ga je Narodna skupština Srbije usvojila, i da svim sudijama nastavi da isplaćuje zarade, dok ih Ustavni sud Srbije ne vrati na posao. Ili sledi isključenje iz Saveta Evrope...

Uviđajući da iz Vašingtona duvaju hladni vetrovi, Rakić savetuje Tadića da se približi Turskoj! Nikako Rusiji, da ne naljuti Ujka Sema. Onako izokola da pošalje poruku kako on ima i drugih za saradnju!

Najmoćnije države sveta nastoje da na Balkanu reše nacionalna pitanja i stvore miran region.

Od Hrvatske do Bugarske i Grčke, nacionalne oligarhije krvoločno pljačkaju svoje narode. A siromašni narodi su skloni radikalnim rešenjima, ratovima, sukobima...

Nadgledanje razvoja događaja na Balkanu skupo košta američku administraciju, koja se sukobljava i sa interesima drugih velikih sila. Stavljajući Kosovo pod svoju direktnu kontrolu, Vlada SAD je postala svesna da okupacija Kosova može postati presedan sa lošom porukom.

Kriminalizacija država na prostoru Balkana preti da se kriminal prelije u evropske države, i izmakne kontroli.

Atmosfera punog poverenja

Do kraja godine međunarodna zajednica namerava da obori vlade u Hrvatskoj, u BiH, da otera Đukanovića s vlasti u Crnoj Gori, da promeni vlast u Srbiji, a u Makedoniji da smakne vladu Nikole Gruevskog, u Bugarskoj mafijaša Bojka Borisova. I na Kosovu je počelo klanjanje ''ljudskog šljama". Ramuš Haradinaj je iznenada završio u zatvoru, hapse se ljudi Hašima Tačija iz kosovske vlade, a na kraju će i sam Hašim završiti iza rešetaka.

Uvođenje higijene na Balkanu je urgentno. Mali balkanski  desperadosi su stekli ogroman novac. Imaju velike količine keša kojim mogu da kupuju, ne samo opoziciju u svojoj zemlji nego da korumpiraju i evropske i svetske političare i predstavnike međunarodne zajednice, pošto se tokovi njihovog novca ne mogu pratiti jer nisu legalni.

Šef kabineta srpskog predsednika svakog dana vodi razgovore, u kojima prikuplja novac! Biznismeni koji na računu imaju novca, odmah bivaju ''nagovarani'' da se obavezno sretnu s gospodinom Rakićem. Ako se opiru, tu je Veljovićeva policija da ih privede. I g. Rakić bez uvijanja kaže da očekuje veću finansijsku pomoć. Uglavnom u kešu. On kasnije pruža zaštitu, pokriva pranje novca. Traži, uglavnom navodeći da je to "pomoć za stranku u ovim teškim vremenima".

Upućeni tvrde da je gospodin Rakić, sa pozicije šefa kabineta Borisa Tadića, "sakupio" više od tri milijarde evra. Na račun Borisa Tadića stavljeno je oko dve milijarde evra! Srpski predsednik često putuje u Milano. Pretpostavlja se da opljačkani novac drži u vatikanskoj banci!

I šef kabineta voli da ima "za starost". Putujući sa predsednikom Tadićem, i on u svojoj diplomatskoj torbi ponese po nekoliko stotina hiljada, da ih "stavi na sigurno", u strane banke.

Na sedeljkama kod predsednika, šef kabineta često ističe svoju ulogu u stvaranju "atmosfere punog poverenja u predsednika Srbije"

Družina Borisa Tadića se prevarom bavi kao naučnoistraživačkim radom.

Krug se sužava

Kada je 22. jula objavljena odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu, ona za Tadićevu kliku nije bila nikakvo iznenađenje. Još pre pet godina Vuk Jeremić, tadašnji savetnik za spoljnu politiku Borisa Tadića, svojim sagovornicima u američkoj administraciji u Vašingtonu po pitanju secesije Kosova i Metohije, u neformalnim susretima je odgovorio: "Moramo da nađemo način kako da gorku pilulu obložimo šećerom i da je tako Srbi progutaju".

Gospodin Jeremić je, naime, 18. maja 2005. godine u Vašingtonu svedočio o Kosovu pred Spoljnopolitičkim odborom Predstavničkog doma američkog Kongresa, da bi potom tokom večere u nezvaničnim razgovorima sa svojim američkim domaćinima prihvatio otcepljenje Kosmeta kao svršen čin, koji samo treba što bezbolnije predstaviti Srbima. Gospodin Jeremić je tada rekao da je "nezavisnost neminovna i da je najvažnije naći formulu da se to sprovede na način koji bi sprečio prevelik politički dobitak za srpske radikale"!

 Kada se na poslednjoj sednici Narodne skupštine tražila ostavka Vuka Jeremića, čiji odlazak ultimativno traži i Vašington, Boris Tadić je zavapio: "Nemojte kriviti Vuka Jeremića. On je radio sve što sam ja tražio!"

Posle predaje Kosova, šef kabineta planira da Vuka Jeremića pošalje, radi sprdanja sa ruskom diplomatijom, za ambasadora Srbije u Moskvu! Sigurno je da Moskva neće dati agreman ovom malom skotu, koji je zahvaljujući svojoj zadnjici, postao ministar spolnih poslova Srbije, vređajući svojom pojavom naš ugled u svetu.

Krug oko Borisa Tadića i njegovih dečaka sužava se. Njih čekaju rešetke.

  

 

Transparentni, takoreći providni predsednik

 

Generalni sekretarijat Predsednika Republike čine organizacione jedinice - Kabinet i Biro generalnog sekretara. U Generalnom sekretarijatu ima ukupno 78 zaposlenih, i to 55 na neodređeno vreme i 23 na određeno vreme. Dnevno radno vreme u Generalnom sekretarijatu počinje u 8.30 i završava se u 16.30 časova, a sedmično iznosi ukupno 40 sati. Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

Šef Kabineta predsednika Republike rukovodi Kabinetom, obavlja poslove koji su neposredno povezani s funkcijom i nadležnostima predsednika, koji ga imenuje i razrešava. Pod njegovom ingerencijom su savetnici predsednika, Protokol i Pres služba.

Savetnici, isto kao i šef Kabineta, "obavljaju poslove koji su neposredno povezani s funkcijom i nadležnostima predsednika". Koji su to poslovi i slični detalji valjda su za javnost nebitni, pa se ne navode. I oni su funkcioneri koje predsednik imenuje i razrešava. Pomenimo ovde da je vršilac dužnosti šefa Protokola Marija Armenko.

U toku 2009, prema podacima iz Informatora, na plate i dodatke zaposlenih potrošeno je 58,47 miliona dinara. Novac nije izdvajan za nagrade, bonuse i slične prinadležnosti iz "pretkriznih" vremena. Na putovanja je utrošeno 54 miliona dinara, od čega 47 miliona na ona u inostranstvu. Stavka "usluge po ugovoru" iznosi 26,15 miliona.

Predsednik Boris Tadić mesečno zarađuje 132.355 dinara. Drugi po rangu je generalni sekretar (nekada Cvijan, sada Radojičićeva) sa zaradom od 93.614, dok su plate šefa Kabineta i zamenika genseka izjednačene - po 85.813 dinara. Savetnici mesečno prihoduju po 82.662, a šef Protokola 78.762 dinara.

Ukupno, budžet institucije predsednika Republike u prošloj godini iznosio je 167,09 miliona dinara!

Što se tiče hrane i pića za zaposlene, kao i službene posetioce, u zgradi Predsedništva su restoran i bife s bezalkoholnim napicima. Nabavka hrane i pića, kao i održavanje opreme za ugostiteljstvo, u nadležnosti je Uprave za zajedničke poslove republičkih organa.

 

 

 

Ambijentalni ugođaj

 

Zgrada Predsednika Republike izgrađena je da bude dvor kralja Petra Karađorđevića, poznat kao Novi dvor, i vodi se kao spomenik kulture. Sa zgradom Starog dvora, u kojoj se nalazi Skupština grada Beograda, čini ambijentalnu celinu. Zgrada ima četiri etaže, nisko prizemlje, prizemlje i dva sprata, kao i tri ulaza. U prizemlju se, između ostalog, nalaze trpezarija i šest salona za prijem, kao i svečana sala. Na prvom i drugom spratu su kancelarije i kabineti za rad, te sala za sastanke. Zahvaljujući montažnoj rampi, postoji mogućnost ulaska u zgradu osoba sa invaliditetom.

Postoji mogućnost i organizovanih, grupnih i individualnih, poseta. Za svaku posetu obezbeđuje se stručno vođenje kroz zgradu angažovanjem istoričara umetnosti. Dozvoljeno je fotografisanje u holu na svečanom ulazu i u svečanoj sali. Da li BIA prethodno bezbednosno proverava posetioce, u Informatoru ne piše.

 

 

 

 

Klasifikacija

 

Zanimljivost koja se ne može izbeći jeste da je *** rođen kada i Miodrag Rakić i Vuk Jeremić - 1975. godine, i da su sva trojica bili uz sadašnjeg predsednika još dok je predvodio Ministarstvo odbrane SCG, te da su Boris Tadić i Srđan Šaper vršnjaci, dok je Krstić godinu dana stariji. Izgleda da su to generacije u čije kapacitete predsednik ima najveće poverenje.

Ipak, u ovoj četvorki, reći će upućeni, jasna je podela na "razred 1/A" i "razred 1/B", pri čemu su u odeljenju "A" Rakić i Šaper.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag